Х О К Д Е Р П Х И Ш А Н ЄДЛА После спортскей часци на Централней преслави Националного швета Руснацох, у просторийох Културно-просвитного дружтва „Карпати” у Вербаше вредни ґаздинї пририхтали етностол. Вон задумани же би нас шицких здогаднул на єдла хтори дакеди нашо предки пририхтовали каждодньово и на вельки швета. На столє були традицийни єдла хтори ше рихта за Крачун – риба на тепши, капущанїки, бобальки, орехи и мед; за Вельку ноц – варена шунка, колбаса, сирец, писанки, хрин, як и каждодньово єдла у тей часци рока – студзенїна, сланїна, курени колбаси. На столє ше нашло места и за єдла хтори ше ношело на польо – сланїна, цибуля, кромплї на лупу. Таки стол би ше нє могло задумац и без лакоткох як цо: ґоргелї, белюши, геровци, шапи, рейтеши. Велї нащивителє таки єдла пробовали першираз. Координатор тей часци преслави була Нада Лендєр хтора надпомла же пририхтованє єдлох нє чежке, алє вимага часу и сцерпеня. На тот завод стол пририхтали дванац жени, а було тельо нарихтане же остало и за „бичак”. А. П.
РОК LXXI ЧИСЛО 3 (3612) НОВИ САД, 23. ЯНУАР 2015. РОКУ
■ MAЛЮНКИ ЗБОГАЦЕЛИ ПРЕСЛАВУ ЦЕНА 30 ДИНАРИ
Фото: Михайло Зазуляк
ЕТНО СТОЛ
■ НАЦИОНАЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У ВЕРБАШЕ
ПРЕДПЛАТНЇК, ЧИ КЛИК не место маю и новини, дзе буду наявйовани теми хтори читаче годни пречитац у друкованим виданю. Нашо други виданя – „Заградка”, МАК, „Шветлосц” и НВУ „Руске слово” концом прешлого року, точнєйше 4. кнїжки, буду мац свойо окремни боки. Кажде виданє децембра 2014. року, презентовала явносци, а насам- будзе обробене на прикладни способ, буду представени предз нашим читачом, нови сайт. За презентацию од- нови числа часописох, алє и основни информациї о тим редзени праве тот датум, бо на тот дзень пред 90 роками дзе мож тоти виданя купиц и по хторей цени. Виданя вишли перши друковани новини по руски, „Руски нови- маю окремну важносц нє лєм за нашу Установу, алє и за ни”, а того року, 15. юния, наша Установа означи 70-роч- цалу заєднїцу, з оглядом на доприношенє котре даваю нашому образованю и култури взагалї. Ушорйованє тих бонїцу иснованя. Теди, пред 90 роками, писане, односно видруковане сло- кох на сайту наш приоритет и у тим моменту ше пририхво на паперу була велька и скоро обовязуюца робота за ка- тую за обявйованє. жду заєднїцу хтора жадала же би єй припаднїки були На сайту и други обласци як цо то „Мозаїк” хтори облаобразовани, информовани о тим цо ше случує у других пя рижни теми – рецепти, стари фотоґрафиї, рижни инзаєднїцох, у других державох, обласцох дружтвеного жи- тересантносци и написи зоз „Руских новинох”. У планє вота, церквох... Подобна ситуация и нєшка. Розлика лєм у и окремна рубрика у хторей нашо нащивителє годни питим же технолоґия и комуникация нательо пошли напре- сац, коментаровац и посилац свойо фотоґрафиї, рецепти лєбо видео материяли. док же ше медиї хтори сцу „преТераз ше рахує кельо на сайту дахто З часом ше сиґурно и сайт жиц” муша влапиц до кола зоз сучасну технолоґию. Но, ту треба направи клики. И нє лєм тото, алє и кельо будзе меняц. Будземе го прилагодзовац, додавац змисти, дахто приходзи на сайт, кельо ше надпомнуц же ше интернет препреширйовац, алє вше будзезатримує, кельо боки поопатра, чи дацо зентация барз швидко розвива, и ме мац на розуме же пре кого подзелї на дружтвених мрежох... наисце треба буц „фрик” же би то робиме, а знаме и як ше у ше попровадзело шицки иновациї. Но, тото цо у основи остава нєпременєне од самого нєшкайши час рахує кельо дахто успишни у своєй робопочатку то сама клїтинка, односно информация. Шицко ти. Нє же вецей нє важне кельо ма дахто предплатнїкох, друге о чим тераз ту бешеда то способ як ше тоту инфор- лєбо у кельо прикладнїкох друковани виданя – тераз ше рахує кельо на сайту дахто направи клики. И нє лєм томацию пласує хасновательом. Нє так же наша Установа нє мала свой сайт, и же аґен- то, алє и кельо дахто приходзи на сайт, кельо ше затриция Рутенпрес нє окончовала нашу основну дїялносц – мує, кельо боки поопатра, чи дацо подзелї на дружтвеинформованє (ту нє бешедуєм о друкованих виданьох). них мрежох... То окремна аналитика... Скорейши сайт нє стартовал найлєпше, а роботни кадри Тото цо би требало ту спомнуц то „габа диґитализациї” нє були цалком оспособени за роботу у тей обласци. Кед од котрей нє треба сцекац, а нє шмеме допущиц анї же заняти прешли потребну обуку, шицко ше, як колєсо, по- би нас заобишла. Нє лєм нашу Установу, алє цалу заєдчало саме обрацац. Дошло ше по идею же би требало нїцу. Ище на початку свойого мандату, перши директор отвориц нови сайт котри би интеґровал Рутенпрес, як и Заводу за културу войводянских Руснацох Мирослав Кешицки други нє менєй значни виданя –„Заградка”, вежди почал бешеду о диґитализациї цалого руского МАК, „Шветлосц” и кнїжки. Так би шицко було на єд- скарбу. И мал право, бо кед спатраме лєм 70 (односно ним месце, доступне каждому, гоч дзе и гоч кеди. О тим 90) роки друкованих новинох – кельо ту єст тексти, информациї, рижни зазначени поєдиносци зоз нашей преше ту и роби – о доступносци информацийох. Сайт обдумани так же би „найживши” елемент сайту бул шлосци виписани на паперу хтори з часом препада, нєРутенпрес, бо вон дньово понука вистки. Ту свойо сиґур- дайбоже ище лєпше гори – чкода би була нєпреповедзена. Най нє споминам други нашо институциї. Даєдни заєднїци з котрима жиєме уж гет одишли у тим процесу. Прето диґитализация нашого скарбу питанє цалей заєднїци, таки є важни же би кажде мушел мац свидомосц о тим и кажде би требал дац доприношенє тому процесу. Бо, и найсовершенше обдумана и орґанизована диґитализация будзе тирвац роками. На концу, треба наглашиц и тото же и попри вше частейших предвидзованьох же о даскельо роки друковани медиї нє будзе хто купиц, же ше шицко преселї до виртуалного простору, наша Установа прешвечена же вше будземе мац своїх читачох, алє ше будземе и намагац же би у нашей роботи клики и предплатнїки вєдно крачали до будучносци.■ Пише: Ясмина ДЮРАНЇН, редакторка веб сайта
2 РУСКЕ СЛОВО
23. ЯНУАР 2015.
УВОДНЇК
ЗМИСТ Пише: Борис ВАРҐА, одвичательни редактор
ПОСЛЕ „ТРИЮМФА” – „ПРЕВИПИТОВАНЄ” Национални дзень Руснацох у Вербаше
■ Тижньовнїк 4–5. Госци и домашнї на Националним швету
■ Нашо места 6–11. Преслава Дня Руснацох по наших местох
■ Култура и просвита 12–17. Централна манифестация у Вербаше
■ Економия 18–19. Продукция курчатох у Дюрдьове
■ Руске слово” у швеце
” Орґанизованє Руснацох у Горват20–21. скей (2) ■ Людзе, роки, живот 22–23. Наш госц – макетар зоз Шиду, Мирко Беркеш
■ Духовни живот 24. Богоявлєнє и пошвецанє обисцох
■ Информатор
26–28. Оглашки и In memoriam
■ Спорт 30–31. Голубарски клуб „Сербски шарканї” 31. Найлєпши спортиста АК „Русин” На насловним боку – Наступ домашнїх на централней преслави Дня Руснацох у Вербаше. Автор фотоґрафиї – Михайло Зазуляк.
Крачунско-новорочни швета закончую ше, уж так мож повесц, голєм за руску заєднїцу у Сербиї, зоз Националним дньох Руснацох 17. януара. Смужку ше подцагло, дома ремень сцисло, у институцийох звити и плани придало. Теди за руску заєднїцу почина нови рок културних активносцох, образовних пририхтованьох, манифестацийох... О Националним швету Руснацох ше ище скоро цали тидзень по його законченю споминало и писало, по медийох и дружтвених мрежох. И приватно ше бешедовало, черало думаня и упечатки. Велї з того швета пришли одушевени и инспировани. Други видзели цо би идуци раз могло иншак, лєпше, або цо потераз нє було таке удатне. То знак же тот датум и тото швето за кратки час постали важни ширшей заєднїци. О нїх ше бешедує и цали рок ше планує шлїдуюце швето у другим месце дзе жию Руснаци. Дзень Руснацох прето важни кохезивни фактор. Очуванє заєднїци котра потримує и виражує подобни становиска и вредносци важне за обстоянє руского етноса. Медзитим, нє треба забуц и на поєдинцох котри пре рижни причини нє були на тим швету. Вони вельо раз маю иншаки попатрунок на руску заєднїцу. Нє бешедую по руски, нє наглашую националне походзенє, або цалком сучасно и космополитично патра на руски идентитет. После „труюмфа” Националного швета Руснацох, и таких треба найсц, „дац им руку”, дац им простор у медийох, послухац як би то вони себе могли видзиц у рускей заєднїци. А таких єст у Войводини и у швеце надосц, бо статистика и попис даваю зужену слику Руснацох и лєм тих цо ше так експлицитно вияшнюю. Песимистично би було уж такой на початку думки себе зармуцовац зоз асимилацию. Прето тераз у „новим року” пробуйме отвориц нови роздумованя, и нови (само)превипитованя – цо зме поробели же бизме тих людзох нашли и приволали ґу себе? Яки им порученя у тим року послац? И яки им змисти пласовац?
* ”РУСКЕ СЛОВО” – гласнїк по руски * Виходзи каждого пиятку * Снователь Национални совит рускей националней меншини * Видава НВУ ”Руске слово”, Нови Сад * Перше число вишло 15. юния 1945. року у Руским Керестуре * Адреса: НВУ ”Руске слово”, Булевар ошлєбодзеня 81/7, 21000 Нови Сад * Редакция: заменїк одвичательного редактора – Михайло Симунович; редакторе/ки – Дюра Винаї, Мирон Горняк-Кухар, Михайло Зазуляк, Александар Паланчанин, Олена Планчак-Сакач, Славица Фейса; новинаре/ки – Мария Афич, Влада Дїтко, Мая Зазуляк, Ана Маркович, Иван Сабадош, Танита Ходак * Язична редакторка – Блажена Хома-Цветкович * Лекторка – Ясмина Дюранїн * Подобови редактор – Любомир Сопка * Технїчна редакторка – Люпка Цвеїч; компютерски обробок – Вероника Вуячич, Мария Гудак, Таня Салонтаї * Телефони: 021/6613-697, 021/6624-708, 021/6623-076; 021/6621-433 * Телефакс 021/528-083 * Предплата за цали рок: у жеми 1 500 динари, а у иножемстве 100 евра * Жиро-рахунок Banca Intesa 160-923244-82 * Девизни рахунок Raiffeisen BANK a.d. Београд 26 5100000002458904 * Рукописи ше нє враца * Друкує Друкарня ” Maxima graf” Петроварадин * E-mail: ruske.redakcija@gmail.com * Web site: www.ruskeslovo.com * YU ISSN 0350-4603 * COBISS SR-ID 15915778 * Друковани тираж 2 300 *
Direktorka MARTICA TAMA[ *** Odvi~atelqni redaktor dr BORIS VAR]A
23. ЯНУАР 2015.
РУСКЕ СЛОВО 3
ТИЖНЬОВНЇК
НАЦИОНА ЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У ВЕРБАШЕ ПОРУЧЕНЯ З ЦЕНТРАЛНЕЙ ШВЕТОЧНОСЦИ
ДАЛИ ЗМЕ СЕБЕ, А ОСТАЛИ ЗМЕ СВОЙО
Пишу: Ана МАРКОВИЧ Иван САБАДОШ
Одкеди маме Национални совит, часто ше гвари же задаток того цела през диялоґ з державу заступац интереси и сполньованє потребох рускей заєднїци у Сербиї. Подїї як цо преслава Националного швета Руснацох, чия централна шветочносц того року отримана у Вербаше, була найлєпша нагода видзиц же хто друга страна у тим диялоґу
С
коро шицки ношителє руского националного живота у Сербиї – комплетне членство Националного совиту Руснацох, чолни особи шицких руских институцийох, священство Еґзархату, представителє просвити, култури, вельочислени госци з державних, покраїнских и локалних
РЕАЛНИ ДОСЯГ
институцийох, дипломатского кору, представителє Руснацох з иножемних державох и других националних заєднїцох з хторима Руснаци вєдно жию, и вообще велї нашо людзе хторим на тот дзень особно важне а источашнє и чесц буц медзи своїма, були на Шветочней академиї на Централней преслави Националного швета Руснацох у Сербиї, всоботу, 17. януара у Вербаше.
