КЕЙ С У Р Л А В И Т С ” Е А Ф Ж . У 4 Р А И5 Н Н Е А В М Р ОТРИ ЛТУРИ „ЧЕ КУ
■ ЯКИ ПОТРЕБИ ПОДРУЧНИХ
КАНЦЕЛАРИЙОХ НАЦИОНАЛНОГО СОВИТУ? ЦЕНА 30 ДИНАРИ
Гоч и того року хвиля грожела, заш лєм, перши два днї потримала, та „Пупче” и Шветочни концерт, як и Керестурски саям отримани у школским дворе, а змаганє за найкрасши глас у сали Дома култури. На пиятим Керестурским сайме представела ше и наша Установа.
Фото: Любомир Дудаш
Фото: Лю. Дудаш, С. Надь, М. Афич
Найвекше и найстарше швето култури Фестивал „Червена ружа” отримани у Руским Керестуре од 26. по 28. юний.
РОК LXXI ЧИСЛО 26 (3635) НОВИ САД, 3. ЮЛИЙ 2015. РОКУ
■54. ФЕСТИВАЛ КУЛТУРИ
РУСНАЦОХ „ЧЕРВЕНА РУЖА”
ИНТЕРМЕЦО ФАСАДИ НА ХИЖОХ
МОЙО МЕСТО
КОЦУР Єст валал єден цо шерцо свойо щиро каждому дарує, валал в широкей бачванскей ровнїни, дзе писня руска ше чує.” ”
П
Фото: Танита Ходак
оприберали ше хлапци з околїска, попрагали конї, пошедали на коч, та гайд до сушедного валала, бо им стари гварели же там дзивки найкрасши. През драгу стретали вельо швета, а кед ше им питали же дзе таки поприберани иду, вони одвитовали ”Код цура”. З часом буква Д ше страцела, та остало Коцура. До того валалу Руснаци ше населєли 1763. року, a хлапци з околїска и нєшка приходза ґу, ище вше, найкрасшим дзивком у краю. Коцур розширял свойо руки ґу каждому, та у нїм и нєшка зложно жию и дзеля красу валала, рижни нациї. Вшелїяки язики на хторих ше у нїм бешедує вєдно як прекрасна музика птицох...
2 РУСКЕ СЛОВО
ЗМИСТ
УВОДНЇК Пише: Олена ПЛАНЧАК-САКАЧ, редакторка рубрики Култура и просвита
■ Тижньовнїк 4–5. Нащива Подручним канцеларийом Националного совиту 6–7. Координация Националних совитох
■ Нашо места 9. У Кули привитани найлєпши школяре 10. Одобрени проєкт Вербаского едукативного центру
■ Економия 12–13. Пияти керестурски саям привреднїкох
■ Людзе, роки, живот 14–15. Михал и Гелена Кочишово, столаре з Дюрдьова 26–27. Паломнїцтво по Горнїци (2)
■ Култура и просвита 16–21. Фестивал рускей култури „Червена ружа”
■ Мозаїк 22–23. Олеся Рамач, студентка на Академиї уметносцох у Новим Садзе
■ Простор за кафу и виключеня 24–25. Обзервациї Яна Мезея
■ Духовни живот 28–29. Наша тема – Благодать молитви вилїва ше на цали швет
■ Информатор
30–33. Оглашки и In memoriam
■ Спорт 34. Успих когуцикох ФК „Славия” зоз Нового Орахова 35. Спортски бависка „Яша Баков” – турнир у фодбалу за пионирох На насловним боку – 54. Фестивал рускей култури „Червена ружа” Автор фотоґрафиї – Любомир Дудаш.
НОВА ТВОРЧОСЦ, НОВА НАДЇЯ Тогорочни святочни концерт на Фестивалу рускей култури „Червена ружа” у своїм змисту мал лєм, як поведзене у конферанси, аматерох хтори вибрани як найлєпши на трох наших змагательних фестивалох, на шидянским Фестивалу „Мелодиї Руского двору”, на дюрдьовским „Най ше нє забудзе”, як и побиднїки зоз тогорочней „Ружовей заградки”, а наступели и аматере Дома култури Руски Керестур. Чи так конциповани змист програми досц же би ше указало рочну продукцию рускей културней творчосци на святочним концерту нашого найстаршого и у календаре култури найважнєйшого Фестивала, могли, окрем медийох, оценїц и присутни патраче у школским дворе. А нє так давно, тот исти „Ружов” концерт тирвал и по три годзини и на нїм участвовали шицки нашо аматере, зоз шицких наших културно-уметнїцких дружтвох. Же би ше адекватносц нового концепту „Ружи” могло положиц под знак питаня, цо евидентне уж даскельо роки, и тот концепт доконца нє випочитовани, бо Мишана шпивацка ґрупа зоз КПД „Иван Котляревски” зоз Бикичу, хтора наступела на концерту, влонї у Дюрдьове достала специялну награду жирия, а побиднїки Фестивала були Дзивоцка шпивацка ґрупа КУД „Тарас Шевченко”. Кед на бину вишол госцуюци Ансамбл ПУЛЬС зоз Пряшова, аж теди було видно диспропорцию квалитета у шицких сеґментох и досяги нашей аматерскей творчосци. Кажди танєц у адекватним народним облєчиве, а шпивачох би, озда, було чуц и без микрофонох. Госци, як и вше потераз, требали наступиц у ревиялней часци Фестивала, а нє у програмскей, бо и ми маме и добрих шпивачох, и добрих танцошох, лєм им ше нє дало нагоду указац ше. Найстарша „Ружова” манифестация змаганє за найкрасши дзивоцки и леґиньски глас того року по першираз отримана без леґиньох. Пропозициї Фестивала би ше после такей длугокей традициї нє шмело меняц, а дзивчата, од хторих єденац були дебитантки, указали же Руснаци у интерпретованю рускей музики маю будучносц. Нову творчосц зоз таким високим квалитетом ше длуго чекало на „Ружи”. Тот остатнї вечар указал наш музични потенциял, хтори вшелїяк будучносц „Ружи”. Лєм ше нє мож одняц од упечатку же перши шор у Доме култури на тим вечаре, резервовани за тих цо очолюю Руснацох и руски институциї, остал празни у полней, полнючкей сали. Чесц винїмком. Седемдзешата рочнїца НВУ „Руске слово” нє спомнута на Фестивалу, а „Руске” роками було медийни спонзор того Фестивала, медий хтори провадзел Фестивал през цали час його тирваня. Рускословци ше и творчо убудовали до ньго. Дюра Папгаргаї за „Ружу” гварел же є „герб нашого пишного єства”, а чи вона тото и нєшка, най оценя и патраче.
* ”РУСКЕ СЛОВО” – гласнїк по руски * Виходзи каждого пиятку * Снователь Национални совит рускей националней меншини * Видава НВУ ”Руске слово”, Нови Сад * Перше число вишло 15. юния 1945. року у Руским Керестуре * Адреса: НВУ ”Руске слово”, Булевар ошлєбодзеня 81/7, 21000 Нови Сад * Редакция: заменїк одвичательного редактора – Славица Фейса и Александар Паланчанин; редакторе/ки – Дюра Винаї, Мирон Горняк-Кухар, Михайло Зазуляк, Александар Паланчанин, Олена Планчак-Сакач, Славица Фейса; новинаре/ки – Мария Афич, Влада Дїтко, Мая Зазуляк, Ана Маркович, Иван Сабадош, Танита Ходак * Язична редакторка – Блажена Хома-Цветкович * Лекторка – Ясмина Дюранїн * Подобови редактор – Любомир Сопка * Технїчна редакторка – Люпка Цвеїч; компютерски обробок – Вероника Вуячич, Мария Гудак, Таня Салонтаї * Телефони: 021/6613-697, 021/6624-708, 021/6623-076; 021/6621-433 * Телефакс 021/528-083 * Предплата за цали рок: у жеми 1 500 динари, а у иножемстве 100 евра * Жиро-рахунок Banca Intesa 160-923244-82 * Девизни рахунок Raiffeisen BANK a.d. Београд 26 5100000002458904 * Рукописи ше нє враца * Друкує Друкарня ” Maxima graf” Пет роварадин * E-mail: ruske.redakcija@gmail.com * Web site: www.ruskeslovo.com * YU ISSN 0350-4603 * COBISS SR-ID 15915778 * Друковани тираж 2 300 *
Direktorka MARTICA TAMA[ *** Odvi~atelqni redaktor dr BORIS VAR]A
3. ЮЛИЙ 2015.
РУСКЕ СЛОВО 3
ТИЖНЬОВНЇК НАЩИВА ПОДРУЧНИМ КАНЦЕЛАРИЙОМ НАЦИОНАЛНОГО СОВИТУ РУСНАЦОХ
ЕНТУЗИЯЗЕМ ТРЕБА И КОНКРЕТНО ПОТРИМАЦ Пишу: Редакция и мрежа дописовательох
З оглядом на тото же нови Подручни канцелариї Националного совиту Руснацох функционую уж пол рока, представителє Националного совиту прето почали серию нащивох хтори за циль маю спатриц стан
М
едзи найвекшима инициятивами терашнього зволаня Националного совиту Руснацох даванє векшей уваги и улоги його подручним канцеларийом и їх координацийом хтори на терену, медзи Руснацами, треба же би на дньовим уровню дзбали о сполньованю шицких правох хтори облапя културна автономия меншинских националних заєднїцох. На тот способ, канцелариї би мали пополнїц вакум медзи „базу” и Националним совитом як верховним ношительом културней автономиї Руснацох у Републики Сербиї. Понеже нови Подручни канцелариї Националного совиту Руснацох функционую уж пол рока, представителє Националного совиту почали серию нащивох хтори за циль маю спатриц стан и евентуално суґеровац як ришиц замерковани проблеми з хторима ше стретаю Канцелариї у наших меНове Орахово стох. З другого боку, резултати обиходу терену буду представени членом Националного совиту, же би ше видзело чи гинто принєшени одвитуюци орґ- боту, так и за мотивованє дзецох и родичох прейґ рижних наступох, вилєтох, стретнуцох з другима дзецми з наших анизацийни и кадрово одлуки, чи потребни пременки. местох. Попри терашнїх порядних активносцох и манифестацийох у култури, Дружтво тоту обласц планує преСУБОТИЦА И НОВЕ ОРАХОВО шириц з отримованьом вецей трибинох о култури и мулПерше нащивени подручни канцелариї на сиверу Бач- тикултуралносци, пре представянє и другим националим кей, а потим у Сриме. Нащива Подручней канцелариї На- заєднїцом, у чим би, як гварене, мали потримовку и на ционалного совиту у Суботици була пондзелок, 29. юния конкурсох локалней самоуправи, можлїве и векшу як поу Дружтве Руснацох у Суботици дзе з членми Координа- тераз. Розпатра ше и можлївосц снованя секциї за ручни циї ПК, хторей на чолє Ксения Палатинус, и Управного роботи женох. Предсидатель Дружтва Иван Гарди, котри у ПК НС одбору Дружтва бешедовали предсидатель Вивершного одбору Желько Ковач и технїчни секретар НС Руснацох задлужени за информованє, гварел же и надалєй СубоТаня Арва Планчак. Домашнї представели активносци и тичанє найвекши проблем маю з обезпечованьом нових проблеми у роботи, як и плани за дальши активносци, на- про сторийох за роботу. Локална самоуправа Дружтву сампредз у обласцох за хтори компетентни совити нацио- понукла пейц нови можлїви про сториї, медзитим, анї налних меншинох. Медзитим, було слова и о звичайних, єдна нє одвитуюца, та ше причека на понуканє вигоднєкаждодньових проблемох хтори очежую порядну роботу. йши про стор. Треба наглашиц же ше суботицке ДруБешедуюци о образованю, учителька у пензиї Наташа жтво на час анґажовало коло ришованя проблему з про Ґрунчич гварела же у сотруднїцтве з Дружтвом за руски стором хтори настал у проце су ре ституциї, алє обєктивязик, литературу и културу порушане же би ше од нового ни обставини таки же ище нєт резултат. По сле нащиви Подручней канцелариї у Суботици, школского року у ОШ „Соня Маринкович” знова отримовало факултативне виучованє руского язика, за цо потреб- исти дзень нащивена и Подручна канцелария НС у Ноне винайсц одвитуюцу фахову замену. Як гварела, на год- вим Орахове, одно сно КУД „Петро Кузмяк”. Як гварели зини виучованя руского язика би ше могло назберац до- домашнї, на чолє з координаторку ПК НС Татяну Дустаточне число дзецох. Тиж так, у Дружтве треба ознова даш, проблеми у роботи подобни як и у Суботици, а напорушац активносци и за предшколски дзеци у Суботици, сампредз то нєдо статок активних членох и младих, цо ше а и за роботу з дзецми у школи и предшколскима потреб- одражує на роботу шицких секцийох, алє и на очежану на и одредзена материялна потримовка, як за порядну ро- роботу особох котри волонтерски водза Дружтво.
4 РУСКЕ СЛОВО
3. ЮЛИЙ 2015.
ТИЖНЬОВНЇК О стану у култури бешедовали Владимир Маґоч и Михайло шицким подручним Еделински, предсидатель КУД, котри наглашели потребу за канцеларийом НС же фаховцами у роботи з аматерами у музично-фолклорних би ше на терену з ,,персекцийох, за цо би нашо институциї мали видвоїц средства. шей руки,” дознало як Як гварели, членство секцийох нєшка вше баржей мишане, функционую нашо друодносно у нїх вше менєй Руснацох, понеже млади пре шко- жтва по местох, спалу одходза з валалу, и углавном ше вецей нє врацаю. И по- триц проблеми и попри тим, у Орахове на єшень планую порушац роботу та- нукнуц ришеня. Теми о хторих було нєчних секцийох за младши, школски возрост. Ораховчанє поряднє участвую на шицких наших найзначнєйших фести- слова були образованє, валох, як и на локалних и манифестацийох у других местох, култура, информованє гварене на схадзки. Маґоч и Еделински бешедовали и о и урядове хаснованє проблемох зоз стару технїчну опрему у КУД – маю бриґи аж руского язика и писма. и зоз интернет-вязу, так же им и то проблем у посиланю ин- У Шидзе ше руски язик формацийох до наших медийох, а ище векши же ше их нє пестує факултативно у двох основних школох так часто обявює. Цо ше дотика стану у образованю, о хторим бешедовала и Ґимназиї ,,Сава ШуШид учителька Сенка Бенчик, воно ше у општини Бачка Тополя манович,” а проблем одвива на уровню виборней настави у двох основних шко- нєдостаточне число лох – “Чаки Лайош” у Бачкей Тополї и у ОШ “18. октобер” школярох на годзинох КАРПАТСКИ МИТ у Новим Орахове. Настава ше одвива у двох ґрупох и обла- по руски. Було слова и пени 30 школяре, як цо Министерство просвити и вимага. о можлївосци запроДомашнїм, у шицких нащиНа концу каждого школского року родичи виполнюю анке- вадзованя пестованя вених подручних канцеларийти зоз котрима ше опредзелюю же би їх дзеци виучовали руского язика у пред- ох, предсидатель ВО НС Руснаруски язик. Затераз стан добри и мож и нарок обчековац школским возросту дзе цох Желько Ковач придал мадва ґрупи. Сотруднїцтво зоз родичами добре, директорки би дзеци през бависко люнки з циклусу „Карпатски обидвох школох потримую виучованϵ руского язика, цо учели язик. Тиж вира- мит” нашого уметнїка Владу барз важне. Окрем порядних годзинох, окреме наглашене жена и потреба за ком- Нярадия з Вербасу, хтори каже дзеци мотивовани кед ше путує, наступа, дзеци барз лю- би-превозку, хтору ждому рускому КУД подаровал по єдну свою роботу. бя участвовац на рижних манифестацийох. Як награду до- обецал Национални соживюю одход на Стретнуца школох, а у тим контексту окре- вит, пре лєпшу ,,рухоме визначени одход на Мемориял до Керестура, цо щиро мосц,” и отримованє контактох медзи рускима дзецми зоз привитане у шицких наших местох, з вимогу же би Нацио- Шиду и валалох. У информованю, медиї по руски провадза поряднє акнални совит предлужел таки и подобни акциї. Медзитим, у образованю на подручу топольскей општини проблем же тивносци у наших дружтвох и рускей заєднїци, а тиж, углавним, випочитована и обласц урядового хаснованя ше нє виучує руски язик на предшколским уровню. Окрем финансийох, заєднїцки проблем и у Суботици и у руского язика и писма о чим бешедовал Славко Цупер, Орахове то и вельки обовязки людзох котри ноша роботу хтори задлужени за тоту обласц. Мирон Джуджар, поддружтвох, а шицко ше роби волонтерски, у шлєбодним ча- предсидатель КПД ,,Дюра Киш” предложел же би раз до ше и часто о власним трошку, з малим числом активних рока було отримане стретнуце руководзацих наших КУД членох, а часто нє лєгко усоглашиц приватни обовязки з у єдним з наших местох и же би на ,,Шидским културним дружтвенима. И у Суботици и у Орахове заключене же таки лєту” єден вечар бул пошвецени Руснацом. стретнуца з представителями НС барз добри и потребни, бо Представнїки НС ше у Бикичу стретли зоз координатоше директно и отворено бешедує о постояцих проблемох, а ром Подручней канцелариї и предсидательом КПД ,,Иван представителє НС наглашели же Совит Котяревски” Деяном Бобальом, хтовше порихтани помогнуц канцеларийом, ри госцох упознал зоз станом у тим ИНТЕРЕСОВАНЄ односно нашим КУД у ришованю провалалє кед слово о образованю, кулблемох. тури, информованю и урядовим хаЗА ЛЄТНЮ ШКОЛУ снованю руского язика. Бикичанє На схадзкох у Шидзе и Бикичу по- представели свойо активно сци алє и ШИД И БИКИЧ радзене и же би школяре хтори фа- проблеми з хторима ше зочую, наУ роботней нащиви сримским подруч- култативно виучую руски язик з еле- сампредз з финансийнима як и друним канцеларийом НС Руснацох – у ментами националней култури були ги дружтва. Месна заєднїца Бикич Шидзе и Бикичу, вовторок були предси- учашнїки Лєтнєй школи у Попраду у планує будовац „карпатску хижу” у датель Вивершного одбору Желько Ко- Словацкей Републики од 20. по 26. центре валала алє средства ище нє вач, предсидателька Одбору за културу юлий. Плановане же би по двойо обезпечени, потим видац ЦД зоз школяре зоз Шиду, Бачинцох и БиНС Ґабриєла Саянкович, и технїчни се- кичу участвовали у Лєтнєй школи. шпиванками шпивацкей ґрупи ,,Бикретар Националного совиту Таня Арва Нащиви подручним канцеларийом у кичанки” а буду ше пририхтовац и Планчак. Суботици и Орахове тиж указали же же би 2017. року були домашнї Стретли ше з координаторами подруч- ше и ораховски дзеци барз радую од- Централней пре слави Дня Руснаних канцеларийох и руководзацми у КПД ходу до Лϵтнϵй школи, а и дзеци зоз цох. Госци з Националного совиту у ,,Дюра Киш,” у Шидзе и КПД ,,Иван Ко- Суботици барз заинтересовани за одБикичу нащивели и нови Пасторалтляревски,” у Бикичу. И у Сриме Желько ход до Словацкей. ни центер и етно виставу.■ Ковач потолковал же причина нащиви 3. ЮЛИЙ 2015. РУСКЕ СЛОВО 5
ТИЖНЬОВНЇК КООРДИНАЦИЯ НАЦИОНАЛНИХ СОВИТОХ
ПАРТНЕРСТВО З ДЕРЖАВУ ИЩЕ НЄ ФУНКЦИОНУЄ Пишe: Иван САБАДОШ
Главна тема на зашеданю Координациї националних совитох у Новим Садзе були почежкосци у комуникациї з державнима орґанами хтори задлужени за сполньованє меншинских правох. Насампредз, слово о процесу приватизациї медийох, а индиректно, и о пририхтованю приступних прегваркох з Европску унию
К
оординация националних совитох националних меншинох у Сербиї зашедала пияток у Скупштини АП Войводини у Новим Садзе. Схадзку водзела предсидателька Координациї Ана Томанова Маканова, присуствовали представителє векшини националних совитох, а спред Националного совиту Руснацох у роботи Координациї участвовали предсидатель Совиту Славко Рац и предсидатель Вивершного одбору Совиту Желько Ковач. ПЛАТФОРМА ЗА БУДУЧНОСЦ Координация розправяла о материялних и формалних елементох Акцийного плану за поглавє 23 у приступних прегваркох з Европску унию. Формални аспект одноши ше на законски рамик у хторим нормовани обсяг, змист и ґаранциї за сполньованє меншинских правох, и вон одскорей познати. Медзитим, материялни елементи Акцийного плану представяю таксативно начишлєни потреби меншинских националних заєднїцох хтори би, як часц формалних медзинародних спорозуменьох з хторима будзе реґуловане членство Сербиї у ЕУ, у будучносци мали буц ґаранция почитованя здобутого уровня меншинских правох. Роби ше о одредзеньох хтори ушорююю обласц общих гражданских правох, як цо статусне положенє граждана – право на индивидуалне, зверлїве и автономне националне и релиґийне опредзельованє, охрана од дискриминациї и позитивна дискриминация, потим обласц културней автономиї, та демократска партиципация у державних орґанох и политичних процесох, и право на медзинародни сотруднїцтва. Окремни акцент положени на охрану правох и унапредзенє положеня марґинализованих ґрупох, односно загрожених меншинских заєднїцох. З оглядом же то окремне чувствительне питанє, Совити тих националних заєднїцох
6
РУСКЕ СЛОВО
маю право самостойно одлучиц чи буду випоминани у тим контексту, чи нє. Важне визначиц же у документу нє суґеровани максималистични, алє анї минималистични вимоги по принципу же „лєпше голєм дацо, як нїч”, алє дошлїдно почитовани важаци законодавни и правни рамик Републики Сербиї. Могло би повесц, нїч вецей, и нїч менєй од того цо держава уж прилапела як обовязку. Начални материял, хтори настал през роботу фахових ґрупох на, и после прешлей схадзки Координациї у Ковачици, бул охабени за евентуални суґестиї поєдинєчних националних совитох. Документ потим прешлїдзени роботному целу Министерства правди хторе задлужене за Акцийни план, а зоз становисками Координациї о обласци охрани меншинских правох хтори облапени у документу, буду упознати и компетентни державни орґани, медзинародни институциї и цивилни сектор. Одлука же би ше на тот способ направело викрок зоз дотераз углавним „билатералного” рамика, односно релациї державни орґани – национални совити, и преширело число актерох у процесу обезпечованя ґаранцийох за будуце и тирваце почитованє меншинских правох у европскей Сербиї, пошлїдок обачлївого проблему у комуникациї на спомнутей релациї. ОТВОРЕНО О ПРОБЛЕМОХ Здогаднїме, на конститутивней схадзки Совиту за национални меншини Влади Сербиї початком маю наявене же тото цело, чий предсидатель премиєр Александар Вучич, а члени представителє компетентних републичних институцийох и националних совитох, додатно змоцнї партнерство держави и меншинских националних заєднїцох коло заєднїцкого циля, а то ступанє до ЕУ. Таке опредзелєнє потвердзене з фактом же представителє националних совитох 3. ЮЛИЙ 2015.
