НОВИ САД – МАНИФЕСТАЦИЯ „ПОД КОРУНАМИ НА ШТРАНДУ”
ЛЮБИМЕ УЧИЦ РУСКИ ЯЗИК, КРАСНИ Є Т
■ ЗА НОВУ ВОЖАЦКУ ЦЕНА 30 ДИНАРИ
ДОЗВОЛУ ТРЕБА ВЕЦЕЙ УЧИЦ
Фото: Сашо Палєнкаш
идзень руского язика и култури и промоция новинох „Руске слово” и других виданьох НВУ „Руске слово”, на Манифестациї „Под корунами на Штранду – медиї, уметносц и спорт”, на Штранду у Новим Садзе отримани од пондзелку 27. юлия, по соботу 1. авґуст. У хладку и приємним просторе, дзеци, хтори зоз своїма фамелиями препровадзую час на Штранду, а любя учиц, мали нагоду, учиц руски язик. През бависко, дзеци учели лекторка Ана Римар и аниматорка Марияна Киндєр Петрич. Попри роботньох з язика, дзеци були уключени и до Роботнї о Европскей униї. – Любиме учиц руски язик, красни є, лєгко паметаме слова – гварели побиднїци Квиза зоз руского язика: Ирина Зимонїч (перше место) Теодора Зимонїч (друге место) и Теодора Раяковац (треце место) хтори отримани 1. авґуста. Манифестация „Под корунами на Штранду”, отримує ше од 13. юлия по 16. авґуст, започала зоз тижньом мадярского язика, а по 15 авґуст ушлїдза ище тидзень словацкого и тидзень румунского язика и култури. Орґанизатор манифестациї Библиотека городу Нового Саду, Херор Медия Понт и Центер за розвой меншинских и локалних медийох. М.Т.
РОК LXXI ЧИСЛО 31 (3640) НОВИ САД, 7. AВҐУСТ 2015. РОКУ
■ ЛЄТНЇ ПУТОВАНЯ И РОЗВАГИ
ИНТЕРМЕЦО
МОЙО МЕСТО
Д
Фото: Моника Абодї
ФАСАДИ НА ХИЖОХ
СРИМСКА МИТРОВИЦА
о Сримскей Митровици Руснаци пришли зоз Ґалициї и Угорскей 1848. року. Перше кресценє було 1851. року у римокатолїцкей церкви. Перша хижа за священїка купена 1887. року, а 1905. року почина будованє нєшкайшей церкви. Того року церква преслави ювилейну 110-рочнїцу будованя и шицки роботи котри вязани за Руснацох у Сримскей Митровици окончую ше у церкви и парохиялним доме. М. А.
2 РУСКЕ СЛОВО
7. AВҐУСТ 2015.
ЗМИСТ
УВОДНЇК Пише: Борис ВАРҐА, одвичательни редактор
■ Тижньовнїк 4–5. Цо нам принєсол нови Закон о безпечносци у транспорту? 6. Активносци Националного совиту Руснацох
■ Нашо места 8–9. Автоматизация вербаского водового подручя 10. Бикичанки на „Етно-дню” у Моровичу
■ Економия 12. Пошлїдки суши у коцурским хотаре
■ Култура и просвита 14–15. О „Ружи” после „Ружи” 17. Стретнуце Керестурох у Румуниї
■ Людзе, роки, живот 20–21. Автентични макети ладьох котри прави Дюра Варґа
■ Медзипростор за кафу 22–23. Лєтнї розваги
■ Мозаїк 24. Репортажа зоз Sea Dance фестивалу
■ Духовни живот 26. У Керестуре отримани Водицов камп
■ Информатор
28–33. Оглашки и In memoriam
■ Спорт 35. Михаил Дудаш шампион у дзешецбою
На насловним боку – Школяре у природи на Лєтнєй школи Националного совиту Руснацох у Попраду (Словацка, гори Татри). Автор фотоґрафиї – Сашо Палєнкаш.
ПОПУЛАРНА КУЛТУРА И НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ Озда нїґда баржей як остатнїх рокох, ґлобална култура нє була преплєцена зоз националну, та гоч кельо су супротставени. Национални култури ше вше частейше преплєтаю и зоз масовну културу. Модерна музика постала шветови бренд Велькей Британиї. На Балкану дахто люби Оливера Драґоєвича, а дахто Ґорана Бреґовича. Еґзит постал бренд Нового Саду и Сербиї. Руска култура ше тиж намага постац прицагуюца за каждодньове споживанє. Велї розумя же мало буц раз до рока на локалним фестивалу Руснак. Радио „Руски Керестур”, зоз шицкима його слабосцами, бул релативно добра пракса 24-годзиново споживаня рускей култури. Тераз тот медий нє у етру. Керестур баржей у реґиону познаю по популарней култури на „Водова фесту”, як по других културних збуваньох у престолнїци Руснацох. „Водовей” нєт, алє важне же „Дньовка” ту. МАК институция популарней култури по руски. Радио Нови Сад вше то бул, гоч нє вше мал можлївосц публиковац свойо продукти. Нєшка углавним дружтвени мрежи дзеля тоту популарну руску културу. Одпочивок и лєтня школа Националного совиту у Попраду тиж бул барз добри приклад злучованя одпочивку и културного збогацованя. Попри урядових школох, святочних манифестацийох, духовних змистох и медийох котри маю улоги явного сервису, популарна култура на руским язику и забава, односно одпочивок буду важни за розвой ґенерацийох котри приходза. Велї нє можу задумац модерну руску културу, або ю виключно приписую младим. Хибя рисовани филми, документарни и кратки филми, добри музични споти... Опитайце ше котру бисце руску кнїжку влєце вжали на плажу, або до горох... Опитайце ше чи себе вечар на тераси кед пиєце лимунаду пущице „Нє бий ме мужу, бо пойдзем од це за Дунай”. Пишце нам – ruske.redaktor@gmail.com
* ”РУСКЕ СЛОВО” – гласнїк по руски * Виходзи каждого пиятку * Снователь Национални совит рускей националней меншини * Видава НВУ ”Руске слово”, Нови Сад * Перше число вишло 15. юния 1945. року у Руским Керестуре * Адреса: НВУ ”Руске слово”, Булевар ошлєбодзеня 81/7, 21000 Нови Сад * Редакция: заменїк одвичательного редактора – Иван Сабадош; редакторе/ки – Дюра Винаї, Мирон Горняк-Кухар, Михайло Зазуляк, Александар Паланчанин, Олена Планчак-Сакач, Славица Фейса; новинаре/ки – Мария Афич, Влада Дїтко, Мая Зазуляк, Ана Маркович, Иван Сабадош, Танита Ходак * Язична редакторка – Блажена Хома-Цветкович * Лекторка – Ясмина Дюранїн * Технїчна редакторка – Люпка Цвеїч; компютерски обробок – Вероника Вуячич, Мария Гудак, Таня Салонтаї * Телефони: 021/6613-697, 021/6624-708, 021/6623-076; 021/6621-433 * Телефакс 021/528-083 * Предплата за цали рок: у жеми 1 500 динари, а у иножемстве 100 евра * Жиро-рахунок Banca Intesa 160-923244-82 * Девизни рахунок Raiffeisen BANK a.d. Београд 26 5100000002458904 * Рукописи ше нє враца * Друкує Друкарня ” Maxima graf” Пет роварадин * E-mail: ruske.redakcija@gmail.com * Web site: www.ruskeslovo.com * YU ISSN 0350-4603 * COBISS SR-ID 15915778 * Друковани тираж 2 300 *
Direktorka MARTICA TAMA[ *** Odvi~atelqni redaktor dr BORIS VAR]A
7. АВҐУСТ 2015.
РУСКЕ СЛОВО 3
ТИЖНЬОВНЇК ЦО НАМ ПРИНЄСОЛ НОВИ ЗАКОН О БЕЗПЕЧНОСЦИ У ТРАНСПОРТУ?
СПОКУСА ЗА ШИЦКИХ УЧАШНЇКОХ Пишу: Ана МАРКОВИЧ Сандра БАРАНЬ
Н
ови Закон о безпечно сци у тран спорту (ЗОБТ) прилапени 2009. року, а з його применьованьом рушело ше 24. октобра 2013. року, одно сно кед Нови Закон о безпечносци у транспорту принєсол велї пременки у прилапени шицки провад- цалей процедури обуки и покладаня вожацкого испиту – у тирваню, заци подзаконски акти. Ноцени, у вимогох од авто-школох, фахових кадрох и кандидатох. ви Закон мушел буц принєВо краци, цала процедура доставаня вожацкей дозволи подзвигнута шени, бо стан у безпечно на висши уровень. Нєшка уж видно цо у тим добре, а цо проблем сци у транспорту бул пробле матич ни, до зволу ше могло швидко до стац, досц було одслухац и менєй год- безпечносц транспорту хтори ше обновюю на кажди пейц зини як цо стари Закон предписовал, та прето и цени од роки, и обовязку голєм раз до рока нащивйовац фахово сешколи по школу барз варирали. Резултат бул же до тран- минари. На тот способ унапредзованє знаня, и на єден споспорту ступали и нєдосц пририхтани нови вожаче. У су- соб, отримованє будносци професионалцох, постало тирваци процес. Практични ефекти новей законскей реґулативи щно сци, пременки були нєобходни. Кед слово о нових законских одредбох, уж обще позна- потолковал дипломовани инженєр транспорта и лиценцоте, а дотика ше каждодньових транспортних ситуацийох, вани преподавач теорийней настави Серґей Жирош: – Сцем наглашиц же ми мило же ше о обуки кандидатох то же дошлєбодзена швидкосц у населєню зоз максималза вожачох почало озбильнєйше роздумовац и робиц, прених 60, кельо було по старим, по новим ЗОБТ-у спущена то же поправдзе, донєдавна стан у тей обласци бул катана 50км/г. Найбаржей прето же озбильни шветово виглєстро фални. Закон о безпечносци транспорта бул нєозбильдованя и статистика указали же у транспортним нєще сцу ни, авто школи робели на дзиво, теорийну наставу ше дзе участвую превозка и пешак, тоти 10 километри роуглав ним одробйовало, а превозки на хторих ше окончовазлики можу зачувац живот покалїченей особи и обачлїво ло прак тич ну обуку були нєадекватни, вельо раз нєисправзменшац вироятносц за летални пошлїдок уде са. ни, а кан ди датом ше „крадло” предписани годзини. Од авДалєй, по новим ЗОБТ-у вязанє пасу хторе обовязне за то шко лох ше першираз поглєдує одредзена озбильносц у шицких путнїкох у превозки почало ше озбильнєйше ро бо ти и по чи то ванє процедурох и предписаньох – толкує контроловац и санкционовац, а исте важи и за уровень Се рґ ей Жи рош, хто ри у фаху роби коло осем роки, а остаталкоголу у креви учашнїка у транспорту. нї час ро бел у шти рох авто школох як преподавач теорийНови Закон зоз собу принєсол ище єдно поняце, „пробней на ста ви. ну вожацку дозволу” хтора зоз собу ноши рижни огранїченя, а до стали зме и дзепоєдни нови транспортни знаки КАНДИДАТОМ ЧЕЖКО ПОЛОЖИЦ ТЕСТИ як цо то „зона 30”, „зона спомалшеного транспорту”, знак „райфершлус”, „зона школи”... Кандидати уж чувствую ефекти нового закону, „нови” тести подрозумюю ученє з кнїжки, односно з приручнїка за НОВИ ПРЕДПИСАНЯ ЗА ФАХОВО КАДРИ покладанє теориї и Закону, або ученє вецей як два тисячи Обучованє людзох за участвованє у транспорту єдно з питаньох зоз сайтох або цд-у хтори ше достанє у школи. То поключних питаньох правилного справованя у транспорту и добне просековому испиту на державним факултету и велїм є його безпечно сци, бо єй квалитет у значней мири одред- чежка обовязка. Ученє вимага вельо часу, концентрациї, добру зує чи будуци вожаче дошлїдно буду почитовац законски меморию, а кед ше тото нє похопи озбильно – вец и досц пепредписаня и огранїченя. Оспо собйованє кандидатох у нєжи. – Кандидати углавним млади особи, спочатку заинтересоваавто школох ше одвива през роботу преподавача теорийни за теми, а як ше настава приблїжує ґу концу, роздумую лєм ней обуки, инструктора воженя и випитовача на испитох. як по ложиц тест. Но, то обща нєзаинтересованосц и апатия, и Шицки тоти профе сиї длужни мац лиценци Аґенциї за
4 РУСКЕ СЛОВО
7. АВҐУСТ 2015.
ТИЖНЬОВНЇК ту мож мало цо зробиц, а з часци и прето же преподавач нє ма шлєбоду пошвециц векшу увагу темом за хтори оценї же су кандидатом интересантни и прилаплїви алє ше муши строго тримац наставного плану, хтори по моїм думаню нє доробени, крути и без можлївосци же би ше зишло з теми и витворело озбильну комуникацию на релациї кандидат – преподавач. Часто чуєм коментари же кандидатом чежко положиц испит, же ґрадиво преобсяжне, же треба аж 90 одсто точни одвити же би ше положело тест и подобне. Я наисце нє видзим у чим проблем. Хто научи и звлада ґрадиво, тот положи, а хто нє, спаднє. Єдноставне. Нажаль, и тераз остава можлївосц же би кандидати научели напамят тести, и на таки способ положели испит – заключує дипломовани инженєр транспорта Серґей Жирош. Медзитим, кандидати углавним свидоми о тим же яка одвичательносц за кормань шеднуц добре пририхтани. Борис Рац зоз Дюрдьова з першого положел тести за Б катеґорию. Гвари же чул на яки способ ше дакеди учело и покладало тести, та припознава же преподаваня зоз теориї хасновити и же сиґурно научел вецей як кед би тоти исти тести учел сам. – На преподаваньох сом ше мал кому опитац кед ми було потребне потолковац питанє або одвит зоз теориї, алє ми як и моїм товаришом котри ходза до школи або на факултет преподаваня после преподаваньох и каждодньови обавязки коло того були досц напарти. Пачи ми ше же досц уваги пошвецене Першей помоци, бо нам то годно буц хасновите, алє ми ше видзи же у тестох з теориї були питаня на котри, по моїм думаню, ми, як теди будуци вожаче, баш анї нє мушели знац одвит. Найлєпше ми було учиц вожиц, а найчежше теорию – гвари Борис. З другого боку, нє мож занєдзбац факт же нєшка вожацка дозвола скоро луксуз, односно же покладанє драге. Кандидат хтори потераз нє ма положену анї єдну катеґорию, ма обовязку слухац 40 годзини теорийней настави, положиц тест, муши мац 40 годзини практичней обуки и положиц практични испит. Минимална цена хтора зоз Законом предписана на уровню цалей держави за процес обуки Б катеґориї 52 тисячи динари, а од кандидата завиши кельо раз будзе виходзиц на испити. Окрем того, треба ураховац и трошки лїкарского препатрунку и трошки покладаня Першей помоци хтори нови предписаня тиж подрозумюю. То нє мало, окреме кед ше здогаднєме же донєдавна цена комплетней обуки нє вредзела вецей як єден „мудри” мобилни телефон або лєпши брендирани патики.
7. АВҐУСТ 2015.
СПОЗОРЮЮЦЕ СЛОВО СТАТИСТИКИ Каждого року у транспортних нєщесцох у швеце погинє коло 1,2 милиони особи, а дзешатки милиони покалїчени. На лїстини 10 водзацих причинох смертельносци, калїченя у транспорту находза ше на дзевятим месце. Транспортни нєщесца єдна з пейцох найчастейших причинох шмерци дзецох у швеце. Коло 90 одсто смертельних случайох виволаних з транспортнима нєщесцами на драгох случи ше у нєрозвитих и стреднє розвитих жемох котри маю менєй як половку реґистрованих превозкох у швеце. Нєпочитованє законских предписаньох, психофизични стан вожача (уплїв алкоголу, дроґи...), нєисправни превозки, слаба транспортна инфраструктура и вообще слаба транспортна култура, уплївую на чарну статистику.
Константин Чордаш зоз Дюрдьова тераз на обуки за Б катеґорию. Гвари же вкупна цена шицкого цо треба виплациц же би ше достало вожацку за авто, за условия у котрих жиєме, барз висока. – Питаня зоз теориї, по моїм думаню, а и векшини моїх парнякох найчежша часц за покладанє. Барз су обсяжни, алє мнє их нє проблем научиц. Обачел сом же у тих тестох подобни питаня поставени на розлични способи, же су кед мож повесц закруцени и лєгко можу збунїц. Мойо думанє же то нароком поробене, же би тоти хтори нє сцу учиц спадли на тих тестох. А кед спаднєш, мушиш ознова плациц покладанє, цо вимага нови трошок и так ше од кандидата ознова бере пенєж. Преподаваня на котри ходзим ми ше пача, бо учиме у ґрупи и єдни од других, вєдно зоз преподавачом – гвари Константин. НОВИ СТАНДАРДИ ЗА АВТО ШКОЛИ З другого боку, од авто школох ше вимага условия вязани за простор, стандарди за превозки у процесу обуки, за полиґон, лиценци и семинари за занятих у процесу обуки, а концом того року чека ше и предписанє же би школи обовязно мали компютери за окончованє теорийней настави. – Пред початком применьованя нового Закону зме мали вельку гужву, а потим ше прейґ ноци почало применьовац нови правилнїки о обуки и покладаню, та зме мушели виполньовац нови условия, прилагодзовац ше новим евиденцийом, формуларом и тестом за покладанє испита. Велька пременка було и значне звекшанє ценох хтори предписала держава, а маюци у оглядзе и общу кризу, през цали 2013. рок авто школи ше стретли з ситуацию же зме мали мало роботи. На концу концох, период за нами у нашим фаху бул барз турбулентни, кед велї од нас позаверали школи, дзепоєдни ше здружовали, а дзепоєдни ше глїбоко заштудирали чи предлужа робиц, а и кед предлужа, у якей форми и на яки способ. До конца рока обчекуєме ище даяки новинки, а то рахункари и видео камери у учальнох. Ситуация ше помали розчисцує, прах ше злєгує, та ше наздаваме же зме у наиходзацим периодзе годни мирнєйше робиц и баржей ше пошвециц школяром, односно кандидатом за вожачох – визначел власнїк єдней од школох Александар Ковач. Шицки пременки допринєсли же би ше под час преламного, 2013. року загашело ґро авто школох по Сербиї, односно скоро половка. Роки пред нами требали би указац же тото шитко през хторе прешло коло 450 школи, и хтори нєшка робя свою роботу по углядзе на преверени вонкашнї стандарди, буду продуковац „здрави” ґенерациї учашнїкох у транспорту хтори дефинитивно нєобходни на наших драгох.■
РУСКЕ СЛОВО
5
ТИЖНЬОВНЇК НАЦИОНАЛНИ СОВИТ НАЩИВЕЛ ПОДРУЧНУ КАНЦЕЛАРИЮ У КУЛИ
П
ТРЕБА БУЦ КРЕАТИВНЄЙШИ У ОБЛАСЦИ ОБРАЗОВАНЯ
одручну канцеларию Националного совиту Руснацох у Кули хтора ше находзи у просторийох кулского РКУД „Др Гавриїл Костельник”, 4. авґуста у мено Националного совиту нащивел предсидатель його Вивершного одбору Желько Ковач, а у рамикох нащивйованя шицких подручних канцеларийох: же би ше спатрело їх роботу и проблеми з хторима ше стретаю. У мено Подручней канцелариї у Кули о тим бешедовали єй координатор Владимир Бучко, и особи задлужени
статовала одвичательна за тоту обласц Мелания Арваї, у законченим школским року ше могли похвалїц зоз винїмково вельким числом школярох хтори як виборни предмет руски язик виучую у двох кулских школох. Було их 25-еро: - 10-еро у ОШ „Иса Баїч” и 15-ецеро у ОШ „Петефи Бриґада”, а треба визначиц и же пецеро було у першей класи цо тиж давно нє було, як и же ше на руски язик уписали пецеро школяре котри нє Руснаци. През контакти з професорку Марию Стрибер, зоз школярами и їх родича-
за обласци образованя – Мелания Арваї, култури – Амалия Ковач, информованя – Ярослав Ковач и службеного хаснованя язика и писма Владимир Лазор. Желько Ковач и на тот завод визначел намаганя НС же би ше и шицки його подручни канцелариї у своїм штредку цо баржей старали о тих спомнутих обласцох и допринєсли же би ше вони розвивали. О своєй роботи су длужни поднєсц и звит Националному совиту, цо кулска подручна канцелария ище нє поробела, як надпомнул Ковач. Вон тиж констатовал же на нєдавно отриманей Лєтнєй школи пре обєктивни обставини нє було представительох школярох зоз Кули, алє тото треба виправиц шлїдуюцого року. На схадзки найвецей бешеди було о обласци образованя, понеже домашнї кладу найвекши акцент на тото же би ше дало шицки сили за лєпши резултати у виучованю руского язика. Як кон-
ОСУЧАСНЇЦ МЕТОДИ НАСТАВИ
6 РУСКЕ СЛОВО
Як у дискусиї о обласци образованя визначели шицки дискутанти, зоз потерашнєй їх пракси, указало ше же би требало цо баржей осучаснїц наставу руского язика у школох. Ту ше дума и на сами наставни плани и програми бо видно же дзецом нє досц интересантне, а вироятно треба инсистовац и на сучаснєйших интерактивних методох настави. Тото би Одбор за образованє могол дац як тему за семинари наших просвитних роботнїкох, а понеже успишносц настави вельо завиши од наставнїка, предложене и же би ше уведло даяки надпатрунок їх роботи як вше нова мотивация за цо векше закладанє. И у Кули предложене робиц на тим же би оцена з руского язика уходзела до просеку успиху школярох.