Кед же, як цо и обчековане, у Вербаше були шицки ношителє нашого явного живота, присуство представительох державних орґанох треба спатрац реалнєйше. З оглядом на огранїчену политичну чежину” и досяг рускей заєднїци у Сербиї, та ” ситуацию же ше у тим моменту нє нагадує виберанки на даєдним уровню власци, було би пребарз оптимистичне же на рускей манифестациї, гоч и тей найвисшого ранґу, привитаме дакого з першого ешалону державней власци. Цо тиж нє треба толковац як знєважованє, алє насампредз як реални стан стварох дзе обидва боки маю хасен и интерес – ми доставаме кредибилносц и припознанє, представителє держави нагоду презентовац свойо резултати и политични платформи, а обидва боки медийну увагу. З другого боку, треба замерковац же остатнї роки, функционере хтори на руских шветочносцох представяю державни институциї и орґани власци, углавном добре брифинґовани и пририхтани же дзе и чом приходза, цо видно и з пригодних словох и привитних бешедох.
4 РУСКЕ СЛОВО
РУСНАЦИ ПРЕПОЗНАТИ И ПРИПОЗНАТИ Спред домашнєй локалней самоуправи, Националне швето Руснацох повинчовал заменїк предсидателя Општини Вербас Милан Ґлушац хтори у привитней бешеди наглашел же Вербащанє вше з пиху визначую же су национално мишани штредок, дзе у медзисобним почитованю вєдно жию припаднїки 26 националних заєднїцох, чий соживот будовани велї роки. – Праве рижнородносц и квалитет културней творчосци наших гражданох рижних нацийох и вирох нашо найвекше богатство и вредносц хтору локална самоуправа у Вербаше з окремну увагу чува, помага и потримує – гварел заменїк предсидателя Општини Вербас Милан Ґлушац. Велї бешедовали о важносци Дня Руснацох, нє лєм за руску, алє и за ширшу заєднїцу. 23. ЯНУАР 2015.
ТИЖНЬОВНЇК
НАЦИОНА ЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У ВЕРБАШЕ Ґенерални секретар предсидателя Републики Сербиї Неделько Теньович, котри сход привитал у мено предсидателя Томислава Николича, визначел же од присельованя Руснацох по нєшка отримана традиция пестованя и чуваня националней култури и идентитета, а Руснаци у Сербиї и Войводини нєшка препознатлїва и почитована национална заєднїца, насампредз дзекуюци и доприношеню хторе єй визначни припаднїки даваю у уметносци, науки и других обласцох живота и творчосци. Окрем же зоз тих словох припознате и препознате доприношенє Руснацох квалитету живота на тих просторох, мож замерковац же при урядових особох рошнє свидомосц о ширшим контексту Руснацтва. Подпредсидатель Народней скупштини Републики Сербиї Иґор Бечич хтори иншак Вербащань, гварел же войводянски Руснаци, после 270 рокох живота на тих просторох, дзе їх национална припадносц и язик припознати, Сербию тримаю за свою державу, а у исти час су вяза Сербиї з державами штреднєй и восточней Европи, дзе их историйни коренї и дакедишня оцовщина. – Днї як цо Националне швето Руснацох служа же бизме ше познали баржей, жили вєдно, а нє єдни коло других – заключел Бечич. ШИРШИ КОНТЕКСТ ДНЯ РУСНАЦОХ У тим контексту бешедовали и представителє дипломатского кору хтори були госци на Централней шветочносци у Вербаше. Одправнїк роботох у Амбасади України у Беоґрадзе Євґения Филипенко, хтора здогадла же перши приселєнци на тоти простори пришли зоз найзаходнєйшого реґиону нєшкайшей України – Закарпатскей обласци и, винчуюци швето, у мено Амбасади шицким пожадала здравя, миру и у жеми и у фамелиї, виру и надїю.
ГОСЦИ И ДОМАШНЇ На Централней преслави у Вербаше, Националне швето Руснацох у Сербиї повинчовали заменїк предсидателя Општини Вербас Милан Ґлушац, ґенерални секретар предсидателя Републики Сербиї Неделько Теньович, подпредсидатель Народней скупштини Републики Сербиї Иґор Бечич, амбасадор Словацкей у Београдзе Ян Варшо, одправнїк роботох Амбасади України у Беоґрадзе Євґения Филипенко, подпредсидателька Скупштини Войводини Ана Томанова Маканова, предсидатель Националного совиту Руснацох Славко Рац и Апостолски еґзарх за грекокатолїкох у Сербиї кир Георгий Джуджар. На шветочносци присуствовали и народни посланїци Олена Папуґа, Марияна Мараш з Вербасу, котра и предсидателька Скупштини општини Вербас и Лїляна Бероня з Кули, як и предсидателька Скупштини општини Кула Снежана Мркаич. Медзи госцами була делеґация Свиднїку зоз Словацкей, на чолє з городоначалнїком Яном Голодняком, делеґация Руснацох зоз Горватскей, у хторей були Звонко Костелник, Агнетка Балатинац, Дубравка Рашлянин и Борис Бучко, тиж и директор Заводу за културу войводянских Руснацох мр Серґей Тамаш, директорка НВУ „Руске слово” Мартица Тамаш, та редакторе – Борис Варґа „Руского слова”, Златица Няради рускей програми Радио Нового Саду и Мирко Канюх рускей редакциї ТВ Войводини, як и помоцнїк главного и одвичательного редактора РТВ Атила Мартон.
23. ЯНУАР 2015.
Амбасадор Словацкей у Беоґрадзе Ян Варшо, котри з тей нагоди бешедовал по шаришски, понеже му, як гварел, мац зоз Шаришу, визначел же вельки успих же ше руска, словацка и други национални заєднїци у Сербиї отримали так длуго у мултинационалним и мултиконфесийним окруженю. Вон визначел же у Словацкей активна русинска национална заєднїца, хтора отримує блїзки вязи з Руснацами у Сербиї. Свиднїк уж длуго перша асоцияция кед бешеда о Русинох у Словацкей, а окреме щиро привитана делеґация того городу хтори побратимени з Вербасом. – Анї минуту зме нє вагали кед зме достали поволанку, сцели зме присц и буц ту з вами бо вашо Швето и нашо Швето, а окреме же ше отримує у Вербаше, у нашим побратимским городзе – потолковал городоначалнїк Свиднїку Ян Голодняк – Я вельо роздумовал цо тото швето за мнє значи. Роздумовал сом о наших Руснацох хтори за лєпшим животом до Войводини пришли пред вецей як 250 роками. Роздумовал сом же цо вони дали Войводини. На першим месце огромну людскосц, бо нашо Руснаци маю добре шерцо, вельку роботносц, бо то шицко вредни людзе, добри ґаздове, принєсли свою културу, свою виру, а принєсли и свою славянску душу. А тераз стої питанє чи Войводина дала вецей нашим людзом, чи вони Войводини. Мнє ше видзи же нашо людзе чи дали вецей – заключел городоначалнїк Свиднїку. ВЄДНО ПРЕЗ ЖИВОТ Подпредсидателька Скупштини АП Войводини Ана Томанова Маканова, хтора и предсидателька Националного совиту Словацох у Сербиї, гварела же после телїх рокох заєднїцкого живота на тих просторох два заєднїци блїзки, же дзеля исти почежкосци, алє ше тиж вєдно и радую и славя свойо швета. – Животни проблеми нєшка дзелїме зоз шицкима гражданами Сербиї, алє ми маме ище єдну вельку обовязку – нє забуц дзе нам коренї и, як и ґенерациї пред нами, чувац културу и идентитет за ґенерациї хтори приду после нас – гварела Ана Томанова Маканова. Медзи госцами на Централней шветочносци у Вербаше були и представителє Националного совиту Чарногорцох, хтори по першираз конституовани после лоньских меншинских виберанкох. – Прекрашнє сом ше чувствовал на вашим Швету, а окремни упечаток на мнє охабел Национални оркестер и тельо млади виводзаче, та и тоти хторих познам цали живот, хтори зоз Старого Вербасу. Понеже Вербас єден з найзначнєйших городох за обидва нашо национални заєднїци, штредок у хторим жию велї нашо сонароднїки, любел би сом же бизме єдного дня праве ту витворели и даяку чарногорско-руску, заєднїцку манифестацию, – визначел заменїк предсидателя Националного совиту Чарногорцох Бранислав Секулич. – Националне швето Руснацох вше у нас, алє и у гевтих котри жию зоз нами, зобудзи руски дух. Окреме ми мило же найвисши державни верх Републики Сербиї и АП Войводини зоз своїм присуством указал же трима до нас, цо зме дожили як припознанє же зме национална меншина хтора твори мултиетничносц у Републики Сербиї и Войводини. Думам же локална самоуправа и людзе хтори жию у Вербаше мали нагоду видзиц Руснацох у якимшик окремним шветлє, и прешвечиц ше же Руснаци ту жию велї вики, и же творя тот варош – акцентовала народна посланїца и член Националного совиту Руснацох Олена Папуґа.■
РУСКЕ СЛОВО
5
НАШО МЕСТА
НАЦИОНА ЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У ВЕРБАШЕ ГОСЦИ ЗОЗ СВИДНЇКУ ПРИ ПРЕДСИДАТЕЛЬОВИ ОПШТИНИ
ВЕЦЕЙРОЧНЕ ПОБРАТИМСКЕ СОТРУДНЇЦТВО
З нагоди Националного швета Ру- ция з побратимского Свиднїку два раз снацох, делеґацию зоз Свиднїку, з нащивела Вербас, а Општина як спонСловацкей, пияток у своїм кабинету зор и домашнї манифестациї мала наприял предсидатель Општини Вербас году дочекац своїх приятельох зоз др Братислав Кажич зоз своїма со- Словацкей. труднїками. До Вербасу штварток допутовали городоначалнїк Свиднїку Ян Голодняк, а зоз нїм и Владимир Шандала, Виєра Дерчова и Стано Фек, а у Општини их дочекали предсидатель др Кажич, предсидателька СО Вербас Маряна Мараш, заменїк предсидателя Општини Милан Ґлушац и предсидатель Дружтва „Карпати” др Деян Загорянски. З тей нагоди предсидатель Општини др Братислав Кажич визначел Потримовка подїйом значних за Руснацох же у кратким пероидзе делеґа-
Городоначалнїк Свиднїку, Ян Голодняк, гварел же вони мали и моралну обовязку потримац своїх Руснацох у Войводини кед маю таки значни манифестациї, а сотруднїцтво з Вербасом и Дружтвом „Карпати” уж длугорочне и успишне. Др Деян Загорянски визначел же маю вельку чесц и задовольство же Општина як домашнї, и „Карпати” як орґанизатор, мали нагоду поволац на Преславу приятельох и вецейрочних партнерох Дружтва „Карпати” зоз Свиднїку. Окрем того, др Загорянски вихасновал тоту нагоду, та предсидательови Општини др Кажичови придал перши прикладнїк Моноґрафиї „Руснаци у Вербаше” котра вишла з нагоди Швета. А. М.
КУЛА
УКЛАДАЙМЕ ДО ЗНАНЯ И НАУКИ Националне швето Руснацох у Кули означене пияток у просторийох Руского КУД „Др Гавриїл Костельник”, дзе на початку пригодней програми Мишана жридлова ґрупа Дружтва одшпивала гимну Сербиї „Боже правде” и нашу шветочну шпиванку „Браца Русини”, под руководительством Еуфемиї Планкош. Госцох и домашнїх привитал предсида-
тель кулского Дружтва Владимир Бучко, котри, винчуюци швето, медзи иншим наглашел: – Можеме буц горди пре шицко цо посцигли нашо предки, алє мушиме буц и подзековни людзом з котрима жиєме, же нам помогли зачувац наш национални идентитет. Най бизме и далєй жили у злагоди медзи собу и з другима народами. Най би наша заєднїца цо вецей укладала до знаня и науки, бо лєм так можеме постац ровноправни члени нашого и шветового штредку – гварел Владимир Бучко. Школярки котри у Кули ходза на пестованє руского язика, Лара Сопка, Мария и Наталия Жирош рецитовали писнї Гавриїла Костельника, а Лїляна Кнежевич писню Любици Рамач. Пририхтали их Мария Стрибер и Амалия Ковач, а на концу пригодней програми Жридлова ґрупа одшпивала шпиванку „Хижочко стара”. На означованю нашого швета у Кули присуствовал и предсидатель Националного совиту Руснацох Славко Рац, предсидатель Рускей матки Дюра Папуґа, священїки грекокатолїцкей парохиї св. Йосафата у Кули – парох о. Виталий Лотоцки и капелан о. Платон Салак ЧСВВ, та представителє вецей кулских КУД-ох и mесних заєднїцох. Идуцого року Централна преслава Националного швета Руснацох будзе отримана праве у Кули. М. Стрибер Нарок Кула будзе домашня Централней преслави
6 РУСКЕ СЛОВО
23. ЯНУАР 2015.
НАШО МЕСТА
НАЦИОНА ЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У ВЕРБАШЕ У НОВИМ САДЗЕ
КОЦУР
СВЯТОЧНА И БОГАТА ПРОГРАМА
Националне швето Руснацох у Новим Садзе означене пияток, 16. януара, у просторийох Руского културного центру зоз святочну и богату програму членох Дружтва. После гимни Сербиї и Шветочней писнї Руснацох, програму наявел директор РКЦ Владимир Сивч. Шицких присутних привитала Олена Папуґа, посланїца Народней скупштини Сербиї и проф. др Золтан Горват спред городскей заєднїци Нового Саду. Медзи другима госцами присутни були и Серґей Тамаш, директор Заводу за културу войводянских Руснацох, Йовґен Мудри, заменїк предсидателя Националного совиту Руснацох, новосадски парох Юлиян Рац, члени Националного свиту...