ТИЖНЬОВНЇК уключени и до роботней ґрупи хтора пририхтує Акцийни план за поглавє 23, насампредз за обласци хтори ше дотикаю положеня меншинских заєднїцох. Медзитим, тото партнерство затераз випатра лєм декларативне, бо у пракси нє зажило гоч процес пририхтованя Акцийного плану идзе по своєй динамики. Як надпомла предсидателька Координациї Ана Томанова Маканова, и попри вецей заєднїцких сходох и роботних ґрупох як и инициятивох хтори приходза з меншинского корпуса, нариси хтори як одвит сцигую з републичней Роботней ґрупи до националних совитох и Координациї, потераз нє уважели нїч цо ма сущне, а нє лєм формалне, значенє за меншински национални заєднїци. З другима словами, совити и Координация затераз лєм пасивни припатраче, а нє активни учашнїки процесу хтори годзен принєсц вельки хасен шицким гражданом Сербиї кед будзе покончени як ше спада, а з другого боку, спричинїц озбильни почежкосци коло витворйованя културней автономиї меншинских националних заєднїцох кед з нїм будзе одбуте. По нєурядових информацийох, по нєдзелї будзе отримана нова схадзка Совиту за национални меншини Влади Сербиї, од хторей Координация обчекує вельо, а окреме же би ше отворено бешедовало же чом обецане партнерство и диялоґ нє функционую. Кед анї з другого разу нє буду ришени проблеми хтори очиглядно єст, члени Координациї ше начално догварели же вєдно виступя пред домашню и медзинародну явносцу. Як формална и морална основа же би о проблемох з хторима ше стретаю, поинформовали векшинску явносц, цивилни сектор и дипломатични корпус у Сербиї, през дискусию гварене же национални совити заш лєм представяю и заступаю интереси и права пол милиона гражданох Сербиї, а през дзешец роки як формовани тоти цела културней автономиї, национални совити нїґда нє виступели зоз рамикох урядовей политики Републики Сербиї анї нє (зло)хасновали медзинародни уплїв, або политичну моц хтору обєктивно маю дзепоєдни заєднїци. Медзитим, же би ше з формално-правного рамика нє залєзло до политичней сфери, Координация ше зложела свойо спозоренє формуловац у смислу же затераз нєт инклузивносци меншинох у виробку законодавного рамику хтори ше директно одноши на меншинску популацию. Як припомнул предсидатель Националного совиту Горватох Дарко Сарич Лукендич, то єдна з лєм даскельо конкретних условийох хтори Европа вимага у предприступним процесу. Координация ознова розправяла и о ситуациї коло приватиза-
КАНДИДАТИ ДО ПОДҐРУПОХ Гоч пририхтованє за „поглавє 23” з аспекта меншинского корпуса нє идзе як ше обчековало, Координация предложела и своїх кандидатох за членох подґрупох Роботней ґрупи за виробок Акцийного плану, а хтори ше одноша на питаня вязани за национални меншини. З оглядом же членство подґрупох нє огранїчене, Национални совит Руснацох до подґрупи за статусни питаня, хтора розпатра и зоперанє дискриминациї и законодавни рамик, предложел подпредсидателя НС Миколу Шанту, до подґрупи за културну автономию члена НС Мирослава Кевеждия и предсидателя Вивершного одбору НС Желька Ковача, а до подґрупи за економске положенє, демократ ску партиципацию и мед зинародни партнерства директора Заводу за културу Руснацох Серґея Тамаша.
3. ЮЛИЙ 2015.
циї локалних медийох, процесу хтори порушани з добру намиру, алє є нєшка навелько компромитовани, насампредз пре нєпочитованє, лєбо нєдостаток законскей реґулативи. Як и у случаю прегваряцкого процесу, и ту треба надпомнуц держави най почитує Устав, закони Републики Сербиї и медзинародно превжати обовязки – Проблем, а и феномен у нашим дружтве же маме закони хтори поєдинєчно, сами за себе добри, алє кед ше их применює вєдно, вец су у колизиї лєбо нєприменлїви у пракси – „дефиновал” актуалну проблематику предсидатель Националного совиту Бунєвцох Мирко Баїч. Прето Координация урядово повторела апел же би ше застановело приватизацию локалних медийох хтори емитую програму на меншинских язикох, покля ше нє витворя условия за єй очуванє, цо иншак, наклада и Закон о явним информованю. Таки апел уж бул послати до ресорного министерства, на
предклад Влади Сербиї у народней скупштини по швидкей процедури розпочата пременка закона, алє пре иншаки причини од того цо предложела Координация. ФОРМАТ КООРДИНАЦИЇ Координация розпатрала и опциї на хтори би могло формализовац и институционализовац роботу того цела. През дискусию зявели ше даскельо вариянти, од єй ушорйованя по моделу на хтори функционує стаємна конференция городох и општинох, прейґ скорейшей идеї з Канцелариї за людски и меншински права же би ше формовала як державни орґан, по опредзелєнє же би остала як потераз – ушорена з партнерскима протоколами и евентуално змоцнєна з новим дїловнїком. За розлику од високого ступня согласносци хтори Координация витворела коло шицких других темох на схадзки у Новим Садзе, коло того питаня єст розлични становиска. Пообщено, совити хтори представяю менши национални заєднїци заинтересовани за висши ступень орґанизованя, бо сами чежко можу витвориц припадаюци права. З другого боку, „вельки” совити инсистую зачувац власну самостойносц. Понеже превладало становиско же терашнї модел функционованя оможлївює подполну ровноправносц учашнїкох, високи ступень демократичносци и атмосферу дзе консензус ма предносц над евентуалним прегласованьом, одлучене же би ше затераз о тим питаню нє одлучовало.■ ФОТО: Вероника ВУЯЧИЧ
РУСКЕ СЛОВО
7
НАШО МЕСТА СХАДЗКА СКУПШТИНИ ОПШТИНИ ШИД
ПОТРИМОВКА РОБОТИ МЕСНИХ ЗАЄДНЇЦОХ
Н
а трицетей схадзки Чежка економска ситуация вплївує на роботу и заплацена дезинфекция и Скупштини општиактивносци месних заєднїцох, алє вони нє раз дератизация у основних и нїх школох и Доме ни Шид найвецей точки завиша и од схопносцох самих предсидательох. штред здравя, а єдна часц опреддньового шора було поПохвалєни месни заєднїци Бикич и Куковци зелєна за отримованє яршвецене звитом о роботох Месних заєднїцох у прешлим и будзе 5,76 милиони динари, од хторих кох. За тот рок плановани 14 милиони финансийним планом за 2015. рок. векшина средствох з месного самодо- динари за предлуженє вибудови канала СО прилапела спомнути звити за приносу. Средства ше будзе трошиц по за одцеканє дижджовки, коло 500 метери, од фабрики статковей покарми у шицки месни заєднїци окрем Вишнї- истим плану и динамики як и влонї. улїци Янка Веселиновича, алє тоти чева и констатоване же у чежких економских обставинох вони робя СРЕДСТВА И КУЛТУРИ, И СПОРТУ средства з буджета ище нє достати. МЗ по можлїво сцох. Мед зи другима, Активна була и Месна заєднїца Шид ма и пецеро стаємно занятих роокреме похвалєни Бикич и Куковци. Беркасово, дзе влонї приход бул 4,8 ботнїкох хторим треба виплациц плаци. ОТРИМОВАНЄ КОМУНАЛНИХ ИНФРАСТРУКТУРОХ По словох Деяна Бобаля, предсидателя Совиту Месней заєднїци, у прешлим року валал мал на розполаганю 1,49 милиони динари, а на концу 2014. року стан на рахунку бул 1 111 динари. Пенєжи ше трошело на комуналну инфраструктуру у валалє, потримовку спорту и култури. За чечуци рок финансийни план виноши 2,3 милиони динари од хторих порядни средства з буджету 1,7 милиони, а од месного самодоприносу 580 тисячи динари. Средства ше потрошело на отримованє комуналней инфраструктури, а 200 тисячи динари заплановане и за вибудов карпатскей хижи. Месна заєднїца Бачинци у прешлим року розполагала з 2,79 милиони динарами хтори потрошени на ушоренє валала, дотациї ОФК „Бачинци” и Здруженю женох ,,Радосц”, за манифестацию ,,Сримски полудзенок чобански” и подобне. Як наведол Слободан Лазаров предсидатель Совиту МЗ Бачинци, у 2015. року ше планує же приход
Зоз прешлей схадзки
8
РУСКЕ СЛОВО
милиони динари, а средства ше укладало до комуналного ушореня валала, помоци спортским клубом и до култури. Як наведол у звиту Джон Файфрич, предсидатель Совиту МЗ, у тим року плановани 4,7 милини
НОВИ ДИРЕКТОР ТУРИСТИЧНЕЙ ОРҐАНИЗАЦИЇ
СО тиж прилапела и Одлуку о закончуюцим рахунку буджета за 2014. рок, звити о роботи Дома здравя за прешли и план роботи за 2015. РОЗПУЩЕНИ СОВИТ МЗ ВИШНЇЧЕВО рок, як и звити о роботи за прешли рок Центра за СО вигласала и одлуку о розпущованю Совиту социялну роботу, НародМесней заєднїци Вишнїчево прето же штирме од ней библиотеки ,,Симеон седем членох дали задзекованє, та нєт кворуму Пищевич”, Ґалериї маза полноважне одлучованє. Пре тоту причину люнкох ,,Сава Шуманоанї нє прилапени звит о роботи у прешлим, и фи- вич”, Институциї култунансийни план за тот рок. СО формовала доча- ри од националного знасово цело на чолє з Драґаном Радовановичом, ченя, Музею наївней шефом одборнїцкей ґрупи СНС у СО, хторе ше уметносци ,,Илиянум”, будзе старац о запровадзованю найзначнєйших як и Културно-образовроботох и порихта виберанки за нови Совит МЗ. ного центра. Прилапена и
ИЩЕ ЄДЕН САМОСТОЙНИ ОДБОРНЇК
Звонко Гнатко
На схадзки СО предсидатель др Брансилав Маукович пречитал обвисценє хторе достал од одборнїка Мирослава Нонковича, же виступел з одборнїцкей ґрупи СНС и же одтераз будзе самостойи одборнїк. После др Желька Файфрича и Александра Петровича, Нонкович треци одборнїк хтори виступел зоз СНС. Пременки було и медзи одборнїками ДСС, дзе место Милана Башича, шефа одборнїцкей ґрупи ДСС, одтераз одборнїк Небойша Суботич.
динари, хтори ше потроши за ушоренє дильовох у хотаре, ушорйованє теметовох, отримованє желєних поверхносцох, отримованє ,,Винияди”. Кед слово о Месней заєднїци Шид, ситуация специфична, бо у Шидзе нє запровадзени месни самодопринос так же у прешлим року до МЗ з општинского буджета, як у звиту написал др Крсто Куреш, предсидатель Совиту МЗ, преруцени 10,7 милиони динари. Тоти средства ше хасновало за отримованє желєних поверхносцох,
програма хаснованя средствох буджетного фонда за защиту животного штредку, а одборнїки вигласали же би ликвидацийни управнїк у Спортским центре мал плацу 42 000 динари. Як дополнююца точка дньового шора було менованє директора Туристичней орґанизациї. Тоту функцию превжала Кристина Радосавлєвич, потерашня заменїца Мирослава Янїча, директора хторого СО Шид розришела од длужносци на прешлей схадзки, отриманей 1. юния. ■ Вл. Дїтко 3. ЮЛИЙ 2015.
NA[O MESTA У КУЛИ ПРИВИТАНИ НАЙЛЄПШИ ШКОЛЯРЕ
КАЖДЕ ДОСТАЛ ЛАПТОП
Општина Кула и того року зоз лаптоп рахункарами наградзела найлєпших школярох у основних и штреднїх школох, котри на концу школского рока преглашени за школярох ґенерациї. На шветочносци дарунок достали осмеро з основних и штверо зоз штреднїх школох у шицких местох кулскей општини, а медзи нїма и тройо школяре з Руского Керестура – Антония Монар, школярка ґенерациї у Основней и Марияна Колошняї, школярка ґенерациї у Штреднєй школи „Петро Кузмяк”, як и Таня Надь, школярка ґенерациї у Школи за основне музичне образованє у Кули. Дарунки школяром придали заменїк предсидателя Општини Кула Велибор Милоїчич и руководителька Оддзелєня за дружтвени дїялносци Општинскей управи Драґана Потпара. Поведзене же медзи штверима школярами ґенерациї у штреднїх школох и тройо котри за найлєпших
Наградзени школяре зоз заменїком предсидателя Општини Кула Велибором Милоїчичом
преглашовани и по законченю ОШ, а єдна з нїх и Марияна Колошняї з Керестура. Окрем родичох школярох, на шветочносци були и директорка керестурскей Школи „Петро Кузмяк”
Хелена Пашо Павлович и класни старшинове наградзених – Мария Балїнт и Єлена Петько, як и директорка кулскей ШОМО, Лїляна Барна Никитович. М. З.
ПРИЄМ У СКУПШТИНИ НОВОГО САДУ
ГОРОДОНАЧАЛНЇК ПРИЯЛ НАЙЛЄПШИХ ШКОЛЯРОХ
републичним змаганю и з тей нагоди им уручени Видовдански награди и подзекованя. Школяре хтори пестую руски язик зоз елементами националней култури у новосадских школох, того року ше окреме визначели зоз одличнима успихами на змаганю зоз руского язика и язичней култури. Того року Видовданску награду достали Мирко и Мария Венчельовски зоз Ветернику, Дина Мудрох зоз Сримскей Каменїци, Лара и Ана Петкович зоз Нового Саду. Видовдански награди установени зоз одлуку Скупштини Городу Нового Саду концом децембра 2014. року зоз цильом же би стимуловали талантованих школярох. Каждого року городоначалнїк уж традицийно поволує наградзених школярох и їх наставнїкох менторох хтори були анґажовани у роботи зоз школярами. Новосадски школяре котри пестую руски язик зоз – Цешим ше як городоначалнїк, же мам нагородоначалнїком Милошом Вучевичом году буц нєшка домашнї найуспишнєйшим Пондзелок у Городскей хижи городоначалнїк Нового школяром и їх ментором. Вони на найлєпши способ Саду Милош Вучевич приял найлєпших и найуспи- представели себе, свойо фамелиї, школи и свой город – шнєйших школярох зоз новосадских основних и стред- гварел городоначалнїк Вучевич у привитней бешеди. нїх школох, хтори посцигли успих на медзиокружним и А-М. Рац 3. ЮЛИЙ 2015.
РУСКЕ СЛОВО
9
НАШО МЕСТА ОДОБРЕНИ ПРОЄКТ ВЕРБАСКОГО ЕДУКАТИВНОГО ЦЕНТРУ
МЛАДИ ОБНОВЮЮ ЛЄТНЮ БИНУ
Коцур концом юлия достанє нову, адаптовану лєтню бину, понеже стара уж длугши час нє безпечна, обявел Борис Юрошевич, предсидатель Вербаского едукативного центру (ВЕЦ) хтори ношитель проєкта
Зоз проєктом за адаптацию бини Вербаски едукативни центер конкуровал до Траґ фондациї и Балканскей фондациї за Демократию, дзе зоз 250 апликантох вибрани 7 медзи хторима праве и тот проєкт. За тоту наменку зоз фондацийох видвоєне 328 000 динари, а зоз ВЕЦ ше наздаваю же ше до проєкта уключи и Општина Вербас, як и Месна заєднїца Коцур. Юрошевич, менаджер проєкта на конференциї за медиї гварел же ше Вербаски едукативни центер цеши же праве тот проєкт будзе їх перши самостойни Затаращена и завалєна коцурска бина на пияцу проєкт и же зоз нїм поможе коцурскей омладини. – Тот проєкт настал так же зме Попри роботох на бини, чию ше УЖ ПРИЯВЕНИ 200 МЛАДИ руйновану часц звалї и ознова вибупотреби младих Коцурцох положели до першого плану, и апликоАкция младих „Дай и ти свою руку” дує, а потим ше положи и закрице, вали до фондациї хтори финансую того року будзе отримана од 24. по 26. прейґ истого проєкта буду орґанзоваактивни заєднїци. Наздаваме ше юлий. Прияви тирвали по конєц юния, ни и едукативни роботнї хтори буду же тот проєкт будзе на хасен мла- а за акцию ше приявели 200 млади осо- водзиц Слободан Ґаїч, длугорочни дим у валалє, понеже у наших ва- би як зоз Коцура, и зоз местох у околї- тренер роботньох, и Борис Юрошелалох вони на даяки способ занєд- ску та и ширше, а того року будзе и го- вич, зоз хторима ше попробую повязбани и нє доставаю досц уваги – сцох зоз иножемства. Орґанизаторе зац млади зоз Коцура и Вербасу. Же планую широки змист активносцох, би ше цо лєпше ушорело валал, у равиявел Юрошевич. Роботи на адаптованю почню та- роботну акцию, як и рижни забавно- микох проєкта ше вибудує и трим кой по находзеню виводзачох и рекреативни активносци и роботнї. дражку коло коцурского беґелю и понабавки материялу, а бина ма буц стави ше лавочки. закончена по 24. юлий кеди будзе святочно отворена зоз Понеже достати финансийни средства нє достаточни концертом на Акциї младих „Дай и ти свою руку” Ко- же би ше цалу бину обновело, Вербаски едукативни ценцурского здруженя младих чий предсидатель Стеван Са- тер планує ознова апликовац за додатни средства. мочета, асистент у координациї на тим проєкту. Т. Ходак
ФИЛМСКА И СЕРИЙНА ПРОГРАМА РТ ВОЙВОДИНИ
НАЯВА ДОБРЕЙ ПРОГРАМИ серийней програми на Радио-телевизиї Войводини (РТВ), о чим бешедовали директор РТВ Слободан Арежина и Иван Карл, як консултант за лиценцну програму РТВ. Як визначел Арежина, РТВ пририхтал филмску и серийну програму з нову концепцию, а квалитетни филми ше будзе емитовац у удерних терминох, на 20 годзин. Од пондзелку починаю „Мутьки”
У „Студию М” у Новим Садзе вчера отримана конференция за новинарох з нагоди новей филмскей и
10 РУСКЕ СЛОВО
Иван Карл визначел же РТВ будзе емитовац ексклузивни филмски премиєри, оскаровцох за шицки часи, биоскопски гити, дзецински и фамелийни филми, женски филми, култни класики, побиднїцки филми з фестивалох, вельки шветово филми, а фокус будзе на филми зоз Скандинавиї, и то уж у тогорочней лєтнєй програмскей шеми. На конференциї за новинарох визначени два серийни програми хтори рихта РТВ – „Помери се с места” и „Вере и завере”, з тим же перша будзе емитована од септембра, а друга од януара идуцого року. О. П. С. 3. ЮЛИЙ 2015.