ми, Арвайова визначела потребу же би ше и младших школярох на концу рока даяк наградзело за уложени труд, а и мотивовало за далєй. Обласц култури и образованя у кулскей подручней канцелариї и у роботи самого Дружтва „Др Гавриїл Костельник” у прешлей сезони були попреплєтани у роботи дзецинскей драмско-рецитаторскей секциї – визначела Амалия Ковач. Указало ше же дзеци хтори були активни у тей секциї лєгчейше и лєпше баржей научели руски язик як у порядней настави, и полюбели го, цо и найважнєйше. Прето би добре було предлужиц роботу на подобни способ и предлужиц сотруднїцтво зоз Словацку дзе того року госцовали дзеци зоз свою представу. Цо ше дотика роботи шпивацкей секциї Дружтва ту його предсидатель Владимир Бучко визначел проблем же ше тераз случує змена ґенерацийох и осипує членство. Вон тиж гварел же би им були хасновити позитивни искуства других наших Дружтвох на зазберованю и анимированю нових членох. Ярослав Ковач, задлужени за информованє визначел свойо думанє же и Руснацом у Кули доступни шицки иснуюци форми информованя по руски, похвалєл и нову концепцию тижньовнїка „Руске слово” хтори понука змисти за шицких. Кулске Дружтво би вецей могло поробиц на своїм афирмованю у локалним медию „Кулска-комуна” та так лєгчейше дойсц и до нових членох. Урядове хаснованє язика и писма у тим штредку ше углавним почитує у обласци судскей защити як и у управней структури, односно у локалней самоуправи – визначел одвичательни за тоту обласц Владимир Лазор и винєсол свойо позитивни искуства. Питанє єдино кельо тоти права порихтани хасновац сами Руснаци. Як заключене на схадзки, шицки свойо ключни проблеми, предкладаня, и зауваги представителє кулскей Подручней канцелариї НС буду мац нагоди представиц на роботней схадзки координаторох шицких подручних канцеларийох котра планована за конєц авґуста.■ М. Афич 7. АВҐУСТ 2015.
ТИЖНЬОВНЇК ЗАМЕНЇК ПРЕДСИДАТЕЛЯ РУСКЕЙ МАТКИ НАЩИВЕЛ ОПШТИНУ ШИД
З
ПРИКЛАД ДРУГИМ ШТРЕДКОМ
аменїк предсидателя Рускей матки и член Шветового конґресу Руснацох Миломир Шайтош пияток, 31. юлия, нащивел општину Шид дзе ше стретнул з руководзацима тей сримскей општини. Циль нащиви було спатранє условийох як Руснаци жию на тим просторе и як витворюю свойо права. После урядових розгваркох, предсидатель Општини Шид Никола Васич и Миломир Шайтош свойо упечатки подзелєли з новинарами на прес-конференциї. Предсидатель Васич наглашел же на стретнуцу слова було насампредз о положеню Руснацох у шидскей општини и одношеню з векшинским народом и же констатоване же Руснаци у Шидзе, Бачинцох, Бикичу и Беркасове витворюю шицки ґарантовани права и же одношеня медзи Сербами и Руснацами на високим уровню. – Локална самоуправа опредзелює значни средства як финансийну потримовку за сполньованє витвореЗаменїк предсидателя Рускей матки Миломир Шайтош и предсидатель Општини Шид Никола Васич них правох Руснацох, насампредз кед слово о чуваню културного идентитета, потим вирских правох, у обласци спорта, а тиж и прейґ опредзельованя средствох меМЕДИЙНА УВАГА сним заєднїцом дзе жию Руснаци. Гоч зме задовольни з посцигнутим, тото сотруднїцтво годно буц и на ище висНащиву заменїка предсидателя Рускей матки шидшим уровню у наступним периодзе – поручел предсидаскей општини, у хторей локалну власц предводзи тель шидскей општини Никола Васич. Сербска напредна странка на чолє з предсидательом општини Николом Васичом, попровадзели и векСТРЕТНУЦЕ У РУСКИМ ДОМЕ шински медиї. Новосадски „Дневник”, хтори надпомина же Миломир Шайтош, попри тиж же є чолнїк Приход до Шиду, заменїк предсидателя Рускей матки Матки и член Шветового конґресу РРЛ, и член СовиМиломир Шайтош вихасновал и же би ше стретнул з ту националних меншинох СНС, визначує сердечни представнїками тамтейших Руснацох. Нащивел и характер стретнуца. И.С. Руски дом односно КПД ,,Дюра Киш” дзе ше стретнул з руководзацима и предсидательом того дружтва Окремни акцент у розгваркох бул на културних активЗлатком Маньком, як и зоз предсидательом КПД носцох Руснацох на тим подручу. Задовольство з гевтим ,,Драґен Колєсар” з Бачинцох Владимиром Джуньом. цо чул у розгваркох виражел и Миломир Шайтош, окреБешедоване о активносцох сримских дружтвох, їх ме же яки средства Општина Шид опредзелює за активпотребох и проблемох з хторима ше зочую у роботи. носци националних меншинох, та так и Руснацох. – Општина Шид може буц добри приклад и другим локалним самоуправом кед у питаню витворйованє меншинских правох. У шидскей општини исную аж три руски културноуметнїцки дружтва – ,,Дюра Киш” у Шидзе, ,,Иван Котляревски” у Бикичу и ,,Драґен Колєсар” у Бачинцох, и їх роботу финансийно потримує локална самоуправа. Як гварел и предсидатеь Васич, вше мож поробиц и вецей и прето тоти розгварки були унапрямени на наступни период, же би тото сотруднїцтво було на ище висшим уровню – наглашел Миломир Шайтош. Миломир Шайтош з тей нагоди предсидательови Општини Шид на дарунок придал малюнок уметнїка Ромка Макая з Коцура на хторим родима хижа Дюри Папгаргая.■ З представителями сримских Руснацох у Руским доме у Шидзе Вл. Дїтко
7. АВҐУСТ 2015.
РУСКЕ СЛОВО
7
НАШО МЕСТА АВТОМАТИЗАЦИЯ ВЕРБАСКОГО ВОДОВОГО ПОДРУЧЯ
У КОМУНАЛНИМ ПОДПРИЄМСТВЕ ПРЕДЛУЖУЮ З УКЛА ДАНЯМИ Пишу: Ана МАРКОВИЧ Дюра ВИНАЇ
Делеґация зоз трох городох Сербиї нащивела Нємецку
а проєкту автоматизациї ше роби уж длугши час, ище од менованя того менаджменту, бо ше жада унапредзиц квалитет водоподмирйованя и зашпоровац вшадзи дзе мож. Шицко гевто На вербаским водовим подручю, одкаль ше управя цо завишело од чловека, з цалим системом водоподмирйованя у општини, тих дньох тераз завиши од автоматских системох. Шицки закончена нова автоматизация контролного оддзелєня. Так ше тераз жридлово ме ста, шицки з єдного места може провадзиц стан у цалей системи, активносц фекални черпаци станїци студньох, пумпи и черпацих станїцох и други ґузли повязани з контролну хижу и маме подполни увид до роботи систе- дох, станїцу у Вербаше нащивел и заменїк предсидатеми. Потераз, кед ше дацо погубело явяли нам хасновате- ля општини Милан Ґлушац и члени локалного руколє, а тераз у истей хвильки знаме дзе ше цо случує – ви- водства. З тей нагоди руководитель Роботней єдинки Водовод значел координатор у обласци комуналних роботох по и канализация Миро слав Фейса визначел же витворйснованє нового подприємства Радомир Чурович. Вон з тей нагоди додал же вода основна дїялносц ко- ованє того проєкту витворене з набавку опреми, а сломуналного подприємства и предлужую укладац до тей во о реномированих продуковательох у обласци автообласци. Два нови пумпи буду пущени до роботи, а у со- матизациї – OMRON, Siemens – PLC, Decode рутери, труднїцтве з Канцеларию за енерґетски менаджмент сензорика и аналитични мераче Endress Hausera. Гарище ше зашпорує у трошеню енерґиї. Чурович додал и двери намесцели екипи РЄ „Водовод и канализация”, а тото же Вербас ма воду за пице хтора го чишлї до пер- софтфери PLC, SCADA. З тим програмом посцигнути квалитет мониторинґа ших 16 городох Сербиї. Никола Вуйович з Канцелариї за енерґетски менад- валалских водоводох и фекално-черпацих станїцох у жмент виражел задовольство же после фундаменталней городзе, цо з компензацию реактивней енерґиї котра анализи и витворйованя проєкту на водовим подручю, витворена на шицких мерацих местох и шпорованями обєкту хтори идентификовани як место на хторим ше од прейґ 15 одсто у трошеню електричней енерґиї, дорозсипує вельке количество енерґиї, конєчно ше вельо приноши окончованю Плана енерґетскей ефикасносци. зашпорує. – Тото тиж оможлївює нову орґанизацию роботи, Як Вуйович з тей нагоди гварел, шицко тото продукт тимскей роботи, а ту и потримовка локалней самоупра- витворююци простор же би екипи хтори обиходзели ви за витворйованє обдуманих проєктох, та резултати водово подручя и фекално-черпаци станїци тераз буукладаньох буду обачлїви у будучносци през шпорованє ли ориєнтовани на саму водоводну мрежу – оправдує заменьованє водомерох и подобне – визначел Мирои квалитетнєйши услуги. Иншак, потераз до процесу автоматизациї уложене ко- слав Фейса. Хасен од автоматизациї ма и саме ЯКП „Стандард”, ло штири милиони динари. алє то значне и за Општину Вербас понеже имплементация таких технолоґийох у єдним меншим водоНА МАПИ ДОБРЕ ОРҐАНИЗОВАНИХ воду кладзе Вербас на мапу городох зоз добре орґаниКОМУНАЛНИХ ДЇЯЛНОСЦОХ зованима комуналним дїялносцами, мапу на хторей З нагоди пущаня до роботи Системи далїнского надпа- потераз були виключно вельки городи з одвитуюцима трунку фекално-черпацих станїцох и валалских водово- буджетами за явни-комунални подприємства.
Н
8 РУСКЕ СЛОВО
7. АВҐУСТ 2015.
НАШО МЕСТА НАЩИВА НЄМЕЦКЕЙ ПРЕ ПРИКЛАД ДОБРЕЙ ПРАКСИ У рамикох проєкту Водоподмирйованє и канализация котре орґанизовало Министерство транспорту, будовательства и инфраструктури Влади Сербиї, у юнию орґанизовало нащиву даскелїм подприємством котри ше занїмаю з водоводом у Нємецкей. Попри представнїкох зоз Вербасу, у делеґациї були и колеґове зоз Валєва, Парачину и Княжевцу. Спред Општинскей ради бул Душко Чутило и двоме представителє ЯКП „Стандард” – заменїк директора Иван Канкараш и руководитель РЄ „Водовод и канализация” Мирослав Фейса. З тей нагоди нащивели даскельо подприємства тей файти, пошореня за пречисцованє води и подобне.
ЯКП „СТАНДАРД” У ШИДЗЕ
ОГРАДЗУЮ НОВИ ТЕМЕТОВ У ЯКП „Стандард” у Шидзе закончене оградзованє нового теметова поверхносци штири гектари. По словох Виолети Цолнер, руководзацей Роботней єдинки „Теметови” у рамикох „Стандарду” остава виляц дражки за перши два часци одредзени за хованя, та нова часц теметова будзе у функциї. Цолнерова додава же з одкупйованьом нових поверхносцох за преширйо-
Виолета Цолнер
Потераз до автоматизациї уложени коло штири милиони динари
Канкараш з тей нагоди визначел же така нащива була значна, бо ЯКП „Стандард” треба же би посцигло одредзени уровень дїлованя и витворело критериюми хтори им поставела Нємецка розвойна банка. Вон додал же видзели велї приклади ефикасней роботи у водоподмирйованю и гварел же автоматизация роботи таких подприємствох у Нємецкей на вельо векшим уровню як у Сербиї. З ЯРИ ЗЛЄПШАНИ КВАЛИТЕТ ВОДИ У Вербаше и вяри були актуални роботи на водовим подручю, та теди злєпшана робота построєня за преробок води. Як визначел Чурович, то перши з вецей проєктох за злєпшованє квалитету води на жридлу водоводу, понеже постояци филтери за пречисованє води робели лєм з половку свойого капацитету, а дзекуюци иновациї його колеґи Мирослава Фейси, на дотоку води оможлївене же филтери тераз пречисцую цали доток. Заменїк предсидателя Општини Милан Ґлушац з тей нагоди визначел же нова студня дава за коло 25 одсто вецей води у мрежи, а предвидзене вартанє ище єдней студнї. Же квалитет води лєпши ище теди указали и интерни анализи у тим подприємстве, бо у води зменшана концентрация желєза и амонияку.■ 7. АВҐУСТ 2015.
ванє теметова, проблем хованя у Шидзе будзе ришени за наиходзаци 15 роки. Цолнерова надпомина же спомнуте подприємство посила и обвисценя особом чийо блїзки поховани же би виплацели надополнєнє за гробни места, кед же вишол период од 10 роки закупа. Кед слово о хованьох, нєвимирени длуства за услуги хованя як цо наприклад копанє гроба, або хаснованє каплїчки, ЯКП „Стандард” представяю вельки проблем. Наша собешеднїца гвари же єст ,,значне” число таких особох: – З оглядом же ше тоти особи нє одволали на поволанку же би виплацели длуство на рати або ше порадзели з нами як вимиря обовязку, мушели зме их тужиц и тераз чекаме же после приношеня пресудох вивершителє од нїх намиря тото цо су нам длужни. Тужби нє застарели, як цо дзепоєдни можебуц думаю, з оглядом же за тото треба же би прешли дзешец роки – гвари Виолета Цолнер. Проблеми з хторима ше зочую у спомнутим подприємстве то и нєсовисни гражданє хтори очкодовюю лавки на теметовох и памятнїки. Тиж так, на грекокатолїцким, римокатолїцким и словацким теметове, дзе ше хаснує єдна каплїчка, хтошка розбил двойнїсте скло на предку каплїци, хторе барз драге. Вл. Дї.
РУСКЕ СЛОВО
9
НАШО МЕСТА „ЕТНО-ДЗЕНЬ” У МОРОВИЧУ
„БИКИЧАНКОМ” НАГРА ДА ЗА ҐОМБОВЦИ Було цесно у загради ресторана „Милениюм” на побрежю рики Студви у Моровичу при Шиду, прешлей соботи, 1. авґуста, дзе ше отримовала традицийна манифестация „Етно-дзень” у орґанизациї Здруженя женох „Моровичанки”. На декорованих штандох були виложени стародавни єдла, лакотки и ручни роботи здруженя женох зоз тей часци Сриму. Попри других, присуствовали и Здруженє женох „Бикичанки”, Здруженє женох „Радосц” з Бачинцох, „Жридло” зоз Беркасова, потим здруженя зоз Шиду и других местох – Раковцу, Купинову, Латярку, Врнячкей Банї, Мартинцох, Черевичу... а єдно здруженє було и зоз Дворох при Биєлїни у Републики Сербскей. Орґанизаторе дали задаток же би жени порихтали за змаганє домашнї хлєб, ґомбовци приготовели на рижни способи, а вибрана и найкрасша представнїца женох. За найлєпши хлєб преглашени хлєб хтори виложели жени зоз Здруженя „Мац Анґелина” з Купинова, а вони ма ли и найкрасшу представнїцу. По оцени жирия найлєпши ґомбовци порихтали жени зоз Здруженя женох „Бикичанки”. Як нам гварела Невенка Бобаль, предсидателька „Бикичанкох”, ґомбовци були з ґризом, помишаним з муку у цесту, хторому додати дватри вайца. Гевто цо була „тайна смаку” то шлївка хтора кед ше пререзала давала аж три фарби, а ґомбовци звичайно були пошулькани до презлох и цукру у кристалу.
У СЛИКИ И СЛОВОХ
Жени зоз Бикичу пририхтали стародавни єдла
На самим початку манифе стациї наступели и члени КУД „Бо сут” з Бо суту хтори ше представели з танцами зоз Сербиї и Сриму. Єлена Уйвари спред орґанизатора нам гварела же є подполно задовольна з одволаньом здруженьох женох и же то була єдна удатна манифе стация. Вл. Дїтко
СТАРИ ФИЯКЕР ЯК НОВИ Мирко Беркеш зоз Шиду, познати як уметнїк хтори вирабя миниятурни ладї, а тиж з древом прикрашує и други предмети. Нєдавно бул у спокуси, понеже єден чловек зоз Шиду, а хтори тераз жиє и роби у Австриї, пожадал обновиц стари фиякер. Мирко нє роздумовал вельо и лапел ше до роботи. Вєдно зоз сином Зораном робели скоро цали мешац. Пременєли древени и скоряни часци, як цо сиц и закрице. – Требало перше достац слику як фиякер ориґинално випатрал и вец ше дац до роботи. Требало вельо часу и сцерпеня же би шицко випатрало як з 1900. року. На концу зме, син и я, шицко поробели на радосц власнїка Раденка Пантича – гвари Мирко Беркеш. Вл. Дї.
10 РУСКЕ СЛОВО
7. АВҐУСТ 2015.
NA[O MESTA КОЦУРСКИ ДЗЕЦИ ЗДУМУЮ КРЕАТИВНИ БАВИСКА
ВИСТАВА МАЛЮНКОХ ЗА СУШЕДОХ И РОДЗИНУ Коцурски школярики, и тоти рапухи цо ше ище вше лєм бавя дома, попри дробних дзецинских обовязкох маю надосц часу же би здумали як ше буду бавиц. Озда у тим и чаривносц дзецинства. Дзеци зоз Ґрмечкей улїчки у Коцуре уж єден час здумую наисце креативни бависка у хторих, окрем їх мамох и татох, уключене и сушедство, баби и дїдове и цала родзина.
Школяре мальовали з рижним прибором
Уход до ґаражи вихасновани за креативни роботнї
Так прешлого штвартку дзеци орґанизовали виставу малюнкох хтори сами намальовали, на шлєбодну тему. Гоч вистава була отворена – Михайло, Петар, Павле и Зоран Бушово, Желько и Ясна Перенчевич, София Шкорич, Мартина Роквич, Исидора и Душица Бркич и далєй мальовали и докладали малюнки же би их було цо вецей. Виставу пришла опатриц родзина и сушеди, а по „отвераню” вистави, дзеци одбавели закончуюци меч турниру у фодбалу, у хторим участвую праве вони, подзелєни до двох екипох. Мацери толкую же дзеци сами обдумую бависка, и же таки вистави и други збуваня нє ридки на їх улїчки. – Окреме су креативни и зложни. Вони дацо здумаю, а ми им обезпечиме тото цо им потребне. Чи то папер и водово лєбо древени фарби, чи крейди, чи папер у фарби, лє-
бо дацо треце. Дакеди ше врациме дому оддакаль а вони себе винєсли вонка столи и карсцелї, и шицко цо им потребне та рисую – гвари Ясмина Буша. Ясмина толкує же вони у обисцу нє маю компютер и же дзецом вон вообще нє хиби. Вжиме єдни бависка, влєце други, и нїґда им нє допито. Дзеци нєдавно на улїчки направели кафич, дзе приходзели баби и дїдове купиц сок, а за заробени пенєжи дзеци себе купели материял за свойо задумки. Тиж так здумовали и рижни представи, маскенбали, маю свою музичну ґрупу хтори ше вола „Кул мюзик” дзе уча шпивац шпиванки и по сербски и по руски, та и английски, а вец их знова за исту публику виводза. Тиж так маю и свою новинку хтору составели зоз цикавих слупчкох зоз других новинкох, и нарисованих и ручно виписаних паперох, та новинку викопирали же би кажде мал прикладнїк. На концу того дня два фодбалски екипи наволани „Червена гвизда” и „Партизан” подзелєли погари, хтори сами справели. Єден за перше место, други за друге, и треци за найлєпшого бавяча. Потим уж здумовали як ше буду бавиц наютре. Т. Ходак
ПРЕ ВЕЛЬКИ ГОРУЧАВИ У ШИДЗЕ
ДАХТО НА БАЗЕНУ, ДАХТО НА НАДНЇЦИ
Вельки горучави примушели Шидяньох же би ошвиженє поглєдали у хладку и коло жимного напою, а младши по традициї ошвиженє глєдаю на базенох Спортско-рекреацийного центру „Посейдон ин”. Шид нє ма рику, так же хто ма дакус вецей пенєжи може пойсц на озеро до Соту або Ердевику, односно на Босут до Моровичу. Медзитим, нє одпочиваю шицки. Наднїчаре ходза на наднїцу оберац брескинї, без огляду на вельку горучаву. Ґаздинї тиж почали вариц парадичанку, та ше треба добре озноїц коло шпоргета... Явне комуналне подприємство „Водовод” поряднє дистрибуира воду хасновательом и затераз нєт рестрикциї. Тому допомага и резервоар капацитета 3 150 кубни метери води. Вл. Дї. 7. АВҐУСТ 2015.