Святочна програма у велькей сали Месней заєднїци
ВАЛАЛЧАНЄ ПРИШЛИ НА ПРЕСЛАВУ
Камерни оркестер и наймладши рецитаторе
У културно-уметнїцклей програми участвовали Хор „Гармония”, рецитаторе РКЦ, хлопска шпивацка ґрупа РКЦ, камерни состав националного оркестра и Мирослава Даждиу зоз своїм оркестром. Пред културно-уметнїцку програму отворена вистава фотоґрафийох Ненада Илича котри настали з нагоди рихтаня представох Драмского студия РКЦ „Мачка” и „Оркестер Титаник”. После програми орґанизовани коктел за госцох а шпивали Мирослава Даждиу и Звонко Кочиш зоз своїма оркестрами. Дю. В. 23. ЯНУАР 2015.
Святочна програма з нагоди националного швета Руснацох у Коцуре отримана пияток у велькей сали Месней заєднїци, а орґанизовала ю и порихтала подручна канцелария Националного совиту Руснацох у Коцуре. Спред Општини Вербас привитне слово отримала Ксения Бенце, помоцнїца предсидателя Општини, а потим и предсидатель Националного совиту Руснацох Славко Рац. Окрем нїх, на програми були присутни и подпредсидатель Националного совиту Микола Шанта, и член, и дотерашнї руководитель подручней канцелариї НС Микола Ґубаш, члени одборох Националного совиту зоз Коцура, Весна Раґаї-Цап, Микола М. Цап, Ксения Бесерминї и Серафина Яґлица, предсидатель Совиту МЗ Коцур Желько Бєлан, представителє церкви, школи, и векшини установох и здруженьох у Коцуре, и числена публика. Святочну програму водзел Микола Ґубаш, а на початку програми ше представела руска женска шпивацка ґрупа КУД „Жатви” хторих провадзели Любомир Сакач Андри и Желько Фаркаш на гармоникох. У музичнней часци участвовали и Танита Ходак и Михайло Будински. Микола Шанта пречитал реферат на тему „Рошнї там дзе ши пошати”. Свою поезию на тему Коцура и Руснацох читали Силвестер и Серафина Макайово. Програма предлужена на пригодним коктелу. Т. Х.
РУСКЕ СЛОВО
7
НАШО МЕСТА
НАЦИОНА ЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У ВЕРБАШЕ ДЮРДЬОВ
ЗАСТАВИ НА ВИЗНАЧНИХ БУДИНКОХ Дюрдьовчанє преславу почали з кладзеньом державней, войводянскей и застави Руснацох у Сербиї на значни будинки у валалє – на Руску школу, на будинок Месней заєднїци и на будинок КУД „Тарас Шевченко”. Програму з нагоди швета орґанизовали Подручна канцелария Националного совиту Руснацох у Дюрдьове и КУД „Тарас Шевченко”. Програму водзел Координатор Подручней канцелариї Националного совиту Мирон Сабадош, и привитал госцох – Чедомира Божича, предсидателя Општини Жабель, Тихомира Нежича, покраїнского посланїка, Желька Ковача, предсидателя Вивершного одбору Националного совиту, о. Якима Холошняя, дюрдьовского грекокатолїцкого пароха, представительох Месней заєднїци Дюрдьов, на чолє з предсидательку Совиту Леону Виславски, и других. Чедомир Божич наглашел же Општина и надалєй будзе помагац Дружтву и змоцньовац идентитет Руснацох. Желько Ковач гварел же мушиме буц горди же зме Руснаци у тим цо нам держава дава. Нажаль, нє вше знаме свойо можлївосци, як можеме хасновац нашо права, та, прето, Совит ше будзе намагац же би бул шицким на розполаганю и помоци.
Застави на Рускей школи у Дюрдьове
У музичней часци програми участвовали Вельки тамбурови оркестер, поетове Владимир Кочиш и Яким Чапко. После програми за шицких присутних орґанизовани коктел з рускима традицийнима єдлами и нашу музику. С. Б.
ҐОСПОДЇНЦИ
ПЕРШИРАЗ ОЗНАЧЕНИ ДЗЕНЬ РУСНАЦОХ Преслава Националного швета Руснацох у Ґосподїнцох орґанизована першираз, насампредз, дзекуюци добрей координациї Подручней канцелариї у Дюрдьове, хторей припадаю и Ґосподїнци. Шветочносц отримана у будинку Месней заєднїци, а у мено домашнїх и Дружтва за руски язик, литературу и културу, присутних привитали Владимир Салонски. Координатор Подручней канцелариї НС Руснацох у Дюрдьове Мирон Сабадош визначел повязаносц Дюрдьова и Ґосподїнцох, а же красне число людзох на пресла-
8 РУСКЕ СЛОВО
ви доказує же єст моци и сцелосци за роботу. На концу гварел же най тото перше означованє того швета у Ґосподїнцох будзе мотивация же би нас нарок
На першим означованю Дня Руснацох у Ґосподїнцох
на преслави було вецей, а вец годно приповедац и о тим цо ше шицко поробело у тим валалє. О Руснацох и функциї Националного совиту бешедовал предсидатель його Вивершного одбору Желько Ковач. На означованю швета у Ґосподїнцох присуствовали Тихомир Нежич, покраїнски послнїк, о. Михал Холошняй, ґосподїнски грекокатолїцки парох, Цвийо Проле, предсидатель Совиту Месней заєднїци Ґосподїнци, и други. После програми пририхтани коктел и друженє. С. Б. 23. ЯНУАР 2015.
НАШО МЕСТА
НАЦИОНА ЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У ВЕРБАШЕ У ШКОЛИ „ПЕТРО КУЗМЯК” И ДЗЕЦИНСКЕЙ ЗАГРАДКИ „ЦИЦИБАН”
НАЦИОНАЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У РУСКИМ КЕРЕСТУРЕ
НА ПЕРШИХ ГОДЗИНОХ О ШВЕТУ Националне швето Руснацох 17. януара означене и у керестурских образовних институцийох – у Основней и штреднєй школи „Петро Кузмяк” и керестурским оддзелєню „Цицибан” ПУ „Бамби”. На будинку Школи з тей нагоди виложена национална застава Руснацох у Сербиї, вєдно зоз заставу Републики Сербиї. Же ше означує Националне швето оглашене на шветочним паноу у школским голу, дзе тиж виложена велька руска застава и руски парток. На паноу повикладани и роботи дзецох на тему Националного швета хтори того дня виробели школяре нїзших класох ОШ.
Оводаше були опатриц Музейну збирку у Замку
У шицких оддзелєньох од пиятей по осму класу Основней, як и у шицих класох Штреднєй школи Швето означене на першей годзини. Вшадзи пречитани и пригодни текст по руски о Националним швету, а у сербских оддзелєньох Штреднєй школи по сербски. Пригодни текст на тот завод пошвецени толкованю символики застави Руснацох у Сербиї. Националне швето Руснацох традицийно означене и у керестурскей дзецинскей заградки, а виховательки тей тематики пошвецели аж два днї. У шицких возростних ґрупох бешедовало ше на тоту тему зоз рижних бокох, а найвецей през стародавни бависка. У предшколских ґрупох були уключени и родичи хтори дзеци мали научиц руски загадки, а бешедовало ше и о старих ремеслох. З тей нагоди, ґрупа з виховательку Оленку Русковски були опатриц и музейну збирку у Замку. Предшколски дзеци фарбели и национални заставки, а були поопатрац и вельки национални застави виложени на валалских институцийох. М. А. 23. ЯНУАР 2015.
МУЛТИНАЦИОНАЛНОСЦ БОГАТСТВО ВОЙВОДИНИ
Означованє Националного швета Руснацох 16. януара отримане и у шедзиску Националного совиту у Руским Керестуре. На програми и друженю у Доме култури присуствовали представителє Националного совиту, локалней самоуправи, керестурских институцийох, установох здруженьох, як и гражданє Руского Керестура. Под дириґентсвом Лидиї Пашовей, програму отворел Мишани хор Дома култури з гимну Републики Сербиї „Боже правде”, а потим и зоз шветочну шпиванку Руснацох у Сербиї „Браца Русини“. Ивана Дудаш интерпретовала пригодну писню Ирини Гарди Ковачевич „Нашлїдство“, чия тема праве значносц очуваня нашлїдства, односно култури, обичайох и националного идентитета, а Михайло Зазуляк пречитал есей др Якова Кишюгаса о розвою и напредованю руского народу од часу приселєня зоз Карпатох, та по нєшка. Присутних привитал предсидатель Националного совиту, Славко Рац, а спред локалней самоуправи швето повинчовала и предсидателька Скупштини општини Кула, Снежана Мркаич. Обидвойо визначели значносц мултинационалносци и мултикултуралносци у Општини, та и у цалей Войводини. – Уж велї роки жиєме на тих просторох, напевно же зме охабели шлїди, на цо зме горди, и у тим напряме треба же бизме воспитовали свойо дзеци. Поволуєм шицких же би у тих чежких часох нє страцели дух, виру и културу, же би материялна криза нє була причина же бизме и духовно „спадли”. Вироятно же тота материялна криза прейдзе, алє ше боїм же кед ше препущиме духовней кризи, з нєй ше будзе вельо чежше витаргац – гварел Рац. Вон тиж наглашел же пре очуванє руского идентитета треба отримовац културни манифестациї и хасновац шицки права хтори нам у Сербиї дати, прето же часто анї нє знаме цо маме – док то нє страциме. Мркаичова, котра, як гварела, и сама припаднїца националней меншини, визначела же рижнородносц народох и културох у општини, алє и у Войводини, добра и же Општина и надалєй будзе сотрудзовац и помагац Руснацом. – Вше гуторим же од Руснацох єст цо научиц. Можеме научиц буц толерантни, як зачувац власни идентитет, а заш лєм жиц у рамикох дружтва, односно держави хторей припадаме – гварела Снежана Мркаич. После програми присутни предлужели друженє на коктелу з рускима стародавнима єдлами, хтори порихтали жени зоз Здруженя „Байка”. С. Надь Фото: М. Афич
РУСКЕ СЛОВО
9
НАШО МЕСТА
НАЦИОНА ЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У ВЕРБАШЕ НОВЕ ОРАХОВО
БЕОҐРАД
СТАРОСЦ О КАЖДОМУ РУСНАКОВИ
Националне швето Руснацох у Новим Орахове преславене пияток з програму хтора у Руским доме почала з привитнима словами предсидателя КУД „Петро Кузмяк” Михайла Еделинския, а Ораховчаном швето повинчовал и предсидатель Вивершного одбору Националного совиту Руснацох Желько Ковач, з обецунку же ше НС будзе
ЗДОГАДОВАНЄ НА ЄДЛА И ШПИВАНКИ Преслава Националного швета у Беоґрадзе означена после Служби Божей. Олґица Лендєр Радович привитала шицких присутних и повинчовала нашо швето, др Йоаким Стрибер бешедовдал о Александрови Духновичови и його свидмосци у писнї „Я Русин, бул и буду”, а Олґица Стаменич (народзена Канюх зоз Петровцох) пречитала виривки зоз поеми „Чукундїдов ошмих” Михала Рамача. Друженє предлужене зоз коктелом и шпиванками у просторийох церкви. Старши ше, после хто зна келїх рокох, здогадли стародавних єдлох и шпиванкох. Вони источашнє поволали о. Владислава Варґу же би им пришол пошвециц обисца. О. Л. Р.
СУБОТИЦА
ОБЕЦАНИ НОВИ ПРОСТОРИЇ
Програма закончена зоз „Многая лїта”, а одшпивали ю шицки присутни
старац о каждому Руснакови у Сербиї. После привитних словох члени КУД „Петро Кузмяк” Владимир Маґоч и Женска шпивацка ґрупа одшпивали шветочну шпиванку Руснацох у Сербиї, а провадзел их Tамбурови оркестер Дружтва. Наймладши члени КУД ше представели з рецитациями, а потим и старши, котри присутних през рецитал здогадли на руску историю, звичаї, народни скарб, а зоз стихами руских писательох и на богату руску творчосц. Рецитал бул преткани з нїтками руских шпиванкох у виводзеню Тамбурового оркестрa Дружтва и Женскей шпивацкей ґрупи, як и солисту Владимира Маґоча. Програма закончена з „Многая лїта”, цо одшпивали шицки присутни Руснаци. После програми отримани коктел, а на означованю нашого швета присуствовали и предсидатель Совиту Месней заєднїци Нове Орахово Золтан Фаркаш, представителє цивилних здруженьох з Орахова, Руснаци з Бачкей Тополї и Орахова, як и други приятелє и почитователє Руснацох С. Б.
10 РУСКЕ СЛОВО
Пияток на поладнє у просторийох Дружтва Руснацох у Суботици з нагоди Националного швета Руснацох у Сербиї пририхтана кратша програма на хторей участвовали Мая и Тамара Емеди, котри одшпивали два руски народни шпиванки. Госцох привитала подпредсидателька Дружтва Ксения Палатинус, медзи другима помоцнїцу городоначалнїка Суботици задлужену за културу Етелу Єринкич, предсидателя Ксения Палатинус Вивершного одбору Нациои Желько Ковач налного совиту Руснацох Желька Ковача, представительох Сербского културного центру „Святи Сава”, Здруженя Бошнякох, Здруженя Македонцох „Илинден”, Словенцох „Триґлав”, Бунєвацкей матки и шицких присутних членох Дружтва. Етела Єринкич спред локалней самоуправи повинчовала Руснацом Националне швето, пожадала же би ше руска заєднїца у Суботици ище длуго отримала, а оглядла ше и на питанє ришованя нових просторийох за Дружтво, та обецала же локална самоуправа цо скорей риши тото питанє. За шицких присутних пририхтана закуска з нашима националнима єдлами, хтори госцом вше барз интересантни, а Шветочносц у Дружтве Руснацох зазначела и суботицка „Ю ЕКО” телевизия. И. Г. 23. ЯНУАР 2015.