NA[O MESTA РУСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТЕР
ПУЛЬС У ДЮРДЬОВЕ
ПОТРИМОВКА „ВЕЛЬКОМУ КОЛУ”
АПЛАУЗ ПРЯШОВЧАНЬОМ
Представителє Городу Нового Саду, даскельо орґанизациї, институциї, подприємства, установи и здруженя, прешлого тижня подписали повелю о сотруднїцтве у отримованю „Велького кола за Ґиниса”. Термин заказани за 4. октобер, а РКЦ потримал тоту манифестацию. Повеля о сотруднїцтве у орґанизованю найвекшого кола на швеце, у хторим на новосадских булеварох и улїцох наступя танєчнїки зоз 275 културно-уметнїцких дружтвох, односно вецей як 11 000 учашнїки, подписана на шветочносци у аули Новосадского сайму на богатей културно-уметнїцкей програми. Директор Здруженя „Вельке коло” Милан Веселинович подзековал на потримовки и оценєл же манифестация хтора би требала войсц до Ґинисовей кнїжки рекордох вельке збуванє нє лєм за Нови Сад, алє и за цалу Сербию. Окреме важне же тота манифестация будзе мац и гуманитарни характер, понеже єдно з єй порученьох будзе и подзвигованє свидомосци гражданох у борби процив диябетесу, гварел Веселинович и наглашел же „Вельке коло за Ґиниса” пошлє до швета красну слику о Сербиї. Руски културни центер єдно зоз здруженьох хторе ше одволало на поволанку за участвованє на тей манифестациї, а уж вельо роки сотрудзує зоз Здруженьом „Вельке коло”. М. Шайтош
На дюрдьовску публику госци охабели барз красни упечатки
Внєдзеню у Велькей сали Дома култури у Дюрдьове наступел познати професийни фолклорни ансамбл ПУЛЬС з Пряшова, зоз Словацкей. Госцох и присутних привитали директор Заводу за културу войводянских Руснацох мр Серґей Тамаш, а у мено КУД „Тарас Шевченко” Мирон Сабадош, хтори госцуюцому ансамблу подаровал дарунки. На концерту були и представителє Националного совиту Йовґен Мудри, Желько Ковач, и дюрдьовски парох о. Йоаким Холошняй. Од самого початку програми виводзаче направели добри контакт з публику. Интересантне було озвученє – кажди член мал власни микрофон. Ансамбл ПУЛЬС з танцами и шпиванками справел добру атмосферу, а їх точки дюрдьовска публика наградзела з моцним аплаузом. М. Р.
ОЖЕЛЄНЄНА КОЦУРСКА ШКОЛА
ШКОЛЯРЕ ЗАСАДЗЕЛИ ДВАЦЕЦ ПАУЛОВНИЇ
Пестованє пауловнийох заинтересовало наймладших Коцурцох
3. ЮЛИЙ 2015.
У коцурскей Основней школи „Братство єдинство” отримана роботна акция садзеня древох пауловниї. Школа достала двацец младнїки на дарунок од Еколоґийного руху Вербас, а пондзелок школяре штвартих класох и їх учительки посадзели древа до школского двора. Предсидатель Руху Ратко Дюрдєвац школяром того дня отримал кратке преподаванє о тим же яке пауловния древо, як воно рошнє и як ше го муши допатрац и отримовац, а школяре обецали же през лєто буду приходзиц залївац младнїки. – Дзеци, тераз кед зме посадзели древко мушиме го поряднє пестовац и залївац. Воно тераз як беба, а як и цо мацери нє напущую дзеци, так и ми нє шмеме напущиц нашо пауловниї бо спрею, та их мушиме и през лєто поряднє залївац. А вец ше будземе припатриц як вєдно з вами буду роснуц – толковал дзецом Дюрдєвац як ше маю старац о младнїкох. Директорка Школи Славица Байор потолковала же зоз тоту хасновиту акцию предлужене длугорочне сотруднїцтво зоз Еколоґийним рухом и оплеменєни школски двор, та и сам валал. Т. Х.
РУСКЕ СЛОВО 11
ЕКОНОМИЯ НА ПИЯТИМ КЕРЕСТУРСКИМ САЙМЕ ПРЕДСТАВЕНИ ПРИВРЕДНЇКИ З НАШИХ МЕСТОХ
АКЦЕНТ НА СТАРИХ РЕМЕСЛОХ
За розлику од прешлих рокох, кед Кере стурски саям бул у физкултурней са ли Основ ней и штред нєй школи зоз домом школярох „Петро Кузмяк”, того року бул на отвореним, у школским дворе. Задумка орґанизатора була же би ше акцент дало на стари реме сла, та викладаче були углавним продукователє ручних роботох, прикраскох, сувенирох и рижних других виробкох, алє и єдлох. На Са й ме ви кла да ли здруже ня „Панония” зоз Сивцу, „Василиса прекрасна” з Червинки, „Идея” з Кули, „Вредни руки” з Крущичу, „Мимика” з Кули, „Склєнїчки-уникати” з Нового Саду, „Биляна” з Кули, домашня „Байка” и парохийни Каритас з Руского Кере стура, як и поєдинци – Александар Лукич зоз Суботици, Наташа Настасич, Мария Малацко, Михал Фейди и Владимир Дудаш з Кере стура.
Фото: М. Зазуляк
Пишe: Сенка НА ДЬ
На тогорочним Керестурским сайме хтори отримани всоботу, 27. юния, у рамикох Фестивала рускей култури „Червена ружа”, свойо продукти викладали вецей як 25 поднїмателє зоз Керестура и других местох з Войводини
Славица Катона, Владимир Емейди и Желько Двожак, помоцнїк покраїнского секретара за привреду, обезпечованє роботи и ровноправносц полох на отвераню Сайма
ИНТЕРЕСОВАНЄ ЗА ТРАДИЦИЙНИ РУЧНИ РОБОТИ Остатнї роки при шицких ґенерацийох вельке интере сованє за традицийни ручни роботи, та на Сайме було вельо штанди зоз рижнима прикрасками. Геленка Хома зоз Нового Саду представела предмети зоз скла прикрашени з рижнима технїками, а гвари же свойо роботи почала предавац праве прето же то тераз тренд. – Пришли зме на поволанку Здруженя женох „Байка”, понеже того року тема на Сайме реме сла. Дзивка и я малюєме по предметох зоз скла, а людзе тото барз
ПОТРИМОВКА ОРҐАНИЗАЦИЇ МАНИФЕСТАЦИЇ Саям орґанизовани з потримовку Општини Кула, єй Аґенциї за розвой и Месней заєднїци Руски Керестур, а з финансийну потримовку Покраїнского секретарияту за польопривреду, водопривреду и лєсарство АП Войводини.
12 РУСКЕ СЛОВО
добре прилапюю, понеже ше таки предмети тераз часто купує як ориґинални дарунок, а понукаме и други прикраски од скла – гвари Геленка. Продукти з обласци привреди на Сайме приказали Индустрийна електронїка „Електра” Юлияна Еделинския з Петроварадину, цегелки за пеци майстор Яро слав Варґа з Кере стура, Винария „Руски двор” зоз Шиду, СЗР „Унита” з Кули Янка Катону, Алатнїца „Регак” Любомира Регака з Кули, цадзени олєї Янко Семан з Кере стура и „Ековитал” з Бикичу. Видавательну дїялносц по руски на Сайме представело НВУ „Руске слово”, и його заступнїк Янко Киш з Нового Саду, а свою активносц представяли Туристичне здруженє „Руски Кере стур” и домашнє Здруженє паприґарох „Капсикум анум”. КЕРЕСТУР ЦЕНТЕР ПОДНЇМАТЕЛЬСТВА У ТИМ РЕҐИОНУ У мено орґанизаторох Сайма – Здруженя ремеселнїкох и приватних поднїмательох и Здруженя женох „Байка”, викладачох и присутних на отвераню привитал предсидатель Здруженя ремеселнїкох Владимир Емейди. 3. ЮЛИЙ 2015.
ЕКОНОМИЯ СТРЕТНУЦЕ ЕКОНОМИЇ ЗАЄДНЇЦТВА У РУСКИМ КЕРЕСТУРЕ
НОВИ ПОРИВИ И ПРИКЛА ДИ З АФРИКИ
На отвераню бешедовали предсидатель Реґионалней привредней комори Зомбор Зоран Булатович и помоцнїк покраїнского секретара за привреду, обезпечованє роботи и ровноправносц полох Желько Двожак и пожадали же би тота манифестация преросла до ище значнєйшей манифестациї и преширела ше на цали реґион и ширше.
– Руски Керестур центер поднїмательства у тим реґиону уж длугши час и указує же ту поднїмательство и далєй тирва, насампредз дзекуюци вредним людзом котри жию у Руским Керестуре. У тих часох нам лєм поднїмательство дава нагоду за напредованє, а таки сайми, як и други збуваня поднїмательох и їх роботу Покраїнска влада будзе и надалєй потримовац – гварел Двожак на отвераню Сайма.■ 3. ЮЛИЙ 2015.
Янко Катона бешедує на сходзе у Каритасу
У Руским Кере стуре, у про сторийох Каритасу, 13. юния отримане стретнуце Економиї заєднїцтва (ЕЗ) на хторим були представителє подприємствох хтори уключени до проєкта Руху фоколарох зоз просторох Войводини. Стретнуце було пошвецене звиту зоз шветового Конґресу Економиї заєднїцтва хтори отримани концом мая того року у Наиробию у Кениї (Африка). На конґресу були и два дзивки з Ковину, Анґела и Марияна Орош хтори зоз пририхтану презентацию присутних на стретнуцу у Керестуре поинформовали о подїйох на Конґресу, як и о своїх упечаткох. Проєкт Економиї заєднїцтва настал 1991. року у Бразилу як вираз потреби часу, а з цильом же би ше оформйовали подприємства у хторих будзе жиц дух заєднїцтва, а по принципох новей „култури даваня”. Тоти подприємства приход добродзечнє дзеля на три намени: за розвой подприємства, за творенє тей новей култури хтора будзе формовац нових людзох – поднїма-
тельох и занятих, як и за помоц худобним. На Конґресу у Наиробию могло чуц велї позитивни приклади заєднїцтва у економскей сфери, понеже заєднїцтво ище вше основна характеристика африцкей култури, наспрам цалком индивидуализованей яка є у заходней цивилизациї. Як далєй наглашене, култура заєднїцтва то нє заєднїцтво медзи богатим и худобним, алє насампредз, заєднїцтво у довирию медзи особами хтори ше добре познаю. То култура любови, а праве заєднїцтво то заєднїцтво шерцох. Прето тото цо постої то худобство, а нє худобни, понеже кажди чловек, та и худобни, ма свойо достоїнство и свойо богатство хторе треба з нього вицагнуц. Понеже Конґрес у Наиробию з єдней часци бул пошвецени и младим у ЕЗ, и на стретнуцу ЕЗ у Керестуре були и млади з тей заєднїци. Стретнуце за шицких учашнїкох було нови мотив предлужиц у тей пионирскей, алє правдивей економскей теориї и пракси. М. Афич
РУСКЕ СЛОВО 13
ЛЮДЗЕ, РОКИ, ЖИВОТ МИХАЛ И ГЕЛЕНА КОЧИШОВО, СТОЛАРЕ З ДЮРДЬОВА
ВЄДНО КРАЧАЮ НОВИ ИДЕЇ И ДЛУГОРОЧНЕ ИСКУСТВО Пишe: Михаил РАМАЧ
Михал Кочиш Миша, и його дзивка Гелена з Дюрдьова столаре. Оцец Миша ма вельо длугши стаж уж полни штири децениї, док його дзивка барз швидко упива оцово совити, провадзи цо ше случує у столарстве и уноши креативни идеї до того ремесла
И
нтере сантне же у Дюрдьове людзе слабо знаю же робим и як столар, та частейше робим людзом зоз околних валалох – почина Михал приповедку о столарским реме слу хторе тирва децениями. – Почал сом робиц на 16 роки як шеґерт, и видзи ше ми же ше теди чежше робело. Спочатку сом з руку правел гвозди з древа, бо ше так теди робело и капчало
древени елементи. Нєшка подобни роботи робя машини, а столарске реме сло випатра цалком иншак – гвари Миша. Кед усовершовал свойо реме сло, Миша робел зоз старима майстрами на хторих ше упатрал. Праве прето ше квалитет його роботох барз розликує од нєшкайшей индустрийней продукциї, алє и од роботи велїх других столарох. Здобуваюци свойо искуство, Миша робел и у дакедишнєй жабельскей цеглярнї „Панония” и цукровнї „Шайкашска”, а познєйше почал робиц сам у своїм мигелю, и там дзе го волали. – Реме сло сом „краднул” од старших майстрох, та прето и нєшка шицко правим „на кайли”, и думам же так найлєпше. Шицко цо так справене длуго тирва, док спо соб правеня на типлу нє таки квалитетни – толкує Миша розлики у виробкох предметох з древа дакеди и нєшка. СТОЛАРСТВО ОСТАВА У ФАМЕЛИЇ Уж даскельо роки Мишови у роботи помага його дзивка Гелена, на хтору преноши свойо знанє и искуство у роботи. Накадзи нас уведол до мигелю, такой могло обачиц же ма вельку помоц и же Гелена уж барз схопна у тим реме слу.
14 РУСКЕ СЛОВО
3. ЮЛИЙ 2015.
ЛЮДЗЕ, РОКИ, ЖИВОТ
– Одмалючка сом любела помагац оцови док роби и уж ме теди робота з древом почала прицаговац. Кед сом закончела стредню школу и почала глєдац роботу, одлучела сом же будзем робиц зоз оцом. Найчастейше обрабям древо и пририхтуєм го, а окреме любим писац и рисовац по нїм, цо тиж часц тей роботи – бешедує Гелена. Гоч дзивки нє барз заинтересовани за таки ремесла, вона гвари же столарство интересантне, нє чежке, алє як и други роботи. – Треба го любиц. Вона свойому оцови барз на помоци у тим же є креативна, вше ма нови идеї за рижни прикраски з древа. – З древа правиме вельо койчого, алє вше патриме же бизме справели и дацо нове. Прето барз любим на интернету глєдац интересанти предмети хтори можеме и ми виробиц, а вец ше з оцом радзиме же як будзе конєчно випатрац тото цо будземе правиц – гвари Гелена. ДРЕВО ТРЕБА ДОБРЕ ПОЗНАЦ Древо природни материял и крашнє випатра, а кед ше го обрабя ма и приємни пах. Медзитим, Миша добре зна же робота з древом опасна и кед ше нє меркує, мож ше лєгко покалїчиц. Нажаль, мал и таке искуство, но, гоч ше покалїчел, од столарства нє дзвигнул руки.
Гелена себе сама справела стол за компютер
3. ЮЛИЙ 2015.
– Древо треба добре познац, бо кажда файта иншака и кед ше го пилї, треба барз мерковац на дзепоєдни твардейши файти при хторих машина зна уцагнуц руку кед нож наидзе на ґузел у древе. Я праве так прешол. Пре тото сом требал буц пензионовани, алє сом нє сцел. Предлужел сом робиц, но, тераз барз меркуєм на Гелену же би и вона нє повторела мою гришку. Затераз, лєм я робим на машинох – бешедує Миша. ПОПУЛАРНИ ЕТНО СТИЛ Шицко цо мож справиц з древа Мишови и Гелени нє стране. Правел и конструкциї за церковни иконостаси у Ґосподїнцох и Дяли, а з древа ушорел и ентериєри у велїх ресторанох. У Дюрдьове окреме познати киоски у центру валала хтори тиж Миша справел, а Гелена сама справела стол за компютер. Накадзи ше войдзе до Кочишового обисца, нє мож нє обачиц древену ограду и надкриту студню хтори у дворе права декорация, а там и мали декоративни фурик, древени кабли, черепчки за квеце, та и бависка... Барз крашнє випатра и лєм прелаґоване древо, а увагу прицагую и стародавни лавки, столи и карсцелї хтори Миша и Гелена вирабяю. Кед дахто од муштерийох вимага, предмети з древа и реставрираю. Людзе ше найбаржей интересую за стародавни лавки, и вообще, за предмети у етно стилу, кухнї, посцелї, ормани, столи за компютери, дзвери, облаки, хижки за пси и птици... Столарске ремесло у Кочишових помали постава фамелийна робота хтору би з роками любели ище баржей усовершиц. Затераз дзивка и оцец у тей роботи задовольни.■
И У МЛЇНУ И У СВОЇМ МИГЕЛЮ Михал жиє у Дюрдьове у Карадьордьовей улїчки, лєбо як ю старши Дюрдьовчанє волаю – Лебарац. Таку назву улїца достала пре млїн хтори ше там находзи, а Миша праве там заняти. Кед є нє на роботи, вец є у своєй роботнї и вєдно зоз свою дзивку Гелену вирабя предмети з древа. Столарске ремесло почал виучовац у дакедишнїм подприємстве „Дюрдьовчанка” дзе бул помоцни роботнїк, а кед нєодлуга купел першу машину, и сам почал майстровац зоз древом.