Вельо купачох на базенох „Посейдон ин” у Шидзе
РУСКЕ СЛОВО 11
ЕКОНОМИЯ ПОШЛЇДКИ СУШИ У КОЦУРСКИМ ХОТАРЕ
ОД МАЯ НЄ БУЛО ОЗБИЛЬНЄЙШИ ПАДАНЯ 90 одсто зашати поверхно сци добре под но ша го ру ча ву – гва ри Юлин. Слу неч нїк ше по швид ко буд зе тлачиц и, як вон толкує, хвиля нє буд зе мац вельки уплїв, понеже досц добре подноши таки условия пре глїбоки корень, за розлику од сої и кукурици. – Думам же кед ше така хвиля предлужи, то найвецей будзе уплївовац на сою. Вона тераз у фази налїваня зарна, та зарна останю мали, будзе мало мауни и вельо менєй урожаю. Соя випатра добре, и тераз єй хиби голєм петнац литри паданя по метру квадратним же би зарно було 5-6 милиметри у пречнїку, ме сто два-три милиметери як то случай кед суша – бешедує Юлин. Як до зна ва ме од Юли на, сою окрем суши нападли и ґринї, та совитує же би ше ю третировало у зависно сци од того кельо паразит напредовал. Таки случаї мож найсц углав ним коло драгох лєбо коло даяких сцернянкох дзе витор ґринї надул на културу. По сле сцер нян ко во култури, одно сно тоти цо пошати по сле жатви як цо соя, слунеч нїк и ку ку ри ца Польо под слунечнїком и сою у Коцуре тиж нє обецую. Ви-
Слунечнїк, соя, кукурица и цвикла остатнїх тижньох церпя високи температури и нєдо статок влаги, а на кажду з нїх таки условия иншак уплївую. По бешеди Юлина Фейси, руководителя роботней єдинки Подприємства „Либела продукт” у Коцуре и познатого польодїлца, затераз ситуация задоволююца. – Кед температура 35 ступнї Целзиюсово, веґетация пре става, рошлїни ше пре ставаю розвивац и суша ше. Поля хтори вжиме поорани кус лєпше подноша тоти вельки суши, понеже ше на нїх дакус длужей затримує влага. У хотаре од мая нє па дал век ши диждж, алє до бра околносц же у валалє досц високи поджемни води, та рахуєм же хотар ище вше у задоволююцим стану, и думам же по нєшка, поведзме, 80-
Юлин Фейса
МАЛО ЖИТА НА ЛАҐРУ Як толкує Юлин Фейса, у „Либели” виплацованє жита закончене зоз цену 17,5 динари по кили, и векшина законтрачених продуковательох предали свойо урожаї, док 10-15 одсто охабело на лаґру. Чуванє жита хторе ше ценї єден процент мешачно од 1. авґуста, а у шлїдуюцих двох-трох мешацох ше нє обчекує тарґовину.
нїмково случаї кед парасти мали системи за залїванє, дзе мож обчековац яки-таки урожаї, а у процивним, урожаї буду окреме слаби, праве пре сушу, за розлику од прешлей сезони у хторей було аж и вельо паданя. Даскельо остатнї днї ше хмарело, алє дижд жу нє було. Заш лєм, пондзелок вечар добре падало, та парасти, без огляду на горуцу ноц мирнєйше спали, наздаваюци ше же тот запор кельо-тельо помогнє. Т. Ходак
У ШИДСКИМ ХОТАРЕ ЧЕКАЮ ДИЖДЖ
СУША НАЙБАРЖЕЙ ЗАВАДЗА СОЇ Пре длу готир ва ци го ру ча ви у шид ским хота ру на й за грожен ша соя и кукурица. Под сою 11 552 гектари, а под кукурицу 16 006 гектари. На дзепоєдних польох под сою почали ше сушиц долнї лїсца, мауни нє досц вельки, а зарно дробне. Кукурица ше ище и трима гоч єй долнї лїсца осушени, а гевти хтори нє очкодовани ше скруцую же би ше охранєли од пекоти.
12 РУСКЕ СЛОВО
Прешлого тижня дакус було и дижджу и то вецей у часцох шидскей општини, блїжей при Сави, Бо суту и Студви як цо Ямена, Батровци, Морович и Вашица, а у Шидзе диждж лєм попирсковал. Пре тогорочни урожай сої забриґовани продукователь Никола Стоєцки, хтори гвари же кажди дзень без дижджу, урожай сої ше зменшує за 50 килограми.
Пре сушу ше меняю и цени польопривредних продуктох, та на статковим пияцу кукурица перше зоз 1 700 динари подрагшела на 2 000 динари, а прешлей соботи парасти уж питали и 2 400 динари. Источасно цена прашатом пада и продукователє всоботу питали 230 и 220 динари за килу, а кед же цена кукурици будзе ро снуц, прашата буду ище туньши. Вл. Дї. 7. АВҐУСТ 2015.
ЕКОНОМИЯ ДУНЯ ГНАТКО, ДИПЛОМОВАНА ИНЖЕНЄРКА ПЕЙЗАЖНЕЙ АРХИТЕКТУРИ ЗОЗ ШИДУ ПОРУШАЛА ВЛАСНИ БИЗНИС
ОТВОРЕЛА РОЗСАДНЇК У БИКИЧУ З оглядом же у Шидзе нє годна достац роботу у своїм фаху, Дуня Гнатко, дипломована инженєрка пейзажней архитектури одлучела порушац власни бизнис у Бикичу. Реґистровала польопривредне ґаздовство и обок сучасного овоцнїку яблукох хтори засадзел єй оцец Звонко, дипломовани инженєр овоцарства и винїцарства, почала продукцию украсних древкох и квеца на отвореней поверхносци. Єй амбициї у роботи, медзитим, вельо векши. – Тераз мам даскельо файти туйох рижних фарбох и велькосцох, потим чемпреси, ядловци, берберис и евонимус. Тих дньох бим мала достац пресаду жимских ружох хтори починаю квитнуц од конца авґуста по октобер. Пририхтуєм ше и за пресаду познатого квеца виола
ФАМЕЛИЯ ФАХОВЦОХ У фамелиї Гнатко оцец Звонко дипломовани инженєр овоцарства и винїцарства и уж децениями познати продукователь овоци (брескиньох, яблукох и грушкох). Дзивка Марина дипломована инженєрка защити рошлїнох и занята є у єдней приватней фирми. У фаху, досц блїзким, остала и Дуня хтора дипломована инженєрка пейзажней архитектури.
у народзе познатше як ,,дзень и ноц,” и украсней капусти – гвари инж. Дуня Гнатко, хтору зме застановели праве у роботи у розсаднїку хтори ше находзи на добрим положеню, такой коло главней драги на виходзе з валалу, на главней драги ШидИлок. Дуня припознава же би до роботи нє могла войсц ,,лєм так”, кед би нє було помоци родичох, окреме оца хтори єй обезпечел локацию и пошорел дїловни простор з адаптацию старей хижи хтора ше ту находзела. Мац Савета єй тиж помага, бо вше треба дацо постарчиц коло младнїкох, а окреме водзиц рахунка коло залїваня рошлїнох пре бездижджовни период. Дзекуюци финансийней потримовки Фонду за потримованє польопривредней продукциї, наша собешеднїца купела пластенїк поверхносци 204 квадратни метери, а спомнути Фонд би мал рефундировац значну часц средствох. Пластенїк би требал буц порихтани до яри, же би концом жими почала продукция мушкатлох, сулфриниї и другого квеца у черепчкох. На маєтку ше находзи и базен з хторого
ше хаснує вода за залїванє овоцнїка яблукох на пейцох гектарох, а тиж и за потреби розсаднїку. – На початку продукция у пластенїку будзе без зогриваня, бо то драга инвестиция и можебуц о два роки ше и за тото остарам. Тераз найзначнєйше же би продукция була успишна и же бим ше ,,пребивала” на тарґовищу. Бо, нє достаточно лєм дацо випродуковац, алє ше то муши и предац. Наздавам ше же ми добре положенє розсаднїку коло драги, дзе вше преходза авта хтори иду ґу гранїци, поможу попредац випродуковане. Увидзим и цо ше найвецей глєда и цо мож найшвидше попредац и у тим напряме убудуце будзем розвивац продукцию – гварела нам на концу опстимистично инж. Дуня Гнатко. В. Дїтко
У ДЖУНЬОВЕЙ ЗАГРАДИ У РУСКИМ КЕРЕСТУРЕ
ПАРАДИЧА ЧЕЖША ОД КИЛИ
Ґеновева Джуня зоз Руского Керестура прешлого тижня у своєй загради старгла парадичу чежку 1 килограм и 200 ґрами. Джуньово желєняву садза лєм за себе и основну покарму, а того року почали орґанску продукцию. Як гваря, парадича спада до автохтоних файтох. – То стара файта, та анї нє знам повесц яка точно, понеже сом ю достала ище пред 40 роками и од теди ю тримаме. Мали зме ище дзепоєдни файти, медзитим тота ше указала як найлєпша, плоди вше були досц вельки, алє таки вельки зме ище нє мали – гвари Ґеновева. Того року першираз нє пирскали парадичи, а як природ7. АВҐУСТ 2015.
ни гної хасновали мишанїну гною зоз курнїку, и лїсца покриви и менти, хтори перше тримали у води, а вец прецадзели и зоз тим залївали кажди други дзень.
С. Н.
РУСКЕ СЛОВО 13
КУЛТУРА И ПРОСВИТА О „РУЖИ” ПОСЛЕ „РУЖИ”
ЧИ БУЛА ДОСЦ СВЯТОЧНА АТМОСФЕРА Пишу: Олена ПЛАНЧАК–САКАЧ Сенка НА ДЬ
С
У духу нового часу мож роздумовац и о етно туризму под час „Ружового” швета, бо Фестивал тирва три днї, та би теди до Руского Керестура можебуц пришли заинтересовани зоз окруженя, алє и зоз иножемства. Фестивалу хибела и святочнєйша атмосфера
патраюци орґанизацию тогорочного Фестивала рускей култури „Червена ружа” обачиц же би вельо того требало пременїц. Орґанизацийни одбор „Ружи” ше барз швидко зишол на схадзки и спатрел стан, та, медзи иншим, поведзене же „Ружа” припада шицким Руснацом, та би на єй Святочним концерту требали участвовац шицки нашо КУД, так як то було и дакеди. Цо о Фестивалу думаю гварели нам предсидателька Одбору за културу НС Руснацох Ґабриєла Саянкович, одвичательна редакторка рускей програми на РНС Златица Няради и редакторка Културней панорами, РНС Мария Тот. – Зоз цалим Фе стивалом сом ґенерално задовольна – гвари Ґабриєла Саянкович – „Червене пупче” було богате и позберало вельо дзеци, Шветочни концерт „На штред широкей ровнїни” тиж Ґабриєла бул добри, лєм мам тоту єдну Саянкович заувагу же нє дати про стор же би нашо КУД представели свою роч ну ро боту. Кед сло во о Естрад ним кон церту, хто ри отри ма ни по сле Шве точ но го, єдину заувагу мам же є отримани на велькей бини. Думам же би за таки концерти бул лєпши менши про стор и интимнєйша атмосфера. Нєдзельова програма була окреме удатна прето же була у Доме култури, думам же тоту часц Фе стивалу, пре амбиєнт, треба же би ше отримовало у сали, о чим и бешедоване на схадзки Орґанизацийного одбору по сле „Червеней ружи” – гварела Саянковичова.
14 РУСКЕ СЛОВО
Златица Няради, одвичательна редакторка програми на руским язику РНС и член Орґанизацинйного и Програмного одбору „Ружи” за „Руске слово” винєсла свойо думанє о тогорочним Фестивалу рускей култури „Червена ружа”. – Концепт Святочного концерту „Ружи”, яки прилапени пред даскелїма роками, того року дефинитивно указал же є нє добри. Рушим шором. „Пупче” ма свой смисел, свою масовносц. Думам же дзеци треба анимирац коло бини з даякима роботнями, бо нє мож обчековац же дзеци буду шедзиц два до три годзини кельо тирва програма. Абсолутно ше нє шмело допушиц же би нє було змагательох за найкрасши хлопски глас на тогорочней „Ружи”, хто виновати нє знам, то ше першираз случело и нїґда вецей ше нє шме случиц. Хибя дакедишнї мали „Ружи” на котрих ше дакеди виберало найлєпших шпивачох. Нєшка то можлїве и на рочних концертох хтори нашо КУД маю зоз єдну фахову комисию хтора би виберала шпивачох за „Ружу”. Дефинитивно потвердзене же тот треци вечар треба же би ше и надалєй отримовал у сали Дома култури – гвари Златица Няради. ВЕЦЕЙ ПРОСТОРУ НАШИМ ДРУЖТВОМ По думаню Саянковичовей на Святочним концерту дати простор оркестру, шпивачом хтори ше у прешлим року на других фестивалох указали як найлєпши же би представели свойо шпиванки и танци. После „Червеней ружи” нє отримана урядова схадзка Одбору за културу Националного совиту, алє коментари хтори сциговали були углавним позитивни. 7. АВҐУСТ 2015.
КУЛТУРА И ПРОСВИТА – На Орґанизацийним одборе Фестивалу вшелїяк було и критики и ро- Златица Няради зправяло ше о хибох хтори пробуєме виправиц на идуцей „Червеней ружи”. Думам же од 50-ей „Червеней ружи” змисти постали квалитетнєйши и богатши, а з рока на рок ше квалитет лєм злєпшує. Фестивал „Червена ружа”, а окреме Святочни концерт то коруна роботи шицких наших КУД и думам же им треба дац вецей простору за участвованє, алє и поробиц на їх квалитету. Вироятнє ше уруци и нови змисти, но о тим будзе бешеди уж на єшєнь док будзе отримана перша схадзка Орґанизацийного одбору 55. „Червеней ружи”. Закладам ше же би у часци програми скорей госцуюцого ансамбла нє наступали автоматски лєм побиднїки на других наших фестивалох, алє же би ше наисце вибрало виводзачох котри, тото цо найквалитетнєйше поробели през рок, представя на „Червеней ружи”. Цо ше дотика квалитету змистох, мушиме мац у оглядзе же нас нєт вельо и же ше у КУД роби так як мож. Концом авґуста будзе схадзка Одбору за културу НС на хторей ше будзе бешедовац о упечаткох зоз „Ружи”, та предкладац способи як помогнуц КУД же би унапредзели свойо змисти – визначує Саянковичова. Як гвари Нярадийова особнє була процив же би тот святочни концерт випатрал так як випатра и предлужує же кед у Радию почали монтирац тогорочни святочни концерт у монтажи ше погришело, бо починал исто як и прешлого року. – Святочни концерт то нє Националне швето Руснацох, а нє може буц анї фестивал лєм домашнїх Керестурцох, „Червена ружа” нє лєм їх. Саям привреди всоботу на 10 годзин пред поладньом, кед припекло слунко и кед нїкого нїґдзе нєт, та нашо привреднїки викладали сами себе. Жалосне, бо було порадзене же почнє на 17 годзин
ЗА „РУЖУ” ОРҐАНИЗОВАЦ ЕТНО ТУРИЗЕМ – Треба збогациц екипу Орґанизацийного одбору „Ружи”, бо уж децениями у Руским Керестуре исти людзе и нє пущаю медзи собу нїкого. Нєт святочней Мария Тот атмосфери. Муши ше обдумац святочну атмосферу у Керестуре, нє може то буц звичайни дзень. Нє може буц без привиту, без народного облєчива, нє може буц нєошвицене. Госци треба же би пошли на коктел, алє и домашнї и госци после програми нє шму пойсц дому. Цошка ше муши обдумац. То кошта, треба мац и идеї же як, алє кед стари кадри одбуваю фестивали, вец велї останю уквилєни. Нє мож повесц же Фестивал у цалосци нє бул добри. За три днї було за каждого дацо, людзе любя присц. Валал би могол за „Ружу” понукнуц етно пребуванє, хостел, лєбо спанє по обисцох, пришли би людзе и зоз реґиону и зоз иножемства. Валал би ше требал орґанизовац у туристичним смислу – предложела Мария Тот. 7. АВҐУСТ 2015.
пополадню. Мушиме шицки жиц зоз тоту „Червену ружу”. Кед то фестивал рускей култури вец на нїм требали участвовац шицки нашо КУД зоз по єдну найрепрезентативнєйшу точку. Нє може буц же Бикичанє, Дюрдьовчанє, Шидянє, Коцурци... нє чувствую „Ружу” як свой фестивал. Нє знам на яки способ, алє анимирац людзох зоз Руского Керестура, хтори ношителє того проєкта, же би дочекали госцох, же би випровадзели госцох, же би було транспаренти, нє лєм єден таки мали же нє видно же то „Ружа”, же би ше чувствовало фестивалску атмосферу у цалим валалє, а нє кед видзеце зоз школского двора вонка нїч нє указує же у Керестуре наш найвекши фестивал култури – гварела Нярадийова. МУШИ БУЦ И ДРУЖЕНЄ Вшелїяк же дзепоєдни точки на Святочним концерту нє були найрепрезентативнєйши, гвари Саянковичова, алє треба наглашиц же ми мала заєднїца и роби ше як найлєпше мож, а Керестур може шицких прияц же би указали цо поробели през рок. Того року велька чкода же ше зоз танцами представел лєм Дом култури зоз Руского Керестура, хибели танцоше зоз Коцура, Дюрдьова хтори наисце маю добри хореоґрафиї. – Ґу тому, за идуци роки би могло роздумовац о виводзеню даяких драмских сличкох, а окреме дац простору и Националному оркестру же би наступел у рамикох „Червеней ружи”, прето же чкода же би таку музику мали нагоду чуц лєм на преслави Националного швета Руснацох. Прешлих рокох було проблем зоз озвученьом, цо того року кулминовало, та будземе патриц же бизме тот проблем убудуце нє мали – заключела Саянковичова. Прецо у Дюрдьове Фестивал успишни, Нярадийова гвари же прето же тото друженє у дворе людзом барз вельо значи. То мож направиц и у Керестуре на кошаркашским терену дзе би шицки Руснаци були вєдно коло музики и дружели ше. Нє може буц же нєт пенєжи. Нєт вигварки, треба лєм дакус пременїц орґанизацию, а чи каждому нашому месту треба фестивал то дискутабилне, дума Нярадийова, алє кед кажди фестивал у наших местох направи тото друженє чи у Пелетовей сали, чи у владическей резиденциї у пиньвици дзе ше кус пограє, повешелї и дружи, вшелїяк же Руски Керестур муши направиц друженє. – Орґанизация Фестивала муши дожиц пременку, алє у позитивним смислу, бо дакеди ше знало, та двойо-тройо облєчени до народного облєчива дочековали госцох у Руским Керестуре при автобусу и випровадзели на одходзе до автобусу. Тераз ше нє зна анї хто дзе ма шеднуц на програми. Финансиї нїхто нє ма, нє муши то буц нє знам цо, алє друженя муши буц – гварела Нярадийова. По идуцу „Ружу” єст досц часу же би ше обдумало лєпши, сучаснєйши концепт єй програмох. Добре же ше о тим почало начас бешедовац, роздумовац, же ше гришки обачує, та их мож по идуци фестивал виправиц. „Ружа” наш найважнєйши фестивал у рочним календаре културних подїйох и треба же би була тота хтора зоз своїм прикладом, зоз свою орґанизацию подзвигнє уровень и других наших фестивалох.■
РУСКЕ СЛОВО 15
КУЛТУРА И ПРОСВИТА АРХЕОЛОҐИЙНИ ВИКОПОВАНЯ НА ШУВАКОВИМ САЛАШУ
М
ВЕРБАСКА МУЗЕЙСКА ЗБИРКА У РОЗМАХУ РОБОТОХ
узейска збирка у Вербаше у маю и юнию мала вельо активносци, а дзепоєдни заняти, окрем орґанизациї змистох под час манифестациї Музеї Сербиї - Дзешец днї од 10 до 10, у остатнїм чаше робели на археолоґийних викопованьох на локалитету Шуваков салаш. – Археолоґийни виглєдованя на локалитету Шуваков салаш - Клиса коло Вербасу предвидзени зоз Планом роботи Културного центру Вербас у тим року. Роботи витворени у периодзе од 1. по 30. юний, а у согласносци зоз Спорозуменьом о сотруднїцтве котре заключене помедзи Музейом Войводини и Културним центром Вербас, бо ношитель дозволи за археолоґийни викопованя Музей Войводини – визначела археолоґ и руководителька Музейскей збирки Весна Ґрґурович. Вона додала же би у наступним периодзе виглєдованя требало унапрямиц на тото населєнє же би ше дополнєло слику о обичайох и животу жительох стредньовиковного Вербасу. Ґрґуровичова додала же фахову екипу творели археолоґове Небойша Станоєв и Мария Йованович спред Музею Войводини, и вона спред вербаскей Музейскей збирки. – Археолоґийни виглєдованя стредньовиковного Вербасу хтори лоцирани на Шуваковим салашу вимагаю и виробок комплетней документациї, як и пририхтуюци активносци за конзерваторски роботи – визначела Ґрґурович. Под час скорейших виглєдованьох на локалитету Шуваков салаш одкрити остатки стредньовиковней церкви, а гевто цо тоту церкву твори як єдинствену на подручу нєшкайшей Войводини то єй план. Слово о церкви триконхалней основи, котра потераз нє ма паралели у тей часци дакедишнєй южней Угорскей, алє є блїзка ґрупи церковних будинкох зоз 14-15. вику, потераз познатих виключно на простору стредньовиковней Сербиї южно од Сави и Дунаю.