НАШО МЕСТА
НАЦИОНА ЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У ВЕРБАШЕ СРИМСКА МИТРОВИЦА
ЗАЄДНЇЦКА ПРОГРАМА ОБИДВОХ ДРУЖТВОХ Внєдзелю, 18. януара вечар у грекокатолїцкей парохиї у Сримскей Митровици отримана преслава Националного швета Руснацох, а першираз ю орґанизовали члени обидвох дружтвох Руснацох у тим городзе – Дружтво Руснацох у Сримскей Митровици и Здруженє „Руснак”. Тиж так, з програму у Митровици, нашо швето означели и Руснаци з Бикичу. Швето Митровчаном и Бикичаном, медзи другима, повинчовала и членїца Вивершного одбору Националного совиту Руснацох Наташа Регак. Пред програму о. Владислав Варґа служел Службу Божу у церкви Вознесения Господнього, на котрей було вельо вирних зоз Сримскей Митровици и Бикичу. На початку премиєрно одпатрени спот за шветочну шпиванку Руснацох у Сербиї „Браца Русини”
Наступ школярох котри пестую руски язик
(у продукциї Здруженя „Руснак”), а потим, з оркестром „Ходоба и приятелє”, наступела Женска шпивацка група, под руководительством Нади Адамович. Мишана шпивацка група, под руководительством Станислави Будишин и з клавирским провадзеньом Бояна Кляїча, як и Дзецинска шпивацка група „Руски гвиздочки” зоз трома шпиванками, тиж зоз провадзеньом Станислави Будишин. Дзеци котри пестую руски язик наступели з двома рецитациями „Мешаци“ и „Нови рок“ М. Ковача, а Андрей Бережни по руски пречитал часци поеми „Войводина“ М. Антича. Як госци наступели и дзецинска фолклорна секция КПД „Иван Котляревски” з Бикичу, та українске дружтво „Коломийка”. Програму по руски водзели Анита Абодї по руски, а шестри Ивона и Тияна Бережни по сербски. После програми була закуска хтору порихтали жени зоз Сримскей Митровици и Бикичу, а преславу ше предлужело зоз рускима шпиванками. М. А. М. 23. ЯНУАР 2015.
ШИД, БАЧИНЦИ, БЕРКАСОВО, БИКИЧ
ШВЕТО КАЖДИ ДЗЕНЬ – Ми тото швето славиме кажди дзень! Кед Руснак одходзи робиц на польо, до винїци, карми статок, або кед идзе до церкви. Нєшка зме швето вєдно преславели, цешиме ше же нас єст, и нє забуваме на себе, заМладша шпивацка ґрупа КПД “Дюра Киш” зберуєме ше и любиме свович, мр Вера Дупало як и Мирон йо. Ту и наш вишивани парток, и Джуджар. стародавни єдла. Най жиє РуЗа поетску часц були задлужеснак и Рускиня, бо зме ту на тей ни Саня Тиркайло, Зденко Лазор жеми – поручел о. Михайло Ре- и Срдян Малешевич, хтори прежак, парох у Шидзе и декан читал свою писню пошвецену сримски, на Шветочней акаде- женом зоз Шиду под назву „Шимиї з нагоди означованя Нацио- дянки”. Була то нагода послухац налного швета Руснацох, хтора писнї и на старим карпато-руозначена пияток, у Руским доме ским диялекту, а тиж и здогадоу Шидзе. ванє нашого визначного учителя Срдян Малешевич, заменїк и писталеля, Шидяна Михайла предсидателя општини Шид, ко- Ковача, кед одходзел на школотри на шветочносци бул як пое- ванє хторе интерпретовал Мита алє и як високи представнїк рон Джуджар. Же история Рулокалней самоуправи, тиж при- снака нє була лєгка и з тей наговитал шицких и повинчовал ди указане през кратши виривок швето спред локалней самоу- з документарного филма о Вельправи наглашуюци же Руснаци кей войни „Траґедия ґалицийдали вельке доприношенє ро- скей Руси” о лаґрох Талерґорф и звою того штредку. Терезин. Госцох спред домашнїх КПД У тей шветочней нагоди, сала „Дюра Киш”, привитал предси- Руского дома була прикрашена з датель Дружтва Златко Манько. малюнками Андєлки АнтичеАкадемия почала зоз державну вич, Олґици Чизмар, Олґици Лугимну „Боже правди” и шветоч- кач и Ратка Торми, як и зоз руну шпиванку „Браца Русини”, а скима кнїжками и народнима капотим Зденко Лазор пречитал лендарами. После єдногодзиноисторийну подїю насельованя вей програми бул коктел и друРуснацох на простори Бачкей и женє коло етно-стола зоз староСриму цо оможлївело контракт давнима рускима специялитетанасельованю зоз 1751. року за ми. На означованю були и Руперших 200 грекокатолїцких фа- снаци зоз Беркасова, Бачинцох и мелиї. На тоти историйни хвиль- Бикичу. ки указали Ясминка ДимитриєВл. Дїтко
РУСКЕ СЛОВО 11
КУЛТУРА И ПРОСВИТА
НАЦИОНА ЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У ВЕРБАШЕ
ВЕРБАС ВИТАЛНИ КОНАР Пише: Олена ПЛАНЧАК-САКАЧ
Централна програма з нагоди Националного швета Руснацох у Сербиї, Святочна академия, осма по шоре отримана у Вербаше, всоботу, 17. януара, у Кино-сали „Югославия”, хтора була пребарз мала же би прияла шицких нащивительох, та програму могло провадзиц и на векшим ТВ у нєвельким голу Кина
Ц
ентрална преслава Националного швета Святочна академия почала з гимну Сербиї „Боже правди” и святочну шпиванку Руснацох у Сербиї „Браца Русини”, хтори одшпивал Хор домашнього КПД „Карпати” зоз провадзеньом Националного оркестру Руснацох, под дириґенством Мирона Сивча. После привитних словох и винчованкох визначних госцох и домашнїх – Милана Ґлушца, заменїка предсидателя општини Вербас, Неделька Теньовича, ґенералного секретара предсидателя Републики Сербиї, Иґора Бечича, подпредсидателя Народней Скупштини Републики Сербиї, амбасадора Словацкей Яна Варши, одправнїци роботох амбасади України у Беоґрадзе Євгениї Филипенко, Ани Томановей Макановей, подпредсидательки Скупштини АП Войводини, Славка Раца, предсидателя Националного совиту Руснацох и апостолского еґзарха
ЗДОБУТЕ МУШИМЕ ЧУВАЦ Винчуюци швето, предсидатель Националного совиту Руснацох Славко Рац на Святочней академиї у Вербаше наглашел же здобуте мушиме и чувац, же бизме о нїм нє думали аж кед го страциме. – Ми нєшка можеме буц пишни як през ґенерациї Руснаци уткали свою нїтку до живота на тих просторох. Бо, здобули права и шлєбоди хтори ми маме обовязку чувац – гварел Славко Рац и поручел же у себе треба найсц моци остац над каждодньовима животнима почежкосцами. Тиж поволал Рускинї и Руснацох най уписую дзеци до руских школох, бешедую по руски, читаю руски виданя и тото цо нєшка маме – чуваю за будуци поколєня. И. С.
12 РУСКЕ СЛОВО
Национални оркестер Руснацох и водителє Марина Сабадош и Златко Рамач
за грекокатолїкох у Сербиї, владики кир Георгия Джуджара почала святочна програма. Домашнї КПД „Карпати” ше мали нагоду представиц перши зоз даскелїма точками, та народну шпиванку „Зашвиц мили мешачку” одшпивала Жридлова шпивацка ґрупа, солистки Гелена Папуґа композицию „Моя ровнїна”, а Дияна Мученски „Ей, сущела лїщина”, а вец наступел длугорочни познати вербаски дует Славка и Михал Тамашово, зоз шпиванку „Стриберни роки”. Шицких шпивачох з Вербасу провадзел Оркестер „Карпатох”, лєм остал упечаток же Вербащанє у своїм наступу нє були досц сиґурни. На Академиї ше вельо сиґурнєйше представели рецитаторе з Вербасу – Юлиян и Петро Медєшово, та Тихомир Гирйоватий, котри вєдно одрецитовали „Гирми, птици шпиваю” Юлияна Тамаша, а Александра Лендєр упечатлїво одрецитовала познату писню „Чукундїдов ошмих” Михала Рамача. Дзивоцка жридлова ґрупа КУД „Тарас Шевченко” зоз Дюрдьова, наступела сиґурно и прешвечлїво а-капела зоз шпиванку „Шедла мушка на конарик”, алє и зоз провадзеньом Националного оркестру Руснацох и шпиванку „У загради грушочка”. Як солисти представели ше нашо младши, алє уж афирмовани шпиваче зоз сучаснєйшима композициями руских авторох – Наташа Варґа (Цирба) 23. ЯНУАР 2015.
КУЛТУРА И ПРОСВИТА
НАЦИОНА ЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У ВЕРБАШЕ
РУСКОГО СТЕБЛА зоз шпиванку „Валцер младосци”, Борис Маґоч зоз шпиванку „Перша любов”, Ана Римар зоз шпиванку „Даруй ше”, Танита Ходак зоз шпиванку „Знова ме поглєдай”, Лїляна Барна Никитович зоз шпиванку „Цмонєбово очи”, та дует Мирела Тимко и Саня Полдруги, зоз шпиванку „Розмария и лелия”. Национални оркестер ше того року представел и зоз класичну музику, „Потпури” Моцарта и „Ромео и Юлия” Ротеа, у аранжманох руководителя оркестра и дириґента Мирона Сивча, як и зоз венчиком руских шпиванкох под назву „Руски мелодиї”. Святочна академия на Централней преслави Националного швета Руснацох у Вербаше закончена з родолюбиву шпиванку Дюри Латяка и Агнети Тимко „З давен давна”, хтору одшпивал Хор КПД „Карпати” зоз провадзеньом Националного оркестру, а солиста бул Янко Сеґеди. На святочней академиї були велї госци зоз жеми и иножемства, представителє амбасадох України и Словацкей у Беоґрадзе, Руснаци з Горватскей, Русини зоз Словацкей, госци з України, представителє державних и покраїнских орґанох, локалних самоуправох дзе жию Руснаци, члени Националного совиту Руснацох и його подручних канцеларийох, священїки нашого Апостолского еґзархату, та директоре и представителє наших найзначнєйших устано-
Познати вербаски дует Славка и Михал Тамашово
Дзивоцка жридлова ґрупа КУД „Тарас Шевченко” зоз Дюрдьова
ОДВИЧАТЕЛЬНОСЦ ЗА НАШЛЇДСТВО Апостолски еґзарх за грекокатолїкох у Сербиї, владика кир Георгий Джуджар наглашел же Церква вше була и нєшка є нєзаобиходна часц руского єства, хтора учи любиц свойо и жиц у злагоди з ближнїма, а тиж визначел же здобуте мушиме чувац и розвивац. – Свидоми зме одвичательносци за нашлїдство хторе зме достали и тоти глїбоки коренї Руснацох на тих просторох маме чувац, пестовац, розвивац и любиц – гварел кир Георгий, надпоминаюци же присуство на Централней преслави нашого швета у Вербаше представя и потримовку тому виталному конару руского стебла. И. С. 23. ЯНУАР 2015.
вох, институцийох и здруженьох, як и Руснаци зоз шицких местох у Сербиї. (Детальнєйше на бокох Тижньовнїку). Сценоґрафию обдумала Ґорана Бильня, подобова уметнїца, музични точки, окрем домашнїх, пририхтала Агнета Тимко Мудри, дюрдьовску Дзивоцку жридлову ґрупу пририхтала Сенка Станкович, а вербаских рецитаторох Александра Лендєр. Конферансу, у хторей були представени Руснаци у Вербаше, як и КПД „Карпати”, хторе того року означи 25-рочнїцу своєй роботи, написал Александер Мудри, а през програму водзели нас Марина Сабадош и Златко Рамач. Шицки манифестациї Централней преслави у Вербаше орґанизовал и финансовал Завод за културу войводянских Руснацох, а помогли Општина Вербас, КПД „Карпати” и вербаска Подручна канцелария Националного совиту Руснацох. Централна преслава Националного швета Руснацох у Сербиї нарок будзе отримана у Кули.■
РУСКЕ СЛОВО 13
КУЛТУРА И ПРОСВИТА
НАЦИОНА ЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У ВЕРБАШЕ АРХИЄРЕЙСКА БЛАГОДАРНА СЛУЖБА БОЖА У СТАРИМ ВЕРБАШЕ
ТРЕБА НАМ БОЖИ БЛАГОСЛОВ
З Архиєрейску благодарну Службу Божу у церкви Покрова Пресвятей Богородици, хтору предводзел апостолски еґзарх за грекокатолїкох у Сербиї кир Георгий Джуджар, всоботу у Вербаше означене Националне швето Руснацох. Сослужели о. Владислав Варґа, о. Михайло Режак, о. Владислав Рац, о. Михайло Малацко, о. Юлиян Рац, о. Дарко Рац, домашнї о. Алексий Гудак, о. Платон Салак, о. Владимир Еделински Миколка, хтори читал Євангелию, о. Игор Вовк и о. Михайло Шанта. Апостол читал школяр Павле Медєши. Владика кир Георгий привитал присутних у полней церкви, медзи хторима були и монахинї и представнїки дружтвено-политичного живота – народна посланїца Олена Папуґа, помоцнїк предсидателя Општини Вербас Ксиния Бенце и заменїк предсидателя СО Вербас Виктор Бесерминї.