РУСКЕ СЛОВО 15
КУЛТУРА И ПРОСВИТА 54. ФЕСТИВАЛ РУСКЕЙ КУЛТУРИ „ЧЕРВЕНА РУЖА”
КОШАРКА И СТИЛИЗОВАНА ЛА ДА ОСТАЛИ У КЕРЕСТУРЕ Дебитантка Йована Ноґавица зоз Руского Керестура тогорочна побиднїца Фестивала „Червена ружа” за найкрасши дзивоцки глас, хтора одшпивала шпиванку „Весела дзивка”, та традицийна награда кошарка червених ружох и стилизована дзивоцка лада остали дома. За чобольов, за найкрасши леґиньски глас, того року нє було змагательох, першираз од кеди ше орґанизує тот Фестивал. За найлєпшу нову забавну композицию фахови жири преглашел „Шпивам за це”, за хтору музику и текст написала Танита Ходак зоз Коцура, хтора ю и одшпивала, а автор аранжмана бул Златко Русковски
П
ре нєвигодну хвилю, остатня програма „Ружи”, змаганє шпивачох-аматерох за найкрасши глас, отримана у Велькей сали Дома култури, а нє у дворе Школи „Петро Кузмяк”. Сала була полна полнючка, а фестивалски вечар почал традицийно зоз „Ружову” гимну, композицию Якима Сивча „Ружи, червени ружи”, хтору одграл Вельки народни оркестер Дома култури Руски Керестур, под дириґентску палїчку Юлияна Рамача Чаму, а тот оркестер провадзел шицки змагательки за найкрасши дзивоцки глас. Гоч сценоґрафия на бини була гевта од пред велїма роками, зоз випатрунком старого Кере стура, одлични дизайн шветлох допринєсол сучасному випатрунку фестивалского вечара, а указало ше и же сала Дома култури вельо вигоднєйша за таку файту манифе стациї як школски двор. Остал лєм упечаток же перши шор, хтори у Доме култури бул резервовани за тих цо очолюю руску заєднїцу и руски институциї, на тим веЛїлянa Барна Никитович чаре остал празни.
16 РУСКЕ СЛОВО
На змаганю за найкрасши глас того року участвовали лєм дзивчата, а од тринац змагателькох, аж єденац були дебитантки. Попри побиднїци Йовани Ноґавица змагали ше: Ирена Скубан зоз Вербасу, Леонтина Штефанко зоз Руского Керестура, Татяна Буила зоз Коцура, Кристина Гайдук зоз Керестура, Александра Русковски зоз Керестура, Марґарета Тамаш зоз Коцура, Ивана Малїк зоз Коцура, Марина Роман зоз Керестура, Наташа Шовш зоз Коцура, Таня Надь зоз Керестура, Кристина Афич зоз Керестура и Ивана Чордаш зоз Нового Саду. Кажда змагателька була представена и зоз кратшу биоґрафию. На фе стивалским вечаре змагали ше и дзевец нови забавни композициї на руски стихи, а другу награду освоєла шпиванка „Лукавство”, композитора и аранжера Миро слава Папа зоз Нового Саду, на текст Гелени Скубан, а одшпивала ю Саня Полдруги. Трецу награду до стала композиция „Забудз ти мойо мено”, автора музики и тексту Александра Човса зоз Нового Саду, у аранжману Моро слава Папа, а у виводзеню Лїляни Барна Никитович. Попри наградзених, на остатнєй манифестациї тогорочного Фестивалу рускей култури „Червена ружа” виведзени композициї: „Бал под масками”, авторки музики и тексту Весни Надь (Медєши), аранжера Мирослава Папа, а у виводзеню авторки; „Кед би ме любела”, композитора Мирона Сивча, котри и автор аранжмана, на текст Мирослави Даждиу, а у виводзеню Мирослава Малацка; „Верби и сни”, композиторки Ани Бучко, на текст Агнети Папгаргаї, у аранжману Мирослава Папа, а шпивала ю Геленка Бучко; „Тота любов свята”, композитора Бору Андєлича, на текст Сонї Папуґа Андєлич, аран же 3. ЮЛИЙ 2015.
КУЛТУРА И ПРОСВИТА ра Мирослава Папа, а у виводзеню Андреї Бучко, „Слунко за мойо сни”, автора Михайла Будинския, котри ю и одшпивал, а вєдно з Татяну Будински Дротар написал текст, док автор аранжмана за ню Мирон Сивч, и „Влап ме за руку”, цалосного автора Златка Русковския, хтору одшпивала Ана Римар. Тогорочна „Ружа” указала же маме добри интерпретаторки руских шпиванкох, же композициї хтори були вибрани за змагательну часц за найлєпши глас прави „Ружово”. Дебитантки ше на тим вечаре одлично знаходзели, конкуренция була моцна и жири нє мал анї кус лєгку улогу вибрац найлєпшу, бо голєм
Шпивачох нових забавних шпиванкох провадзела и дзивоцка ґрупа Фестивалу
пейц-шейсц змагательки були одлични и могли освоїц кошарку и ладу. Же того року нє було змагательох за леґиньски глас, першираз од кеди „Ружа” иснує, вшелїяк одвичательносц орґанизаторох и тото би ше вецей нє шмело случиц. Нови композициї у забавним духу такого квалитету ше длуго чекало на „Ружовим” швету, а и публика их крашнє прияла. И у тей часци конкуренция була моцна, а мож повесц же шицки композициї були на високим уметнїцким уровню. Идуци „Ружи” би требали предлужиц пестовац нову музичну творчосц у забавним духу, бо то пах Саня Полдруги дакедишнїх „Ружох”, то будучносц того Фестивалу. Шпивачох нових забавних ЖИРИ шпи ванкох провадзела и дзиФЕСТИВАЛА воцка ґрупа Фестивалу, конФахови жири хтори вибе- ферансу водзела Марина Сарал найкрасши дзивоцки бадош, а композициї у забавглас робел у составе Миро- ним духу провадзел Фестислава Даждиу, Йовґен Надь валски забавни оркестер под и Михайло Бодянец, а нови руководством Мирослава Пазабавни композициї оценьовал фахови жири у соста- па. Конферансу за тот вечар ве Дюра Будински, Татяна написала Мая Зазуляк, а рукоКолєсар Ґвоїч и Владимир водитель бул Юлиян Рамач Чамо.■ Семан Зеро. Олена Планчак-Сакач
МАЛЮНКИ МИЛАНА КОЛБАСА З отвераньом вистави малюнкох академского маляра Милана Колбаса з Нового Саду, у голу Школи „Петро Кузмяк”, 26. юния, почал тогорочни 54. Фестивал рускей култури „Червена ружа”. Виставу отворел наш визначни подобови уметнїк и критичар Владо Няради з Вербасу, а директор Дома култури Йоаким Рац Мими у мено орґанизатора Фестивалу привитал шицких присутних, а окреме висланїка предсидателя Сербиї Томислава Николича, його совитнїка за културу Радована Павловича. Як визначел Няради, виставу мож подзелїц на два цалосци – у єд-
Виставу отворел Владо Няради
3. ЮЛИЙ 2015.
ней Колбасово старши роботи у хторих состойна часц малюнка людска фиґура з другима мотивами. Патрач часто нє обачує їх повязаносц, алє кажда робота ма свою приповедку, а автор би любел кед би кажде тоту приповедку дожил на свой способ. По Нярадийових словох, Милан ше на своїх роботох намага висц зоз формату малюнка до простору и так твори тродимензийни малюнок. На вистави була и друга ґрупа Колбасових новших малюнкох хтори представяю нєшкайши войводянски пейзажи – ровнїну, салаши, войводянски улїци... „З єдним словом – нєшкайшосц, з гевтим цо остало. Од старого салашу по страшидло з пластичну фляшу, як продуктом нєшкайшосци. Шицки тоти малюнки повязує розбавеносц и сказковитосц хмарох, и праве вони ноша свойо приповедки и у патрачови можу виволац його власни приповедки, памятки, ратунок.” – наглашел Няради. Виставу могло опатриц през шицки три днї отримованя Фестивала „Червена ружа”. Заш лєм, можебуц би термин отвераня вистави у таких нагодох могло поцагнуц пол годзини познєйше, одн. пол годзини пред тим як почнє музична часц Фестивалу. Так би могло буц и вецей присутних на тей подїї хтора так остава на марґинох и нє ма достаточну увагу. М. Афич
РУСКЕ СЛОВО 17
КУЛТУРА И ПРОСВИТА ШВЕТОЧНИ КОНЦЕРТ „НА ШТРЕД ШИРОКЕЙ РОВНЇНИ”
ТАНЦИ ПРЯШОВСКИХ ПРОФЕСИОНАЛЦОХ ОДУШЕВЕЛИ ПУБЛИКУ Всоботу, 27. юния, другого дня Фестивала рускей култури „Червена ружа” отримани Шветочни концерт „На штред широкей ровнїни”, на хторим участвовали танєчни ґрупи, ансамбли и шпиваче зоз наших местох, та госцуюци Поддуклянски уметнїцки народни ансамбл зоз Пряшова (ПУЛЬС) зоз Словацкей, а после того бул и Естрадни концерт
Н
такой на початку визначел же култура а Шветочним концерту „На штред жвератко нашого народу, а яки танци широкей ровнїни”, патраче мали танцуєме, и яки писнї шпиваме, вираз нагоду чуц и видзиц найлєпши шпитого яка нам душа. вацки и танєчни точки домашнїх з Ру– Спорозуменє хторе зме подписали ского Керестура, и виводзачох котри з Пряшовским самоуправним крайом ше визначели на наших прешлорочних дава резултати, та нєшка маме госцох музичних фестивалох у Дюрдьове, з Пряшова, у котрих зме ше годни цеШидзе и Новим Садзе. Значну часц шиц и гуториц же то нашо, же єдну програми мали госци зоз Словацкей – таку часц зоз старого краю принєсли Поддуклянски уметнїцки народни ани ми – гварел Рац. самбл зоз Пряшова, котри публика з Нащивительох на Шветочним конувагу провадзела и одушевено кляпкаАна Томанова Маканова и церту привитала и подпредсидателька ла, представял барз добри поцаг орґанизаторох кед слово о змисту програ- Славко Рац привитали Фестивал Скупштини АП Войводини Ана Томанова Маканова, котра гварела же вше ми, цо було видно по вельким чишлє людзох котри ше позберали коло бини, а окреме атрактив- приємно присц на таки случованя и гварела же єй мило же ше руска национална меншина може похвалїц зоз тана була танєчна часц. У мено Националного совиту Руснацох присутних на ким фестивалом хтори ма аж и медзинародни характер. програми привитал його предсидатель Славко Рац, котри Медзи визначнима госцами на програми були народни посланїци у Скупштини Сербиї Олена Папуґа и др Лїляна Бероня, представителє Амбасади України, Националного совиту Руснацох, Месней заєднїци Руски Кере стур, на чолє зоз предсидательом Совиту Владимиром Олеяром, представителє руских установох, институцийох, КУД и привреднїкох, и делеґация Руснацох з Горватскей у хторей були член Републичного Совиту за национални меншини Звонко Костелник, представитель рускей меншини у Осиєцко-бараньскей жупаниї Агнетка Балатинац, предсидателька Союзу Русинох ГорватОраховски оркестер побиднїк на Фестивалу у Шидзе скей Дубравка Рашлянин.
18 РУСКЕ СЛОВО
3. ЮЛИЙ 2015.
КУЛТУРА И ПРОСВИТА Програма Концерту почала з гимну Републики Сербиї „Боже правде” и шветочну шпиванку Руснацох у Сербиї „Браца Русини”, хтори одшпивал Мишани хор и Вельки народни оркестер Дома култури Руски Керестур, под дириґентством Юлияна Рамача Чаму. Хор одшпивал два народни шпиванки, а потим домашнї виводзацки фолклорни ансамбл виведол танєц „Коломийка“, хореоґрафки Ґабриєли Саянкович. Други блок на соботовим концерту бул резервовани за найлєпших на прешлорочних фестивалох – на „Най ше нє
У „Коломийки” хибел швидши темпо
зоз шпиванками и танцами виведол часц їх програми з назву „Наврацанє”, як здогадованє на прешлосц Русинох, и фраґменти зоз култури Українцох. ПУЛЬС творя професийни танєчнїки, чийо рухи, динамика танцу и музика виволую емоциї при патрачох. Госци зоз Словацкей указали свой професионализем, а за красу тан-
Керестурски Хор отворел концерт
забудзе” у Дюрдьове и „Мелодиї руского двору” у Шидзе, и тогорочней „Ружовей заградки“ у Новим Садзе. Наступели Мишана шпивацка ґрупа КУД „Иван Котляревски” з Бикичу, чий фахови руководитель Драґана Ґлувня Бабич, Тамбурови оркестер КУД „Петро Кузмяк” з Нового Орахова, з хторим руководзел Борис Маґоч, док побиднїцки шпиванки з тогорочней „Ружовей заградки” виведли Мирослава Даждиу и Йовґен Надь. На концу домашнього блоку нащивителє видзели танєц „Вербунґ на Горнїци” ґрупи ветеранох керестурского Дома Култури, хореоґрафки Ґабриєли Саянкович. У остатнєй часци Шветочного концерту „На штред широкей ровнїни“ наступел ПУЛЬС зоз Пряшова, хтори
Керестурски ветеранє и нєшка найлєпши
3. ЮЛИЙ 2015.
Госци танцовали у стилизованим народним облєчиве
цох хтори виводзели достали и найвекши аплаузи публики у дворе Школи „Петро Кузмяк”. Директор ПУЛЬС-у Юрий Швантнер, котри бул у Керестуре з ансамблом, руководитель танєчного ансамблу Юрий Велебир, оркестра Милош Веберка, а шпивачох Милош Рамазетер. После Шветочного концерту, на бини у школским дворе отримани Естрадни концерт на хторим наступел Звонимир Кочиш Цоле и тамбурови состав „Још ову ноћ“. За розлику од Шветочного, тот концерт мал вельо менєй нащивительох, вироятно пре диждж, алє и пре жанр музики, хтори публика слабо прилапела. Нащивителє котри були у школским дворе ше уж на початку концерта преселєли коло шанкох и малей бини хтора була порихтана за журку после „Ружи”. Шицки три днї Фестивала „Червена ружа” после програмох млади орґанизовали розвагу зоз музику, хтора тирвала до ранших годзинох.■ Сенка Надь
РУСКЕ СЛОВО 19
КУЛТУРА И ПРОСВИТА 47. МУЗИЧНО-ТАНЄЧНА МАНИФЕСТАЦИЯ ДЗЕЦОХ
„ПУПЧЕ” НАЙМАСОВНЄЙШЕ И НАЙВЕСЕЛШЕ
П
очаток тогорочного 54. Фестивалу рускей култури на манифе стациї „Червене пупче”, 47. по шоре, 26. юния, привитал и висланїк предсидателя Републики Сербиї Томислава Николича, його совитнїк за културу Радован Павлович. На бини го привитал предсидатель Орґанизацийного одбору „Червеней ружи” Желько Ковач, а Радован Павлович пренєсол поздрави oд предсидателя Николича и визначел же Руснаци драгоцини камень на мапи Войводини и Сербиї, хтори сами маме чувац, а держава у тим помогнє найлєпше як годна. Програма „Червеного пупча” почала з його гимну „Нашо швето” хтору одшпивал Дзецински хор „Шкорванчки” Дома култури з Руского Керестура, под дириґентску палїчку Юлияна Рамача Чаму. Потим наступели наймладши - Шпивацка ґрупа Музичней оводи у Руским Керестуре, з фаховим руководзеньом Танї Фейди,
хтора одшпивала шпиванки „Шицких любим” и „Качка и квочка”. ВИВЕДЗЕНИ 12 НОВИ КОМПОЗИЦИЇ
У першей часци „Пупча” виведзени 12 нови композициї за дзеци, хтори оценьовал жири у составе Татяна Колєсар Ґвоїч, Владимир Медєши и Владимир Семан Зеро, а Наталия Зазуляк їх нови тексти. Попри наградзених композиВодителє: Ребека Семан и Павле Гербут цийох виведзени: „Першираз у байбера” композиция Наташи Фейди на текст Василя Мудрия, а шпивали Леонтий Сивч и Михайло Рацпети з Руского Керестура, потим композиция „Чучко” Ани Бучко на текст Агнети Папгаргаї хтору одшпивал Михаел Скубан зоз Коцура. Композицию „Хто же рибом кум” авторки музики Наташи Фейди и тексту Иґора Варґи, одшпивали Ивана Планчак, Ана Арва и Леонела Цифрич з Руского Керестура, док композицию „Фейсбукомания” автора Станислави Будишин на текст Вида Вицка Вукелича одшпивали Марина Джуджар, Виолета Чизмар и Сандра Джуджар тиж з Керестура. Шпиванку „Чаривни заглавчок” композитора Юлияна Рамача и текстописательки Меланиї Римар одшпивали Елеонора Дудаш и Яна Настасич з Руского Керестура, а композицию „Ловар” Владимира Дудаша хтори написал и текст виведли Виктор Хрин, Деян Гарди, Дзецинска ґрупа КУД Дюра Киш” ”
20 РУСКЕ СЛОВО
3. ЮЛИЙ 2015.
КУЛТУРА И ПРОСВИТА „ЗАЛЮБЕНИ ШКОЛЯР” НАЙЛЄПША КОМПОЗИЦИЯ Композиция „Залюбени школяр” авторскей и малженскей пари Михала и Радмили Барна з Руского Керестура, преглашена за найлєпшу спомедзи 12 нових композицийох на тогорочней 47. музично-танєчней манифестациї дзецох „Червене пупче”. Виведли ю керестурски трио Иван Рац, Матей Шепински и Борис Жирош. Другонаградзена композиция „Кура война” авторки Маґдалени Горняк Лелас з Нового Саду, за хтору текст написала Мария С. Горняк, а одшпивала ю Сара Надрлянски з Нового Саду. Трецу награду достала композиция „Любов у оводи” комплетней младей авторки Марини Роман з Руского Керестура, хтору виведли Теодора Русковски и Йована Казак з Руского Керестура. За найлєпши вибрани текст у композициї „Космонаут” Весни Медєшовей з Нового Саду, а одшпивали ю Саша Загорянски и Михайло Ковач тиж з Нового Саду.
Деян Гарди, Стефан Варґа и Ацо Зорич з Руского Керестура. Шпиванку „Дїха, дїха на ґринґох” младей композиторки Оксани Рамач на текст Меланиї Римар одшпивали Валентина Фейди, Марина Рац и Ивана Фейди тиж Керестурски, док композицию „Дїдов погляд” автора Бори Андєлича на текст Сонї Папуґа Андєлич одшпивала Ана-Мария Тамаш зоз Коцура. Аранжмани за нови композициї зробели Мирослав Пап, Юлиян Рамач Чамо и Бора Андєлич, а Пап и Андєлич пририхтали и матрици. НАСТУПИ НАШИХ ДЗЕЦИНСКИХ АНСАМБЛОХ У другей часци „Пупча” у 15. точкох наступели руски дзецински ансамбли Културно-уметнїцких дружтвох зоз скоро шицких наших местох. Наймасовнєйши и того року були дзецински ансамбли домашнїх танєчнїкох, Дома култури Руски Керестур зоз хторима успишно роби хореоґрафка Ґабриєла Саянкович. Пририхтуюца дзецинска ґрупа одтанцовала танєц „Кед ше страка одавала”, Младша ґрупа танєц „Дзецински фиґлї”, Штредня ґрупа танєц „Гей подзме дзивчаточка”, а Старша дзецинска ґрупа виведла танєц „Дружки
Вербаски фолклораше у танцу ”Волинянка”
3. ЮЛИЙ 2015.