ПРОЄКТ ВИКОПОВАНЯ МА ПЕРСПЕКТИВУ – После окончених виглєдованьох обєкти ше годно конзервовац або обновиц. Реконструовани часци церкви або церквох можу випатрац барз атрактивно. З обновйованьом населєня и церкви ожило би ше стредньовиковни амбиєнт. Находзиско змесцене коло беґелю у приємним природним околїску и прето би було лоґичне направиц археолоґийни и природни парк на тим месце. Сама локация нєдалєко од городу и релативно лєгко може буц повязана зоз шейталїщом або з бициґлистичну дражку коло самого беґелю. Тото з часом може постац локация на хторей ше отримую значни туристични манифестациї вязани за Вербас и околїско. Шуваков салаш може постац главна атракция и стредзиско туризму у тей часци Бачкей – заключел Радичевич.
16 РУСКЕ СЛОВО
Одгартамє прешлосци Вербасу
– Предлуженє виглєдованьох у остатнїх двох рокох принєсло резултати котри досц прешвечлїво указали на можлївосц постояня старшей церкви зоз периоду 12–13. вику на истим локалитету. Таке одкрице мало би вельку значносц за преучованє церковних обставинох на тим просторе. У истим чаше пришло би ше до важних податкох о гробних находох и посмертних обичайох популациї хтору ше ту ховало – заключел фахови консултант викопованя, професор стредньовиковей археолоґиї зоз Филозофского факултету у Беоґрадзе Деян Радичевич хтори додал же ше практично цала старша история Вербасу, по снованє сучасного городу, находзи на тим месце. З предлуженьом сондажних роботох би ше подполно дефиновало змист, обсяг и хронолоґию локалитета, а податки хтори ше достанє були би од велькей значносци за дальши роботи на тим месце, окреме за евентуални систематични виглєдованя, а дали би и идеї на яки способ тот локалитет уклопиц до планох локалней самоуправи о хаснованю туристичного потенциялу општини Вербас. Зоз археолоґийнима предметами хтори буду пренайдзени на тим локалитету буду пополнєни витрини будуцей стаємней постановки Музею у Вербаше. Окрем того, у вербаскей Музейскей збирки заняти тераз пописую комплетни материял по упутству фахового надпатрунку Музею Войводини. У согласносци зоз заключками хтори тота Комисия принєсла, було нєобходне пописац по файтох музейски материял, односно уметнїцко-историйни дїла же би ше витворело реґистри по файтох и то за уметнїцки дїла и историйни предмети у обласцох – археолоґия, подобова уметносц, история, етноґрафия и применєна уметносц. А шицки тоти активносци, стаємна постановка, формованє збиркох и попис обезпеча здраву основу же би вербаска Музейска збирка у блїзшей будучносци достала статус Музею. ■ Ана Маркович 7. АВҐУСТ 2015.
КУЛТУРА И ПРОСВИТА У КУЛИ ОТРИМАНА ПОДОБОВА КОЛОНИЯ ИНВАЛИДОХ РОБОТИ
ПОДЗЕКОВАНЄ ЛЮБОМИРОВИ САКАЧОВИ
У Кули 30. юлия отримана Подобова колония инвалидох роботи, на хторей участвовал и Любомир Сакач зоз Вербасу. Орґанизатор колониї Союз инвалидох роботи Войводини и Општинска орґанизация инвалидох роботи Кула, Любомирови Сакачови додзелєл подзекованє за участвованє на 7. Подобовей колониї, на хторей участвовали 17 маляре. Здогаднїме же зме о Любомирови писали у наших новинох, теди и о тим же децениями участвує на подобових колонийох. За 30 роки активного мальованя участвовал на колонийох у Коцуре, Новим Садзе, Вербаше, Шидзе... – Потераз сом участвовал на каждей з тих колонийох. Упознаш людзох хтори приду зоз дзеку поробиц дацо. Крашнє ше дружиме, а уж ше и познаме – гварел з тей нагоди Сакач. Сакач малює войводянски мотиви, конї, салаши, валали и друге. Роби и
Сакач малює войводянски мотиви
мурали, алє и дзецински хижи, а людзе за ньго чули, та нєдавно його 5 роботи украшели єден локал у Вербаше. Любомир Сакач уж три роки у пензиї, а робел як лаборант у вербаским Доме здравя „Велько Влахович”. И у пензиї, як и пред тим, вше дацо малює, активни є, а у септембру планує пойсц и на колонию хтору Союз орґанизує у Сокобанї. Тих дньох будзе отримана и подобова колония у Шидзе у чиєй орґанизациї парох о. Михайло Режак и КПД „Дюра Киш”. Трицец роки Сакачового уметнїцкого виражованя принєсли вельо красни дїла, а як припознанє квалитета и факт же єден з його малюнкох, „Любов, вира и надїя” свойо ме сто пренашол у славним Лувру у Паризу. А. Маркович
16. СТРЕТНУЦЕ КЕРЕСТУРОХ БУЛО У РУМУНИЇ
РУСКИ КЕРЕСТУР ПРЕДСТАВЕНИ З УДАТНУ ПРОГРАМУ На 16. Стретнуцу Керестурох, хторе того року од 30. юлия по 2. авґуст отримане у Секелькерестуре у Румуниї, медзи представителями 11 Керестурох, штварти раз участвовали и представителє нашого Руского Керестура. Зоз 25-минутову програму ше представели фолклорна секция ветеранох Домa култури, хтори наступели зоз двома танцами – „Шеметковска полка” и „Вербунґ на Горнїци” у хореоґрафиї Ґабриєли Саянкович. Як солисти наступели Сашо Палєнкаш хтори виведол авторску композицию „Нєбо єдней особи” и „Тополї керестурски” Йоакима Сивча, и Мирослав Малацко хтори интерпретовал шпиванки „Чарни очка моєй милей” и „Вечар майови”. Публика барз крашнє прилапела їх наступ и наградзела их з вельким аплаузом.
7. АВҐУСТ 2015.
Як дознаваме, того року од 21 реґистрованого Керестура зоз вецей державох Штреднєй Европи, того року було найменєй, лєм учашнїки зоз 11 Керестурох. То найвироятнєйше и прето же ше Секелькерестур находзи у Трансилваниї т. є. Ердельскей часци Румуниї и найвосточнєйше, та є найоддалєнши од векшини валалох з тим меном, од велїх и вецей як 800, а од Руского Керестура 625 километри. Пре менше число учашнїкох и програма була змесцена у єдним дню, а почала з дефилеом и шветочним отвераньом з гимну Керестурох, привитом и представяньом госцох. Потим шлїдзела програма на отвореней бини дзе ше учашнїки представели з рижнороднима точками, а хтору провадзело красне число публики у месце хторе ма 9 600 жительох углавним мадярскей националносци, а було и вельо госцох. Стретнуце урядово закончене зоз Скупштину Керестурох на хторей у мено Рускокерестурцох були присутни Желько Ковач и Кароль Валка як прекладатель, понеже цала програма була на мадярским язику. На Скупштини попри чераня дарункох медзи делеґациями було поради и о орґанизацийних питаньох, а сообщене же шлїдуюце Стретнуце будзе отримане у Мадярскей у Ракош Керестуре. Тогорочне путованє керестурских аматерох финансовали Дом култури, Месна заєднїца, Подприємство „Виклер-Ковач”, ДОО „Електромонтажа” Руски Керестур, локална самоуправа Кула, а ТЗ „Руски Керестур” спонзоровало промотивни материял. М. Афич
РУСКЕ СЛОВО 17
ЛЮДЗЕ, РОКИ, ЖИВОТ МИРОСЛАВ МУДРИ З МИКЛОШЕВЦОХ
РОКИ НЇҐДА НЄ ПРЕПРЕЧЕНЄ КЕД ЖА ДАНЯ МОЦНИ
Пишe: Агнетка БАЛАТИНАЦ
Мирослав Мудри, Миклошевчань, дакедишнї учитель и фаховец у рахунководстве и финансийох, алє и успишни спортиста у своїм 75. року живота. Гвари же з потримовку фамелиї и ясним цильом у живоце мож посцигнуц шицко цо чловек може задумац
М
Златна медаля на першенству Горватскей у ґуґланю у катеґориї „У71” 2013. року
удри народ зени Миклошевчань. Оцец Митро и мац Олґа були парасти и мали седмеро дзеци, три дзивки и штирох леґиньох. Гоч им живот нє бул лєгки, окреме у чежких повойнових часох, змогли моци послац сина Мирослава на високи школи. – Бивали зме у Балєжняку – (часц Миклошевцох) почина бешеду бачи Мирослав. – Гоч була война ми, дзеци, мали свойо радосци. Нє роздумовали зме о войни, бавели зме ше, а мали зме и обовязки. Теди дзеци звичайно чували крави и швинї. Мнє западло чувац краву, и нє була то чежка робота, алє добре познате же кед ше дацо мушело, нїґда нам нє було по волї... Та, заш лєм, родичох ше мушело слухац – гвари наш собешеднїк. РОДИЧИ СЦЕЛИ ЖЕ БИМ БУЛ УЧИТЕЛЬ Основна школа теди тирвала штири роки, а до школи ше ходзело у валалє.
18 РУСКЕ СЛОВО
– По законченей основней школи у Миклошевцох, драга ме одведла з родительского дому далєй до школи. Теди ше ми видзело же то на концу швета. Перше сом пошол до Вуковару, а вец до Шиду – гвари Мудри. Йо го роди чи на дума ли, а и Мирославови ше попачело, же би бул учитель. Родичом ше теди ридко хто могол спроцивиц. Щесце було же и вон роздумовал же буц учитель буд зе добра робота хтору буд зе любиц. – Учительску школу сом закончел у Славонским Броду 1960. року. Достал сом роботу у фаху, и 10 роки робел у просвити – два роки у школи у Пунитовцох, а 8 роки у Вишковцох. Нє можем повесц же сом нє бул задовольни, алє цошка ме цагало же бим опробовал и инше. Кед нєшка о тим роздумуєм, анї сам нє знам як на тото патриц з тей часовей дистанци. Претаргнул сом роботне одношенє и уписал ше на Економски факултет у Осєку. Бул сом 12 роки старши од своєй ґенерациї студентох хтори ше теди уписали на студиї. Знам же би 7. АВҐУСТ 2015.
ЛЮДЗЕ, РОКИ, ЖИВОТ циль, поведол бим аж и вецей од того, бо попри тим же закончела за професора горватского язика и литератури, закончела и библиотекарство. У тот час мали зме сина, алє кед чловек ма моцне жаданє школовац ше и кед люби свою фамелию, шицко мож посцигнуц. На факултету сом бул и подпредсидатель спортского дружтва студентох, та повторюєм – кед потримовка у фамелиї моцна, дзеЦАГАЛО МЕ ка за шицко цо ше сце посцигнуц ище ОПРОБОВАЦ ШЕ И У ДРУГИМ моцнєйша – прешвечени бачи Мудри. О кратки час достал роботу у ДревоНайблїзши факултет бул у Осєку, а вон ше швидко присподобел студентскому жи- вей индустриї „Стєпан Ґели” у Дякове, воту. Вельо учел, бо сцел закончиц у по- и постал руководитель привредно-рарядним року, и добре му рушело. Такой на хункового сектору. Там почина його першим року як одлични студент достал професийна кариєра, алє и интензивнєРекторову награду. Дипломовал 1975. ро- йши спорт ски живот. Почал тренирац столни тенис и ґуґланє. ку, и уж бул оженєти чловек. – Теди ше отримовали Роботнїцки спор– Оженєл сом ше 1964. року зоз Марию Келич. Супруга ме потримовала же бим за- тски бависка на котрих сом поряднє учакончел факултет, а и сама мала намиру буц ствовал. Були зме у тиму други на уровню високо образована, лєм же вона студирала Републики у столним тенису, кед слово о позарядово. Посцигла свой професийни древовей индустриї и лєсарству. Бависка ше орґанизова ло по привредних конарох, и кажда ЗА СПОРТ НЇҐДА НЄ ПОЗНО индустрия ше змагала у своУ своїм 65-тим року живота Мирослав ше ознова ак- їм – памета бачи Мудри. тивно уключує до спортских активносцох, вибрал – Професийна драга нашого ґуґланє. Роки нє були препреченє, бо гвари, любел собешеднїка одведла го до спорт. На питанє прецо праве тот спорт, бачи Миро- Осєку дзе 1978. року достал слав гвари: роботу у Польопривредним – Кед сом пре хороту престал бавиц мали фодбал, институту як шеф финансийопредзелєл сом ше за ґуґланє, бо у тим спорту менши ох и рахунководства. обтерхованя. Од 1999. року сом почал тренирац, понеПрофе сия ме теди нательо же у Осєку єст досц клуби за ґуґланє, а я ше ґу єдному оку пировала же сом спорт приключел. за ня гал, алє сом прето мал Любов ґу спорту очиглядно остава за цали живот. У ус пи хи у своїм фаху. У робо73. року живота, (пред двома роками) Мирослав Мути сом бул успишни и цешел дри постал перши у Горватскей у ґуґланю у ранґу „У71”. – Барз ми мило же сом посцигнул таки добри ше же сом до стал Златну резултат, бо часто тренирам, та тераз видзим же нє бу- плакету за окремне розвивало даремно. А у моїх рокох, видзи ше ми же то ище нє и унапредзованє роботи векши успих. Мам 75 роки, а ниа, слава Богу, здрави Здруженя. Миро слав Мудри нєшка у сом и чувствуєм же ище вше мам досц моци же бим поряднє тренирал и змагал ше – гвари бачи Мудри. пензиї, алє остал активни нє лєм у ґуґланю. Вон источашнє и припознати у рахунководстве и финансийним фаху. Член є дружтва рахунководительох и финансийних дїячох Осєк, як и КУД Руснацох „Осєк”. У Дружтве поряднє участвує на Мемориялним турнире „Владимир Тимко” у столним тенису, а гнєтка освоює и перши ме ста. Попри супруги Мариї, у його активносцох потримую го и дзеци, Дуня и Дражен, алє и двойо унучата. Раз хтошка гварел – мало нас єст, алє зме талантовани, вредни и упарти. Прето часто мож читац о успихох Руснацох у рижних обласцох, а панови Мирославови жичиме ище велї спортски успихи. ■ то и нєшка бул велїм шок, так було и мнє теди, алє я мал ясни циль пред собу и потримовку фамелиї – памета Мирослав. Гоч ше дакому видзело же дзешец роки велька прерва, Мирослав нїяким концом нє сцел остац на учительскей школи. Сцел закончиц Економски факултет, бо му ше видзело же у тей обласци будзе успишни.
7. АВҐУСТ 2015.
Награда „Златна плакета” за доприношенє у унапредзованю рахунководства и финансийох у здруженю рахунководительних и финансийних роботнїкох Осиєку
РУСКЕ СЛОВО 19
ЛЮДЗЕ, РОКИ, ЖИВОТ ЗОЗ ЛЮБОВИ ҐУ ЛА ДЬОМ НАСТАВАЮ АВТЕНТИЧНИ МАКЕТИ
ЦАЛА ИСТОРИЯ У ЄДНИМ ПРЕДМЕТУ З ДРЕВА Пишe: Сенка НАДЬ
Дюра Варґа зоз Руского Керестура уж вецей як двацец роки прави предмети зоз древа, єден час робел як столар, алє му робота зоз древом вше була гоби. Остатнїх рокох повязал свойо два любови, та почал правиц и макети ладьох, хтори автентично и виключно прави лєм зоз власнима руками
Я
к гвари, ладї го фасциновали ище кед бул дзецко. – Кед сом мал дас штири, пейц роки по беґелю часто ишли ладї хтори превожели робу, а ми як мали дзеци були барз зацикавени и вше зме их ходзели патриц. Потим, у першей класи основней школи учителька нас поводзела по школи, тераз то такволана Ґимназия, дзе старши школяре мали секцию на хторей правели праве макети ладьох, а мнє то такой прицагло. Думам же ше повязаносц и любов ґу ладьом лєм звекшовали з роками, а понеже сом вше любел правиц предмети зоз древа надумал сом же, кед найдзем дакус шлєбодного часу, пробуєм направиц макети ладьох – бешедує Дюра, та наглашує же му робота найлєпше идзе вечар и вноци, кед мож робиц на мире и сконцентровац ше. Так настала макета ладї Санта Мария. Же би макета була вирни
20 РУСКЕ СЛОВО
приказ дакедишнїх ладьох треба найсц часу и поинформовац ше о єй историї, кеди є направена и дзе, за цо служела и подобне. ПРЕ ПИРАТОХ ЛАДЇ ДОСТАЛИ ДЗЕЛА – Перши велїки ладї були правени за транспорт роби, а вец тоти ладї почали окрадац, та ше их почало доправяц же би ше могли одбранїц од пиратох и ту, наприклад, убудовани дзела. Єдна з макетох хтори сом направел то шпанска ладя Санта Мария зоз 15. вику, найвекша од трох ладьох хтори Кристофер Колумбо мал на своїм першим путованю. Кед ше спомнє тоту ладю, такой ше ю вяже за ище два ладї – Нину и Пинту. То менши ладї хтори ше часто зявюю на сликох зоз Санта Марию. Прето сом и мал жаданє направиц ище тоти два ґу Санта Мариї, алє сом нє могол найсц план – гвари Дюра и указує ище єдну макету. Тераз слово о италиянскей ладї Сан Дьовани Батиста, тиж зоз 15. вику, хтора длугока скоро єден метер. 7. АВҐУСТ 2015.
ЛЮДЗЕ, РОКИ, ЖИВОТ Дюра гвари же ладї прави лєм зоз древа, углавним зоз букового древа, а наглашує же шицки, та и найменшу часц, направел ручно. Гоч правенє менших ладьох одбера вецей часу и дакус вецей прецизносци и сцерпеня, баржей ше ценї векши макети. По даяких преценьованьох автентични макети ладьох, у зависносци од велькосци, коштаю од коло 400 та по 1 000 евра. – Понеже ми то нє робота зоз хторей жиєм, та робим кеди мам шлєбодного часу, треба дакус вецей часу направиц ладю хтора будзе репрезентативна. Тераз робим на макети ладї Принц Вилиєм, а плануєм же би тиж була єдна зоз векших и репрезентативнєйших. Ценїм же кед бим мал часу робиц кажди дзень могло би ю направиц за два до три мешаци. Гоч плани таких ладьох єст коло 25, затераз роздумуєм о барз познатей велькей ладї Викториї – гвари наш собешеднїк. ПЛАНИ ЗА МАКЕТИ ГЛЄДА И НА ИНТЕРНЕТУ Сучасна технолоґия тиж ма вельку улогу у тим же би макета цалком здабала на ориґинал. Дюра плани глєда на интернету, та на такей основи прави скици и вец макети. Таки технолоґиї му нє нєпознати понеже є по фаху ґрафичар. – Штредню школу сом закончел 1981. року и достал роботу у Друкарнї „Руске слово”, дзе сом робел 16, 17 роки. Потим сом прешол до Польопривредного комбинату „Перши май” дзе сом перше робел як чувар на рибняку. Ище док сом робел у друкарнї почал сом правиц предмети зоз древа, та ми то постал гоби у хторим окреме уживам, а кед ше у „Першим маю” указала на-
7. АВҐУСТ 2015.
года робиц як столар, було ми окреме мило понеже теди мой гоби постал и моя робота – здогадує ше Дюра. Пред коло двацец роками, кед дзеци були мали, плаци нє були достаточни за добри живот, робота зоз древом Варґови постала ище єдно жридло заробку. Дюра почал робиц до валалу, правиц мебель зоз древа и даскельо роки то добре функционовало, медзитим престал кед похопел же то нїґда нє годзен буц сиґурни способ заробку. – Вше сом патрел же єдно реме сло у валалє углавним жиє дас 10-15 роки, перше добре напредує, а вец помали замера. Вид зел сом же до столарскей роботнї треба вельо укладац, напредок набавиц материял, древо муши буц квалитетне и длуго сом роздумовал чи треба почац робиц дацо зоз чого годно жиц, цо сом на концу и зробел, а робота зоз древом предлужела буц лєм мой гоби у хторим и далєй уживам. Ґу тому, робота до валалу по стала и терха кед сом похопел же пожнїм зоз роботу, а нє сцигуєм робиц коло свойого обисца. Так сом, окрем же сом робел у комбинату, концом 90-их рокох почал сад зиц паприґу зоз чим ше и нєшка занїма цала моя фамелия. Теди продукция паприґи нє була нательо амбициозна и напредна, могло зоз нєй вижиц, а тераз то наисце робота хтора ше виплаци – толкує Варґа. Як и за кажду любов, так и за гоби ше вше найдзе дакус часу. Уж коло трицец роки, без огляду цо му була примарна робота и способ заробку, у Дюровим живоце вше оставало кельо-тельо часу и за роботу зоз древом, бо як гвари – вон шлєбодного часу нє ма прето же го хаснує за правенє макетох. Гоч є ище вше нє у пензиї, наздава ше же у идуцих рокох будзе мац вецей часу за себе и свой гоби, понеже му синове тераз уж закончую школованє, та годни баржей помагац у обисцу. ■
РУСКЕ СЛОВО 21
медзи РОК II АВҐУСТ 2015. число 9 Число ушорел: Ян Мезей
простор за кафу и виключеня КЕД СЦЕШ БУЦ ЦАР НОЦНИХ КЛУБОХ
ТРЕБАЛ БИШ БУЦ СВИДОМИ ШЛЇДУЮЦИХ СТВАРОХ
СИҐНАЛ ПЕРШИ Кед дзивка облїзує угел устох и джмурка на це з єдним оком.