У ҐАЛЕРИЇ КУЛТУРНОГО ЦЕНТРУ
НЯРАДИЙОВ
У Ґалериї Културного центру у Вербаше, всоботу, 17. януара, у рамикох Централней преслави Националного швета Руснацох, отворена интересантна вистава нашого познатого подобового уметнїка Влади Нярадия, под назву „Карпатски мит”. Инспировани з нашим горским, карпатским походзеньом и медведзом як националним символом, Няради през рижни подобово ситуациї витворел символични абстрактни колористични пейзажи у колажу, обробеним диґитализованим малюнку, на ютовим платну и паперу, у своїх креацийох похасновал аж и вишивки, як и древо и метал, а на каждим малюнку, лєбо предмету и символ медведза, хтори прераста до „руского бренду”. Шицких присутних на отвераню вистави привитала вербаска подобова уметнїца Ґорана Бильня, а о Нярадийовей творчосци бешедовал подобови критичар мр Данило Вуксанович, котри, источашнє и отворел виставу, та медзи иншим, гварел: – Няради творитель и креатор нємирного духа, прихильни виглєдованю, при котрому малюнок, фотоґрафия, редимейд, диґитална слика, обєкт и вельо того ище, подєднак важни кед будує свойо визуални цалосци. У найновшим циклусу роботох Владо Няради ошлєбодзує порушуюцу енерґию през национални символ Руснацох, а
ВИСТАВА „КРАСОТА ЗАДУМАНЕЙ
ПУБЛИКА УЖИВАЛА
Архиєрейску благодарну Службу Божу предводзел владика кир Георгий Джуджар
– На тих просторох зме од 1751. року глїбоко пущели свойо коренї и дзекуєме Господу Богу, хтори пан историї, за його благослов хтори нас очувал и у радосних и у смутних часох. Церква свидома своєй мисиї и улоги. У Вербаше вона вше була зоз своїм народом, алє и з другима народами, а резултат то добри одношеня. Толерантна и у злоги совитнїка, Церква дала свойо доприношенє. Най и надалєй сполнює совитодавну и креативну улогу. Модлїме благослов Божи и хаснуйме його дари и ласки – поручел владика Джуджар. На концу, одшпиванe многолїтствиє, а парох старовербаски о. Алексий подзековал шицким и поволал присутних на ошвиженє до парохийней сали. М. Г. К.
14 РУСКЕ СЛОВО
Часц културних змистох на преслави у Вербаше була и вистава младей уметнїци Кристини Ґшвенґ у просторийох КПД „Карпати”. На своїх роботох, Кристина виберала жени прето же дума же женска краса вична инспирация. Виставу отворел Владо Няради, хтори з тей нагоди винчовал Кристини на першей самостойней вистави. – Нєшка маме окремну чесц видзиц роботи нашей младей малярки Кристини Ґшвенґ. Таки роботи нєкаждодньово, припадаю сучасней уметносци, а кед би случайно Енди Ворхол жил у тим чаше, сиґурно би и вон робел з помоцу компютера – визначел Няради. Вон додал же першу самостойну виставу нє будзе паметац лєм млада авторка, алє и публика хтора мала нагоду поопатрац єй роботи. – У роботох Кристини Ґшвенґ мож препознац рукопис Роя Лихтенстайна, америцкого маляра, єдного зоз сновательох поп-арта. А кед ше ґу тому дода и Енди Ворхол з чиїма роботами була инспирована, при Кристини мож стретнуц уж препознатлїви винєти и особи зоз стрипох, предмети хтори ю окружую, як и портрети женских особох. Вона ше припатра на каждодньово 23. ЯНУАР 2015.
КУЛТУРА И ПРОСВИТА
НАЦИОНА ЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У ВЕРБАШЕ У ВЕРБАШЕ
„КАРПАТСКИ МИТ” то цмочервени медведз, хтори ше находзи на правим боку гербу и хтори символ шицким Руснацом. Таки мотив отворел авторови ланєц варияцийох, хтори зоз собу ноши специфични характеристики и трансформує препознатлїви символ. Сам автор Владо Няради визначел же у родним Вербаше виклада после 20 рокох своєй роботи, а з тей нагоди Няради ошлєбодзує порушуюцу енерґию през национални символ
Присутних привитала Ґорана Бильня, а виставу Влади Нярадия отворел Данило Вуксанович
предсидательови Националного совиту Славкови Рацови подаровал Мапу своїх ґрафикох „Карпатски мит”, зоз жаданьом же би у каждим нашим културно-уметнїцким дружтве була виложена даєдна з тих ґрафикох. Вистава була барз нащивена, а на отвераню присуствовал и апостолски еґзарх, владика кир Георгий Джуджар, хтори з вельким интересованьом опатрал Нярадийово роботи. Виставу потримали Завод за културу войводянских Руснацох, Орґанизацийни одбор Централней преслави Националного швета Руснацох, Здруженє подобових уметнїкох Вербасу и Културни центер Вербас. О. П-С.
ЖЕНИ” КРИСТИНИ ҐШВЕНҐ
У ПОП-АРТ ВИРАЗУ предмети през призму всеприсутней ирониї, хтора ше базує на фалшивей сентименталносци. Конкретни рукопис и рижнородносц мотивох даваю окремни уметнїцки печац тей младей уметнїци. Єй роботи критика доминациї кича и трошительней потреби. Кристина з редукованим язиком патри на свойо околїско и твори статистични попис стварносци и пре тото єй роботи треба прилапиц и дожиц на окремни способ, бо вони ноша окремну енерґию и попатрунок на уметносц – виКристиново роботи критика значел Няради под доминациї кича час отвераня. и трошительней потреби
23. ЯНУАР 2015.
– Роботи сом робела на компютеру, инспирацию сом достала зоз стрипу и зоз филмох, а спатрела сом ше на уметнїкох Роя Лихтенстайна и Енди Ворхолу. Лихтенстайн ме прицагнул прето же ше у Окремни його роботи зявюю попатрунок на уметносц моцни контурни линиї и чисти фарби без циньованя. Вон ше у своїх роботох, без огляду же их мальовал ручно, намагал одклонїц шицки шлїди людскей руки, шлїди щеточки, клайбасу и так далєй. Думам же компютер совершени за тот напрям, диґитални принт, бо ту нєт шлїди людскей руки. Свойо роботи сом нарисовала так же сом контури вицагла у илустратору, а у фотошопу сом фарбела и додавала дендей точки – визначела Кристина. Вистава Ґшвенґовей прицагла и младшу публику, а на шицких нащивительох охабела приємни упечатки. Ана Маркович
РУСКЕ СЛОВО 15
КУЛТУРА И ПРОСВИТА
НАЦИОНА ЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У ВЕРБАШЕ ПРОМОЦИЯ МОНОҐРАФИЇ
Пише: Ана МАРКОВИЧ
М
ПРОГРАМА ЗБОГАЦЕНА З МУЗИЧНИМА ТОЧКАМИ И СКЕЧОМ Вироятно нїґдзе на швеце нє иснує така мала национална заєднїца, хторей ше после приселєня зоз своєй матки поспишело зачувац свой национални, вирски и културни идентитет. Барз вельку и одлучуюцу улогу у тим мали церква и школа, котри були чуваре и защитнїки националного єдинства и напредованя Руснацох
огло би ше повесц же душа соботовей Централней преслави Националного швета у Вербаше була праве промоция моноґрафиї „Руснаци у Вербаше”, на хторей, коло пол рока студиозно робел тим людзох. Присутних привитали Ксения Макаї Орос и Звонко Сабо хтори водзели програму и нащивительох водзели през змист кнїжки. Програму ше водзело по руски и по сербски, як написана и кнїжка, тексти нє прекладани, як визначене, пре сущну причину, бо ше Серби и Руснаци на тим подручу добре розумя, похопюю и дополнюю, та им нїяки прекладатель, анї скорей, анї тераз нє потребни. На кнїжки робели вецей як двацец авторе, а виривки на промоциї читали Даря Медєши и Мирослава Даждиу. Ксения Макаї Орос и Звонко Сабо водзели програму Пречитани и виривки з уводного слова академика Юлияна Тамаша, як и з уводного слова влади- Славко Сабо, потим о виучованю язика у школох у Верки кир Георгия Джуджара, з прилогу кнїжки др Янка Ра- баше, котри писали Александар Паланчанин, Славица мача, авторского тексту Мирона Жироша, часци з кнїж- Мали, Гелена Папуґа, часци зоз спортских биоґрафийох ки о вирским живоце, хтори писали о. Роман Миз и фамелиї Виславски, фамелиї Няради и других спортистох котри витворели вершински резултати на националним и медзинародним уровню, як и часци з рецензийох хтори написали Микола Шанта и Микола М. Цап. Промоцию на окремни способ збогацел и публику наисце нашмеял и Яким Папуґа у улоги Дїда Ферка, з наступом котри обдумали Звонко Сабо и Славко Орос, а за препознатлїви випатрунок, маску и костим Дїда Ферка остарала ше Таня Орос. Же би нащивительох здогадли же нашо предки знали и заграц и зашпивац, на програми участвовали Микола Чижмар Коле, Данило Чижмар и Михал Тамаш, хтори одшпивали даскельо шпиванки. На тим стретнуцу директорка НВУ „Руске слово” Мартица Тамаш представела найновше, специялне число новинох, друковане з нагоди НаУ ґимназийскей сали хибело места ционалного швета Руснацох у Сербиї.
16 РУСКЕ СЛОВО
23. ЯНУАР 2015.
КУЛТУРА И ПРОСВИТА
НАЦИОНА ЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У ВЕРБАШЕ „РУСНАЦИ У ВЕРБАШЕ”
Мартица Тамаш, директорка НВУ „Руске слово” представела специялне число новинох
– Винчуєм вам шицким Дзень Руснацох, а праве з тей нагоди ми порихтали специялне число новинох, хторе ше занїма з очуваньом националного идентитета, култури, язика, а значни простор пошвецени и Вербасу, месту у хторим ше того року отримує Централну преславу з нагоди Швета – гварела Тамашова, а присутни достали и по прикладнїк того виданя.
АНҐАЖОВАНИ БУЛИ НА ПРОФЕСИЙНИМ УРОВНЮ Рамики за кнїжку виробени по идеї Ґорани Бильня, фотоґрафиї зробели Борис Биленький, Ярослав Комбиль, Петро Брил, а найвекша часц хаснована з власних архивох. Кнїжку лекторовал Микола М. Цап, а коректор була Златка Сабо. У редакциї робели и др Деян Загорянски, Владимир Папуґа, Мартица Тамаш, Гелена Папуґа, преклад на анґлийски зробела Нада Загорянски, а компютерски обробок Славко Сабо. Моноґрафия „Руснаци у Вербаше” останє як єдна з тирвацих вредносцох соботовей Централней преслави Националного швета Руснацох у Вербаше.
Як визначене на промоциї, кнїжки „Руснаци у Вербаше” би нє було без Заводу за културу Войводянских Руснацох, хтори препознал значносц такого подняца. Директор Заводу мр Серґей Тамаш дал свойо вельке особне и професийне доприношенє же би кнїжка була видрукована, а после промоциї шицки присутни достали прикладнїк моноґрафиї. На промоциї шветочна сала Ґимназиї „Жарко Зренянин” була полна и хибело вецей места. На концу госци з України и Словацкей и предсидатель НС Руснацох Славко Рац, як и предсидатель КПД „Карпати” Деян Загорянски вичерали дарунки – малюнки, музични Цд-и, прикладнїки моноґрафиї, алє и подзекованя и красни слова. – Зауваги хтори буду на тоту кнїжку най похасную же би други подобни, або обсяжнєйши виданя пошвидко вишли. Затераз, то бизовно найлєпша кнїжка о Руснацох у Вербаше, кед нє пре инше, а воно прето же другей такей до тераз нє було – пофрантовал Звонко Сабо закончуюци програму. ■ 23. ЯНУАР 2015.