Младша дзецинска ґрупа зоз Бикич Долу
на вешелю”. У двох возросних ґрупох наступели и мали танєчнїки зоз КУД „Тарас Шевченко” з Дюрдьова. Младша дзецинска ґрупа виведла „Дзецински танєц” под фаховим руководзеньом Тамари Салаґ и Марчи Хромиш, а шпиванку „Дай нам Боже добри час” виведла Дзецинска шпивацка ґрупа и Дзецински тамбурови оркестер дюрдьовского Дружтва, фахови руководитель им Михал Лїкар, а дириґовала Ана Радишич. Дюрдьовчанє ше представели з ище двома танцами хтори одтанцовала Старша дзецинска ґрупа. „Тропотянку” и танєц „У нашим дворе студзенка” чий хореоґраф Звонко Барна пририхтали фахово руководительки Блаженка Тимко Станкович и Марина Сабадош. И на тогорочним „Пупчу”, була и госцуюца Дзецинска ґрупа КУД „Яким Ґовля” з Миклошевцох зоз сушедней Горватскей, хтора ше представели з танцом „Кошенє, грабанє, плаканє”, а кореоґраф Желько Лїкар. Наступели потим и мали танєчнїки з Бикич Долу, одкаль Младша дзецинска ґрупа КПД „Иван Котляревски” наступела з танцом „Шитко”, хореоґраф Борислав Барна а фахови руководитель Бояна Барна, а зоз танцом „Козачок” хореоґрафки Ясминки Димитриєвич представела ше и Дзецинска ґрупа КПД „Дюра Киш” зоз Шиду. Дзецинска ґрупа КПД „Карпати” з Вербасу под фаховим руководзеньом Ирени Скубан одтанцовала атрактивни танєц „Волинякна”, а Новоораховчанє, т. є. Дзецинска ґрупа КУД „Петро Кузмяк” виведла танєц „Гречанїки”. З Нового Саду на „Пупчу” наступела Дзецинска ґрупа нашого Руского културного центру виведла танєц „Облїванє” хореоґрафа Владимира Ивана, а за наступ го пририхтал фахови руководитель Михаил Римар. Зоз „Чобанскима танцами” представели ше танєчнїки зоз Дзецинскей ґрупи КУД „Жатва” зоз Коцура. Хореоґраф танцу Микола Ґубаш, а фохово руководителє Андрея Макаї и Желько Фаркаш. Потим як преглашени побиднїцки композициї, „Пупче” традицийно закончел Хор „Шкорванчки” зоз шпиванку Иринея Тимка „Тисяч радосци”, а по законченю програми, цо тиж уж постало стаємне, у школским дворе бул диско за шицких малих учашнїкох „Пупча” и публику. Тогорочне „Пупче” пририхтали руководитель манифестациї Михайло Зазуляк, и автор конферанси Мария Стрибер, а мали водителє того року першираз були школяре Ребека Семан и Павле Гербут з Руского Керестура.■ М. Афич Фото: Лю. Дудаш, С. Надь, М. Афич и М. Зазуляк
РУСКЕ СЛОВО 21
МОЗАЇК ОЛЕСЯ РАМАЧ, СТУДЕНТКА НА АКАДЕМИЇ
ОДМАЛЮЧКА СОМ ЗНАЛА Пише: Ася ПАПУҐА
И
Олеся Рамач зоз Руского Керестура студентка на новосадскей Академиї уметносцох, на Департману музичней уметносци, напрям – виолина, у класи професора мр Михала Будинския. Грає у даскелїх оркестрох, отримала вельо концерти, участвовала на рижних змаганьох, а у априлу того року освоєла другу награду на седмим Медзинародним змаганю на смикових инструментох у Нишу
нтересованє за музику указала ище як дзецко. До Школи за основне музичне образованє Кула, ґу наставнїци Лїляни Барна Никитович, почала ходзиц кед мала лєм 5 роки. Уж теди знала же виолина будзе часц єй каждодньового живота. – Моя старша шестра Оксана почала учиц грац на виолини, та родичи уписали и мнє до музичней школи, гоч сом була барз мала. То ми лєм помогло. Родичи ше цалком жертвовали за нас, два раз до тижня нас вожели до Кули на годзини, мали вельо сцерпеня и розуменя, окреме на самим початку кед було вельо шкрипаня, фалшираня, та верим же нє мали мира од нас. Алє вше нас потримовали. Наставнїца була барз коректна, одмалючка сом ше упатрала на ню и дзекуюци єй сом научела нє лєм грац, алє и любиц виолину. Велї ми нє веря, алє я наисце ище у вчасним дзецинстве одлучела же то будзе
Обидва шестри граю од дзецинства
22 РУСКЕ СЛОВО
моя животна професия. Анї у єднєй хвильки у живоце сом ше нє предумала – гвари Олеся. У нїзшей музичней школи була школяр ґенерациї, а по законченю порядней основней, уписала ше до штреднєй Музичней школи „Исидор Баїч” у Новим Садзе дзе була у класи професорки Арабели Зорян. – У тей школи велька конкуренция, школяре барз талантовани, вельо ше роби. „Исидор Баїч” наймоцнєйша музична школа у держави, и по наградох, и по квалитету професорох. Нє було лєгко, бо то були барз динамични штири роки, алє сом нє побановала, бо сом достала широке знанє и то була барз добра одскочна деска за упис на Академию – толкує Рамачова.
УПАРТОСЦ И ВИТИРВАЛОСЦ ШЕ ВШЕ ВИПЛАЦА Олеся ше школского 2014/15. року уписала на Академию уметносцох у Новим Садзе, на Департман музичней уметносци, напрям – виолина, до класи професора мр Михала Будинския, а на єшень ше упише на други рок студийох. – Нїч друге нє приходзело до огляду, лєм Академия. Паметам чеканє резултатох зоз примацого испита. Шедзела сом у якейшик пицериї и кажди 5 минути сом провадзела податки на сайту. То бул найвекши нємир и найвекша трема у моїм живоце. Кед вишли резултати,
буквално сом ше розплакала од щесца, нїч ми нє було важне, анї дзе сом, анї з ким. Задовольна сом зоз студиями. Професор Будински ми наисце помага. Максимално ше пошвецує студентом и упарти є. Од октобра потераз сом барз напредовала дзекуюци праве йому. Окреме ми мило же ми то перши ментор з хторим можем бешедовац на своїм мацеринским язику – додава вона. Од дзецинства нєпреривно участвує на рижних змаганьох, достала вельо награди и припознаня. – У основней школи сом каждого року участвовала на Медзинародним змаганю на смикових инструментох у Сримскей Митровици. На тих змаганьом сом була и перша, и друга и треца... Змагала сом ше и на Републичним змаганю на смикових инструментох у Беоґрадзе, як и на Фестивалу музичних балетских школох. Тот Фестивал ше отримує каждого року у другим месце, та сом була у Убу, Вршцу, Чуприї, и отамаль, тиж, мам припознаня и награди. Часто 3. ЮЛИЙ 2015.
МОЗАЇК УМЕТНОСЦОХ У НОВИМ САДЗЕ
ЖЕ БУДЗЕМ ВИОЛИНИСТКА
Олеся зоз колеґиню з „Лила бенду”
Медзинародни оркестер „Триорка”
напарто провадзиц таки темпо и фурт вежбац и усовершовац ше, алє ше вше виплаци – визначує Олеся. У априлу того року ше отримало седме Медзинародне змаганє на смикових инструментох у Нишу, дзе освоєла другу награду. – Нє мала сом трему, бо трема на таких змаганьох може лєм почкодзиц. Нажаль, моя корепетиторка хтора ме требала провадзиц на клавиру нє могла присц. У остатнєй хвильки сом дознала же ме друга професорка будзе провадзиц, нє мали зме вельо часу увежбац ше. Заш лєм ше ми поспишело вивесц композицию. Могло буц вельо лєпше, алє сом задовольна зоз другу награду, и то вельки успих – припознава Рамачова.
МУЗИКА ЗАЄДНЇЦКИ ЯЗИК Олеся грає у Симфонийним оркестру Академиї, потим у камерним составе, дзе сотрудзує зоз єдну гарфистку и виолончелистом, ма и свой смикови квартет, а грає и на електричней виолини у „Лила бенду”. Одмалючка грає у Народним оркестру Дома култури у Руским Керестуре, як и у Националним оркестру Руснацох. Грає и у КУД-у „Железничар”, у фолклорним ансамблу „Вила”. – Нє чежко ми грац зоз вецей оркестрами. И кед нє бешедуєме на истим язику, розумиме ше, прето же музика наш заєднїцки язик. Ноти опрез нас и шицки знаме цо треба робиц. Любим грац и соло, и у оркестру. Напевно же постої розлика и у файтох музики. Руска музика дакус нїжнєйша, маме вельо валцери, лирска є, док ше сербску муши грац 3. ЮЛИЙ 2015.
наглєйше, твардейше, а класику ше, заш, грає на окремни способ. Найволїм грац Бетовеново и Моцартово композициї, як и композициї Чайковского – гвари вона и предлужує: – Зоз медзинародним оркестром „Триорка”, 2012. року сом мала нагоду путовац до Нємецкей, а 2013. року до Лондону. Оркестер „Триорка” то музични проєкт порушани у Норичу, у Анґлиї. Циль проєкта позберац младих музичарох зоз Анґлиї, Нємецкей и Сербиї, а я до ньго була уключена вєдно зоз ище дас петнац музичарами оталь. Препоручели нас и до того оркестра поволали нашо професоре зоз штреднєй школи. То було єдно богате искуство и нагода нащивиц
Лондон, Норич и Кембридж, хтори ме окреме одушевел. Прекрасни город, а барз интересантне же ше у нїм знїмало велї сцени зоз филма „Хари Потер”, та сом и препознала дзепоєдни места. Окрем концертох у Анґлиї, мали зме концерти у Нємецкей и Сербиї. Таки искуства бим нїґда нє дожила кед би нє було музики – закончує Олеся Рамач. Зоз вельку упартосцу и витирвалосцу Олесї ше поспишело витвориц дотерашнї сон – уписац ше на Академию уметносцох. Вона гвари же нєт одпочивку – планує ше пририхтовац за шлїдуюци и ище озбильнєйши змаганя. Шицко тото то лєм початок. Будзе требац ище вельо вежбац, учиц и робиц. ■
Нашо мастеранти Мено и презвиско: Тамара Хома Датум народзеня: 23. XI 1987. Место одрастаня: Руски Керестур Здобути ступень, обласц, кеди: Професор руского язика, мастеровала 17. VI 2014. на тему „Руски язик медзи карпатскима славянскима язиками и їх диялектами” Основни студиї: Филозофски факултет, напрям – Русинистика, Универзитет у Новим Садзе Штредня школа: Ґимназия „Петро Кузмяк” Язики: руски, сербски, анґлийски Занїманє: кратко заменьовала наставнїцу и професорку руского язика у Основней и штреднєй школи зоз домом школярох „Петро Кузмяк ” Плани за будучносц: найсц роботу у фаху
РУСКЕ СЛОВО 23
медзи РОК 1 ЮЛИЙ 2015.
простор за кафу и виключеня ШОКАНТНИ РЕЗУЛТАТ ВИСОКО ОБЄКТИВНОГО ВИГЛЄДОВАНЯ РЕДАКЦИЇ МЕДЗИПРОСТОРУ
Число ушорел: Ян Мезей
ЛЮДЗЕ МАЮ ТЕНДЕНЦИЮ ЖИВИ ШЕ ЖРЕЦ, АЛЄ НЄ ПРЕ КРИЗУ У ЖЕМИ
1. Жрем ше понеже цалого живота мам потайне жаданє постац чарна дзира котра пожре саму себе – 37% 2. Жрем ше, бо сом живи и будзем покля сом живи (понеже кед будзем покойни нє годзен сом себе стануц на солянку) – 3%
4. Жрем ше, понеже сом цалого живота сцел коштовац власну лопатку – 0% (постої можлївосц жє людзе нє порозумели тото питанє) 5. Жрем ше, бо дакеди кед патрим премиєра на конференциї за пресу, та видзим як вон барз вицицує и облїзкує ґамби, та ми барз насмакує власне жранє – 41%
24 РУСКЕ СЛОВО
чловече, нє жри ше
3. Сцем потвердзиц експеримент же кед ше зожрем и потим вилучим, та будзем два раз красши, а цо то кед нє револуция у пластичней гирурґиї!? Ту такой мож и на „нобела” раховац... И дзеци ми буду материялно скерпени покля им даєден державни чиновнїк нє задурка на дзвери – 68, 54%
СОВИТИ ЕКСПЕРТОХ:
ЯКУ СТРАТЕҐИЮ ИМПЛЕМЕНТОВАЦ И УСПИШНО ШЕ ЖРЕЦ? Рушиц од колєнох? Добра идея. Такой ше загамуєце и нє сцекнєце нїґдзе од себе, лєм меркуйце нє поламце зуби на твардим, бо вец кажде дальше жранє осудзене на препасц. Рушиц од задку? Стратеґия добра, рушце од наймегчейшого и наймеснатшого, лєм нє барз прицискайце, понеже тото цо бисце могли вициснуц то вообще нє нутела, гоч зна здабац на перши попатрунок. Од верха глави? Розумно рушиц од розума. Лєм, вообще нє препоручлїве особом котри ше ґадза и морща кед найду власу у єдлу. Од ногох чи рукох? Педик же нє од рукох. Зоз ногами нїяк нє будзе зґода тримац нож и видлїчку, а и з лабами витресац попер може виплашиц голуба зоз вас, а чи єст векшей ганьби за столом? Ришенє: Найлєпше будзе рушиц од ножних лабох, а потим од лопаткох, бо нїч лєпше як когошик упрепасциц з хрибта, та гоч то и ми сами. Мирослав Лавабо
Я. К.
Виглєдованє на тему общого розположеня у дружтве указує на даскельо ствари. Перше и доминантне цо виплївало, то постоянє тенденциї при нєшкайшому чловекови же би ше з дня на дзень живи жар. Циль виглєдовачох бул потвердзиц тоту предпоставку и указац же таке становиско нє пре общу материялну и моралну кризу при людскому єству. Зоз тим ше на даяки способ, кед предпоставки точни, годно указац же реформи у дружтве успишни и иду у добрим напряме. Накратко, дзекуюци нашей шлєбодней преси, однятей од цензури, можеме указац на три причини главни за таку психолоґийну климу у випитаней популациї. Значи, повторме – криза и потреба за саможраньом нє походзи од безпенєжносци и безидейносци ришованя власней еґзистенциї, алє, ниа, як народ одвитовал:
3. ЮЛИЙ 2015.
... за кафу и виключеня
Брату, ту часто випатра же нєт нїч и же ше абсолутно нїч нє случує, алє тото нїч и празносц вельо змистовнєйше як вашо нїч у Сербиї. Як ту випатра єден дзень? Ниа так, я станєм рано, войдзем до мойого авта и можем цо сцем, наприклад вожим ше три штири годзини тадзи-тамаль по Саскатонє и у тей шлєбоди мож дойсц до високих филозофских заключеньох. Єдно зоз перших то же випатра уж зоз фриштику нє будзе нїч. Е, на тоту тему ци мушим виприповедац єдну анеґдоту! Раз так, кед сом ше забул, и кед нє було нїч од фриштику, ришел сом пойсц на єден културно воздзвигуюци шпацир, анї вецей, анї менєй, алє до тарґовинского центру. Там ше, ви то нє маце сиґурно, греє оддолу паркинґи, та сом крашнє охабел авто на одпущеним и пошол сом таржиц. Кед ци я назад, а тот котри задлужени, оздаль забул виключиц паркинґ зоз струї (або голєм на єдинку) та ше розпекол, а я ше праве зашпотал та ми випадли вайца и сланїнка на жем и кед я патрим, а воно зразу ше направела ратота зоз печену сланїнку. Ха! Цо ци то жем можлївосцох. Фазони маме у тей Канади. Вец поведза же ту допито... Но, вец сом уж мушел рипац отамаль же би ми ше лимузина нє залїпла за асфалт. Потим идзем на факултет. Там маме преподаваня у амфитеатрох. Хм, як ци то потолковац. Ви то у Европи нє видзели. То таке же карсцелї иду з брега до долу и до полукруга и цалком долу професор зоз своїм карсцельом и столом. Но, тот нїґда нє шедзи, бо ту интерактивна настава. Видзиш, ниа, цо „бизниз” – анї вам нє треба посилац помоц. Имплементуй тот патент у Европи, инсталуй амфитеатри по ваших универзитетох и змогнї ше. Я би ци дзечнє помог, алє нє мам кеди та, ниа, ци тот линк (www.ᴁӎᴓԆᴞᴥᶵḁṎṞ:@.info) котри ци будзе од векшого хасну як пенєж. Пать, най заключим. Шицки ми ту пришли най нє єме гевти фекалиї котри ше каждодньово є у живоце на Балканє, лєм най ци повем: и ту ше их є, и то ище вецей, алє ту фекалия гет пахняцша и пикантнєйша як гевта. Поздрав, браца! П.С: Тото цо ши ми писал же бим ци помогнул коло паперох за приход ту, ниа, ци и за тото линк, (www.baḁ-CoṎpack.cann) я насправди нє доступни шлїдуюци три квартали. Знаш цо то квартал? Отворел ши линк? Можеш почуствовац смак и пах того нашого ту? Е, можеш го зоз тим своїм жесц. Ретрард Надґабель 3. ЮЛИЙ 2015.
1. Нє маю пенєжи. 2. Од страху же би их носталґия нє пущела назад кед би на рускей свадзби послухали Тому Здравковича. 3. Прето же ше боя од зубара, а зна ше же лєм прето ту приходза. 4. Кед победза страх од зубара, вец ше ламу же як годни постарчиц телї безплатни котлїки и роштилї зоз одходами до зубара. 5. Прето же звикли другим кончиц за одход до Канади, а знаю же ту тераз так добре же ше нїкому нє идзе, та нє годни доминовац як дакеди, кед було подло.
нови файти паприґи у хотаре
Я. К.
хто нам заварел?
ПИСМО З ДИЯСПОРИ КОТРЕ СЛУЧАЙНО ЗАКОНЧЕЛО У ЛАДИЧКИ НАШЕЙ РЕДАКЦИЇ
ПРЕЦО КАНАДЯНЄ ВШЕ МЕНЄЙ ПРИХОДЗА ТУ, ДО СТАРОГО КРАЮ?
Я. К.
РУСКЕ СЛОВО 25
ЛЮДЗЕ, РОКИ, ЖИВОТ ПАЛОМНЇЦТВО ПО ВОСТОЧНЕЙ СЛОВАЦКЕЙ, ПОЛЬСКЕЙ И ЗАКАРПАТСКЕЙ УКРАЇНИ (2)
ПОЛНИ ШЕРЦА З ПУТОВАНЯ Пишe: Янко КИШ
К
ед зме з Якимом Канюхом обишли памятнїки на Дуклї, предлужели зме до Польскей, до ме ста Зиндранова, а циль нам бул обисц музей Лемкох/Русинох наволани „Загорода”. Музей на отвореним полю свойого дїда справел Федор Ґоч, 85-рочни чловек доброго здравя. Упознали зме ше з Федором, його супругу и сином, хтори нам приповедал як музей почал будовац, як го подзвигнул перше зоз власнима средствами, а вец му помогла и держава. Но, бешедовали зме и о шицким, та и о тим кельо раз го загарештовали польски власци лєм прето же є Лемко/Руснак, и як по сле Другей шветовей войни Лемкох/Русинох розсельовали
„ВАТРА” З МОЙОГО УГЛА Фестивал „Лемковска Ватра” у подножю Брегох (Бескидох) на отвореним, так же ше там одходзи и зоз шатрами, камп хижками, а и на автобусох. Млади ше до позних годзинох дружа каждого вечара. През дзень себе людзе вонка рихтаю єдзенє и видно же ше источасно и одпочиваю и уживаю. Кажде хто там пойдзе, може купиц рижни прикраски, кнїжки на лемковским-руским язику, компакт диски з народнима и забавнима шпиванками, малюнки зоз старого краю... Народ на тот Фестивал приходзи з України, Словацкей, Мадярскей, Сербиї, Горватскей, Канади, САД, а найвецей, розуми ше, єст Поляцох хтори, гоч и оддалєни од Ждинї 500 километри, на „Лемковску ватру” приходза каждого року. Гваря – нєт нїч милше як стретнуц ше зоз своїма краянами.
26 РУСКЕ СЛОВО
до далєких крайох Польскей, або України. Ми му подаровали нашо новини, компакт дис ки з ру ски ма шпи ван ка ми и кнїжки, а вон нам дал на дарунок кнїжку хтору сам написал о своїм живоце у Зиндранове, и о тим цо нам приповедал, о спомнутим розсельованю. Бешеди би було хто зна докля, алє ми того дня мали сцигнуц до Ждинї на фе стивал, так же зме ше сердечно розишли и обецали же кед нас здравє потрима, стретнєме ше ознова. Велїм познате же ше Фе стивал „Лемковска ватра” отримує три днї и то єден з найкрасших Фе стивалох Лемкох/Русинох нє лєм у Польскей, алє бим повед, можебуц и од шицких фе стивалох хтори ше отримує у Словацкей, України, Сербиї, Горватскей и других жемох дзе жию Русини, Руснаци и Лемки. Влонї на фе стивалу участвовали и нашо аматере з Руского Кере стура, як и Миклошевчанє зоз Горватскей, та зме ше и ми ґу нїм придружели. Трецого дня фе стивала, там коло вечара, людзе помали одходза до своїх домох, но, велї цо там пребували под шатрами або у камп хижкох, остали ище дзнь-два, а аж вец же розишли. Стретли зме нашого доброго приятеля Михала Иванца зоз Снїни, та зме вєдно пошли до ньго дому и там остали даскельо днї. 3. ЮЛИЙ 2015.