– Треба же биш поволал швидку помоц, бо дзивка преживює мозґово вдеренє. СИҐНАЛ ТРЕЦИ Дзивка танцує помедзи два пайташки, чуха ше до нїх и любопитлїво патри на це.
– Идз дому, нареж сланїни на танєр, очисц цибулю и принєш єй, бо є очиДОПОЛНЮЮЦИ глядно напажерена, а дома можеСОВИТ: заш лєм буц нє маю. померкуй скорей як рушиш до акциї чи СИҐНАЛ ШТВАРТИ тота тета наисце там, Дзивка прави шпаґу, власи єй пачи то нє лєм силуета даю до оч и указує з пальцом на зоз карчмаровей це зогинаюци го ґу себе... катонацкей тетоважи.
–Беж дому по дротову коминярску щетку и чухай ю з шицких бокох, бо є очиглядно осипана и ма напад шкоблєня котри нє зна як ришиц.
22 РУСКЕ СЛОВО
СИҐНАЛ ДРУГИ Дзвика лїже погар и патри на це як кед би це сцела жесц.
–Веж млаток и гвозди и подкуй єй ципели, бо нє можеш допушиц же би ше ище дакеди так розшлїсла, ґу тому ище ци є длужна родзиц пецерих цо буду задармо робиц на паприґи. 7. АВҐУСТ 2015.
... за кафу и виключеня УПЕЧАТОК МЕШАЦА
ИЩЕ ЄДЕН ПЕЧАЦИ ГВОЗД У ТРУНИ РУСКОГО НАТАЛИТЕТА Редакция „медзипростору” понука клїщи за таки гвозд Нє треба буц социо-ґео-политикантски фаховец же би ше зрозумело же кладзенє капури и клатки на керестурску „призму” представя ище єден гвозд у труни руского наталитета. Цо то „призма”? Ниа, за нєупутених: то єден вибетонирани простор медзи Керестуром и Кулу, дзе ше даскельо днї рочнє звожи и мера цвиклу, а гевти други днї ше сходзели млади и старши мерац койцо инше, цо часто нє була цвикла. Яке ришенє понукнуц? Вшелїяк, ришенє у такей ситуациї би требало буц моменталне дїйствованє. Зобудзена и ровно швижа редакция „медзипростору” такой дава свой предклад, цо же би помогла своїм братом, цо пре страх од наиходзацей рационализациї у державним секторе, дзе би ше тих дньох наисце доказац як нєзаменлїви у колєсу державней системи. Ниа, руски власци би такой требали почац зоз будованьом готелу, точно и символично прейґ драги „призми”. Готел зоз меном „Златна кулька” би бул алтернатива шицким руским медийом. Примарна функция би му була розогнац стари швет зоз карчмох, дзе по думаню младих треба же би ше нє сходзели допити клиєнти хтори маю вецей як трицец роки. Окреме тоти нєпоженєти цо ци ровно сцу ускочиц до слова и мудри би ше правиц. Педик, на програми би ше емитовало голих и босих, та тоти прейґ трицец кед би видзели же кед то таке бави, та би ше брали и бежали дому, а младеж би оставала пре єй „залудзеносц” зоз идеями файти же „ище вше єст надїї и єст прецо остац и попробовац...”. Єдине обаванє котре будземе ту мушиц виражиц, то же тот предклад годзен нїчому нє допринєсц. То наисце годзен буц проблем. Заш лєм, готел би почац правиц, бо добре знаме и кельо ше спортску галу правело, та часу насправди нєт за руцанє. Поготов кед бизме урвали наменски средства. Тераз нам остава дацо нове штудирац, бо наш час, цо зме на державних яшльох, то таке дацо як пенєж, а пенєж нє франта (цо найбаржей було очивисно вчасних дзеведзешатих, уже кед о тим слово)... Шаркбайт Аґлипрон 7. АВҐУСТ 2015.
КРАДЗА ИДЕНТИТЕТОХ
НЄ ДОПУЩЦЕ ЖЕ БИ З ВАС НАПРАВЕЛИ СМАРКАТИХ Нєзвичайни случай крадзи идентитета – и трапези котри з тим завязани
Тих дньох замерковани нови случаї крадзи идентитетох. Тоти крадзи нє були таки драматични як крадза истого премиєровому братови, алє заш лєм вредзи спомнуц. Пастернак Славе ше прешлей нєдзелї зобудзел як и каждей другей. У комуналним ґузлу виґужлєл цо мал, фриштиковал и аж по препатраню назаоставаней дньовей преси од роботного тижня, зрозумел же цошка нє у шоре. Накадзи ґу кафи себе таргнул аперитив домашнєй мишаней овоцовей зоз доминантну турґуню, ясно ше му указало же випатра остал без идентитета. Случай такой приявел вишлїдним орґаном и вец ше ситуация, як то уж идзе, одцаговала покля ше сама од себе нє ришела. Славейови то нє так барз завадзало, бо якош комотнєйше було жиц тоти днї и дакус одпочинуц од тей часци єства котру нїхто анї нє питал же би нам ю творитель пришил. Можеш думац, попри шицкого цо маме на герби на клинца ци и идентитет. Як є. Теди ше насипала ище єдна зоз доминантней турґунї. На основи словох Славейового идентитета, вон бул украднути и остал би то потераз покля би ше нє витаргал толвайом. Потим, випатра и йому ше спачело дакус буц ошлєбодзени од свойого домашнього, та блукал медзи народом и ослуховал як народ диха. Як таки ошлєбодзени, мал шлєбоду обогациц ше. – Шак, лєм робиц и нє филозофирац и, ниа, ци дукат – олєгко подзелєл свою досягнуту животну правду з пресу. Громаду дукати заробел и пришол дому „чежши” за даскельо тисячки еври. Домашнї кед то видзел, нє требало му вельо же би по трецей турґуньовей зрозумел яки то „бизнис” за тим лєжи и же то би нє вельо чекац, алє правиц ище. Як? Шак, нїч нє робиц, лєм пожичиц свой идентитет другим, так будзе саме исц. Дац на гевер, та и мнє добре, а озда и другим. И, ниа ци, штварта турґуньова, алє и пията, бо заж лє’ завеслац у води „консалтинґу” то нє мала ствар. Розуми ше, идентитет бул понїжени и увредзени и ришел же то таке допущиц нє мож. Же, агей, акурат, я ту ратуєм цали швет свойого ґазду, а тот би лєм цо нє проститутку зо мнє правиц! Потим ше спроцивел, и як то уж идзе – трескали громи, звада, галайк и розбиванє, а знаже же на таке ишла и шеста, седма, та осма дупла турґуньова и яки конєц може буц такому. Домашнї такой остал без идентитета, а як ше то вец ведзе єдно за другим, такой и имунитет видзел же „кадзи веду бабу”, та нє сцел зоз тим мац нїч, та и вон пошол зоз того „обисца”. Та так єдна обична крадза ше закончує, препасц и ґу тому ровно ши хоре и смаркате. Так же, читаче апелуєме на вас, меркуйце дзе и кому охабяце свойо податки, бо же то нє франта, то озда тераз ясне и ґовлї на коминє, як и братови тащкови на конаре. Здраве Ґадняк
РУСКЕ СЛОВО 23
МОЗАЇК K BAC НЯ D E E А F ЗБУВ ЗОЗ
SEА DANCE FESTIVAL У БУДВИ
ри днї после новосадского Eґзиту єден зоз найпопуларнєйших фестивалох у Европи ше преселєл до Будви, до Чарней Гори, под нову назву Seа Dance Festival. Зоз пресельованьом єдней часци виводзачох, преселєла ше и єдна часц публики. Seа Dance Festival отримани на Язу, єдней зоз найкрасших плажох на Ядранским морю и у Европи. Ту, такой коло самих бинох, поставени и камп. Шатри вноци були празни, а през дзень полупразни. Хто нє мал окремну защиту, а звичайно ю нє мал, мушел ше даґдзе скриц, бо на високих темепературох нє могло витримац. На Язу нєт древа, нєт хладку, нєт витрику. Кед вас сон нє звлада, без огляду же сце од танцованя цалу ноц вистати, идзеце на плажу купац ше.
Т
ВЕЛЬКИ ШАТОР ЗА ДРУЖЕНЄ
У контактох зоз младима зоз других жемох, пожадал сом научиц норвежски, шпански... ОДХОД ДО БУДВИ Шицко цо у рамикох фестивала, а у нїм и сам камп, барз драге. Ми ше зоз Чарногорцами єднали за пиво и вец нам спущовали цени. Озда мали цену за нас, и за правих странцох – тих цо ше зоз нїма нє могли згвариц на мацеринским язику. „Нормални” цени були у Будви, алє требало исц пешо и пейц километри. После нєпреспаней ноци и дня, драга була длугока. А, Будва прекрасна. „ШУТКИ” ПО ЧАРНОГОРСКИ
Найпопуларнєйша ґрупа „The Prodigy” була и на Хто нє може спац, хто ше спекол, та сцека од слунка, може пойсц до велького шатру дружиц ше. Тота часц Твердинї, и у Будви. Зоз ню и єй прихильнїки. права часц Sеа Dance-у, дзе находзице приятельох. ДзеЇх музика „аґресивна”, члени нєпреривно поволую на поєдних сце уж упознали у Новим Садзе, и тераз тото скаканє, дрилянє... на „шутку”. Медзитим, док вас у приятельство лєм Новим Садзе вше дахто лапел, Ивана Ловас, 24 роки: Того року сом була на обидвох чапредлужуєце. сцох Еґзит авантури и нє можем повесц хтора була лєп- и просто сце нє могли Язик на котрим ше ша. Од Sea Dance-у сом нє обчековала наисце нїч и пре- спаднуц, бо шицки були бешедує то анґлийски, то сом ше приємно нєсподзивала! Можебуц ми то було и солидарни, у Будви вас нїхто нормално. Но, зоз лєпше искуство од Еґзиту. Морйо, музика, млади, ужива- нє лапал, нїхто нє затримал. Македонцами, Болгарами, нє. Виводзаче ме окреме нєсподзивали, думам же були Попри тим, палєло ше и баклї, Словенцами... кажде лєпши як на Твердинї. Совитуєм шицким младим же би котри ше руцало медзи бешедує по своїм. Кед публику. Як у тей велькей нарок нащивели голєм єден з тих фестивалох! дацо запнє, враца ше на контроли, дзе нє було анґлийски, алє Даниел Мудрох, 18 роки: Барз ми ше пачела музика, була шанси же би вошла нєсподзивює блїзкосц зоз тима супер атмосфера, алє орґанизация нє була на таким уров- склєняна фляша, нє дай народами и исти проблеми ню як на Еґзиту. Но, то и розумлїве понеже то лєм други боже дроґа або даяки з хторима ше зочую. други предмет, прешли таки фестивал у Будви, а Еґзит уж розвити фестивал. тоти баклї – нє ясне. Хто достал з тоту Аня Гудак, 18 роки: Було барз добре, екстра! У Будви єст баклю, такой глєдал першу помоц, а тоти калїченя менєй людзох, алє атмосфера иста як на Твердинї, бо вообще нє були наївни. углавним исти людзе приходза. Интересантне же ше у Войводини, на ровнїни, Еґзит отримує на Твердинї, на покус КАРАВАН ПРЕДЛУЖУЄ ДАЛЄЙ бреговитим подручу, а у Чарней Гори хтора бреговита, сам Фестивал ше отримує на плажи хтора ровна як тепша. После Exit и Seа dance, двох тижньох музики, нєспаня и купаня на морю, врацели зме ше до Войводини. Но, нє шицки ше врацели дому. Єдна часц предлужує лєто по подобних фестивалох котри ше отримую ширцом Европи. То, заш лєм, найтуньше лєтованє и найтуньши способ забави. ■ Виктор Винаї
24 РУСКЕ СЛОВО
7. АВҐУСТ 2015.
МОЗАЇК МАНИФЕСТАЦИЯ „ДЮРДЬОВ ОТВОРЕНОГО ШЕРЦА 2015”
ПРИХОДЗА „ПАРТИБРЕЙКЕРСИ” а спортским полиґону у Дюрдьове 8. авґуста будзе отримана манифестация „Дюрдьов отвореного шерца 2015” на хторей наступи позната беоґрадска ґрупа „Партибрейкерс”. Пред дзешец роками ше медзи тедишнїма младима музичнима ґрупами у Дюрдьове зявела потреба же би ше орґанизовало концерт на хторим би ше насампредз могли представиц ґрупи з Дюрдьова, алє и з околїска. Так настал дюрдьовски Рок концерт хтори од теди зазберує млади нєафирмовани ґрупи. Тедишнєй орґанизациї ше удало направиц крочай напредок, кед 2007. року пред дюрдьовску публику наступела „Ю ґрупа”, медзитим после того ше дюрдьовски Рок концерт отримовало у скромней орґанизациї зоз малима финансийнима средствами, а наступали лєм локални бенди. На радосц велїх младих у Дюрдьове того року основана орґанизания „Зєдинєни фарби звуку” хторей ше удало
Н
КОНКУРС ПОВОЛАНКА ЗA ТАКТФЕСТ 2015 Традицийне акустично-композиторске змаганє ТактФест 2015 будзе отримане од 28. до 30. авґуста у Новим Садзе, а циль Фестивала промоция авторскей акустичней музики младих виводзачох и музичних ґрупох. ●Прияви отворени по 21. авґуст. ●Право участвовац на Фестивалу маю поєдинци и музични ґрупи, авторе музичних творох без огляду на ґеоґрафске походзенє учашнїка и жанр музики, а у складзе з правилами и етичним кодексом Фестивала. Учашнїк (самостойни виводзач) лєбо автор композициї (кед виводзач ґрупа) муши мац менєй як 35 роки. ●На Фестивалу мож участвовац зоз єдну авторску композицию хтора муши буц написана и виведзена на мацеринским язику. Кед мацерински язик язик националней меншини, виводзенє ком7. АВҐУСТ 2015.
позициї на тим язику ше окреме потримує, з тим же треба придац и преклад композициї на сербски язик. ●Композиция з хтору ше участвує на Фестивалу, нє шме буц афирмована, односно нє шме буц часц урядового виданя, анї нє шме буц у процесу видаваня по конєц Фестивала. ●Окрем з композицию з хтору ше буду змагац, учашнїки буду наступац з ище двома композициями. ●Мож ше приявиц особнє у кафичу „Перо” у Новим Садзе (Желєзнїцка 10), односно треба пополнїц формулар хтори мож найсц на http://www.kulturanova.org/taktfest/prijava.php. Главна награда – ваучер за купованє музичней опреми у Музичней хижи „Стринґер”.
привесц познату ґрупу до Дюрдьова. – Манифестация будзе мац дньову и ноцну програму. Циль дньовей програми то промоция старих народних танцох сербского и руского КУД, и промоция ґереґи – защитного знаку Дюрдьова. Ноцна програма заснована на промоциї локалних рок ґрупох з главним наступом беоґрадскей ґрупи „Партибрейкерс” – гварел Неманя Отич, єден з орґанизаторох. Окрем „Партибрейкерсох” наступя и ґрупи „Wolfram”, „Next Kodex”, „Једном годишње”, „Врата раја” , як и DJ Night, и MR Woox. Уходнїци мож купиц за 300 динари на предайних местох Ґиґстиксу, як и у векшини кафичох у жабелькей општини. М. Рамач
РУСКЕ СЛОВО 25
ДУХОВНИ ЖИВОТ У РУСКИМ КЕРЕСТУРЕ ОТРИМАНИ ВОДИЦОВ КАМП
З МИЛОСЕРДИЙОМ ШВЕТ МОЖЕ БУЦ ЛЄПШИ
У Водици и того року отримани традицийни Духовни вежби – Водицов камп за коло 65 младих од 6. по 8. класу и за штредньошколцох зоз Сенти, Горнього Брегу, Беоґраду, Вербасу, Нового Саду, Коцура як и за домашнїх з Керестура. Тема тогорочного Кампу, хтори тирвал през три днї – 31. юлия, 1. и 2. авґуста, було Милосердиє, а о нєй бешедовал парох керестурски о. Михайло Малацко. – Милосердиє то любов хтору зме прияли од Бога, а ми ю даваме другим през дїла милосердия – наглашел о. Малацко – Кед у себе маме любови, видзиме же дахто гладни, осамени, жалосни... Кед нє маме любови у себе, нє видзиме тоти потреби у ближнїх, видзиме лєм свойо жаданє же би нам було добре.
Млади кажди дзень мали Службу Божу, молитву и преглїбйованє теми, алє було и надосц рекреациї – танцованя, шпиваня, вареня, креативни роботнї, як и спорту у хторим ше окреме анґажовала наставнїца физичного Саня Тиркайла. Младим ше зоз духовним шведоченьом представел Никола Копилович, млади леґинь з Беоґраду хтори ше зочел зоз чежку хороту, цо на шицких зохабело моцни упечаток. Програм орґанизовали млади вєдно зоз волонтерами Каритасу хтори обезпечели змесценє, костиранє, превоженє и шицко друге цо було потребне. – Циль Кампу же би млади цо лєпше упознали себе и свойо позитивни боки и пестовали их, же би були єдни
другим потримовка и после того Кампу, кед наиду на рижни спокуси и почежкосци – виявел вивершни директор Каритасу нашого Еґзархату Янко Катона, хтори участвовал у орґанизованю того стретнуца. – Святе Писмо дава ришеня за кажду ситуацию, а млади мали нагоду го преглїбиц. Ту ше учели шицко робиц з любову и ми вериме же на таки спо соб чловече ство може буц лєпше. Гоч нє можеме по сцигнуц даяки вельки шветово цилї, можеме голєм про бо вац ви пра виц сво йо ме сто на лєпше. Иншак, млади маю свойо стретнуца кажди тид зень у Каритасу, а раз до мешаца маю Слово живота на хторим преглїбюю єдно виреченє з Евангелиї. М. Стрибер
ГРЕКОКАТОЛЇЦКА СЛУЖБА БОЖА НА ТЕКИЙОХ
ПРИРИХТОВАНЄ ОЗНАЧОВАНЯ 300-РОЧНЇЦИ И того року, 4. авґуста, грекокатолїки з велїх местох пришли до церкви Шнїговей Мариї на Текийох у Петроварадину, у рамикох початку означованя 300-рочнїци того святилїща, хтора вязана за побиду християнского войска над османлийским, 5. авґуста 1716. року. Службу Божу служели о. Юлиян и о. Дарко Рац, дзияковал Йовґен Надь, а медзи другима священїками, споведал и о. Платон Салак. У своєй казанї о. Дарко гварел же нас наша нєбесна мац Богородица Мария найбаржей розуми и заступа пред Богом, хтори чека нашо покаянє. М. Г. К.
26 РУСКЕ СЛОВО
7. АВҐУСТ 2015.
ДУХОВНИ ЖИВОТ ОБНОВЙОВАНЄ ЦЕРКВИ У СРИМСКЕЙ МИТРОВИЦИ
ПОРОБЕНА ВЕЛЬКА РОБОТА Наш еґзарх кир Георгий Джуджар и декан сримски о. Михайло Режак 30. юлия були у Сримскей Митровици, на стретнуцу з домашнїма и роботнїками з нагоди законченя єдней важней фази на обновийованя 110-рочней церкви Вознесеня Господнього. Владика и декан ше стретли зоз домашнїм парохом о. Владиславом Варґом, представнїками Церковного одбору, Подприємства „Зека” зоз Дивошу и представнїками других подприємствох хтори ту анґажовани у обнови. Як гварел парох о. Варґа, робота тирвала єден мешац. Положени нови ношаци и побочни греди, место згнїтих двацецметерових гредох хтори тримали повалу. Положени 10 380 нови
черепи найлєпшого квалитету. Офарбени криж и заменєни одводни циви коло церкви. Шицко коштало коло 20 тисячи евра, од чого 15 тисячи до стати од фондациї з Нємецкей „Церква у потреби”, а остаток назберали вирни – коло 120 фамелиї, од 300 фамелийох у сримскомитровицкей парохиї. Остало ище обновиц апсиду (кров над олтаром), повали на бочних ладьох, обновиц розбити витражи, очкодовани иконо стас и елиминовац влагу. – Шицки роботи ше кончи спрам потребох и з нагоди 110роч нї ци цер кви у Срим скей Митровици, маюци у оглядзе и духовну обнову у парохиї – надпомнул парох о. Владислав Варґа. М. Г. К.