ПРЕСЛАВА ПОЧАЛА ЗОЗ СПОРТОМ
ТУРНИР У СТОЛНИМ ТЕНИСУ
Предсидатель КПД „Карпати” Деян Загорянски и побиднїки турнира Велько Вуячич, Михайло Киш и Мартин Копривица
Централна шветочносц з нагоди Националного швета Руснацох у Сербиї, хтора всоботу, 17. януара, отримана у Вербаше, почала зоз турниром у столним тенису. Змаганє отримане у просторийох вербаского Културно-просвитного дружтва „Карпати”. З тей нагоди на турнир ше приявели 25 бавяче зоз пейцох местох: Змаєва, Коцура, Фекетичу, Дюрдьова и Вербасу. Орґанизатор турнира Владимир Мученски надпомнул же на турнире очековали и бавячох зоз Горватскей, алє вони одказали свой приход и участвованє нєпоштредно пред отримованьом. Турнир нащивел пан Йован Ковачевич, член Општинскей ради задлужени за спорт у општини Вербас, хтори медзи иншим надпомнул же спортска секция КПД “Карпати” вше активна и участвує на числених спортских манифестацийох хтори ше орґанизує у општини. Повинчовал нам швето зоз словами же му окреме мило же тото вельке швето почало зоз спортом. Бавело ше по куп–системи, на випадованє, а побиднїк бул бавяч хтори достал два сети хтори ше бавело до 11 поени. Рекет и лабдочка найбаржей слухали Михайла Киша зоз Дюрдьова хтори освоєл перше место, други бул Мартин Копривица, треци Велько Вуячич, а штварти Александар Сабо, шицки зоз Вербасу. После змаганя, учашнїком пририхтани полудзенок – традицийна пасуля по хторей, як надпомнул орґанизатор Владимир Мученски, „Карпати” познати. А. П. Фото: В. Вуячич, М. Зазуляк, А. Маркович, А. Паланчанин
РУСКЕ СЛОВО 17
ЕКОНОМИЯ ВЛА ДИМИР ГИРЙОВАТИ З ДЮРДЬОВА
СЦЕГНА НАЙВЕЦЕЙ Пише: Михаил РАМАЧ
До рока на фарми єст пейц турнуси, а у каждим 3–4 тисячи курчата. Владимир прави свою покарму з додатками, а соя и кукурица з його поля, та так продукция туньша, бо ма заварти циклус. Кармени курчата предава углавним накупцом. Заробок добри, дакеди и евро по курчецу ЦЕНА КУРЧАТОМ НАГЛО СПА ДЛА – Задовольни сом зоз цену курчатох яка була 2014. року. Найвекша цена була 190 динари по килограму живей ваги, алє початком децембра прешлого року нагло спадла, та була 90 динари, а то барз вельке вариранє. Людзе маю вше менєй пенєжи, та ше ми видзи же нє купую кельо би сцели. Викармени курчата найбаржей предавам до Жаблю и Ґосподїнцох. Купци углавним людзе котри обераю курчата и предаваю на пияцох. Тиж предавам и векшим клальньом по валалох у околїску Беоґраду. Даєдни купци приходза по курчата, алє и я им приношим кед потребне – бешедує Владимир.
18 РУСКЕ СЛОВО
У
Дюрдь о ве вше при сут нє й ша продукция живини, насампредз викармених курчатох и курох за продукцию вайцох. З тей нагоди зме нащивели Владимира Гирйоватого, младого продукователя викармених курчатох за кланє. Ги рй о вато го ше мед зи пер ши ма у Дюрдьове поча ли занїмац зоз таку продукцию. Владимир тоту роботу нашлїдзел од свойого покойно го оца и успишно ю предлужел. ПРОДУКЦИЮ КУРЧАТОХ ПРЕВЖАЛ ОД ОЦА – Зоз продукцию курчатох ше само стойно занїмам три и пол рока, а тоту роботу почал ище мой покойни оцец, так же практично од кеди знам за себе вше зме ма ли курчата. Скорей зме ма ли и курчата за матич ни ку ри од котрих ва йца ишли до инкубаторох, а тераз лєм кармим кучата за кланє – бешедує Владимир. Владимир на своєй фарми ма коло штири тисячи курчата, док влєце у турнусу вше зменшує число пре вельки горучави котри спричинюю проблем шицким продуковательом курчатох.
ВЖИМЕ У ГАЛИ ТОПЯ, А ВЛЄЦЕ РОБЯ ВЕНТИЛАТОРИ Як ше одвива продукция курчатох на його фарми и цо потребне за успишну продукцию, Владимир гвари: – На першим месце треба мац обєкт у котрим ше будзе одвивац продукция, а вец потребна провадзаца опрема до котрей спада опрема за карменє, напаванє и вентилацию. На моєй фарми досц сучасна автоматизована опрема, котра ма спомнути три автоматски линиї. Купуєм праве вилягнути курчата и кед их принєшем, у обєкту муша буц добри условия за їх пребуванє, а найважнєйше же би им було цепло. Перши два днї температура треба же би була коло 32 ступнї, а вец ше ю поступнє зменшує, док у шестим тижню, лєбо евентуално седмим, кед же ше курчата нє попреда, температура треба же би була коло 18 ступнї, бо вони уж вельки и нє одвитує им велька горучава. Цо ше дотика покарми, вона завиши и од возросту курчатох, прето нє мож правиц концентрат од ока. Ориєнтацийно повем же до мишанїни, до концентрату, идзе коло 60 одсто кукурици, а вец идзе сойов поґач, сойов олєй и премикс. 23. ЯНУАР 2015.
ЕКОНОМИЯ МА ФАРМУ КУРЧАТОХ
КУПУЮ ВАРОЩАНЄ Же би ше шицко тото змишало, розумлїве, потребне мац мишальню. То найважнєйша опрема – гвари Владимир. ПЕЙЦ ТУРНУСИ ДО РОКА У Дюрдьове остатнїх рокох обачлїво звекшане число продуковательох курчатох. То озда прето же продукция досц єдноставна, а уложени средства до продукциї ше барз швико враца, бо кед єст пейц турнуси до рока, вец ше уложени пенєж пейц раз обраци у тим периодзе. Познате же за 6 тижнї од єднодньового курчеца нарошнє квалитетне викармене курче за кланє и кед по єдним курчецу продуковательови останє скоро евро, вец рахунок ясни. Окрем того, єст и велї вигодносци як наприклад же єднодньово курчата мож плациц продуковательови на вецей раз, або аж и кед ше их викарми, а тиж така вигодносц и зоз покарму кед маце свою кукурицу и сою. Два ветеринарски амбуланти у Дюрдьове у каждей хвильки порихтани дац свойо услуги, цо тиж мож плациц познєйше, так же прокуция курчатох за кланє барз интересантна младим людзом котри спочатку нє маю вельки капитал. Проблем хтори ше дараз зявює то пласман викармених курчатох, понеже ту важа закони тарґовища, понуканя и глєданя. У 2014. року цена досц варирала, а глєданє тиж так. Розумлїве, и у тей продукциї єст почежкосци зоз котрима ше стретаю продукователє курчатох. Владимир виноши свойо искуства. – Понеже мам досц добре изоловани мури и повалу на фарми, нука у гали углавним стабилна температура, нєт барз вельки розлики анї кед лєтнї горучави, а тиж так и кед вжиме нїзки темперетури. Вжиме фарму зогривам на ґаз, цо досц драге, алє є найпрактичнєйше и на концу кед ше шицко порахує, тот трошок ше виплаци, бо у цеплим курчата лєпше напредую. Проблем дакеди знаю буц хороти, алє процив нїх ше найвецей бориме превентивно як цо то ванкцинация, дезинфекция, дезинсекция, дератизация. З искуства сом уж досц и сам научел кеди потребне дац даяки витамини до покарми – гвари Владимир. ПОКАРМА ЗОЗ ЇХ ПОЛЬОХ Гирйоватого маю надосц обрабяцей жеми та так шицки житарки хтори випродукую на полю хасную як покарму за курчата, и на 23. ЯНУАР 2015.
тот способ маю заокружену продукцию. Окрем того, зоз фарми курчатох хасную и барз квалитетни гной з хторим вец погноя жем на полю.
ПЕРШЕ ПОЧАЦ З МЕНШУ ПРОДУКЦИЮ – Вецей раз сом сом предкладал людзом же би ше опробовали у продукциї курчатох. Досц лєгко почац з меншу продукцию, алє за озбильну и сучасну продукцию потребни и векши финансийни средства. Думам же то досц добра робота, а цо ше дотика розвою продукциї курчатох у Дюрдьове, видно же цо вецей єст живинарох, то векша и конкуренция. Проблем же єст досц нєлоялней конкурециї. Велї фарми нє приявени и нє плаца велї даваня котри я плацим, яґод и други приявени фарми. Случує ше же нєприявени продукователє нароком спущую цену, а то ше вец одражує и на других – гвари Владимир.
– Курче же би набрало килограм живей ваги поє коло два кили концентрату, а до концентрату найвецей идзе кукурици и сої. Обрабям дакус менєй як трицец гектари жеми. Звичайно єдну трецину садзим кукурицу, а два трецини сої, цо ми углавним досц же бим мал за покарму курчатох през цали рок – бешедує Владимир. Владимир Гирйовати у єдним року ма пейц турнуси, а рочна продукция на фарми ше руша коло 17 500 викармени курчата. Вон роздумує о звекшованю продукциї, алє понеже ше його фарма находзи у обисцу, у валалє, за тото нєт законскей основи. Кед надума мац векшу фарму, по закону ю будзе мушиц справиц вонка з валалу, у хотаре.■
РУСКЕ СЛОВО 19
ROK X
ЯНУАР 2015
ЯК РУСНАЦИ У ДРУГИХ ЖЕМОХ ВИТВОРЮЮ СВОЙО ПРАВА
^islo 1 (114)
З ПРАВАМИ ПРОЦИВ
Пише: Агнета БАЛАТИНАЦ
Же би могло провадзиц заступеносц националних меншинох у власци на нїзших уровньох, треба потолковац же Горватска подзелєна на локалну и подручну (реґионалну) самоуправу
Є
динки локалней самоуправи то городи и општини, а єдинки подручней (реґионалней) самоуправи жупаниї. Горватска ма 20 жупаниї и Город Заґреб, як окремну єдинку. Шлїдза општини и городи и тераз у Горватскей єст 429 општини и 127 городи, а на тим уровню анї єдно векшински руске место нє шедзиско општини. Город у Горватскей то место хторе шедзиско жупаниї, потим кажде место з вецей як 10 000 жителями, а винїмково, тот статус може достац и место дзе за тото исную даяки окремни причини. З Уставним законом предписане же припаднїки меншинох у општинох и городох дзе маю од 5-15 одсто жительох – маю право на єдного одборнїка – меншинского представителя у орґану єдинки локалней самоуправи. Кед их єст вецей як 15 одсто, а у жупанийох вецей як 5 одсто, маю право на пропорцийну засупеносц. Кед даєдна национална меншина твори вецей як 15 одсто у вкупним жительстве даєдней єдинки локалней, лєбо реґионалней самоуправи, вец ма право на заступеносц и у вивершних целох, односно ма право на заменїка општинского началнїка, городоначалнїка и жупана. Так у општини Боґдановци, хторей припадаю Петровци з 555 на попису вияшнєнима Руснацами, руска меншина ма заменїка општинского началнїка з Петровцох и
20 РУСКЕ СЛОВО
тераз то Ярослав Медєши. У општини Томповци, дзе припадаю Миклошевци, заменїк општинского началнїка Мирослав Лїкар. По местох, локалну самоуправу ше виражує прейґ месних одборох. На так орґанизованим управяню, кажди житель би требал мац приступ институцийом прейґ своїх представительох, та з тим и уплїв на приношенє одлукох значних за живот и єдней меншини и єдного места, односно єдинки локалней самоуправи. То понука Уставни закон о правох националних меншинох, а кельо з того насправди може вихасновац єдна числено мала национална меншина як Руснаци, тиж уж друге питанє. РАДИ И ПРЕДСТАВИТЕЛЄ НАЦИОНАЛНИХ МЕНШИНОХ Пре цо лєпше запровадзованє Уставного закона, у Горватскей оформени и ради националних меншинох и представителє у жупанийох, општинох и городох, дзе за тото єст условия. У єдинкох локалней самоуправи дзе у вкупним жительству найменєй 1,5 одсто припаднїки даєдней меншини, потим дзе жию вецей як 200 припаднїки, та у реґионалней самоуправи дзе жию вецей як 500 припаднїки єдней меншини – мож формовац Раду националней меншини. У општини Рада ма 10 членох, у городзе 15, а у жупаниї 25. 23. ЯНУАР 2015.
РУСКЕ У ШВЕЦЕ – РЕПУБЛИКА ГОРВАТСКА (2)
АСИМИЛАЦИЇ Там дзе припаднїкох меншини нєт у спомнутих числох, алє их єст найменєй 100, меншини маю право вибрац представителя националней меншини. За спомнути цела и представительох, виберанки ше запровадзує як и виберанки за горватски Собор – з нєпоштредним тайним гласаньом по виберанкових спискох. На уровню дзе су вибрани, ради и представителє сотрудзую з локалну самоуправу хторей припадаю и предкладаю потребни ришеня за унапредзованє живота меншини хтору представяю. Вецей ради з уровня жупанийох и представителє з истого уровня можу оформиц Координацию националней меншини на уровню держави, хтора вец дава предкладаня Совиту за национални меншини, сотрудзує зоз соборским заступнїком и стара ше о заєднїцких проєктох значних за цалу националну меншину, кед єй тоти инґеренциї пренєшу ради и представителє. РАДИ РУСКЕЙ НАЦИОНАЛНЕЙ МЕНШИНИ Руснаци ради маю у оштинох Томповци и Боґдановци, у Городзе Вуковар, як и на уровню Вуковарско-сримскей жупаниї, док представительох маю на уровню Осиєцкобараньскей жупаниї и Городу Заґребу и вони маю право на свойо канцелариї. На чолє Координациї Яким Ерделї, представителька Руснацох Осиєцко-бараньскей жупаниї Агнетка Балатинац, а Руснацох Городу Заґ-
ребу мр Ириней Мудри. Тиж так, у поступку и уписованє Координациї рускей националней меншини на уровню Горватскей до Реґистру координацийох при Министерстве управи. Мож повесц же национални меншини у Горватскей маю вельки права, алє, кед слово о Руснацох, практично их чежко запровадзиц. Дакус то пре предписаня, а вельо баржей пре индиферентносц самих Руснацох, бо питанє кельо их сами жадаю хасновац и применьовац. На другим боку, Уставни закон о правох националних меншинох
ОРҐАНИЗОВАНЄ ОБРАЗОВАНЯ ПО РУСКИ Руснаци у Горватскей орґанизовани и през школство, дзе єст три модели школованя – А, Б и Ц и опредзелєли ше лєм за модел Ц, хтори значи пестованє язика и култури, дзе порядна настава на горватским язику, а у дополнююцих 5 годзинох тижньово, окрем язика и култури, виучує ше и литературу, ґеоґрафию, историю єдней меншини, музичну и подобову творчосц. Виучованє мацеринского, руского язика тераз орґанизоване лєм у Петровцох, Миклошевцох и у Старих Янковцох. За шицких школярох Руснацох и з мишаних малженствох виучованє язика и култури орґанизоване и прейґ Лєтней школи раз рочно, а финансує ю Министерство просвити и школства. У Вуковаре, дзе би можебуц и було дзеци за модел Ц, нєт заинтересованих. Подобне и у Осиєку, Заґребу, Риєки, з тим же у тих штредкох углавним мишани малженства, а попри тим, число дзецох барз мале, та би ше анї з вецей ґенерацийох нє назберало дзеци за меншу класу. Ґу тому, родичи думаю же дзеци презавжати з другима обовязками у школи и мож повесц же ту национална свидомосц на нїзшим уровню, односно асимилованє поробело свойо.