ЛЮДЗЕ, РОКИ, ЖИВОТ Уж бул вечар кед зме сцигли, дакус зме ше дружели зоз домашнїма, а вец пошли одпочинуц, бо зме ютре сцели упознац и пообиходзиц тот край. ПО ВАЛАЛОХ ОСТАЛИ ЛЄМ СТАРШИ ЛЮДЗЕ Народни парк „Полонина” под защиту Унеска, а находзи ше у Снїнским округу и мож повесц, же ше опера на польску и українску гранїцу. Були зме на штучним озеру Старина и видзели як ше отамаль цага воду и зоз ню подмирює цали снїнски край и околни вароши. Предлужели зме до Тополї, до места и хижи дзе ше народзел Александер Духнович. У тей хижки дараз бул Музей, но нєшка тота хижка досц запущена. Бешедовали зме и з людзми, гваря нам же су Руснаци, грекокатолїки, лєм же уж прешли на нови календар, а Службу Божу провадза на своїм язику. Зашли зме до мойого приятеля Василя Цапа, хтори жиє у Снїни, под саму польску гранїцу. Там барз красни бреги и лєси, душу дало за одпочивок. Руснаци там маю свою церкву, православней су вири, а у церкви Службу Божу служа на старославянским язику. Людзе углавним польопривреднїки, маю вельки пасовиска, надосц статку и велї робя у лєше як лєсоруби. У Руским Потоку тиж жию Руснаци. Обишли зме прекрасну православну церкву Михайла Архангела з половки 18. вику. То мале место змесцене под самима брегами. Нажаль, у нїм остали лєм старши людзе, дзеци им пошли на роботу до векших варошох, а велї и до иножемства. Зашли зме и до места Улич дзе на отворним просторе у єдним парку поставена мини ґалерия древених церквох снїнского реґиону. Шицки тоти краї цо зме обишли маю добри драги, добри пасовиска за статок, лєси, алє индустриї нєт. УКРАЇНСКИ ПИСАТЕЛЄ МАЮ МУЗЕЙ Рушели зме до України, до Ужгороду, дзе зме ше стретли зоз професором Иваном Хлантом хтори бул у Войводини 2007. року позберац и записац по наших местох стари народни шпиванки, коляди и дзецински шпиванки. После седем рокох пребуваня у наших крайох, удало му ше 2014. року видац
прекрасну кнїжку з народнима шпиванками – „Писня над Дунаєм”. Там зме стретли и паноца Мирослава Жироша хтори там жиє и ма свою парохию, а вец предлужели до Мукачева и Хусту. У Колашеве Иван Хлант народзени, а у школи поставел музей познатих закарпатских писательох. Тот музей прекрашнє ушорени и требало нам досц часу же бизме шицко поопатрали. Кед зме ше врацели до Словацкей, зашли зме до места Червенова до мойого приятеля Емилияна Курти, лєсарского инжинєра у пензиї, з хторим зме ше упознали 2005. року на паломнїцтве по За- У музею закарпатских писательох у Колашеве карпатю. У тим месце жию Руснаци чийо ше предки 1751. року приселєли до Керестура и Коцура. Обишли зме Русинску православну церкву и зашли на теметов. На памятнїкох були презвиска: Тимко, Тамаш, Балоґ, Молнар, Лендєр, Рац, Микита, и велї други хтори єст и по наших руских валалох. Бешеди нїґда конца, а понеже було уж и позно, мушели зме рушиц до Словацкей, и обецали же ше пошвидко увидзиме. Ютредзень зме пошли до варощику Гумене. Вон барз крашнє ушорени, а окреме музей Сканзен на отвореним дзе поставена древена церква зоз 18. вику, як и иконостас Михаила Архангела. Там мож видзиц вельо древени хижи и як ше у нїх дараз жило, як випатрал ковальски мигель, кушнїр, бочкораше... Час швидко лєцел и ми уж мушели рушиц дому. Зашли зме ище до єдних приятельох у Земплинских Топлицох, и дознали же ше тот валал дакеди волал Керестур. Там жию фамелиї Тутаково и Бачово дзе зме ше дакус затримали. Валал ма 1 500 жительох, два церкви, єдну римокатолїцку, а другу грекокатолїцку. У Топлицох вєдно жию Словаци, Руснаци и Роми. Зложни су, ходза до истого дружтва, и до истей школи. У тим месце жителє старши, и мож чуц же бешедую як нашо стари у Коцуре. Достали зме на дарунок кнїжку у хторей записана история того валалу, та и тото же ше там народ населєл у 16. вику зоз шаришскей обласци. Сцигли зме до Кошицох и Мишколцу, а вец през Мадярску предлужели по Руски Керестур и Нови Сад. Покус вистати, алє полни упечаткох и виполнєтих шерцох.■ (Конєц)
Снїна
3. ЮЛИЙ 2015.
РУСКЕ СЛОВО 27
ДУХОВНИ ЖИВОТ ВАЖНОСЦ ПУСТИНЇ ЗА МОНАХОХ И НАШ ЖИВОТ
БЛАГОДАТЬ МОЛИТВИ ВИЛЇВА ШЕ НА ЦАЛИ ШВЕТ После обраценя, упознаваня всеобщей Христовей любови и Христа, монахом нїч друге нє задовольство и нє поцешенє як молитва за цали швет, то їх примарни задаток
ПАПА ФРАНЦИСКО: МУДРОСЦ ОСУДЗОВАНЯ СЕБЕ – Лєгко осудзовац других, алє на християнскей драги напредує ше лєм зоз мудросцу осудзованя самого себе – гварел папа Франциско у єдней казанї у капели Дома Свята Марта у Ватикану. По папових словох, шицки зме фаховци правиц ше нєвини, у оправдованю себе и способносцох указованя справедлївого випатрунку – алє так ше нє напредує.
устиня може значиц нєнаселєни край, алє може означовац и монашество вообще. Швет у бибилийним смислу значи цошка звонка Церкви, алє може мац значенє и процив Церкви. У монашеству швет може буц шицко цо звонка манастира, лєбо одредзеного подручя, наприклад Святей Гори, потолковал нєдавно презвитер Милорад Мирович, бешедуюци на тему значносци пустинї за швет. По його словох, после упознаваня всеобщей Христовей любови, Христа и обраценя, монахом нїч друге нє задовольство и нє поцешенє. Монах ше модлї за цали швет, то його примарни задаток. Барз велька благодать молитвох ше вилїва на цали швет, вони го отримую. МОНАХИ ЯК „СПЕЦИЯЛНИ ЄДИНКИ” Монахи, пустиняки, маю окремне и ище векше значенє за Церкву. Як гварел о. Милорад, у одредзеним смислу, вони „специялци”, специялни єдинки за борбу Церкви за любов, виру, надїю и правду. – Нє мож повесц же монахи нєпродуктивни кед дацо нє правя, продукую, помагаю хорим и старшим – потолковал о. Мирович. – Кед чловек перше себе преобра-
Манастир у Руским Керестуре
28 РУСКЕ СЛОВО
Фото: М. Афич
Пишe: Мирон ГОРНЯК КУХАР
П
жи, кед ше пошвеци з молитву, аж вец може наисце помогнуц другим. Єден, прави модлїтель зоз свою молитву може помогнуц на тисячи людзом. Алє, прави модлїтель ше нє модлї так же повторює даяки цитати як фрази. Монашество свойофайтови барометер Церкви, у смислу же указує стан у нєй, по тим же чи єст монахох у манастире. Источасно, то и шведоченє велькей борби за души. Манастири центри духовносци. Кед ше войдзе до манастира, до його простору, такой мож почувствовац мир, бо ту єст вельо молитви, ту людзе и простор пошвецени Богу. МАКСИМАЛИЗЕМ У ХРИСТИЯНСТВЕ, АЛЄ И СПОКУСИ ВЕКШИ Пустиня ма свой окремни ритем и способ живота. Там ше максимално трудза себе придац Христови, алє и спокуси векши, та и застраньованя. Єст случаї же ше, поправдзе, пренаглашує себе, свою пошвеценосц, статочносц, чесносц, себе кладзе як верховни авторитет, а другого ше обтерховює з превельку терху и обовязками. Занєдзбує ше же основа монашества у шлєбоди и любови. Нєшка ми маме спокусу нєпорихтаносци победзиц швет и нє препущиц ше шветовому способу роздумованя. Правду Євангелиї ше вше вецей розводнює. На улїци видзиме нахмурених людзох. Треба ше радовац Євангелиї, нє забуваюци же зме у нєпреривней борби за души. ПОНЯЦЕ ГРИХА ЗАНЄДЗБАНЕ Роздумуюци о сучасним швеце, капелан у Кули монах василиян о. Платон Салак наведол слова папи святого Йоана Павла Другого же траґичносц сучасного швета же вецей нє ма свидомосц о гриху. Популарни гедонизем и тото цо приємне, и то ше вец преглашує за добре. Термин грих ше мало хаснує у комуникованю, занєдзбани є. – Здогаднїме ше и цо гварел апостол Павле: знам цо нє добре, алє заш лєм тото робим – толкує о. Платон. 3. ЮЛИЙ 2015.
ДУХОВНИ ЖИВОТ ВЕЛЬКА ВРЕДНОСЦ МОЛИТВИ ЗА ДРУГОГО – Бог почитує шлєбодну волю и прето чловек може робиц практично цо сце, та и на свою чкоду и на чкоду шицких других. Алє, кед ше дахто модлї за дакого другого, Бог то уважує. Прето молитва за другого ма вредносц и ефект, може буц дїлотворна – гварел о. Мирович.
– То пошлїдок старого, спаднутого чловека у нас, алє ми маме Нового Адама, Исуса Христа, хтори шмерц зоз шмерцу забил. Тераз ше жиє по благодати Божей. По його словох, монашески думки и молитви уплївую на других же би ше спроцивели злу. У заходним монашестве ше гвари же нєт векшей чкоди як кед ше нє одслужи Службу Божу, бо зло вше дїйствує, воно зробело свойо, а нєт процивставеня.
НА БОГОСЛУЖЕНЮ У БЕОҐРАДЗЕ БУЛ И НОВИ АМБАСА ДОР УКРАЇНИ У СЕРБИЇ
ДОБРИ ДЇЛА УСЛОВИЄ СПАШЕНЯ На державне швето Видовдан, внєд зе лю, 28. юния, у нашей церкви у Беоґрадзе у Вишеґрадскей
Шпиванє предводзел дзияк зоз Сримскей Митровици Слав ко Пре цеп, а окрем домашнїх, шпива-
Шицки були зложни на аґапеу и у приємней атмосфери
о. Милорад Мирович
ПРАВДУ ЄВАНГЕЛИЇ ШЕ РОЗВОДНЮЄ По думаню о. Милорада, християнє нєшка у спокуси препущиц ше шветовому способу роздумованя. Правду Євангелиї ше вше баржей розводнює на вшелїяки способи. Медзи иншим, Євангелия то радосна вистка, а на улїци видзиме нахмурених людзох. Треба ше радовац, алє нє забувац и же зме у нєпреривней борби за души.
– Майме на розуме же Исус Христос одходзел на оддалєне и осамене место модлїц ше вше пред велькима задатками, наприлад пред вибором апостолох и пред одходом до Єрусалиму. Модлєл ше цалу ноц. Модлїме ше и ми и робме на славу Божу. Нашо добри дїла треба же би були шветло, алє нє же би нас людзе хвалєли и велїчали. Вец зме прияли плацу, алє од Бога нїч нє достанєме – спозорел о. Салак.■ 3. ЮЛИЙ 2015.
23, Службу Божу служел парох о. Владислав Варґа, хтори и наказовал. У казанї, вон бешедовал о виривку з Євангелиї Штвартей нєдзелї о официрови хтори ше старал о свойому хорому слугови. По його вири, Христос го виздравел. – Євангелия нас понука робиц добри дїла на хасен ближнїх, цо условиє нашого спашеня. То и нагода здогаднуц ше же зме як па рохия пре шло го ро ку зберали помоц пре вилїви у Сербиї, а у вельконоцним чаше и за широти дзеци на України – гварел парох. Пер ши раз на Служби бул и но ви ам ба са дор України у Сербиї Олександар Александрович зоз супругу Надїю и трома секре та ра ми Ам ба са ди.
ню ше приключели и даскельо нови особи хтори до теди нє знали за нашу грекокатолїцку християнску заєднїцу у Беоґрадзе. З нагоди Дня конституциї України, Амбасада порихта ла ви ста ву сли кох „Дїдо и унук”, историйни попатрунки на Другу шветову войну и нєшкайшу ситуацию у України. По сле вистави шпивало ше „Многая лїта” новому амбасадорови и двоїм вирним хтори того дня мали родзени дзень. У сердечней и приємней атмосфери, дзе були присутни особи рижних вирох, шпивало ше руски и українски народни шпиванки, а велї наглашели же праве таки аґапе и друженя потребни нашим людзом у вельким городзе як цо Беоґрад. О. Лендєр Радович
РУСКЕ СЛОВО 29
INFОРМАТОР
OGLA[OVANW 021/6613-697, 021/ 6624/708 e-mail: ruske.redakcija@gmail.com
ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 23. юния занавше нас зохабела наша мила мац, баба и прабаба
ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 23. юния занавше нас зохабела наша мила мац, баба и прабаба
ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 23. юния нєсподзивано нас зохабел и преселєл ше до вичносци наш мили супруг, оцец и дїдо
МЕЛАНА ХОДАК (1926–2015) з Руского Керестура Твою любов и доброту навики будземе чувац у наших шерцох. Син Владо, нєвеста Фемка, унуки Славко и Єлена и праунук Максим Спочивай у мире Божим! ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 23. юния занавше нас зохабела наша мила мац, баба и прабаба
МИХАЙЛО РАЦ (месар) (1948–2015) з Руского Керестура
МЕЛАНА ХОДАК (1926–2015) з Руского Керестура Твою доброту и любов навики будземе чувац у наших шерцох. Дзивка Меланка, жец Дюра, унуки Лїлька, Дюра, Сонїка, Срдян и праунуки Петрик, Стефан и Сара Спочивай у мире Божим!
МЕЛАНА ХОДАК (1926–2015) Твою любов и доброту навики будземе чувац у наших шерцох. Дзивка Марча, жец Михал, унуки Люпка, Славко, Кимо, Весна и праунуки Филип, Силвия, Моника и Олеся Спочивай у мире Божим!
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 30. юния наполнєли ше шейсц мешаци як нас зохабела
Охабел нас у смутку и вельким болю. Дзекуєме ци за твою доброту, сцерпезлївосц и помоц. Памятку на твою любов вично буду чувац супруга Фемка, дзивка Сандра зоз супругом Сашом, дзивка Тереза зоз супругом Марком и унуки Лука, Марио, Антоний и Тадей Спочивай у мире Божим!
ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ 23. юния, престало дуркац шерцо мойому милому братови
СЛАВКА БИКИ (1955–2014)
Мила Славко, мамо и бабо, прешли шейсц жалосни мешаци як ши пошла зоз дому и нїяк най ше врациш. Чекаме це ище вше, цешиме ше же зме це мали. Твой супруг Янко, дзивка Ясмина, жец Ґоран, дзивка Тамара, жец Михал, и унуки Исидора, Ивка, Маша и Мия Спочивай у мире Божим! СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Прешло три роки як ме занавше зохабел мой брат
ПАВЛЕ ВАРҐА (1939–2012) з Коцура Памятку на милого брата будзем вше чувац. Шестра Марча Спочивай у мире Божим!
30 РУСКЕ СЛОВО
МИХАЙЛОВИ РАЦОВИ (1948–2015) Мили брату дзекуєме ци за шицко. Нїґда це нє забуду твоя шестра Сена зоз мужом и дзецми Спочивай у мире Божим!
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 1. юлия наполнєли ше седем роки як нас напущела наша мила мац, швекра и баба
ГЕЛЕНА ПАП (1945–2008) з Руского Керестура Мила наша мамо и бабо, прешли уж седем роки як ши нє з нами, алє занавше будзеш у наших шерцох и думкох. З почитованьом и любову памятку на ню чуваю дзивка Злата зоз супругом, унуки Андреа и Борис Бучково, як и дзивка Ванеса Спочивай у мире Божим!
НА ЗДОГАДОВАНЄ Прешли уж дзевец роки, як ши нас 30. юния 2006. року занавше зохабел
ЯКИМ ХОМА з Руского Керестура Часто ше здогадуєме яки ши бул добри оцец, супруг, швекор и дїдо. Остали нам красни памятки на це. Супруга Левона, дзивка Блаженка и жец Мико, нєвеста Анка и унучата Дарко, Тина, Марина и Моника з фамелию Спочивай у мире Божим!
3. ЮЛИЙ 2015.
ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 23. юния 2015. року занавше нас зохабела наша мила мац, швекра и баба
ОСТАТНЇ ПОЗДРАВ Дня 23. юния 2015. року занавше нас зохабела наша мила мац , швекра, баба и прабаба
Городска управа за защиту животного штредку Городу Нового Саду на основи члена 10. Закона о преценьованю вплїву на животни штредок (“Службени глашнїк Републики Сербиї”, число 135/04 и 36/09) обявює
ИНФОРМАТОР
ОБВИСЦЕНЄ
АМАЛА КЕРЕҐДЯРТО (1928–2015) з Дюрдьова Памятку на Вас вично будземе чувац у наших шерцох: син Янко, нєвеста Марча, унук Саша и Борис Спочивайце у мире Божим!
АМАЛА КЕРЕҐДЯРТО (1928–2015) з Дюрдьова Памятку на Вас вично будземе чувац у наших шерцох: син Яким, нєвеста Геленка, унуки, Наташа зоз фамелию и унук Влатко зоз фамелию зоз Австралиї Спочивайце у мире Божим!
BUDZEME PATRIC NA TV VOJVODINA 2 ТВ МАҐАЗИН и ШИРОКИ ПЛАН, Нєдзеля, 5. юлий на 20 годзин На нєдзелю у термину ТВ Маґазина и фамелийного маґазина Широки план, будземе емитовац знїмок зоз шветочного концерта „На штред широкей ровнїни” и зоз закончуюцей манифестациї „Червена ружа” дзе учуєце змагательох за найкрасши дзивоцки глас и змагательох за найлєпшу композицию у забавним духу. Знїмок сце годни патриц на нєдзелю, 5. юлия, на другей програми Радио-телевизиї Войводини од 20 по 22 годзин и 30 минути. Городска управа за защиту животного штредку Городу Нового Саду на основи члена 10. Закона о преценьованю вплїву на животни штредок (“Службени глашнїк Републики Сербиї”, число 135/04 и 36/09) обявює
ОБВИСЦЕНЄ о поднєшеней вимоги за одлучованє о потреби преценьованя вплїву на животни штредок проєкта Подприємство “Telenor Commom Operation” Оддзелєнє Беоґрад-Нови Беоґрад, по овласценю ношителя проєкта „ТЕЛЕНОР” д.о.о. Младежских бриґадох 90, Нови Беоґрад, поднєсол вимогу за одлучованє о потреби преценьованя вплїву на животни штредок проєкта базней станїци мобилней телефониї “НС Петроварадин 5”, у улїци Фрушкогорского одряду число 5, у Петроварадину, на катастерскей парцели число 1540/7, К.О. Петроварадин, Город Нови Сад. Податки и документацию зоз вимоги ношителя проєкта мож видзиц у просторийох Городскей управи за защиту животного штредку Городу Нового Саду, Улїца Руменацка 110, Нови Сад, роботни днї од 10 до 15 годзин. Шицки заинтересовани, у чаше 10 днї од дня обявйованя того обвисценя, можу дац свойо думанє у писаней форми на адресу Городскей управи за защиту животного штредку Городу Нового Саду.