IN MEMORIAM
МОНАХИНЯ КАТАРИНА КСЕНИЯ КОПЧАНСКИ (1924–2015) Внєд зелю, 2. авґуста, на швето Илиї, у своїм дзевед зешат першим року, умарла монахиня Катарина Ксения Копчански. Катарина народзена 23. фебруара 1924. року у Коцуре, и праве у Коцуре почала свой монашески живот у манастире шестрох Служебнїцох Непорочней Дїви Мариї 1940. року. Окончовала рижни длужносци, а єдна з найзначнєйших то одвичательносц за виховйованє нових поколєньох. На вецей заводи була настоятелька, а окрем у Коцуре, ш. Катарина службовала и у Крижевцох, Дюрдьове, Руским
7. АВҐУСТ 2015.
Кере стуре, Заґребе и Риме. Свойо остатнї днї препровадзела у єй родним валалє. Молитва за шестру Катарину мала окремне значенє и до конца була пошвецена свойому поволаню и Богослуженьом. Єдна є зоз ридких ше строх на наших просторох хтора дожила диямантни ювилей з нагоди седемдзешат пейц рочнїци службованя. Монахиня Катарина похована пондзелок, 3. авґуста на Вельким теметове у Коцуре, а ховали ю дзевец паноцове на чолє зоз владиком кир Георгийом Джуджаром. Т. Х.
СХАДЗКА ЦЕРКОВНОГО ОДБОРА У КОЦУРЕ
ПРОГРАМА ОЗНАЧОВАНЯ 250-РОЧНЇЦИ
Церковни одбор у Коцуре 29. юлия отримал схадзку на котрей ше найвецей бешедовало о концепциї програми означованя 250 рокох церкви Успения Пресвятей Богородици, на Кирбай 28. и 29. авґуста. Перши дзень будзе вистава малюнкох на духовни теми и Архиєрейска Служба Божа, а други дзень будзе шветочна академия и промоция моноґрафиї „Чувар вири, язика и руского народу”, котру парохиянє годни купиц за 300 динари, догварене на схадзки. На шветочней академиї наступи домашнї церковни хор, як и госцуюци дружтва зоз Коцура и околїска и госци зоз Мученю. Кед же дахто жада помогнуц реализованє Програми, наприклад, обезпечиц змесценє госцом з Мученю за 28-29. авґуст, або участвовац у програми – шпивац у Хору Успения Пресвятей Богородици, шпивац або рецитовац духовни писнї, подобово або литературно ше виражиц, аж и помогнуц у украшованю и пораєню парохиї, може ше явиц предсидательови Церковного одбору проф. др Михайлови Фейсови (063 806 12 60, fejsam@gmail.com). Поволани и други здруженя зоз котрима Орґанизацийни одбор наиходзацих дньох будзе мац схадзки же би и вони понукли даяку програму на академиї. На схадзки спомнути и роботи коло церкви. – Найважнєйше же инвестиция вредна седемнац тисячи еври закончена, и два фази гидроизолациї будинку церкви. По Кирбай тиж буду закончени и трицец нови столки – гварел др Фейса. З. К./Т. Х.
РУСКЕ СЛОВО 27
INFОРМАТОР
OGLA[OVANW 021/6613-697, 021/ 6624/708 e-mail: ruske.redakcija@gmail.com
ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 29. юлия 2015. нєсподзивано ме зохабел мой мили нєпрежалєни син
ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 29. юлия 2015. року занавше нас зохабел наш мили супруг и оцец
ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Внєдзелю, 2. авґуста, у своїм 96. року живота, як найстарши Коцурец, занавше нас зохабел наш мили и добри оцец, дїдо и прадїдо
МИХАЙЛО КИШ (1964–2015) з Руского Керестура Памятки на твою любов и доброту навики буду чувац супруга Тат`яна и син Мижо Спочивай у мире Божим! ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 29. юлия 2015. року занавше нас зохабел наш мили жец
ДИМИТРИЄ МАЛЇК (1919–2015) з Коцура
МИХАЙЛО КИШ (1964–2015) з Руского Керестура З вельким больом у шерцу памятку на це навики будзе чувац мац Мария Спочивай у мире Божим! ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 29. юлия занавше нас зохабел наш мили шовґор
МИХАЙЛО КИШ (1964–2015) з Руского Керестура Памятку на ньго будзе чувац Борис Козаров зоз супругу Ану и фамелию Спочивай у мире Божим! ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 29. юлия 2015. року занавше нас зохабел
МИХАЙЛО КИШ (1964–2015) з Руского Керестура Памятку на твою любов и доброту вично чуваю бачи Козаров зоз супругу и фамелию Спочивай у мире Божим!
28 РУСКЕ СЛОВО
МИХАЙЛО КИШ (1964–2015) з Руского Керестура Памятку на ньго будзе чувац мац Мелана Козарова Спочивай у мире Божим! ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 29. юлия 2015. року нєсподзивано нас зохабел мой мили брат и бачи
Занавше останєш у наших шерцох и каждодньових молитвох Твойо наймилши: дзивка Зденка Фейса и син Ириней зоз фамелиями Спочивай у мире Божим!
ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 29. юлия 2015. року занавше нас зохабел наш мили
МИХАЙЛО КИШ (1964–2015) з Руского Керестура Будземе це чувац у найкрасших памяткох. Твой бачи Янко зоз супругу Таню и дзецми Тонийом и Сашом Спочивай у мире Божим!
З любову и почитованьом брат Юлин зоз супругу Амалию и дзивку Виру Спочивай у мире Божим!
НА ЗДОГАДОВАНЄ Дня 8. авґуста наполня ше осем роки як вецей нє з нами наш супруг, стрико и шовґор
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 10. авґуста 2015. року наполня Дня 16. септембра наполня ше 39 ше 10 роки як нє з нами наш мили роки як нє з нами наш мили синочок и брат супруг, оцец и дїдо
ВЛАДИМИР РЕГАК (1939–2007) з Руского Керестура Зоз почитованьом памятки на ньго будземе чувац и ношиц у наших шерцох. Його наймилши Спочивай у мире Божим!
МИХАЙЛО КИШ (1964–2015) з Руского Керестура
МИРКО МАЛАЦКО МИРОН МАЛАЦКО (1970–1976) (1943–2005) з Руского Керестура Вше сце з нами у думкох, красних памяткох и молитвох. З любову ваша супруга и мац Мария, син и брат Павле зоз супругу Любку и дзецми Ана-Марию и Мирком Спочивайце у мире Божим!
7. АВҐУСТ 2015.
ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Пондзелок, 27. юлия, зохабел ме мой мили супруг
ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 30. юлия занавше престало дуркац шерцо нашого милого супруга и оца
ЯКИМ БИРКАШ (1933–2015) з Руского Керестура Памятку на це и твою доброту вично будзем чувац у шерцу. Твоя супруга Мелана Спочивай у мире Божим! ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 27. юлия 2015. року занавше нас зохабел наш мили оцец и дїдо
ЮЛИЯНА ДЖУНЮ – МАМБУ електричара (1944–2015) з Руского Керестура
ЯКИМ БИРКАШ (1933–2015) з Руского Керестура Памятку на твою любов и доброту вично будземе чувац у наших шерцох. Твой син Кимо зоз супругу Соню и унуки Марина и Валентина Спочивай у мире Божим! СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 3. авґуста наполнєли ше шейсц мешаци як вецей нє з нами наша мила супруга и мац
МЕЛАНИЯ ФА (1956–2015) Ожалосцени супруг Владимир и дзивчата Сашка и Светлана Спочивай у мире Божим!
ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 30. юлия занавше ше преселєл до вичносци мой кум
ЮЛИН ДЖУНЯ (1944–2015) Памятку на ньго навики будзе чувац Златко зоз супругу Терезку и дзецми Валентину и Лидию зоз Канади Спочивайце у мире Божим!
НА ЗДОГАДОВАНЄ Дня 7. авґуста наполня ше пейц жалосни и боляци роки як нас зохабел наш мили супруг, оцец и дїдо
ДАНИЛ БУЧКО (1953–2010) з Руского Керестура Час преходзи, а його милу подобу и доброту вично будземе чувац у своїх шерцох и нїґда го нє забудземе. Далєй идземе без тебе, алє вично зоз тобу. Вично ожалосцени: супруга Єлка, син Желько, син Сашо зоз супругу Лидию и унуки Тиянка и Матейка Спочивай у мире Божим!
7. АВҐУСТ 2015.
Приношел ши у своєй роботи шветло до велїх обисцох, лєм ши то нє могол отримац у шерцох своїх найблїзших. З твоїм одходом до вичносци, у нїх настала цмота, смуток, боль и пражнїна. Було то звонка твоєй и людскей моци, як и хорота зоз хтору ци ше нє удало вибориц. Щешлїви зме же зме це мали. Любел ши нас и бул ши и будзеш любени. Твойо наймилши: супруга Персида, син Александар и дзивка Єлена Спочивай у мире Божим! ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 30. юлия занавше ме зохабел мой мили брат
ЮЛИН ДЖУНЯ (1944–2015) Памятку на ньго навики буду чувац шестра Мария зоз супругом Юлином Дудашово Спочивай у мире Божим!
ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 30. юлия занавше ше преселєл до вичносци мой кум
ЮЛИН ДЖУНЯ (1944–2015) Памятку на ньго навики будзе чувац Юлин зоз супругу Сенку и дзивчатми Саню и Сандру зоз Америки Спочивайце у мире Божим!
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 11. авґуста наполня ше 10 жалосни роки як ше преселєла до вичносци наша мила мац, швекра, баба и прабаба
ЄЛЕНА ЛЕНДЄР народзена Дудаш учителька (1934–2005) з Миклошевцох Памятку на ню чуваю син Мирослав, син Владо зоз супругу Любку, унука Валентина зоз супругом и дзецми, та унук Иван зоз супругу Спочивай у мире Божим!
РУСКЕ СЛОВО 29
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 2. авґуста наполнєли ше штерацец жалосни днї як вецей нє з нами наш мили шовґор
МИХАЙЛО РАЦ (1948–2015) з Руского Керестура Памятку на ню чуваю Канюхово зоз Нємецкей, Владо, Станойка, Миро и Боро Спочивайце у мире Божим!
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 2. авґуста наполнєли ше штерацец днї як нас зохабел наш мили шовґор
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 2. авґуста наполнєли ше штерацец днї як вецей нє з нами наш мили супруг, оцец и дїдо
МИХАЙЛО РАЦ (1948–2015) з Руского Керестура Красни памятки на ньго вично буду чувац бачи Михал Канюхов зоз супругу и сином Спочивай у мире Божим!
НА ЗДОГАДОВАНЄ Дня 4. авґуста наполнєли ше шейсц мешаци як нас нєсподзивано занавше зохабел наш мили супруг, оцец и дїдо
МИХАЙЛО РАЦ (1948–2015) з Руского Керестура МИРОСЛАВ ПАПУҐА (1944–2015) з Руского Керестура Час преходзи, алє днї вше боляцши, чежко нам без це. У шерцох нам занавше будзеш жиц и нїґда це нє забудземе. Спочивай у мире Божим! Твойо: супруга Етела, дзивки Оля, Терезия и син Мирослав зоз супругу Светлану и унуки Микола и Силвия.
Занавше останєш у наших шерцох и думкох. З любову и почитованьом памятку на ньго буду чувац його наймилши: супруга Фемка, дзивка Сандра зоз супругом Сашом, дзивка Терезка зоз супругом Марком и унуки Лука, Марио, Антоний и Тадей Спочивай у мире Божим!
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 10. авґуста 2015. року наполнї ше смутни рок як занавше престало дуркац шерцо нашей милей
ВЕСНИ ВИСЛАВСКИ (1981–2014) з Вербасу Преходза жалосни днї и цали длугоки рок, алє памятки на ню вично буду чувац мац Ксения, шестра Наташа зоз супругом Ратком и малу Дуню
Дня 24. авґуста 2015. року наполня ше дзевец роки и три мешаци як нас занавше охабел наш мили
ЛЮБОМИР ВИСЛАВСКИ (1953–2006) з Вербасу Його милу подобу вично буду паметац супруга Ксения, дзивка Наташа зоз супругом Ратком и малу Дуню Спочивайце у мире Божим!
CENOVN>K MALIH I POSMERTNIH OGLA[KOH – mala ogla{ka do 20 slova ko{ta 200 dinari – mala ogla{ka vecej yk 20 slova ko{ta 300 dinari – uramikovani tekst ogla{ki, abo vin~ovanki ko{ta 500 dinari – posmertna ogla{ka na wdno polqo ko{ta 600 dinari – posmertna ogla{ka na dva poly ko{ta 1 200 dinari. Cenovn<k va`i od 1. av}usta 2011. roku Ogla{ki mo` poslac na mejl office@ruskeslovo.com лєбо ruske.redakcija@gmail i uplacic na rahunok Novinsko-vidavatelqnej ustanovi “Ruske slovo” u banki Inteza ~islo 160-923244-82. Informaci< mo` dostac na telefon 021/ 6613-697.
30 РУСКЕ СЛОВО
7. АВҐУСТ 2015.
ИНФОРМАТОР Городска управа за защиту животного штредку на основи члена 29. Закона о преценьованю вплїву на животни штредок („Службени глашнїк Републики Сербиї” число 135/04 и 36/09), обявює
ОБВИСЦЕНЄ
о принєшеним ришеню з хторим дата согласносц на Студию о преценьованю вплїву на животни штредок проєкта – базна станїца мобилней телефониї – „НСАлберта Айнштайна” – НС213, НСУ213 Ношитель проєкта „Телеком Сербия” а.д. Таковска 2, Беоґрад, поднєсол вимогу за даванє согласносци на Студию о преценьованя вплїву на животни штредок проєкта – базней станїци мобилней телефониї „НС-Алберта Айнштайна” – НС213, НСУ213 у улїци Алберта Айнштайна 44, у Новим Садзе, на катастерскей парцели число 3392/79, К.О. Нови Сад I, Город Нови Сад. После запровадзеного поступку и предкладу Технїчней комисиї, Городска управа за защиту животного штредку дня 22. юлия 2015. року принєсла ришенє число VI-501643/15, зоз хторим дата согласносц на предметну Студию. З цильом обвисцованя заинтересованей явносци текст ришеня обявює ше у цалосци: Городска управа за защиту животного штредку, на основи члена 24. Закона о преценьованю вплїву на животни штредок („Службени глашнїк РС”, чс. 135/04 и 36/09) и члена 192 пасус 1 Закона о общим управним поступку („Службени новини СРЮ” число 33/97 и 31/01 и „Службени глашнїк РС” число 30/10) и члена 11., 34. и 36. Одлуки о Городских управох Городу Нового Саду („Службени новини Городу Нового Саду”, число 52/08, 55/09, 11/10, 39/10, 60/10 и 69/13), поступаюци по вимоги ношителя проєкта „Телеком Сербия” а.д. Таковска 2, Беоґрад, у поступку одлучованя о даваню согласносци на Студию о преценьованю вплїву на животни штредок проєкта базней станїци мобилней телефониї – „НС-Алберта Айнштайна” – НС213, НСУ213 после запровадзеного поступку и звиту технїчней комисиї, приноши
РИШЕНЄ
1. Дава ше согласносц на Студию о преценьованє вплїву на животни штредок за проєкт базней станїци мобилней телефониї „НСАлберта Айнштайна” – НС213, НСУ213 у улїци Алберта Айнштайна 44, у Новим Садзе, на катастерскей парцели число 3392/79, К.О. Нови Сад I, Город Нови Сад, ношителя „Телеком Сербия” а.д. Таковска 2, Беоґрад. 2. Обовязує ше Ношитель проєкта же: – проєкт виведзе у складзе зоз приложену документацию и условиями и мирами защити хтори утвердзели други овласцени орґани и орґанизациї, а дати су у прилогу Студиї; – обезпечи условия и запровадзи мири за зоперанє, зменшованє лєбо одклоньованє чкодлївих вплївох на животни штредок, хторих єст у Студию, поглавє 8. „Опис мирох з цильом зопераня, зменшованя лєбо одклоньованє каждого значнєйшого чкодлївих вплївох на животни штредок”; 3. Ношитель проєкта длужни обезпечиц вивершованє програми нєпреривного провадзеня у складзе зоз важацима предписанями хтори дефиновани зоз поглавйом 9. „Програма провадзеня вплїву на животни штредок ” и же податки достати зоз мониторинґом доручує Аґенциї за защиту животного штредку, Городскей управи за защиту животного штредку Городу Нового Саду и Городскей управи за инспекцийни роботи – Обласц инспекциї за защиту животного штредку; 4. Наклада ше ношительови проєкта же у случаю реконструкциї и пременки технїчних характеристикох базней станїци зоз точки 1. того ришеня, поднєше вимогу надлєжному орґану за одлучованє о потреби преценьованє вплїву на животни штредок.
7. АВҐУСТ 2015.
ОБГРУНТОВАНЄ
Ношитель проєкта „Телеком Сербия” а.д. Таковска 2, Беоґрад, поднєсол вимогу за даванє согласносци на Студию о преценьованя вплїву на животни штредок проєкта – базней станїци мобилней телефониї „НС-Алберта Айнштайна” – НС213, НСУ213 у улїци Алберта Айнштайна 44, у Новим Садзе, на катастерскей парцели число 3392/79, К.О. Нови Сад I, Город Нови Сад. Проєкт же би антенска система за GSM 900 и будзе тросекторна зоз три панел антени типа К80010203 (за GSM 900) и три панел антени типа К742215 (за UMTS). Антени за GSM 900 и UMTS розпоредзени зоз азимутами 100 ступнї, 165 ступнї и 340 ступнї. Конфиґурация примодавача базней станїци за систему GSM 900 4+4+4 а за UMTS 3+3+3. У складзе зоз Законом о преценьованю вплїву на животни штредок и Правилнїком о поступку явного увида, презентациї и явней розправи о студиї о преценьованю вплїву на животни штредок („Службени глашнїк РС”, число 69/05) запровадзени поступок преценьованю вплїву на животни штредок и обезпечене участвованє заинтересованих орґанох и орґанизаийох и явносци. У законским термину, хтори предвидзени за явни увид, Стдуия о преценьованю вплїву проєкта на животни штредок була виложена у просторийох Городскей управи за защиту животного штредку по 13. юлий 2015. року. Под час тирваня явного увида нє доручени думаня и зауваги у писаней форми на Студию о преценьованю вплїву проєкта на животни штредок з боку заинтересованих орґанох, орґанизацийох и явносци анї нє було винєшених думаньох заинтересованєй явносци под час презентациї и явней розправи хтора отримана 14. юлия 2015. року цо константоване у записнїку число VI-501-643/15 од 14. юлия 2015. року. Зоз ришеньом о образованю и менованю предсидателя и членох технїчней комисиї за оцену Студиї о преценьованю вплїву на животни штредок „НС-Алберта Айнштайна” – НС213, НСУ213 у улїци Алберта Айнштайна 44, у Новим Садзе, на катастерскей парцели число 3392/79, К.О. Нови Сад I, Город Нови Сад, число VI-501-643/15 од 20. юния 2015. року, формована Технїчна комисия за оценьованє Студиї о преценьованю вплїву на животни штредок проєкта, хтора випитала Студию о преценьованю вплїву и после запровадзеного, зоз законом утвердзеним поступком, о своєй роботи тому орґану доручела звит число VI501-643/15 од 20. юлия 2015. року зоз оцену предметней Студиї о преценьованю вплїву и зоз предкладом же ше на исту да согласносц. Зоз увидом до комплетней документациї, после запровадзеного поступку и звиту технїчней комисиї константоване же Студия зробена у складзе зоз Законом о преценьованю вплїву на животни штредок, Правилнїком о змисту студиї о преценьованю вплїву на животни штредок („Службени глашнїк РС”, число 69/05) и Ришеньом о потреби преценьованя вплїву и о одредзованю обсягу и змисту студиї число VI-501-322/15 од 14. априла 2015. року, хтору принєсла Городска управа за защиту животного штредку Городу Нового Саду. Кед ше Проєкт виведзе у складзе зоз технїчну документацию и кед ше випочитує шицки предвидзени мири за зменшованє лєбо зоперанє чкодлївих вплївох на животни штредок зоз точки 2. и 3. того ришеня, робота обєкта нє будзе значнєйше загрожовац животни штредок. На основи горе наведзеного ришене як у дипозитиве. Поука о правним лїку: Тото ришенє конєчне у управним поступку. Процив того ришеня ношитель Проєкта може порушац управни спор пред Управним судом у чаше од 30 днї од дня од дня приманя ришеня, а заинтересована явносц у чаше од 30 днї од дня обявйованя обвисценя о принєшеним ришеню у средствох явного информованя.