Руснаци у Горватскей ше операю и на сонароднїкох у Сербиї – зоз заєднїцкей схадзки представительох Координациї рускей меншини зоз членами Националного совиту Руснацох
23. ЯНУАР 2015.
виробени, так же векши права можу витвориц меншини концентровани у векшим чишлє на истим подручу, цо вигоднєйше углавним за сербску, италиянску, ческу и мадярску националну меншину. Руснаци ше, випатра, нєпреривно муша бориц за обстоянє же би то и остали – тераз то з асимилованьом, векшим морталитетом од наталитету, алє и з националну (нє)свидомосцу. Но, нїґда нє треба одуставац. ■ (Законченє)
РУСКЕ СЛОВО 21
ЛЮДЗЕ, РОКИ, ЖИВОТ НАШ ГОСЦ: МИРКО БЕРКЕШ
ВРЕДНИ РУКИ Пише: Владимир ДЇТКО
Мирко Беркеш зоз Шиду роками прави макети ладьох и плахтаркох, а же є у тей роботи успишни, шведоча вецей як сто макети ладьох хтори справели його схопни руки. Окрем того, його гоби то и запрагни кочи, а кед треба до обисца даяку прикраску, раз два ю справи
П
ерше мушице поопатрац шицко цо сом потераз справел, а вец можеме бешедовац – почина Мирко и такой з удзверйох указує макети. Кажда макета ма „свою приповедку”, а обисце Беркешових як музей, и нєт у нїм куцик дзе наш собешеднїк дацо нє справел. Полна и кухня, дньова хижа, та аж и конк. – Макетарство сом полюбел ище кед сом бул школяр и кед зме на годзинох технїч-
ного правели макети, алє ме живот инкадзи одведол и скоро цали живот сом робел як ґрафични роботнїк. Мал сом вше надосц роботи и обовязки, окреме кед ше требало старац о дзецох, о фемелиї, и поправдзе поведзено, макети сом робел з часу на час. Часто сом робел вноци кед вшадзи доокола була цихосц. Теди сом себе давал на волю – гвари Мирко Беркеш. ПАЧЕЛИ ШЕ МИ ЛАДЇ З XVII И XVIII ВИКУ З одходом до пензиї Мирко мал вельо вецей шлєбодного часу и ознова почина робиц з древом. – Же би дахто бул успишни у тей роботи, муши ю барз любиц. Ґу тому треба додац и надосц сцерпеня, прецизносц тиж важна, алє и кус вецей од того – треба знац як дацо поробиц. Я любел почитац аж и фахову литературу, а окреме ме прицаговали лядї зоз 17. и 18. вику. Вецей раз сом як дзецко додавал и даяки дробнїци по своїх жаданьох, так як ше ми пачело.
22 РУСКЕ СЛОВО
23. ЯНУАР 2015.
ЛЮДЗЕ, РОКИ, ЖИВОТ ЗОЗ ШИДУ, МАКЕТАР
НА ШИЦКО СТВОРЕНИ Макета перше наставала у моєй глави, а вец як скица на паперу. Теди сом брал материял и алат до рукох и починал робиц – гвари Мирко. Шицки тоти цо ше занїмаю з макетарством добре знаю же найлєпше робиц з лїповим древом, або з буквовим, а Мирко гвари же вельо того понаправял и зоз шлївки, та аж и з вишнї. Гвари же таки розрезани стебла даваю красни цифри и ниянси. У його мигелю вискладани менши и векши оштри ножики, пинцети, пилочки, мали вартачки и шмирґла за шмирґланє. У розгварки дознаваме же окрем доброго алату за таку прецизну роботу треба буц и концентровани, бо кед ше роби, наприклад, з ладю, єст барз вельо дробнїци хтори ше муша вискладац же би шицко на концу випатрало як ориґинал. Велї цо видзели менши и векши макети ладьох у Мирковим обисцу, обачели и нєзвичанйу миниятуру – ладю хтору справел у лупи зоз ореха. – Кед макета зложенша, теди и моя спокуса векша, а кед на концу шицко готове и кед випаднє так як сом задумал, моєй радосци нєт конца – поцешени Беркеш. ПЛАХТАРКИ ЯК ЛЇК ЗА ДУШУ Тот хто ма добре око накадзи войдзе до Беркешового двора, обачи „скулптуру” лебедох справену зоз старих ґумох з авта, нєдалєко студня, шицко доокола крашнє ушорене, у квецу, та видно же слово о особи залюбеней до своєй роботи. З часом вон
почал правиц и кочи, бо ше му и тота робота попачела. Правел и вельки и мали, а кажди коч мал праве таки часци як и вельки, стародавни. Велї у Шидзе знали же вон з древа прикрашовал мурово годзини и други прикраски, а кед требало справиц Христово розпяце за потреби церкви у Вашици, паноцец знал же то Мирко добре пороби. Кед нє правел макети, Беркеш лапал риби на Босуту, або на озеру у Соту. Гвари же тераз, кед є у пензиї, ма часу и за тото. А, понеже макетарству хвиля нїґда „нє завадза”, накадзи захладнє, Мирко шеда и лапа ше до роботи. – Покля ме здравє будзе служиц, будзем правиц макети ладьох, кочох... Бо, тот мой гоби – то мой одпочивок. То таке як даяка терапия од каждодньових бриґох. Чловек голєм у тих хвилькох жиє у якимшик красшим швеце – гаврел на концу Мирко Беркеш.■
НЄТ ДЗЕ ВИЛОЖИЦ ЕКСПОНАТИ Мирко Беркеш гвари же свойо роботи нє предава, алє же до роботи муши укладац пенєж, та гвари же би нє згорше було кед би ше дацо и попредало. – Туристична орґанизация достала хижку за прикраски и кельо сом дознал, у нєй ше мали предавац прикраски и роботи женох зоз здруженьох у шидскей општини. Там би було места и за мойо макети, медзитим, идея нє зажила. Чкода же тота красна хижка у центру Шида стої замкнута – гвари Беркеш.
Ладї прикрашую Беркешову хижу зоднука, а студня и витерняки двор
23. ЯНУАР 2015.
РУСКЕ СЛОВО 23
ДУХОВНИ ЖИВОТ БОГОЯВЛЄНЄ И ПОШВЕЦАНЄ ОБИСЦОХ У КОЦУРЕ
У РУСКИМ КЕРЕСТУРЕ
ВИРНИ ПРИНЄСЛИ ВОДУ
ЗАКОНЧЕНЕ ПОШВЕЦАНЄ ОБИСЦОХ
У церкви Успения Пресвятей Богородици у Коцуре преславене швето Богоявлєнє и з тей нагоди пошвецена вода. Вельку Службу Божу служели парох о. Владислав Рац и капелан о. Михайло Шанта. Було вельо парохиянох хтори у судзинох принєсли воду же би ю паноцец пошвецел, а пошвецена и вода зоз хторей могло набрац до судзинох. Зоз тим Коцурци пре славели, як паноцец гварел у казанї, єдно з найстаришх християнских шветох и пририхтали ше за пошвецанє обисцох. Т. Х.
У БАЧИНЦОХ
ПОШВЕЦЕНИ 64 ДОМИ У Бачинскей парохиї св. Луки апостола и євангелисти, пондзелок святочно означене швето Богоявлєня. Внєдзелю, пред Богоявлєньом, того року була и Богоявлєньска вилїя, та служена Служба Божа зоз каноном св. Василия Велького. На швето одслужена святочна Служба Божа зоз обрядом велького пошвецаня богоявлєньскей води. На Служби було вецей вирних як звичайно, а того дня церква була отворена цали дзень, же би кажде могол однєсц воду до свойого обисца. После Богослуженя пошвецени парохийни дом, а потим парох о. Дарко Рац зоз предсидательом Церковного одбору пошол пошвецац обисца. Перша половка валала пошвецена на Богоявлєнє, а друга половка валала ютредзень. Пошвецени 64 грекокатолїцки обисца. о. Д. Р.
24 РУСКЕ СЛОВО
У парохиї св. оца Миколая у Руским Кере стуре, 19. януара закончене пошвецанє обисцох зоз богоявлєньску воду, хторе ту почало 7. януара, дзень по швету Богоявлєнє Господнє по григориян- Пошвецанє дома у младей фамелиї Ванеси и Златка Гардийових ским календаре. Доми парохиянох пошвецали троме керестурски священїки – парох о. Михайло Малацко и капеланє о. Владимир Медєши и о. Игор Вовк, а уж даскельо роки як ше кажди рок пошвеца нє лєм половку, алє цали валал. Пошвецанє обисцох священїком и домашнїм нагода и за особни розгварки, а як то традиция, з тей нагоди ше з домашнїма позбера и ширша фамелия, хтора ше вец дружи як дакеди на праткох. Як гвари парох о. Малацко, гоч ше пошвецанє з векшей часци окончує кед тирва школски розпуст, почало ше роздумовац же би ше надалєй пошвецац почало ище скорей як ше преслави Богоявлєнє, а прето же би за тот важни чин у каждей фамелиї були дома и дзеци, и родичи. М. А.
У БЕОҐРАДЗЕ
ПОЛНО ЛЮДЗОХ У НАШЕЙ ЦЕРКВИ
Вирни парохиї св. Кирила и Методия у Беоґрадзе 19. януара преславели Богоявлєнє Господнє у каплїци дзе пришли велї особи, медзи нїма и представнїки українскей амбасади, Римокатолїцкей Церкви, Словенци, Серби, Горвати, а було и младших Руснацох хтори першираз пришли до церкви. На Служби, парох о. Владислав Варґа потолковал значносц Богоявлєня и потребу змоцнїц виру. У церкви була и програма з нагоди О. Л. Р. Националного швета Руснацох 23. ЯНУАР 2015.
ДУХОВНИ ЖИВОТ ОТРИМАНА РОЧНА СХАДЗКА ПАРОХИЙНЕЙ ЗАЄДНЇЦИ У ШИДЗЕ
ГУМАНОСЦ У ЧЕЖКИМ РОКУ На перши дзень Нового року по юлиянским календаре, по традициї у Лєтнєй владическей резиденциї отримана Рочна схадзка парохийней заєднїци на хторей сумировани активносци у прешлим, 2014. року, а тиж виложени и плани активносцох у 2015. року. О богатих прешлорочних активносцох, парохиянох обсяжно поинформовал парох о. Михайло Режак, начишлююци найзначнєйши подїї медзи двома схадзками. Цо ше дотика инвестицийох, вон здогаднул на укладанє нових дзверох на уходу до церкви Преображеня Господнього, а
ВШЕ МЕНЄЙ ПАРОХИЯНОХ На Богослуженю хторе служене истого дня дополадня, о. Михайло Режак констатовал же, нажаль, єст вше менєй парохиянох. Окреме визначел проблем же єст и таких хтори ше одрекаю своєй Церкви, та ше кресца у даєдней другей.
потим и на закрице хторе положене над нїма, же би нє мокли и препадали. Рестауровани и вельки криж на грекокатолїцким теметове прешлого року. Церква прикрашена з нову тепих-дражку, хотру подаровали Ксения Крайцар и Владимир Торма, а Нада Остоїч подаровала два тепихи, пред иконостасом, односно пристолом. З оглядом же прешли рок бул чежки пре вилїви у Сербиї, тиж и у општини Шид, о. Режак указал и на гуманосц з оглядом же коло 20 жителє Ямени, хтора була залапена з вилївом, були коло три тижнї змесцени праве у будинку Лєтнєй владическей резиденциї. Кед слово о инвестицийних активносцох у чечуцим року, догварене же би найвироятнєйше на яр почало циментованє часци мурика коло порти, односно резиденциї, хтори уж три роки порихтани за малтерованє (подрезана влага и обити стари малтер), алє локална самоуправа нє дала
средства за тоти роботи. Прето опредзелєнє же би ше до роботи вошло зоз власнима финансийнима моцами. На схадзки було слова и же би ше направело, лєбо ревитализовало постояцу дражку хтора водзи ґу церкви. И у чечуцим року будзе надосц стаємни активносци, а о. Режак парохияном нависцел же би грекокатолїцка парохия, односно церква мала буц домашня Шветовому молитвеному дню, хтори ше отримує першого пиятку у марцу и дзе нашо парохиянє поряднє участвовали як госци. Парох Режак подзековал на закладаню предсидатальови Церковного одбору Владимирови Ґовльови, а касир Владимир Торма поднєсол финансийни звит. О активносцох Старших шестрох (женох хтори ше стараю о прикрашованю церкви) бешедовала Нада Остоїч. На схадзки, по традициї, парохиянє тиж обновели з новим рочним плаценьом свойо места у столкох. Вл. Дї.