о поднєшеней вимоги за одлучованє о потреби преценьованя вплїву на животни штредок проєкта Ношитель проєкта “Tелеком Сербия” а.д. Таковска 2, Беоґрад, поднєсол вимогу за одлучова нє о потре би пре це нь о ва ня вплїву на животни штредок проєкта базней станїци мобилней те ле фо ниї “НС-Ал ма шка цер ква” – НСУ168, НСЛ168, у улїци Ал ма шка чи сло 13, у Но вим Сад зе, на катастерскей парцели число 8721, К.О. Нови Сад I, Город Нови Сад. Податки и документацию зоз вимоги ношителя проєкта мож видзиц у просторийох Городскей управи за защиту животного штредку Городу Нового Саду, Улїца Руменацка 110, Нови Сад, роботни днї од 10 до 15 годзин. Шицки заинтересовани, у чаше 10 днї од дня обявйованя того обвисценя, можу дац свойо думанє у писаней форми на адресу Городскей управи за защиту животного штредку Городу Нового Саду.
OGLA[OVANW 021/6613-697, 021/ 6624/708 e-mail: ruske.redakcija@gmail.com
ЯВНА ПОВОЛАНКА Шицким припаднїком рускей националней заєднїци, котри маю даяки кнїжки котри значни за спознаванє руского идентитета, а сцу их подаровац до приручней библиотеки Заводу за културу войводянских Руснацох, можу их придац на адресу: Завод за културу войводянских Руснацох, Футожска 2/3, 21000 Нови Сад. Контакт телефон: 021 548 421, имейл: zavod.rusini@gmail.com
Городска управа за защиту животного штредку Городу Нового Саду на основи члена 10. Закона о преценьованю вплїву на животни штредок (“Службени глашнїк Републики Сербиї”, число 135/04 и 36/09) обявює
ОБВИСЦЕНЄ о поднєшеней вимоги за одлучованє о потреби преценьованя вплїву на животни штредок проєкта Ношитель проєкта Радо слав Бєкич зоз Бачкого Ярку, Марка Орешковича 19, поднєсол вимогу за одлучованє о потреби преценьованя вплїву на животни штредок проєкта “Вибудов обєкта комлекса фарми за дробизґ (обєкт за кури цо ноша вайца, силос за готове єдзенє за кури цо ноша вайца, мишальня, три сило си за кукуруз, силос за сою, усипни кош зоз закрицом, елеваторски шахт и обєкт за польомеханизацию поверхно сци прижемє)” Медзинародна драга 310б, на катастерскей парцели число 2135, К.О. Ченей, Город Нови Сад. Податки и документацию зоз вимоги ношителя проєкта мож видзиц у про сторийох Городскей управи за защиту животного штредку Городу Нового Саду, Улїца Руменацка 110, Нови Сад, роботни днї од 10 до 15 годзин. Шицки заинтере совани, у чаше 10 днї од дня обявйованя того обвисценя, можу дац свойо думанє у писаней форми на адре су Городскей управи за защиту животного штредку Городу Нового Саду.
Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku Gorodu Novogo Sadu na osnovu ~lena 20. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k Republiki Serbi<”, ~islo 135/04 i 36/09) obyvxw
OBVISCENW
CENOVN>K MALIH I POSMERTNIH OGLA[KOH – mala ogla{ka do 20 slova ko{ta 200 dinari – mala ogla{ka vecej yk 20 slova ko{ta 300 dinari – uramikovani tekst ogla{ki, abo vin~ovanki ko{ta 500 dinari – posmertna ogla{ka na wdno polqo ko{ta 600 dinari – posmertna ogla{ka na dva poly ko{ta 1 200 dinari. Cenovn<k va`i od 1. av}usta 2011. roku Ogla{ki mo` poslac na mejl office@ruskeslovo.com лєбо ruske.redakcija@gmail i uplacic na rahunok Novinsko-vidavatelqnej ustanovi “Ruske slovo” u banki Inteza ~islo 160-923244-82. Informaci< mo` dostac na telefon 021/ 6613-697. 3. ЮЛИЙ 2015.
о явним увиду, явней презентациї и явней розправи Студиї о преценьованю вплїву проєкта на животни штредок No{itelq prowkta “Tелеком Сербия” а.д. Таковска 2, Beo}rad, podnwsol vimogu za даванє согласносци на Студию о преценьованю вплїву na `ivotni {tredok prowkta baznej stan<ci mobilnej telefoni< “NS-Bulever cara Lazara-NS03, NSH03, NSU03, NSL03”, у улїци Bulever cara Lazara число 81, у Новим Садзе, na katasterskej parceli ~islo 3931/26, K.O. Нови Сад II, Gorod Novi Sad. Podatki i dokumentacix zoz vimogi no{itely prowkta mo` vidzic u prostorijoh Gorodskej upravi za za|itu `ivotnogo {tredku Gorodu Novogo Sadu, Ul<ca Rumenacka 110, Novi Sad, под час robotniх dnьох od 10 do 15 godzin по 27. юлий 2015. року. У складзе зоз членом 6. Правилнїка о поступку явного увида, презентациї и явней розправи о студиї о преценьовню вплїву на животни штредок (“Slu`beni gla{n<k RS”, 69/05) заинтерсованих орґанох, орґанизацийох и явносц под час тирваня явного увида можу поднєсц зауваги и думаня на студиї о преценьованю вплїву у писаней форми Городскей упрви за защиту животного штредку. Явну розправу и презентацию ше отрима 28. юлия 2015. року, у просторийох Городскей управи за защиту животного штредку Городу Нового Саду, Руменацка 110, Нови Сад, на 11 годзин.
РУСКЕ СЛОВО 31
ИНФОРМАТОР
Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku na osnovi ~lena 29. pasus 1. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k Republiki Serbi<” ~islo 135/04 i 36/09), obyvxw
OBVISCENW
o prinw{enim ri{eню же potrebne precenqovanw vpl>vu и о одредзованю обсягу и змисту студиї о преценьованю вплїву на `ivotni {tredok проєкта радио базней станїци mobilnej telefoni> “НС Станоя Станоєвича” No{itelq prowkta “TELENOR” d.o.o, Novi Beo}rad, Mlade`skih bri}adoh число 90, podnwsol tomu or}anu vimogu za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu застатого стану na `ivotni {tredok prowkta baznej stan<ci mobilnej telefoni< “НС Станоя Станоєвича”, у улїци Станоя Станоєвича число 5, у Новим Садзе, na katasterskej parceli ~islo 729/32, K.O. Нови Сад IV, Gorod Novi Sad. Posle zaprovadzenogo postupku, Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku dny 29. юния 2015. roku prinwsla ri{enw ~islo VI-501-581/15, `e potrebne precenqovanw vpl<vu na `ivotni {tredok и о одредзованю обсягу и змисту студиї о преценьованю вплїву на `ivotni {tredok. Z cilqom obviscovany zainteresovanej yvnosci tekst ri{eny obyvxw {e u calosci: Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku, na osnovi ~lena 10 pasus 4 i 5. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k RS”, ~s. 135/04 i 36/09), ~lena 192. pasus 1. Zakona o ob|im upravnim postupku (“Slu`beni novini SRX” ~islo 33/97 i 31/01 i “Slu`beni gla{n<k RS” ~islo 30/10) i ~lena 11., 34. i 36. Odluki o Gorodskih upravoh Gorodu Novogo Sadu (“Slu`beni novini Gorodu Novogo Sadu”, ~islo 52/08, 55/09 i 11/10, 39/10, 60/10 i 69/13), postupaxci po vimogi no{itely prowkta “TELENOR” d.o.o. Novi Beo}rad, Mlade`skih bri}adoh 90, za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu zastatogo stanu na `ivotni {tredok prowkta радио baznej stan<ci за mobilnu telefonix “НС Станоя Станоєвича”, prino{i
RI[ENW 1. Utverdzuw {e `e za prowkt baznej stan<ci mobilnej telefoni< “НС Станоя Станоєвича”, у улїци Станоя Станоєвича число 5, у Новим Садзе, na katasterskej parceli ~islo 729/32, K.O. Нови Сад IV, Gorod Novi Sad, no{itely prowkta “TELENOR” d.o.o., Mlade`skih bri}adoh 90 (у дальшим тексту: Ношителя Проєкта) potrebne precenqovanw vpl<vu na `ivotni {tredok. 2. Одредзує ше же No{itelq Пrowkta, Студию о преценьованю вплїву на животни штредок за проєкт базней станїци мобилней телефониї < “НС Станоя Станоєвича”, у улїци Станоя Станоєвича число 5, у Новим Садзе, na katasterskej parceli ~islo 729/32, K.O. Нови Сад IV, Gorod Novi Sad, у поглядзе обсягу и змисту, вироби у складзе зоз членом 17. Закона о преценьованю вплїву на животни штредок и Правилнїком о змисту студиї о преценьованю вплїву на животни штредок („Службени глашнїк РС”, число 69/05).
OBGRUNTOVANW No{itelq prowkta “TELENOR” d.o.o. Novi Beo}rad, Mlade`skih bri}adoh 90, podnwsol tomu or}anu vimogu za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu na `ivotni {tredok prowkta baznej stan<ci mobilnej telefoni< “НС Станоя Станоєвича”, у улїци Станоя Станоєвича число 5, у Новим Садзе, na katasterskej parceli ~islo 729/32, K.O. Нови Сад IV, Gorod Novi Saд. Prowkt предвидзує поставянє тросекторней антенскей sistemи хтора будзе мац три антени (за кажди сектор по єдна) и то за перши и други сектор по єдна антена Huawei ATR451606 за обидва радио системи (GSM 900 и UMTS). Азимути антенох за системи GSM 900 и UMTS 20 stupn< (сектор 1), 150 ступнї (сектор 2) и 270 ступнї (сектор 3). Конфиґурация примодавача базней станїци за систему GSM900 2+2+2 а за UMTS 3+3+3. U skladze zoz Zakonom o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok и Правилнїком, o podnw{enej vimogi obviscena yvnosc z ogla{ovanqom u sredstvoh yvnogo informovany i MZ “Бистрица”. U zoz zakonom predpisanim terminw nw doru~eni dumany zainteresovanih or}anoh, or}anizacijoh i yvnosci. Zoz ~lenom 144. Zakona o planovanx i vibudovi (“S.G. RS” ~islo 72/09, 81/09, 64/10-Odluka US од 19. септембра 2010. року 24/11, 121/12 42/13-Odluka US, 50/13-Odluka US, 98/13 Одлука УС, 132/14 и 145/14)) zoz htorim utverdzena okremna fajta obwktoh za htori nw potrebne obezpe~ovac akti kompetentnogo or}anu za vibudov, odnosno akt za
32 РУСКЕ СЛОВО
okon~ovanw vibudovi, a medzi n<ma i no{a~e antenoh zoz antenami na postoycih budinkoh, dragoh, infrastrukturi i kontejneroh elektronskej komunikaci<, yk i tipskih kabinetoh baznih stan<coh na odvituxcih no{a~oh, u skladze zoz dumanqom Ministerstva `ivotnogo {tredku, rudarstva i prostornogo planovany ~islo 353-02-01676/2011-02 od 12. xliy 2011. roku, ta no{itelq prowktu nwma obovyzku doru~ic vivod zoz urbanisti~nogo planu lwbo potverdzeni urbanisti~ni prowkt, odnosno akt o urbanisti~nih uslovijoh htori nw star{i od wdnogo roku yk an< idejne ri{enw, lwbo prowkt, lwbo vivod zoz idejnogo prowkta. Ґу наведзеному проєкту ношитель проєкта приложел: Контракт о закупе хтори заключени медзи Квартельним будинком зоз Нового Саду, улїца Станоя Станоєвича число 5 и „Теленор” д.o.o. зоз Беоґраду, Младежских бриґадох число 90, за локацию „НС Станоя Станоєвича”, Информацию о локациї за парцелу число 729/32 К.О. Нови Сад IV, хтору видала Городска управа за урбанизем и квартельни роботи Городу Нового Саду, число V-353-174/15 од 4. мaя 2015. року, Фахову оцену обтерхованя животного штредку у локалней зони базней станїци мобилней телефониї “НС Станоя Станоєвича”, число звиту: 1803/15-50 МК и Фахову оцену обтерхованя животного штредку у локалней зони базней станїци мобилней телефониї „НС Станоя Станоєвича” ВИМЕНКИ, число звиту: 1803/15-50 МК/I, хтору виробела акредитована Лабаратория Института “Ватроґаз” zoz Нового Саду. Радио бazna stan<ca mobilnей telefoniї “НС Станоя Станоєвича”, ma vkupnu efektivnu виzarxxcu moc од 348 W по секторе за перши и други сектор и 480 W за трeци сектори, за систему GSM 900 а за систему UMTS vkupnа efektivnа zarxxcа moc 1473 W по секторе за перши и други сектор и 1507 W за треци сектор. Posle rozpatrany vimogi no{itely prowkta i podatkoh o predmetnej lokaci<, harakteristikoh i precenqovanx mo`l<vih vpl<voh navedzenogo prowkta na `ivotni {tredok, a maxci u oglydze, `e predmetna radio bazna stan<ca ma efektivnu vizarююцу moc vek{u yk 250 W i mo`e mac zna~nwj{i vpl<v na `ivotni {tredok-to~ku 12. podto~ka 13. Telekomunikacijni obwkti mobilnej telefoni< (baznej radio stan<ci) L<stini II Uredbi o utverdzovanx L<stini prowktoh za htori obovyzne precenqovanw vpl<vu i L<stini prowktoh za htori mo` vimagac precenqovanw vpl<vu na `ivotni {tredok (“S.G. RS” ~islo 114/08), a tot or}an u skladze zoz ~lenom 10. pasus 4. Zakona o precenqovanx vpl<vu odlu~el `e potrebne precenqovanw vpl<vu. Zoz ~lenom 10. pasus 5. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok, predpisane `e zoz odluku zoz htoru ше utverdzuw `e potrebne precenqovanw vpl<vu prowkta na `ivotni {tredok, nadpatraxci or}an mo`e odredzic i obsyg i zmist studi< o precenqovanx vpl<vu, co u tim slu~ax zrobene. Okrem rozpatrany intenziteta vpl<vu (vira`eni zoz efektivnu vizarjovanu mocnoscu po{oreny), nadpatraxci or}an u konkretnim slu~ax rozpatrel i tirvanw vpl<vu – bazna stan<ca predstavy kontinualne `ridlo zarjоvаny. Primenxci na~ala prevenci< i predostro`nosci (~len 9. pasus 1. podto~ku 2. Zakona o za|iti `ivotnogo {tredku (“S.G. RS”, ~s. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon, 72/09 – dr. zakon i 43/11 – odluka US), zoz htorim {e vimaga `e ka`da aktivnosc mu{i buc planovana и zaprovadzena na sposob `e medzi in{im predstavy najmen{i rizik za lxdske zdravw, zoz Studix potrebne dokazac `e za predmetni prowkt budze primenwna najlwp{a rozpolaгuxca i dostupna tehnolo}iy, tehn<ka i oprema. Maxci u oglydze napredok navedzene, а окреме специфичносц локациї (густо населєна бивательна зона) нєобходнє виробиц документ зоз хторим ше анализує и оценює квалитет творительох животного штредку на одредзеним просторе, medzisobni vpl<v isnuxcih i planovanih aktivnoscoh i utverdzux usloviy i miri za zoperanw, zmen{anw i odklonqovanw ~kodl<vih vpl<voh na `ivotni {tredok yk i mirи u slu~ax вдереня i obezpe~ic provadzenw vpl<vu `ridlа zarjovany, a to {e viklx~no mu{i obezpe~ic zoz Studix o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok, htoru bi trebal virobic multidisciplinarni fahovi tim. Na osnovi gore navedzenogo, ri{ene yk u dispozitive. Pouka o pravnim l<ku: Prociv togo ri{eny ношитель проєкта mo`e viyvic `albу Pokra<nskomu sekretariytu za urbanizem, budovatelqstvo i za|itu `ivotnogo {tredku u ~a{e 15 dn< od dny primany ri{eny, po tim or}anu. Zainteresovana yvnosc mo`e обyvic `albu prociv togo ri{eny u ~a{e 15 dn< od dny obyvjovany u sredstvoh yvnogo informovany, po tim or}anu.
MALI OGLA[KI DIHTOVANW oblakoh i dzveroh zoz neopren-}umu. Telefon: 063/8238767. PRAVIME po meri roletni i garmonikovo dzveri. Tel: 063/8238767 i (025) 58-27-710. *** ВИДАВАМ єдно и пол хижови квартель за два у особи у Новим Садзе, нєдалєко од Сайму. Телефон: 064/36-44-505.
Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku Gorodu Novogo Sadu na osnovu ~lena 20. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k Republiki Serbi<”, ~islo 135/04 i 36/09) obyvxw
OBVISCENW
о явним увиду, явней презентациї и явней розправи Студиї о преценьованю вплїву проєкта на животни штредок No{itelq prowkta “Tелеком Сербия” а.д. Таковска 2, Beo}rad, podnwsol vimogu za даванє согласносци на Студию о преценьованю вплїву na `ivotni {tredok prowkta baznej stan<ci mobilnej telefoni< “NS-TK CENTERNS02, NSH02, NSU02, NSL02”, у улїци Народних геройох 2, у Новим Садзе, na katasterskej parceli ~islo 241, K.O. Нови Сад II, Gorod Novi Sad. Podatki i dokumentacix zoz vimogi no{itely prowkta mo` vidzic u prostorijoh Gorodskej upravi za za|itu `ivotnogo {tredku Gorodu Novogo Sadu, Ul<ca Rumenacka 110, Novi Sad, под час robotniх dnьох od 10 do 15 godzin по 27. юлий 2015. року. У складзе зоз членом 6. Правилнїка о поступку явного увида, презентациї и явней розправи о студиї о преценьовню вплїву на животни штредок (“Slu`beni gla{n<k RS”, 69/05) заинтерсованих орґанох, орґанизацийох и явносц под час тирваня явного увида можу поднєсц зауваги и думаня на студиї о преценьованю вплїву у писаней форми Городскей упрви за защиту животного штредку. Явну розправу и презентацию ше отрима 28. юлия 2015. року, у просторийох Городскей управи за защиту животного штредку Городу Нового Саду, Руменацка 110, Нови Сад, на 12 годзин.
3. ЮЛИЙ 2015.
ИНФОРМАТОР Покраїнски секретарият за урбанизем, будовательство и защиту животного штредку, на основи члена 10. Закона о преценьованю вплїву на животни штредок („Службени глашнїк Републики Сербиї”, число 135/04) обявює
ОБВИСЦЕНЄ
о поднєшеней вимоги за одлучованє о потреби виробку студиї о преценьованю вплїву на животни штредок Ношитель проєкта „Трибекс” д.о.о. зоз Сримскей Каменици, улїца Войводи Путнїка чс. 79, поднєсол вимогу за одлучованє о потреби преценьованя вплїву на животни штредок проєкта Баґерованє ричного наношеня зоз корита рики Дунай км 1249+000 до км 1249+800, на катастерских парцелох число 6610/1 и 6610/2 КО Петроварадин СО Нови Сад. Податки и документацию зоз вимоги ношителя проєкта мож достац на увид у просторийох Pokra<nskogo sekretariytu za urbanizem, budovatelqstvo i za|itu `ivotnogo {tredku, Bulevar Mihajla Pupina 16, Novi Sad (pri`emw, kancelariy ~s. 39). Шицки заинтересовани, у чаше од 10 днї од дня обявйованя того обвисценя, можу доручиц свойо думанє у писаней форми на адресу Секретарияту.
Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku na osnovi ~lena 29. pasus 1. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k Republiki Serbi<” ~islo 135/04 i 36/09), obyvxw
OBVISCENW
o prinw{enim ri{eню же potrebne precenqovanw vpl>vu и о одредзованю обсягу и змисту студиї о преценьованю вплїву на `ivotni {tredok проєкта радио базней станїци mobilnej telefoni> “НС Адице 3” No{itelq prowkta “TELENOR” d.o.o., Novi Beo}rad, Mlade`skih bri}adoh число 90, podnwsol tomu or}anu vimogu za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu застатого стану na `ivotni {tredok prowkta baznej stan<ci mobilnej telefoni< “НС Адице 3”, у улїци Илиє Ґарашанина 2, na katasterskej parceli ~islo 2598/1, K.O. Ветерник, Gorod Novi Sad. Posle zaprovadzenogo postupku, Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku dny 22. юния 2015. roku prinwsla ri{enw ~islo VI-501-536/15, `e potrebne precenqovanw vpl<vu na `ivotni {tredok и о одредзованю обсягу и змисту студиї о преценьованю вплїву на `ivotni {tredok. Z cilqom obviscovany zainteresovanej yvnosci tekst ri{eny obyvxw {e u calosci: Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku, na osnovi ~lena 10 pasus 4 i 5. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k RS”, ~s. 135/04 i 36/09), ~lena 192. pasus 1. Zakona o ob|im upravnim postupku (“Slu`beni novini SRX” ~islo 33/97 i 31/01 i “Slu`beni gla{n<k RS” ~islo 30/10) i ~lena 11., 34. i 36. Odluki o Gorodskih upravoh Gorodu Novogo Sadu (“Slu`beni novini Gorodu Novogo Sadu”, ~islo 52/08, 55/09 i 11/10, 39/10, 60/10 i 69/13), postupaxci po vimogi no{itely prowkta “TELENOR” d.o.o. Novi Beo}rad, Mlade`skih bri}adoh 90, za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu zastatogo stanu na `ivotni {tredok prowkta радио baznej stan<ci за mobilnu telefonix “НС Адице 3”, prino{i
RI[ENW 1. Utverdzuw {e `e za prowkt baznej stan<ci mobilnej telefoni< “НС Адице 3”, у улїци Илиє Ґарашанина 2, na katasterskej parceli ~islo 2598/1, K.O. Ветерник, Gorod Novi Sad, no{itely prowkta “TELENOR” d.o.o., Mlade`skih bri}adoh 90 (у дальшим тексту: Ношителя Проєкта) potrebne precenqovanw vpl<vu na `ivotni {tredok. 2. Одредзує ше же No{itelq Пrowkta, Студию о преценьованю вплїву на животни штредок за проєкт базней станїци мобилней телефониї „НС Адице 3”, у улїци Илиє Ґарашанина 2, na katasterskej parceli ~islo 3743/12, K.O. Ветерник, Gorod Novi Sad, у поглядзе обсягу и змисту, виробку у складзе зоз членом 17. Закона о преценьованю вплїву на животни штредок и Правилнїком о змисту студиї о преценьованю вплїву на животни штредок („Службени глашнїк РС”, число 69/05).
OBGRUNTOVANW No{itelq prowkta “TELENOR” d.o.o. Novi Beo}rad, Mlade`skih bri}adoh 90, podnwsol tomu or}anu vimogu za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu na `ivotni {tredok prowkta baznej stan<ci mobilnej telefoni< “НС Адице 3”, у улїци Илиє Ґарашанина 2, na katasterskej parceli ~islo 3743/12, K.O. Ветерник, Gorod Novi Sad. Prowkt предвидзує поставянє тросекторней антенскей sistemи за обсяги GSM 900 и UMTS. За обсяги GSM 900 и UMTS хасную ше три антени (за кажди сектор по єдна) К742266. Азимути антенох за 80 stupn< (сектор 1), 240 ступнї (сектор 2) и 330 ступнї (сектор 3). Конфиґурация примодавача базней станїци за систему GSM900 2+2+2 а за UMTS 3+3+3. U skladze zoz Zakonom o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok и Правилнїком, o podnw{enej vimogi obviscena yvnosc z ogla{ovanqom u sredstvoh yvnogo informovany i MZ “Адице”. U zoz zakonom predpisanim terminw nw doru~eni dumany zainteresovanih or}anoh, or}anizacijoh i yvnosci. Zoz ~lenom 144. Zakona o planovanx i vibudovi (“S.G. RS” ~islo 72/09, 81/09, 64/10-Odluka US од 19. септембра 2010. року 24/11, 121/12 42/13-Odluka US, 50/13-Odluka US, 98/13 Одлука УС, 132/14 и 145/14)) zoz htorim utverdzena okremna fajta obwktoh za htori nw potrebne obezpe~ovac akti kompetentnogo or}anu za vibudov, odnosno akt za okon~ovanw vibudovi, a medzi n<ma i no{a~e antenoh zoz antenami na postoycih budinkoh, dragoh, in-
3. ЮЛИЙ 2015.
frastrukturi i kontejneroh elektronskej komunikaci<, yk i tipskih kabinetoh baznih stan<coh na odvituxcih no{a~oh, u skladze zoz dumanqom Ministerstva `ivotnogo {tredku, rudarstva i prostornogo planovany ~islo 353-02-01676/2011-02 od 12. xliy 2011. roku, ta no{itelq prowktu nwma obovyzku doru~ic vivod zoz urbanisti~nogo planu lwbo potverdzeni urbanisti~ni prowkt, odnosno akt o urbanisti~nih uslovijoh htori nw star{i od wdnogo roku yk an< idejne ri{enw, lwbo prowkt, lwbo vivod zoz idejnogo prowkta. Ґу наведзеному проєкту ношитель проєкта приложел: Информацию о локациї за парцелу число 2598/1 К.О. Ветерник, хтору видала Городска управа за урбанизем и квартельни роботи Городу Нового Саду, число V-353173/15 од 28. априла 2015. року, Контракт о закупе хтори заключени медзи Милорадом Раденковичом, зоз Нового Саду, Илиє Ґарашанина 2 и „Теленор” д.o.o. Нови Беоґрад, Младежских бриґадох число 90, Фахову оцену обтерхованя животного штредку у локалней зони базней станїци мобилней телефониї “НС Адице 3”, число 1903/15-51 IT и Фахову оцену обтерхованя животного штредку у локалней зони базней станїци мобилней телефониї “НС Адице 3”-ВИМЕНКИ, число 1903/15-51 IT/I хтору виробела акредитована Лабаратория Института “Ватроґаз” zoz Нового Саду. Бazna stan<ca mobilnей telefoniї “НС Адице 3”, ma vkupnu efektivnu виzarxxcu moc од 899,56 W (за шицки три сектори) за системи GSM 900 а за систему UMTS vkupnа efektivnа zarxxcа moc 3412,88 W (за шицки три сектори). Posle rozpatrany vimogi no{itely prowkta i podatkoh o predmetnej lokaci<, harakteristikoh i precenqovanx mo`l<vih vpl<voh navedzenogo prowkta na `ivotni {tredok, a maxci u oglydze, `e predmetna radio bazna stan<ca ma efektivnu vizarююцу moc vek{u yk 250 W i mo`e mac zna~nwj{i vpl<v na `ivotni {tredok-to~ku 12. podto~ka 13. Telekomunikacijni obwkti mobilnej telefoni< (baznej radio stan<ci) L<stini II Uredbi o utverdzovanx L<stini prowktoh za htori obovyzne precenqovanw vpl<vu i L<stini prowktoh za htori mo` vimagac precenqovanw vpl<vu na `ivotni {tredok (“S.G. RS” ~islo 114/08), a tot or}an u skladze zoz ~lenom 10. pasus 4. Zakona o precenqovanx vpl<vu odlu~el `e potrebne precenqovanw vpl<vu. Zoz ~lenom 10. pasus 5. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok, predpisane `e zoz odluku zoz htoru ше utverdzuw `e potrebne precenqovanw vpl<vu prowkta na `ivotni {tredok, nadpatraxci or}an mo`e odredzic i obsyg i zmist studi< o precenqovanx vpl<vu, co u tim slu~ax zrobene. Okrem rozpatrany intenziteta vpl<vu (vira`eni zoz efektivnu vizarjovanu mocnoscu po{oreny), nadpatraxci or}an u konkretnim slu~ax rozpatrel i tirvanw vpl<vu – bazna stan<ca predstavy kontinualne `ridlo zarjоvаny. Primenxci na~ala prevenci< i predostro`nosci (~len 9. pasus 1. podto~ku 2. Zakona o za|iti `ivotnogo {tredku (“S.G. RS”, ~s. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon, 72/09 – dr. zakon i 43/11 – odluka US), zoz htorim {e vimaga `e ka`da aktivnosc mu{i buc planovana и zaprovadzena na sposob `e medzi in{im predstavy najmen{i rizik za lxdske zdravw, zoz Studix potrebne dokazac `e za predmetni prowkt budze primenwna najlwp{a rozpolaгuxca i dostupna tehnolo}iy, tehn<ka i oprema. Maxci u oglydze napredok navedzene, а окреме специфичносц локациї (густо населєна бивательна зона) нєобходнє виробиц документ зоз хторим ше анализує и оценює квалитет творительох животного штредку на одредзеним просторе, medzisobni vpl<v isnuxcih i planovanih aktivnoscoh i utverdzux usloviy i miri za zoperanw, zmen{anw i odklonqovanw ~kodl<vih vpl<voh na `ivotni {tredok yk i mirи u slu~ax вдереня i obezpe~ic provadzenw vpl<vu `ridlа zarjovany, a to {e viklx~no mu{i obezpe~ic zoz Studix o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok, htoru bi trebal virobic multidisciplinarni fahovi tim. Na osnovi gore navedzenogo, ri{ene yk u dispozitive. Pouka o pravnim l<ku: Prociv togo ri{eny ношитель проєкта mo`e viyvic `albу Pokra<nskomu sekretariytu za urbanizem, budovatelqstvo i za|itu `ivotnogo {tredku u ~a{e 15 dn< od dny primany ri{eny, po tim or}anu. Zainteresovana yvnosc mo`e обyvic `albu prociv togo ri{eny u ~a{e 15 dn< od dny obyvjovany u sredstvoh yvnogo informovany, po tim or}anu.
РУСКЕ СЛОВО 33
СПОРТ КОГУЦИКИ ФК „СЛАВИЯ” ЗОЗ НОВОГО ОРАХОВА
УСПИШНИ НА ТУРНИРУ У ПАЧИРУ Концом юния когуцики ФК Но, екипа ФК „Раднички” по„Славия” зоз Нового Орахова бедзел домашнїх зоз 8:3. Так участвовали на меморийалним Славия освоєла перше место, турниру ,,Милан Проле – ДжиРаднички друге, а домашнї Паґи” у Пачиру. На турниру окрем чир завжал треце место. домашнїх бавели екипи ФК Тренер когуцикох Славиї „Раднички” зоз Баймоку и ФК Яким Гайдук Кико бул задово„Славия” зоз Нового Орахова. льни зоз бависком Славийових Бавело ше по системи кажде когуцикох котри ше до конца зоз каждим. У першим змаганю притримовали його совитох, та Славия надбавела Раднички и нє виостал анї резултат. Орґазаслужено победзела зоз 4:1. низация турнира була на висоЗоз домашнїма Славия бавела ким уровню и шицким учашнїнєришено 5:5. Но, важне надком турнира длуго останє у паБудуци першотимци помнуц же когуцики Славиї буметаню друженє после одбавели лєпши и од домашнїх и водзели зоз 5:2, алє нажаль при них змаганьох. концу вистали и домашнїм ше зоз кус спортского щесца поПионире Славиї ше змагаю у Општинскей лиги Бачка спишело вировнац резултат. Тополя и Мали Идьош. Першенство закончене, а змагали У остатнїм змаганю, котре було Ораховчаньом найинтере- ше дзевец екипи. Славийово пионире завжали пияте месантнєйше, понеже ґол разлика одлучовала о першим месце. сто. Лю. Рац
ФОДБАЛЕРЕ ФК „ИСКРА”
РЕНОВИРАНЄ ПРОСТОРИЙОХ Фодбалски клуб „Искра”, лєтню паузу вихаснує же би обновел и оправел свойо просториї на стадиону. Лєтня пауза котра почала у юнию за управу Kлуба Искра будзе роботна, понеже активно буду робиц же би ше злєпшало условия за фодбалерох, односно предлужа уж започати роботи коло нового будинку у котрим ше находза зоблєкальнї, канцелария и квартель за домара. Затераз положени циви коло будинку, а плановани роботи коло клубу за друженє на ста-
диону и вилїванє дражки, алє цо на концу будзе поробене, у велькей мири завиши и од финансийних средствох. Пре чежшу финансийну ситуацию Kлуба и пре зменшани средства котри доставали зоз општини Вербас, руководство Искри було примушене знаходзиц ше и з тей нагоди руководство Искри жада подзековац шицким котри помогли Искри у прешлей сезони. Руководство подзековало польопривредним ґаздовством Бояна и Срдяна Мунича, ґаздовству Иґора Сакача, Владимира Копчанского и Мири Ґрешак. Искри на рижни способи помагали и подприємствa „Фарм Коп”, ОЗЗ „Клас”, „СтаклоРам”, Ремеселнїцкe здруженє, кломферска роботня „Мандич” зоз Кули, бензинскa пумпa „Бокс Петрол”, СТР „Любоєвич”, СЗР „Ас Вулканизер”, „ТСВ дисконт” Коцур и аеродром „Никола Тесла”. Почали роботи на злєпшаню З. Колєсар условийох у просторийох
34 РУСКЕ СЛОВО
У ШИДЗЕ „ЗАГАШЕНИ” СПОРТСКИ ЦЕНТЕР
ПАРТИЗАН НОШИТЕЛЬ СПОРТСКИХ АКТИВНОСЦОХ После велїх рокох у Шидзе запровадзени поступок ликвидованя ЯП „Спортски центер”, а ношитель спортских активносцoх убудуце будзе Установа за физичну културу и спортску рекреацию „Партизан”. Длугши час ше бешедовало же Спортски центер нє годзен еґзистовац як явне подприємство и же би го требало трансформовац до установи, а у тим случаю би могол доставац и субвенциї од держави, бо як явне подприємство по предписаньох то було нєможлївe. Тоти роздумованя концом прешлого рока „пререзала” державна ревизорска институция хтора зауважела же Спортски центер нє годзен функционовац як потераз. Прешли даскельо мешаци и локална самоуправа 1. юния порушала поступок ликвидованя Спортского центра. За ликвидацийного управителя СО Шид меновала Миодраґа Марковича, потерашнього директора. До питаня пришло роботне анґажованє 11 занятих хтори буду мушиц пойсц на биро. На схадзки СО 1. юния Маркович гварел одборнїком же активносци коло 500 спортистох нє буду загрожени. На схадзи СО хтора отримана прешлoго тижня, СО принєсла одлуку же би спортску галу, хтора власносц локалней самоуправи, дала на хаснованє Партизану. Маркович тераз ма задаток запровадзиц ликвидацийни поступок, а Влада Колар, директор Партизану ше муши остарац же би шицко функционовало. Вл. Дї. 3. ЮЛИЙ 2015.
СПОРТ СПОРТСКИ БАВИСКА „ЯША БАКОВ” – ТУРНИР У ФОДБАЛУ ЗА ПИОНИРОХ
НАЙЛЄПШИ БУЛИ ДОМАШНЇ Прешлей нєдзелї на Ярашу, стадиону ФК „Русин”, отримани змаганя Спортских бавискох „Яша Баков” за пионирох. На турнире участвовали екипи Русина зоз Руского Керестура, Бачкей зоз Дюрдьова и Искри зоз Коцура. Бавело ше 2 х 20 минути по системи – кажде з каждим. Змаганя судзели реґистровани судийове зоз Руского Керестура
У
першим змаганю на турниру бавели пионире ФК „Русин” и ФК „Искра”. Домашнї були лєпши од самого початку, а тото потвердзел и резултат змаганя – 2:1 (2:0) за Русин. Перши ґол дал Виславски хтори дакус „таргнул” коцурских фодбалерох хтори превжали инициятиву. Єдну Искрову гришку добре вихасновал Будински и зоз добрим бицом звекшал резултат на 2:0. У другим полчасу Искра зменшала резултат на 2:1, а ґол дал Арх. То бул конєчни резултат змаганя гоч ше Коцурци намагали вировнац резултат. У другим змаганю бавели ФК „Русин” и ФК „Бачка”. И тото змаганє Кере стурци до стали зоз истим резултатом як и зоз Искру – 2:1. Перши ґол Дюрдьовчанє дали сами себе, а на 2:0 звекшал Будински. У другим полчасу на терену ше одвивала права „пионирска драма”. Перше Тривунович зменшал на 2:1, а по сле того ґола бавяче Бачкей ище баржей прицисли на ґол Русина. Бачка мала вельо нагоди же би вировнала резултат, бо домашнї страцели моц.
Преше место освоєли пионире ФК „Русин”
Друге место: пионире ФК „Бачка”
Треце место завжали пионире ФК „Искра”.
СОСТАВ ЕКИПОХ За побиднїцку пионирску селекцию ФК „Русин” бавели: Ф. Тома, Джуджар, Дудаш, С. Тома, Стрибер, Гарди, Саянкович, Будински, Виславски, Папуґа, Рац. За другопласовану екипу ФК „Бачка” бавели: Цукич, Сивчевич, Миловац, Чавич, Нович, Вуєвич, Станкович, С. Тривунович, Петрович, Деянович, М. Тривунович, Михалєвски. За пионирох ФК „Искра” хтори на трецим месце бавели: Дарио Михняк, Дамян Михняк, Хромиш, Варґа, Арх, Штрбац, Сакач, Ваяґич, Бокан, Арва, Мезеи, Няради, Човс. 3. ЮЛИЙ 2015.
Русин бавел на контри, а пред конєц того змаганя, судия Орос оправдано до судзел пенал за Бачку. Тривунович бил пенал, нє дал ґол, та ше Русинови по спишело зачувац резултат. У трецим змаганю на турнире, у борби за друге и треце ме сто, помедзи ФК „Искру” и ФК „Бачка” лєпши були Дюрдьовчанє. Перши ґол за Бачку дал Тривунович зоз одличним бицом з далєка, а Деянович звекшал на 0:2. Потим Дюрдьовчанє шоровали нагоди, раз потрафели стативу, а швидки бавяч Искри, Бокан зменшал резултат на 1:2. У другим полчасу бавячом Искри ше удало вировнац резултат зоз ґолом Ваяґича, а вец Бачка превжала инициятиву. Петрович дал два ґоли – 2:4, Станкович звекшал резултат на 2:5, а Тривунович по ставел конєчни резултат того змаганя – ФК „Искра” – ФК „Бачка” 2:6 (1:2). Преше ме сто освоєли пионире ФК „Русин” зоз 6 бодами, друге ме сто ФК „Бачка” зоз 3 бодами, а треце ме сто завжали пионире ФК „Искра”. На тим турнире очековало ше и пионирску селекцию ФК „Кула”. Першопласована екипа до стала медалї Спортских бавискох „Яша Баков”, а у мено орґанизаторох, ФК „Русин”, Борис Шайтош и Златко Саянкович, капитеном В. Сеґеди подзелєли дипломи.■
РУСКЕ СЛОВО 35
КЕЙ С У Р Л А В И Т С ” Е А Ф Ж . У 4 Р А И5 Н Н Е А В М Р ОТРИ ЛТУРИ „ЧЕ КУ
■ ЯКИ ПОТРЕБИ ПОДРУЧНИХ
КАНЦЕЛАРИЙОХ НАЦИОНАЛНОГО СОВИТУ? ЦЕНА 30 ДИНАРИ
Гоч и того року хвиля грожела, заш лєм, перши два днї потримала, та „Пупче” и Шветочни концерт, як и Керестурски саям отримани у школским дворе, а змаганє за найкрасши глас у сали Дома култури. На пиятим Керестурским сайме представела ше и наша Установа.
Фото: Любомир Дудаш
Фото: Лю. Дудаш, С. Надь, М. Афич
Найвекше и найстарше швето култури Фестивал „Червена ружа” отримани у Руским Керестуре од 26. по 28. юний.
РОК LXXI ЧИСЛО 26 (3635) НОВИ САД, 3. ЮЛИЙ 2015. РОКУ
■54. ФЕСТИВАЛ КУЛТУРИ
РУСНАЦОХ „ЧЕРВЕНА РУЖА”