НОВИНАРСКА АСОЦИЯЦИЯ РУСНАЦОХ – НАР
ПОВОЛАНКА ЗА УЧАСТВОВАНЄ У ПРОЄКТУ Новинарска асоцияция Руснацох – НАР поволує колеґох, членох НАР-у, же би ше уключели до проєкта „Приклади добрей пракси – драгоказ розуменя”, хтори финансує Покраїнски секретарият за медзиреґионалне сотруднїцтво и локалну самоуправу. За тот проєкт Секретарият по контракту да 138.000 динари, Проєкт потримала и Орґанизация за технїчну потримовку орґанизацийом цивилного дружтва ТАКСО – канцелария у Републики Сербиї. Потребни новинаре за седем 15 минутово радио-емисиї и єден орґанизатор округлого стола. Предвидзене правенє медийних радио прилогох и промоция прикладох добрей пракси сотруднїцтва локалних самоуправох зоз Европску унию. Явиц ше мож по 15. авґуст на мейл адресу: novinarskaasocijacijarusina@gmail.com * дзе цо будзе *
МАНИФЕСТАЦИЯ „ДЮРДЬОВ ОТВОРЕНОГO ШЕРЦА” На соботу, 8. авґуста, на спортским полиґону у Дюрдьове на Манифестациї „Дюрдьов отвореногo шерца” од 14 по 16 годзин будзе културноуметнїцкa програмa, од 19 по 1,30 годзин концерт вецей рок ґрупох медзи котрима и Партибрейкерси. Од 1,30 по 3 годзин музику буду пущац ди-джейове. Уходнїца кошта 300 динари.
***
НА ПАЛИЧУ ТУРНИР У ОДБОЙКИ НА ПИСКУ На соботу 15. авґуста на Паличу будзе орґанизовани турнир у одбойки на писку у рамикох Спортских бавискох „Яша Баков”. Сход учашнїкох на 9 годзин на Паличу на теренох на хлопским штранду, а турнир почнє на 10 годзин. Екипи ше можу приявиц на е-маил: rusinisu@gmail.com або на телефон 061/11-34473 Кирил Симунович.
MALI OGLA[KI DIHTOVANW oblakoh i dzveroh zoz neopren-}umu. Telefon: 063/8238-767. PRAVIME po meri roletni i garmonikovo dzveri. Tel: 063/8238-767 i (025) 58-27-710. *** ВЛАГА? Изолуєме влажни хижи. 063/440-470; 063/102-41-14.
РУСКЕ СЛОВО 31
ИНФОРМАТОР
Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku na osnovi ~lena 29. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k Republiki Serbi<” ~islo 135/04 i 36/09), obyvxw
OBVISCENW o prinw{enim ri{enx `e potrebne precenqovanw vpl>vu застатого стану и о одредзованю обсягу и змисту студиї о преценьованю вплїву na `ivotni {tredok prowkta baznej stan>ci mobilnej telefoni> “НС58, НСХ58, НСУ58 НС-НИС1” No{itelq prowkta “Tелеком Сербия” a.d. Takovska 2, Beo}rad, podnwsol tomu or}anu vimogu za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu застатого стану na `ivotni {tredok prowkta – baznej stan<ci mobilnej telefoni< “НС58, НСХ58, НСУ58 НСНИС1” u ul<ci Народного фронта число 12, u Новим Садзе, na katasterskej parceli ~islo 3922/2 K.O. Нови Сад II, Gorod Novi Sad. Posle zaprovadzenogo postupku, Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku 27. юлия 2015. roku prinwsla ri{enw ~islo VI-501-587/15, `e potrebne precenqovanw vpl<vu застатого стану na `ivotni {tredok i o odredzovanx obsygu i zmistu studi< o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok. Z cilqom obviscovany zainteresovanej yvnosci tekst ri{eny obyvxw {e u calosci: Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku, na osnovi ~lena 10. pasus 4. i 5. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k RS”, ~s. 135/04 i 36/09) ~lena 192 pasus 1. Zakona o ob|im upravnim postupku (“Slu`beni novini SRX” ~islo 33/97 i 31/01 i “Slu`beni gla{n<k RS” ~islo 30/10) i ~lena 11., 34. i 36. Odluki o Gorodskih upravoh Gorodu Novogo Sadu (“Slu`beni novini Gorodu Novogo Sadu”, ~islo 52/08, 55/09 i 11/10, 39/10, 60/10 i 69/13), postupaxci po vimogi no{itely prowkta “Tелеком Сербия” a.d. Takovska 2, Beo}rad, za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu na `ivotni {tredok prowkta baznej stan<ci za mobilnu телефонию “НС58, НСХ58, НСУ58 НС-НИС1”, prino{i
RI[ENW 1. Utverdzuw {e `e za prowkt baznej stan<ci za mobilnu telefonix, “НС58, НСХ58, НСУ58 НСНИС1” u ul<ci Народного фронта число 12, u Новим Садзе, na katasterskej parceli ~islo 3922/2 K.O. Нови Сад II, Gorod Novi Sad (u dalq{im tekstu No{itelq Prowkta) potrebne precenqovanw vpl<vu na `ivotni {tredok. 2. Odredzuw {e `e No{itelq Prowkta, Studix o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok za prowkt – baznej stan<ci mobilnej telefoni< “НС58, НСХ58, НСУ58 НС-НИС1” u ul<ci Народного фронта число 12, u Новим Садзе, na katasterskej parceli ~islo 3922/2 K.O. Нови Сад II, Gorod Novi Sad, u poglydze obsygu zmistu, virobku u skladze zoz ~lenom 17. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {trredok i Praviln<kom o zmistu studi< o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k RS”, ~islo 69/05)
OBGRUNTOVANW
No{itelq Prowkta “Tелеком Сербия” a.d. Takovska 2, Beo}rad, podnwsol tomu or}anu vimogu za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu na `ivotni {tredok prowkta – baznej stan<ci “НС58, НСХ58, НСУ58 НС-НИС1” u ul<ci Народного фронта число 12, u Новим Садзе, na katasterskej parceli ~islo 3922/2 K.O. Нови Сад II, Gorod Novi Sad. Зозпроєктом планована реконструкция иснуюцей базней станїци и то так же будзе поставена двосекторска антенска система за обсяги GSM 900, GSM 1800 и UMTS хтори буду мац вкупно два панел антени продукователя Kathrein K80010492, по єдна антена по секторе за шицки три системи. Антени буду унапрямени зоз азимутами 60 ступнї (сектор 1) и 140 ступнї (сектор 2). Плановани конфиґурациї прмодавача базней станїци за систему GSM 900 4+4 а за систему UMTS 3+3. U skladze zoz Zakonom o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok, o podnw{enej vimogi obviscena yvnosc z ogla{ovanqom u sredstvoh yvnogo informovany i MZ “Лиман III”. У законом предписаним терминє нє доручени думаня заинтересованих орґанох, орґанизацийох и явносци.
32 РУСКЕ СЛОВО
Ношитель проєкта доручел Контракт о закупе дїловного простора, Даванє до закупу часци закрица з аинсталованє радио базней станїци, хтори заведзени при Подприємства за телекомуникациї “Tелеком Сербия” a.d. число: 72014/1 од 8. марца 2011. року хтори заключени мези „Нафтна индустрия Сербиї” а. д. Нови Сад, Народного фронта число 12 и Подпримєство за телекомуникациї „Телеком Сербия” а.д. як и Информацию о локациї за парцелу число 3922/2 К.О. Нови Сад II, хтору видала Городска управа за урбанизем и квартельни роботи Городу Нового Саду, число: V-353-429/15 од 30. юния 2015. року. Ґу наведзеному проєкту ношитель проєкта приложел Фахову оцену обтрехованя животного штредку у локалней зони базней станїци мобилней телефониї “НС58, НСХ58, НСУ58 НС-НИС1” число звиту 2111/14-110 МК и Фахову оцену обтерхованя животного штредку у локалней зони базней станїци мобилней телефониї “НС58, НСХ58, НСУ58 НС-НИС1” ВИМЕНКИ число звиту 2111//14-110 МК/I хтору виробела акредитована Лабаратория Института “Ватроґаз” zoz Нового Саду. Бazna stan<ca mobilnей telefoniї “НС58, НСХ58, НСУ58 НС-НИС1” ma vkupnu efektivnu виzarxxcu moc vek{u od 250 W на шицких секторох и за шицки обсяги (GSM 900, GSM 1800 и UMTS). Posle rozpatrany vimogi no{itely prowkta i podatkoh o predmetnej lokaci<, harakteristikoh i precenqovanx mo`l<vih vpl<voh navedzenogo prowkta na `ivotni {tredok, a maxci u oglydze, `e predmetna radio bazna stan<ca ma efektivnu vizarююцу moc vek{u yk 250 W i mo`e mac zna~nwj{i vpl<v na `ivotni {tredok-to~ku 12. podto~ka 13. Telekomunikacijni obwkti mobilnej telefoni< (baznej radio stan<ci) L<stini II Uredbi o utverdzovanx L<stini prowktoh za htori obovyzne precenqovanw vpl<vu i L<stini prowktoh za htori mo` vimagac precenqovanw vpl<vu na `ivotni {tredok (“S.G. RS” ~islo 114/08), a tot or}an u skladze zoz ~lenom 10. pasus 4. Zakona o precenqovanx vpl<vu odlu~el `e potrebne precenqovanw vpl<vu. Zoz ~lenom 10. pasus 5. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok, predpisane `e zoz odluku zoz htoru utverdzuw `e potrebne precenqovanw vpl<vu prowkta na `ivotni {tredok, nadpatraxci or}an mo`e odredzic i obsyg i zmist studi< o precenqovanx vpl<vu, co u tim slu~ax zrobene. Okrem rozpatrany intenziteta vpl<vu (vira`eni zoz efektivnu vizarjovanu mocnoscu po{oreny), nadpatraxci or}an u konkretnim slu~ax rozpatrel i tirvanw vpl<vu - bazna stan<ca predstavy kontinualne `ridlo zarjоvаny. Primenxci na~ala prevenci< i predsotro`nosci (~len 9. pasus 1. podto~ku 2. Zakona o za|iti `ivotnogo {tredku (“S.G. RS”, ~s. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon, 72/09 – dr. zakon i 43/11 – odluka US), zoz htorim {e vimaga `e ka`da aktivnosc mu{i buc planovana I zaprovadzena na sposob `e medzi in{im predstavy najmen{i rizik za lxdske zdravw, zoz Studix potrebne dokazac `e za predmetni prowkt budze primenwna najlwp{a rozpokladuxca i dostupna tehnolo}iy, tehn<ka i oprema. Maxci u oglydze napredok navedzene а окреме специфичносц локациї (густо населєна бивательна зона) нєобходнє виробиц документ зоз хторим ше анализує и оценює квалитет творительох животного штредку на одредзеним просторе, medzisobni vpl<v isnuxcih i planovanih aktivnoscoh i utverdzux usloviy i miri za zoperanw, zmen{anw i odklonqovanw ~kodl<vih vpl<voh na `ivotni {tredok yk i mira u slu~ax udesu i obezpe~ic provadzenw vpl<vu `ridlu zarjovany a to {e viklx~no mu{i obezpe~ic zoz Studix o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok, htoru bi trebal virobic multidisciplinarni fahovi tim. Na osnovi gore navedzenogo, ri{ene yk u dispozitive. Pouka o pravnim l<ku: Prociv togo ri{eny ношитель проєкта mo`e viyvic `albу Pokra<nskomu sekretariytu za urbanizem, budovatelqstvo i za|itu `ivotnogo {tredku u ~a{e 15 dn< od dny primany ri{eny, po tim or}anu. Zainteresovana yvnosc mo`e обyvic `albu prociv togo ri{eny u ~a{e 15 dn< od dny obyvjovany u sredstvoh yvnogo informovany, po tim or}anu.
Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku na osnovi ~lena 29. pasus 1. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k Republiki Serbi<” ~islo 135/04 i 36/09), obyvxw
OBVISCENW
o prinw{enim ri{eню же potrebne precenqovanw vpl>vu и о одредзованю обсягу и змисту студиї о преценьованю вплїву на `ivotni {tredok проєкта радио базней станїци mobilnej telefoni> “NS-Liman 2-НС69/НСХ69/НСУ69/НСЛ69” No{itelq prowkta “Tелеком Сербия” а.d., Таковска 2, Beo}rad, podnwsol tomu or}anu vimogu za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu na `ivotni {tredok prowkta baznej stan<ci mobilnej telefoni< “NSLiman 2-НС69/НСХ69/НСУ69/НСЛ69”, у улїци Др Илиї Дюричича число 1, у Новим Садзе, na katasterskих parcelох число 3653/3 К.О. Нови Сад II, Gorod Novi Sad. Posle zaprovadzenogo postupku, Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku dny 27. юлия 2015. roku prinwsla ri{enw ~islo VI-501-700/15, `e potrebne precenqovanw vpl<vu na `ivotni {tredok и о одредзованю обсягу и змисту студиї о преценьованю вплїву на `ivotni {tredok. Z cilqom obviscovany zainteresovanej yvnosci tekst ri{eny obyvxw {e u calosci: Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku, na osnovi ~lena 10 pasus 4 i 5. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k RS”, ~s. 135/04 i 36/09), ~lena 192. pasus 1. Zakona o ob|im upravnim postupku (“Slu`beni novini SRX” ~islo 33/97 i 31/01 i “Slu`beni gla{n<k RS” ~islo 30/10) i ~lena 11., 34. i 36. Odluki o Gorodskih upravoh Gorodu Novogo Sadu (“Slu`beni novini Gorodu Novogo Sadu”, ~islo 52/08, 55/09 i 11/10, 39/10, 60/10 i 69/13), postupaxci po vimogi no{itely prowkta “Tелеком Сербия” а.d., Таковска 2, Beo}rad, za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu na `ivotni {tredok prowkta радио baznej stan<ci за mobilnu telefonix “NS-Liman 2-НС69/НСХ69/НСУ69/НСЛ69” prino{i
RI[ENW 1. Utverdzuw {e `e za prowkt baznej stan<ci mobilnej telefoni< “NS-Liman 2НС69/НСХ69/НСУ69/НСЛ69”, у улїци Др Илиї Дюричича число 1, у Новим Садзе, na katasterskих parcelох число 3653/3 К.О. Нови Сад II, Gorod Novi Sad, no{itely prowkta “Tелеком Сербия” а.d., Таковска 2, Beo}rad (у дальшим тексту: Ношителя Проєкта) potrebne precenqovanw vpl<vu na `ivotni {tredok. 2. Одредзує ше же No{itelq Пrowkta, Студию о преценьованю вплїву на животни штредок за проєкт базней станїци мобилней телефониї “NS-Liman 2НС69/НСХ69/НСУ69/НСЛ69”, у улїци Др Илиї Дюричича число 1, у Новим Садзе, na katasterskих parcelох число 3653/3 К.О. Нови Сад II, Gorod Novi Sad, у поглядзе обсягу и змисту, виробку у складзе зоз членом 17. Закона о преценьованю вплїву на животни штредок и Правилнїком о змисту студиї о преценьованю вплїву на животни штредок („Службени глашнїк РС”, число 69/05).
OBGRUNTOVANW
No{itelq prowkta “Tелеком Сербия” а.d., Таковска 2, Beo}rad, podnwsol tomu or}anu vimogu za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu na `ivotni {tredok prowkta baznej stan<ci mobilnej telefoni< “NSLiman 2-НС69/НСХ69/НСУ69/НСЛ69”, у улїци Др Илиї Дюричича число 1, у Новим Садзе, na katasterskих parcelох число 3653/3 К.О. Нови Сад II, Gorod Novi Sad. Prowkt предвидзує поставянє тросекторней антенскей sistemи зоз три пентабанд панел антенами типа К80010892 за системи GSM 900, GSM 1800, UMTS и LTE. Антени ориєнтовани ґу азимутами 105 stupn<, 225 stupn< и 350 ступнї. Конфиґурация примодавача базней станїци за систему GSM 900 4+4+4, за GSM 1800 4+4+4, за UMTS 3+3+3 а за LTE 1+1+1. U skladze zoz Zakonom o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok и Правилнїком, o podnw{enej vimogi obviscena yvnosc z ogla{ovanqom u sredstvoh yvnogo informovany i MZ “Лиман”. U zoz zakonom predpisanim terminw nw doru~eni dumany zainteresovanih or}anoh, or}anizacijoh i yvnosci. Zoz ~lenom 144. Zakona o planovanx i vibudovi (“S.G. RS” ~islo 72/09, 81/09, 64/10-Odluka US од 19. септембра 2010. року 24/11, 121/12 42/13-Odlu
7. АВҐУСТ 2015.
ИНФОРМАТОР ka US, 50/13-Odluka US, 98/13 Одлука УС, 132/14 и 145/14)) zoz htorim utverdzena okremna fajta obwktoh za htori nw potrebne obezpe~ovac akti kompetentnogo or}anu za vibudov, odnosno akt za okon~ovanw vibudovi, a medzi n<ma i no{a~e antenoh zoz antenami na postoycih budinkoh, dragoh, infrastrukturi i kontejneroh elektronskej komunikaci<, yk i tipskih kabinetoh baznih stan<coh na odvituxcih no{a~oh, u skladze zoz dumanqom Ministerstva `ivotnogo {tredku, rudarstva i prostornogo planovany ~islo 353-02-01676/2011-02 od 12. xliy 2011. roku, ta no{itelq prowktu nwma obovyzku doru~ic vivod zoz urbanisti~nogo planu lwbo potverdzeni urbanisti~ni prowkt, odnosno akt o urbanisti~nih uslovijoh htori nw star{i od wdnogo roku yk an< idejne ri{enw, lwbo prowkt, lwbo vivod zoz idejnogo prowkta. Ґу наведзеному проєкту ношитель проєкта приложел: Контракт о закупе нєрухомосци хтори заключени медзи Явним подприємством ПТТ транспорту „Сербия”, Беоґрад, улїца Таковска 2 и „Телеком Сербия” а.д. Таковска 2, Беоґрад и Фахову оцену обтерхованя животного штредку у локалней зони базней станїци мобилней телефониї “NS-Liman 2НС69/НСХ69/НСУ69/НСЛ69”, число 1604/15-51 AP/I хтору виробела акредитована Лабаратория Института “Ватроґаз” zoz Нового Саду. Бazna stan<ca mobilnей telefoniї “NS-Liman 2НС69/НСХ69/НСУ69/НСЛ69” ma vkupnu efektivnu виzarxxcu moc од 250 W на шицки три сектори за шицки обсяги (GSM 900, GSM 1800, UMTS и LTE). Posle rozpatrany vimogi no{itely prowkta i podatkoh o predmetnej lokaci<, harakteristikoh i precenqovanx mo`l<vih vpl<voh navedzenogo prowkta na `ivotni {tredok, a maxci u oglydze, `e predmetna radio bazna stan<ca ma efektivnu vizarююцу moc vek{u yk 250 W i mo`e mac zna~nwj{i vpl<v na `ivotni {tredok-to~ku 12. podto~ka 13. Telekomunikacijni obwkti mobilnej telefoni< (baznej radio stan<ci) L<stini II Uredbi o utverdzovanx L<stini prowktoh za htori obovyzne precenqovanw vpl<vu i L<stini prowktoh za htori mo` vimagac precenqovanw vpl<vu na `ivotni {tredok (“S.G. RS” ~islo 114/08), a tot or}an u skladze zoz ~lenom 10. pasus 4. Zakona o precenqovanx vpl<vu odlu~el `e potrebne precenqovanw vpl<vu. Zoz ~lenom 10. pasus 5. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok, predpisane `e zoz odluku zoz htoru ше utverdzuw `e potrebne precenqovanw vpl<vu prowkta na `ivotni {tredok, nadpatraxci or}an mo`e odredzic i obsyg i zmist studi< o precenqovanx vpl<vu, co u tim slu~ax zrobene. Okrem rozpatrany intenziteta vpl<vu (vira`eni zoz efektivnu vizarjovanu mocnoscu po{oreny), nadpatraxci or}an u konkretnim slu~ax rozpatrel i tirvanw vpl<vu – bazna stan<ca predstavy kontinualne `ridlo zarjоvаny. Primenxci na~ala prevenci< i predostro`nosci (~len 9. pasus 1. podto~ku 2. Zakona o za|iti `ivotnogo {tredku (“S.G. RS”, ~s. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon, 72/09 – dr. zakon i 43/11 – odluka US), zoz htorim {e vimaga `e ka`da aktivnosc mu{i buc planovana и zaprovadzena na sposob `e medzi in{im predstavy najmen{i rizik za lxdske zdravw, zoz Studix potrebne dokazac `e za predmetni prowkt budze primenwna najlwp{a rozpolaгuxca i dostupna tehnolo}iy, tehn<ka i oprema. Maxci u oglydze napredok navedzene, а окреме специфичносц локациї (густо населєна бивательна зона) нєобходнє виробиц документ зоз хторим ше анализує и оценює квалитет творительох животного штредку на одредзеним просторе, medzisobni vpl<v isnuxcih i planovanih aktivnoscoh i utverdzux usloviy i miri za zoperanw, zmen{anw i odklonqovanw ~kodl<vih vpl<voh na `ivotni {tredok yk i mirи u slu~ax вдереня i obezpe~ic provadzenw vpl<vu `ridlа zarjovany, a to {e viklx~no mu{i obezpe~ic zoz Studix o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok, htoru bi trebal virobic multidisciplinarni fahovi tim. Na osnovi gore navedzenogo, ri{ene yk u dispozitive. Pouka o pravnim l<ku: Prociv togo ri{eny ношитель проєкта mo`e viyvic `albу Pokra<nskomu sekretariytu za urbanizem, budovatelqstvo i za|itu `ivotnogo {tredku u ~a{e 15 dn< od dny primany ri{eny, po tim or}anu. Zainteresovana yvnosc mo`e обyvic `albu prociv togo ri{eny u ~a{e 15 dn< od dny obyvjovany u sredstvoh yvnogo informovany, po tim or}anu.
7. АВҐУСТ 2015.
Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku na osnovi ~lena 29. pasus 1. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k Republiki Serbi<” ~islo 135/04 i 36/09), obyvxw
OBVISCENW
o prinw{enim ri{eню же potrebne precenqovanw vpl>vu и о одредзованю обсягу и змисту студиї о преценьованю вплїву на `ivotni {tredok проєкта радио базней станїци mobilnej telefoni> “НС81/НСХ81/НСУ81/НСЛ81 НС-Готел Путник” No{itelq prowkta “Tелеком Сербия” а.d., Таковска 2, Beo}rad, podnwsol tomu or}anu vimogu za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu na `ivotni {tredok prowkta baznej stan<ci mobilnej telefoni< “НС81/НСХ81/НСУ81/НСЛ81 НС-Готел Путник”, у улїци Илиї Оґняновича число 24, у Новим Садзе, na katasterskих parcelох 1 и 2, К.О. Нови Сад II, Gorod Novi Sad. Posle zaprovadzenogo postupku, Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku dny 27. юлия 2015. roku prinwsla ri{enw ~islo VI-501-688/15, `e potrebne precenqovanw vpl<vu na `ivotni {tredok и о одредзованю обсягу и змисту студиї о преценьованю вплїву на `ivotni {tredok. Z cilqom obviscovany zainteresovanej yvnosci tekst ri{eny obyvxw {e u calosci: Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku, na osnovi ~lena 10 pasus 4 i 5. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k RS”, ~s. 135/04 i 36/09), ~lena 192. pasus 1. Zakona o ob|im upravnim postupku (“Slu`beni novini SRX” ~islo 33/97 i 31/01 i “Slu`beni gla{n<k RS” ~islo 30/10) i ~lena 11., 34. i 36. Odluki o Gorodskih upravoh Gorodu Novogo Sadu (“Slu`beni novini Gorodu Novogo Sadu”, ~islo 52/08, 55/09 i 11/10, 39/10, 60/10 i 69/13), postupaxci po vimogi no{itely prowkta “Tелеком Сербия” а.d., Таковска 2, Beo}rad, za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu na `ivotni {tredok prowkta радио baznej stan<ci за mobilnu telefonix “НС81/НСХ81/НСУ81/НСЛ81 НС-Готел Путник”, prino{i
RI[ENW 1. Utverdzuw {e `e za prowkt baznej stan<ci mobilnej telefoni< “НС81/НСХ81/НСУ81/НСЛ81 НС-Готел Путник”, у улїци Илиї Оґняновича число 24, у Новим Садзе, na katasterskих parcelох 1 и 2, К.О. Нови Сад II, Gorod Novi Sad, no{itely prowkta “Tелеком Сербия” а.d., Таковска 2, Beo}rad (у дальшим тексту: Ношителя Проєкта) potrebne precenqovanw vpl<vu na `ivotni {tredok. 2. Одредзує ше же No{itelq Пrowkta, Студию о преценьованю вплїву на животни штредок за проєкт базней станїци мобилней телефониї “НС81/НСХ81/НСУ81/НСЛ81 НС-Готел Путник”, у улїци Илиї Оґняновича число 24, у Новим Садзе, na katasterskих parcelох 1 и 2, К.О. Нови Сад II, Gorod Novi Sad, у поглядзе обсягу и змисту, виробку у складзе зоз членом 17. Закона о преценьованю вплїву на животни штредок и Правилнїком о змисту студиї о преценьованю вплїву на животни штредок („Службени глашнїк РС”, число 69/05).
OBGRUNTOVANW
No{itelq prowkta “Tелеком Сербия” а.d., Таковска 2, Beo}rad, podnwsol tomu or}anu vimogu za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu na `ivotni {tredok prowkta baznej stan<ci mobilnej telefoni< “НС81/НСХ81/НСУ81/НСЛ81 НС-Готел Путник”, у улїци Илиї Оґняновича число 24, у Новим Садзе, na katasterskих parcelох 1 и 2, К.О. Нови Сад II, Gorod Novi Sad. Prowkt предвидзує поставянє тросекторней антенскей sistemи зоз компонентами: три мултибанд антени Kathrein K80010492 по єдна за сектори GSM 900, GSM 1800 и UMTS, три антени Kathrein K80010504, по єдна за систему LTE. За системе GSM 900, GSM 1800, UMTS и LTE азимути 50 stupn<, 170 stupn< и 330 ступнї. Конфиґурация примодавача базней станїци за систему GSM 900 4+2+2, за GSM 1800 4+4+4, за UMTS 3+3+3 а за LTE 1+1+1. U skladze zoz Zakonom o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok и Правилнїком, o podnw{enej vimogi obviscena yvnosc z ogla{ovanqom u sredstvoh yvnogo informovany i MZ “СтарИ Город”. U zoz zakonom predpisanim terminw nw doru~eni dumany zainteresovanih or}anoh, or}anizacijoh i yvnosci.
Zoz ~lenom 144. Zakona o planovanx i vibudovi (“S.G. RS” ~islo 72/09, 81/09, 64/10-Odluka US од 19. септембра 2010. року 24/11, 121/12 42/13-Odluka US, 50/13-Odluka US, 98/13 Одлука УС, 132/14 и 145/14)) zoz htorim utverdzena okremna fajta obwktoh za htori nw potrebne obezpe~ovac akti kompetentnogo or}anu za vibudov, odnosno akt za okon~ovanw vibudovi, a medzi n<ma i no{a~e antenoh zoz antenami na postoycih budinkoh, dragoh, infrastrukturi i kontejneroh elektronskej komunikaci<, yk i tipskih kabinetoh baznih stan<coh na odvituxcih no{a~oh, u skladze zoz dumanqom Ministerstva `ivotnogo {tredku, rudarstva i prostornogo planovany ~islo 353-02-01676/2011-02 od 12. xliy 2011. roku, ta no{itelq prowktu nwma obovyzku doru~ic vivod zoz urbanisti~nogo planu lwbo potverdzeni urbanisti~ni prowkt, odnosno akt o urbanisti~nih uslovijoh htori nw star{i od wdnogo roku yk an< idejne ri{enw, lwbo prowkt, lwbo vivod zoz idejnogo prowkta. Ґу наведзеному проєкту ношитель проєкта приложел: Контракт о закупе хтори заключени медзи УТП ПУТНИК, зоз Нового Саду, улїца Илиї Оґняновича 24 и „Телеком Сербия” а.д. Таковска 2, Беоґрад и Фахову оцену обтерхованя животного штредку у локалней зони базней станїци мобилней телефониї “НС81/НСХ81/НСУ81/НСЛ81 НС-Готел Путник”, число 1002/15-51 МК/Д хтору виробела акредитована Лабаратория Института “Ватроґаз” zoz Нового Саду. Бazna stan<ca mobilnей telefoniї “НС81/НСХ81/НСУ81/НСЛ81 НС-Готел Путник” ma vkupnu efektivnu виzarxxcu moc од 250 W на шицки три сектори за шицки обсяги (GSM 900, GSM 1800, UMTS и LTE). Posle rozpatrany vimogi no{itely prowkta i podatkoh o predmetnej lokaci<, harakteristikoh i precenqovanx mo`l<vih vpl<voh navedzenogo prowkta na `ivotni {tredok, a maxci u oglydze, `e predmetna radio bazna stan<ca ma efektivnu vizarююцу moc vek{u yk 250 W i mo`e mac zna~nwj{i vpl<v na `ivotni {tredok-to~ku 12. podto~ka 13. Telekomunikacijni obwkti mobilnej telefoni< (baznej radio stan<ci) L<stini II Uredbi o utverdzovanx L<stini prowktoh za htori obovyzne precenqovanw vpl<vu i L<stini prowktoh za htori mo` vimagac precenqovanw vpl<vu na `ivotni {tredok (“S.G. RS” ~islo 114/08), a tot or}an u skladze zoz ~lenom 10. pasus 4. Zakona o precenqovanx vpl<vu odlu~el `e potrebne precenqovanw vpl<vu. Zoz ~lenom 10. pasus 5. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok, predpisane `e zoz odluku zoz htoru ше utverdzuw `e potrebne precenqovanw vpl<vu prowkta na `ivotni {tredok, nadpatraxci or}an mo`e odredzic i obsyg i zmist studi< o precenqovanx vpl<vu, co u tim slu~ax zrobene. Okrem rozpatrany intenziteta vpl<vu (vira`eni zoz efektivnu vizarjovanu mocnoscu po{oreny), nadpatraxci or}an u konkretnim slu~ax rozpatrel i tirvanw vpl<vu – bazna stan<ca predstavy kontinualne `ridlo zarjоvаny. Primenxci na~ala prevenci< i predostro`nosci (~len 9. pasus 1. podto~ku 2. Zakona o za|iti `ivotnogo {tredku (“S.G. RS”, ~s. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon, 72/09 – dr. zakon i 43/11 – odluka US), zoz htorim {e vimaga `e ka`da aktivnosc mu{i buc planovana и zaprovadzena na sposob `e medzi in{im predstavy najmen{i rizik za lxdske zdravw, zoz Studix potrebne dokazac `e za predmetni prowkt budze primenwna najlwp{a rozpolaгuxca i dostupna tehnolo}iy, tehn<ka i oprema. Maxci u oglydze napredok navedzene, а окреме специфичносц локациї (густо населєна бивательна зона) нєобходнє виробиц документ зоз хторим ше анализує и оценює квалитет творительох животного штредку на одредзеним просторе, medzisobni vpl<v isnuxcih i planovanih aktivnoscoh i utverdzux usloviy i miri za zoperanw, zmen{anw i odklonqovanw ~kodl<vih vpl<voh na `ivotni {tredok yk i mirи u slu~ax вдереня i obezpe~ic provadzenw vpl<vu `ridlа zarjovany, a to {e viklx~no mu{i obezpe~ic zoz Studix o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok, htoru bi trebal virobic multidisciplinarni fahovi tim. Na osnovi gore navedzenogo, ri{ene yk u dispozitive. Pouka o pravnim l<ku: Prociv togo ri{eny ношитель проєкта mo`e viyvic `albу Pokra<nskomu sekretariytu za urbanizem, budovatelqstvo i za|itu `ivotnogo {tredku u ~a{e 15 dn< od dny primany ri{eny, po tim or}anu. Zainteresovana yvnosc mo`e обyvic `albu prociv togo ri{eny u ~a{e 15 dn< od dny obyvjovany u sredstvoh yvnogo informovany, po tim or}anu.
РУСКЕ СЛОВО 33
СПОРТ РЕҐАТА НАУТИЧНОГО КЛУБА „ТИКВАРА” ЗОЗ БАЧКЕЙ ПАЛАНКИ
ПРЕКРАСНИ ВОДИ ВОЙВОДИНИ Реґата Наутичного клубу „Тиквара” зоз Бачкей Паланки отримана од 18 по 26. юлий, прешла коло 300 километри за 9 днї, а през коцурску часц беґелю Дунай-Тиса-Дунай прешла 23. юлия. На реґати було вкупно 12 чамци котри рушели зоз Бачкей Паланки по Дунаю, a по Сланкамен прешли коло 85 км, потим вошли до Тиси дзе прешли 72 км, а вец и до беґелю ДТД дзе прешли 90 км и у Боґоєве вишли на Дунай и путованє закончели при Бачкей Паланки. Реґату предводзел капетан Йован Рачич котри одушевени зоз тим цо видзел на тим красним путованю. – То урядово треца реґата того наутичного клубa. Реґати було и скорей, алє наш клуб их почал орґанизовацц пред трома роками. Одушевени зме зоз комбинацию водох Дунаю, Тиси и беґелю ДТД, бо зме прешли през велї красни места. Були зме у марини у Сланкамену, у Новим Садзе, тераз зме на беґелю у Коцуре, вода цепла, купаме ше, дружиме, слункуєме, та
бим наисце препоручел шицким же би нащивели тото цо понукаю нашо водоцеки – гварел капетан Рачич. На реґати було коло 30 учашнїкох, а медзи нїма и Коцурица Коцана Колєсар котра уж раз участвовала на реґати, алє єй тота реґата окремна. – Уживаме на тим красним путова-
ню, упознала сом красоти Дунаю, тераз уровань води нїзши як прешли раз, та видно и мали острова, а вода цепла, купаме ше, ноци тиж так цепли, нєт анї суньоґи, так же наисце то цошка прекрасне, то наисце треба дожиц – закончела Колєсарова. З. Колєсар
ШЕСТИ МЕДЗИНАРОДНИ ПЛЇВАЦКИ МИТИНҐ „БЄЛИЦА КУП 2015” У ВЕРБАШЕ
ШЕЙСЦ ЗЛАТНИ МЕДАЛЇ ДОМАШНЇМ На вербаских базенох Центра за физичну културу „Драґо Йовович” прешлей соботи отримани ше сти Mедзинародни плї вац ки ми ти нґ „Бєлица куп 2015”. На Купу участвовали вкупно 277 змагателє зоз Сербиї, Бо сни и Герцеґовини, Горват скей, Румуниї и Кениї. Плївацки клуб „Бєлица” з Вербасу освоєл 19 медалї, 6 златни, 9 стриберни и 4 бронзово, як и погар за найуспишнєйшого змагателя. Пенєжну награду за найлєпшу змагательку до стала Єлена Єчански з ново садского клубу „Войводина”, док у хлопскей катеґориї то бул Никола Трайкович зоз зренянинского клубу „Пролетер”. Екипни побиднїк була екипа Плївацкого клубу „Вербас”. Тот клуб освоєл 36 медалї, 3 погари за найу-
34 РУСКЕ СЛОВО
На Митинґу участвовали змагателє з вецей державох
спишнєйших плївачох и вельки погар побиднїка змаганя. Друге ме сто у екипней конкуренциї завжал клуб „Делфин” з Темишвару, а треце ново садска „Войводина”. – Eкипи зоз Горватскей, Румуниї, Босни и Герцеґовини приходза поряднє на нашо митинґи, а того року маме учашнїкох зоз Кениї. Иншак, у Вербаше маме три плївацки клуби, добре сотрудзуєме и думам же єдни других гонїме на квалитетнєйшу роботу, цо сиґурно добре – визначел предсидатель ПК „Бєлица” Здравко Бєлица. Як визначел орґанизатор Купу и тренер у клубу „Бєлица” Милош Бєлица, учашнїки ше крашнє препровадзели, а нащивителє мали нагоду уживац у одличних обегованьох наших репрезентативцох. А. М. 7. АВҐУСТ 2015.
СПОРТ БАЛКАНСКИ АТЛЕТСКИ БАВИСКА
МИХАИЛ ДУДАШ ШАМПИОН У ДЗЕШЕЦБОЮ Репрезентативци Сербиї на Балканских атлетских бавискох хтори отримани у Питештию, у Румуниї и витворели вельки успих. Михаил Дудаш и Ведран Самац у своїх дисциплинох освоєли шампионски титули, а Асмир Колашинац освоєл стриблову медалю. Дудаш у дзешецбою витворел прешвечлїву побиду зоз освоєнима 7 720 бодами, алє твердзи же кед до сягнє праву форму годзен освоїц вецей од 8 000 боди.
ПРИРИХТОВАНЯ ЗА ФОДБАЛСКЕ ПЕРШЕНСТВО
ИСКРА СТРАЦЕЛА У ПИНЬВИЦ Коцурска Искра внєдзелю, 2. авґуста, одбавела и друге пририхтуюце змаганє за наступну сезону. Искра госцовала у Пиньвиц и страцела од домашнєй Славиї зоз 2:1. Понеже обидва екипи маю амбицию у шлїдуюцей сезони змагац ше за верх таблїчки и вибориц место котре их одведзе до висшого ранґу змаганя, тото стретнуце баржей здабало на праве першенствене як на приятельске пририхтуюце змаганє. Бавело ше оштрo, а шицки ґоли дати у першим полчаше. Мала и Искра свойо нагоди и резултат на концу лєгко могол бул вельо вигоднєйши за Коцурцох, алє заш лєм нє мали щесца. Тренер Искри, Здравко Бабич, и на тим змаганю дал нагоду шицким бавячом же би одбавели голєм даскельо минути, а видзел и нєдостатки и на котри способ екипа до початку першенства годна напредовац. Искра того викенду будзе и домашня на турниру у вельким фодбалу Спортских бавискох „Яша Баков” и шицки у клубе ше наздаваю же трофей останє у Коцуре. З. Колєсар
РУСИН ТЕМПИРА ФОРМУ Ище єдно злато
– Задовольни сом зоз резултатом на тим змаганю и як сом прешол през шицки дисциплини. Резултат могол буц лєпши, алє анї тот хтори сом по сцигнул нє за подценьованє. Можебуц же сом и тераз могол витвориц лєпши успих, алє сом нє мал щесца зоз хвилю, бо першого дня змаганя, падало и дул витор, цо уплївовало на дзепоєдни резултати хтори сом по сцигнул. Важне же сом покалїченє санировал и же моя форма будзе максимална за змаганя на Шветовим першенстве хторе ше отрима у Амстердаму идуцого року – гварел Михаил Дудаш. Ведран Самац на тим змаганю копию руцел 77,92 метери и тиж освоєл шампионску титулу, а Асмир Колашинац кулю руцел 20,64 метери и освоєл стрибло. Гоч наша екипа була нєподполна на Балканских атлетских бавискох, призначела добри успих – освоєла два златни, два стриблово и два бронзово медалї. Стриблову медалю окрем Колашинца освоєла и Мария Вученович у руцаню копия, а бронзову медалю освоєла екипа дзивчатскей штафети 4 раз 400 метери у со ставе: Сирмич, Чирич, Каличанин и Салашки. А. П. 7. АВҐУСТ 2015.
Пририхтуюци ше за початок новей фодбалскей сезони, фодбалере Русина поряднє тренираю и бавя контролни змаганя. Прешлей соботи участвовали на Мемориялним турниру у Колуту и освоєли перше место. На турниру Русин победзел екипу Растини зоз резултатом 1:0, а ґол на тим змаганю посцигнул дебитант у екипи Русина Пердув. На пенали Русин победзел и екипу Дунай зоз Бачкого Моноштору зоз резултатом 5:4. На тим змаганю окреме ше визначел млади ґолман ФК „Русин” Филип Тома хтори одбранєл три пенали. Русин на тим турниру бавел у составе: Ф. Тома, Колошняї, Б. Орос младши, Барна, Й. Гарди, Б. Орос, Будински, Пердув, Дюрич, Б. Бранкович, Чизмар. До бависка уходзели ище: Д. Гарди, Катона и Петкович. На Мемориялним турниру у Колуту на других змаганьох посцигнути шлїдуюци резултати: Растина – Колут 1:0 и Дунай – Колут 2:0. Прешлей стреди Русин бавел змаганє процив екипи Текстилац зоз Оджаку, а за викенд Русин у Коцуре будзе бавиц на турниру Спортских бавискох „Яша Баков”. Першенствени змаганя у Подручней лиґи Зомбор починаю 16. авґуста. В. Сеґеди
РУСКЕ СЛОВО 35
НОВИ САД – МАНИФЕСТАЦИЯ „ПОД КОРУНАМИ НА ШТРАНДУ”
ЛЮБИМЕ УЧИЦ РУСКИ ЯЗИК, КРАСНИ Є Т
■ ЗА НОВУ ВОЖАЦКУ ЦЕНА 30 ДИНАРИ
ДОЗВОЛУ ТРЕБА ВЕЦЕЙ УЧИЦ
Фото: Сашо Палєнкаш
идзень руского язика и култури и промоция новинох „Руске слово” и других виданьох НВУ „Руске слово”, на Манифестациї „Под корунами на Штранду – медиї, уметносц и спорт”, на Штранду у Новим Садзе отримани од пондзелку 27. юлия, по соботу 1. авґуст. У хладку и приємним просторе, дзеци, хтори зоз своїма фамелиями препровадзую час на Штранду, а любя учиц, мали нагоду, учиц руски язик. През бависко, дзеци учели лекторка Ана Римар и аниматорка Марияна Киндєр Петрич. Попри роботньох з язика, дзеци були уключени и до Роботнї о Европскей униї. – Любиме учиц руски язик, красни є, лєгко паметаме слова – гварели побиднїци Квиза зоз руского язика: Ирина Зимонїч (перше место) Теодора Зимонїч (друге место) и Теодора Раяковац (треце место) хтори отримани 1. авґуста. Манифестация „Под корунами на Штранду”, отримує ше од 13. юлия по 16. авґуст, започала зоз тижньом мадярского язика, а по 15 авґуст ушлїдза ище тидзень словацкого и тидзень румунского язика и култури. Орґанизатор манифестациї Библиотека городу Нового Саду, Херор Медия Понт и Центер за розвой меншинских и локалних медийох. М.Т.
РОК LXXI ЧИСЛО 31 (3640) НОВИ САД, 7. AВҐУСТ 2015. РОКУ
■ ЛЄТНЇ ПУТОВАНЯ И РОЗВАГИ