У КОЦУРЕ ЧЛЕНИ ТРЕЦОГО ВАСИЛИЯНСКОГО ЧИНУ ОБНОВЕЛИ ЗАВИТИ
ДУХОВНА ДРАЖКА ҐУ ХРИСТОВИ На Служби Божей хтора отримана у манастире шестрох служебнїцох у Коцуре, 18. януара члени молебену трецого Василиянского чину зоз Коцура обновели свойо завити. Заєднїца трецого Василиянского чину у Коцуре за хтору одвичательна Фебронка Маґоч, предлужена рука такей заєднїци у Кули за хтору одвичательни двоме кулянски паноцове, а єден з нїх, Виталий Лотоцкий внєдзелю у Коцуре служел Службу. Паноцец Лотоцкий гварел же таки заєднїци єст нє лєм ту у нас, алє по цалим швеце. Члени заєднїци, хторих у Коцуре єст коло 40, збераю ше каждей трецей нєдзелї у мешацу на молебен, а свойо завити обнавяю и пришагаю паноцови каждого року на швето Василия Велького. Понеже того року на тото швето пре рижни причини пришаганє нє могло буц отримане, воно преложене за тоту нєдзелю. – Най ше наполнї кажда долїна, а кажда гора и брещок най ше злєгню. Нєровне най ше вировна, а розбити драги най буду ровни. Направме духовну дражку ґу приходу Исуса Христа – гварел о. Лотоцкий у казанї скорей як члени обновели обецанє же буду провадзиц свой живот по статутох тей заєднїци. 23. ЯНУАР 2015.
У Коцуре єст коло 40 члени Заєднїци трецого Василиянского чину
– Обовязки нє вельки, а состоя ше зоз молитви за одредзени подїї и особи, читаня духовней литератури дома у своїм окруженю, сходзеня на молитви, а шицко то у цилю духовного збогацованя и приблїжованя ґу Богови – гварел о. Лотоцкий и поволал заинтересованих християнох же би ше придружели ґу їх заєднїци Т. Х.
РУСКЕ СЛОВО 25
INFОРМАТОР
OGLA[OVANW 021/6613-697, 021/ 6624/708 e-mail: ruske.redakcija@gmail.com
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 25. януара 2015. року наполня ше шейсц мешаци як нє з нами наш мили супруг, оцец, швекор и дїдо
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 25. януара 2015. року наполня ше шейсц мешаци як нє з нами наш мили брат и кум
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 17. януара 2015. року наполнєли ше шейсц мешаци одкеди нас занавше зохабела наша мила
ЯНКО БАРАН (1950–2014) з Руского Керестура З любову и почитованьом памятку на ньго чуваю супруга Фема, дзивка Вероника и син Кристиян зоз своїма фамелиями Спочивай у мире Божим!
ЯНКО БАРАН (1950–2014) з Руского Керестура Памятку на його любов и доброту буду чувац шестра Марча зоз супругом Янком и єй фамелия Спочивай у мире Божим!
НАТАЛИЯ НАДЬ – Митьова (1935–2014) з Руского Керестура З любову и почитованьом памятку на ню занавше чуваю супруг Владимир, син Елемир, нєвести, унуки и праунуки Спочивай у мире Божим!
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 21. януара 2015. року наполнєл ше рок як нас зохабел наш мили супруг, оцец и дїдо
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 25. януара 2015. року наполня ше шейсц мешаци як нє з нами наш мили брат и бачи
ИРИНЕЙ ДЖУДЖАР (1944–2014) з Руского Керестура Шицки хвильки цо зме зоз тобу прежили останю зачувани у наших шерцох. Твойо наймилши: супруга Наташа, син Владо зоз супругу Саню и дзивочку Клару и дзивка Кая зоз супругом Мирком Папуґово Спочивай у мире Божим!
ЯНКО БАРАН (1950–2014) з Руского Керестура Памятку на його любов и доброту чува брат Мирон зоз супругу Анку и його фамелия Спочивай у мире Божим!
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 25. януара 2015. року наполнї ше смутни рок як нє зоз нами наш мили и добри супруг, оцец, дїдо и прадїдо
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 17. януара 2015. року наполнєли ше шейсц мешаци як ше упокоєла наша мила
Дня 21. януара 2015. року наполнєли ше штири роки як ше упокоєла наша мила
НАТАЛИЯ НАДЬ – Митьова ФЕМА – ЕУФЕМИЯ ПАПУҐА (1935–2014) (1927–2011) з Руского Керестура з Дюрдьова Мили нашо мацери, баби и прабаби, занавше останєце у наших шерцох и молитвох. Ожалосцени: нєвеста и дзивка Геленка, унука Весна Надьова зоз заручнїком Деяном, унука Наташа Фейдийова зоз супругом Ярославом и праунуки Иван и Даниел Спочивайце у мире Божим!
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 24. януара 2014. року наполнї ше рок як нас занавше зохабел наш мили супруг и оцец
ДЮРА РАМАЧ з Руского Керестура У красних памяткох чуваме вашу нєсебичну любов и пожертвовносц. У думкох и у молитвох кажди дзень сце при нас. Вашо наймилши: супруга Леона, дзеци, унучата и праунучата Най Вам ангели нєбесни вше шпиваю! СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 27. януара 2015. року наполня ше осемнац роки як нас занавше зохабела наша мила супруга, мац и баба
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 18. януара 2015. року наполнєли ше 15 роки як нас зохабел наш мили супруг, оцец и дїдо
МИРКО МОЛНАР (1950–2014) з Дюрдьова
ВЕРУНА ПАВЛОВИЧ народзена Будински з Руского Керестура Памятку на ню навики чуваю супруг Дюра, дзивки Йоска, Меланка и Верунка зоз фамелиями Спочивай у мире Божим!
26 РУСКЕ СЛОВО
ИРИНЕЙ ПАП (1938–2000) з Петровцох Памятку на ньго чуваю супруга Олена, син Зоран, дзивка Вирка зоз супругом Владиславом и унуки Наташа и Петро Спочивай у мире Божим!
Час преходзи, а боль за тобу нє. Занавше будзеш у наших шерцох. Твойо Влада, Сенка и Мара
23. ЯНУАР 2015.
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 24. януара 2015. року наполня ше штерацец днї як нас зохабела у вельким болю наша мила мац
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Дня 24. януара 2015. року наполня ше штерацец днї як нас занавше зохабела наша мила мац, баба и прабаба
ВЕРУНА ПАЛАНЧАЇ народзена Шугайда (1936–2014) з Руского Керестура Єй подобу, любов и доброту нїґда нє забудземе. Твой син Павле зоз супругу Сладяну Спочивай у мире Божим!
ВЕРУНА ПАЛАНЧАЇ народзена Шугайда (1936–2014) Памятку на ню вше будземе чувац: син Янко зоз супругу Оленку, унука Ванеска зоз фамелию и унук Желько Спочивай у мире Божим!
НА ЗДОГАДОВАНЄ Наполнєли ше штири роки як ме занавше зохабел мой мили муж
INFОРМАТОР
ЮЛИЯН НОТА (2011–2015) з Нового Орахова Вично ожалосцена супруга Ана Спочивай у мире Божим!
СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ Прешли уж дзешец и шейсц смутни роки як нас занавше зохабели нашо мили
BUDZEME PATRIC NA TV VOJVODINA 2 TV MA]AZIN, nwdzely, 25. януар 2015. roku na 20 godzin
ЛЕОНА ПАВЛОВИЧ народзена Катона (2005–2015) Памятку на нїх чуваю їх наймилши
АНА ПАВЛОВИЧ народзена Новта (2005–2015) з Руского Керестура
НА ЗДОГАДОВАНЄ Преходза чежки и жалосни роки як вецей нє з нами нашо мили родичи
МАРИЯ КИШЮГАС народзена Мудри (1937–2012)
ЮЛИЯН КИШЮГАС (1930–2002)
з Коцура Памятку на нїх навики буду чувац у своїх шерцох дзивки Наталия и Амалия зоз своїма фамелиями Спочивайце у мире Божим! Pokra<nski sekretariyt za urbanizem, budovatelqstvo i za|itu `ivotnogo {tredku, na osnovi ~lena 14. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k Republiki Serbi<”, ~islo 135/04) obyvxw
OBVISCENW o prino{enx ri{eny o obsygu i zmistu studi> o precenqovanx vpl>vu na `ivotni {tredok Pokra<nski sekretariyt za urbanizem, budovatelqstvo i za|itu `ivotnogo {tredku, dny 9. 01. 2015. roku, prinwsol ri{enw o obsygu i zmistu Studi< o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok za PROWKT Вибудов авто-вицекалїща сировей нафти(штири вицекалїщни места, два вицекалїшни острова, приступна и виходна
23. ЯНУАР 2015.
драга, челїчне закрице, плато, цивни мост и технолоґийна канализация) у рамику Рафинериї нафти Нови Сад, na kp. 2498/18 KO Novi Sad III. No{itelq prowkta NIS a.d. Novi Sad, Blok Prerada zoz Novogo Sadu, ul<ca Narodnogo fronta ~s. 12. Ri{enw o obsygu i zmistu Studi< o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok za predmetni prowkt mo`dostac na uvid robotnima dnymi od 10 do 14 g u prostorijoh Pokra<nskogo sekretariytu za urbanizem, budovatelqstvo i za|itu `ivotnogo {tredku, Bulevar Mihajla Pupina 16, Novi Sad (pri`emw, kancelariy ~s. 39). Zainteresovana yvnosc u ~a{e od 15 dn< od dny obyvjovany togo obvisceny, mo`u dostavic svojo dumanw u pisanej formi na adresu Sekretariytu.
ТОМИСЛАВ ПАВЛОВИЧ (2009–2015) Спочивайце у мире Божим!
– Руски язик у Предшколскей установи у Новим Садзе; – Викладанє професора Михайла Фейси на Универзитету у Бечу; – Актуалносци зоз польопривреди; – Актуалносци зоз општини Жабель.
* дзе цо будзе * РОЧНА СКУПШТИНА КУД У КУЛИ На соботу, 24. януара, у Кули будзе отримана порядна рочна Скупштина руского КУД „Др Гавриїл Костельник”. Скупштина будзе на 18 годзин у просторийох Дружтва, а поволани шицки члени и други Руснаци з Кули. ***
ПРЕМИЄРА ПРЕДСТАВИ РНТ У ВЕРБАШЕ
На нєдзелю, 25. януара, на 19 годзин, у просторийох КПД „Карпати” у Вербаше РНТ „Петро Ризнич Дядя” премиєрно виведзе представу Мира Ґаврана „Як забиц предсидателя” Миру Ґаврана, у режиї Владимира Надя Ачима. Престава витворена у копродукциї зоз КПД „Карпати”, а з финансийну потримовку Националного совиту Руснацох.
ЖИМСКА ШКОЛА ПОЛЬОПРИВРЕДИ У РУСКИМ КЕРЕСТУРЕ 30. януар 1. Косад – французки гибриди кукурици и слунечнїка. 2. „Нутри лидерс” ДОО зоз Нового Саду представи фолиярни гної найновшей ґенерациї. 3. „Пинус плус” зоз Нового Саду представи пестициди у польопривреди 4. Бациломикс специял – ришенє бактериозох у паприґи. 6. фебруар 1. Хемикал Аґросава Нови Беоґрад, АС – гибриди кукурици и пестициди у польопривреди. 2. Биофор система ДОО Нови Беоґрад, микробиолоґийни гної у польопривреди.
РУСКЕ СЛОВО 27
INFОРМАТОР
Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku na osnovi ~lena 29. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k Republiki Serbi<” ~islo 135/04 i 36/09), obyvxw
OBVISCENW
o prinw{enim ri{enx о potrebи precenqovanя vpl>vu и о одредзованю обсягу и змисту студиї на животни штредок проєкта “Vibudov stan>ci зa obezpe~ovanw motornih prevozkoh zoz гorivom zoz provadzacim zmistom, poverhnosci: Pri`emw (P)” No{itelq prowkta “SB COMPANY” D.O.O., Novи Sad, Had`i Ruvimova 1, поднєсол тому орґану вимогу за одлучованє о потреби преценьованя вплїву на животни штредок проєкта “Vibudov stan<ci зa obezpe~ovanw motornih prevozkoh zoz гorivom zoz provadzacim zmistom poverhnosci: Pri`emw (P)”, na Novosadskej dragi, у Veterniku, na katasterskej parceli ~islo 1772/1, K.O. Veternik I, Gorod Novi Sad. Posle zaprovadzenogo postupku, Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku dny 14. януаra 2015. roku prinwsla ri{enw ~islo VI-501-1166/14, `e potrebne precenqovanw vpl<vu na `ivotni {tredok и зоз хторим одредзени обсяг и змист студиї. Z cilqom obviscovany zainteresovanej yvnosci tekst ri{eny obyvxw {e u calosci: Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku, na osnovi ~lena 10 pasus 4 i 6. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k RS”, ~s. 135/04 i 36/09) i ~lena 192 pasus 1 Zakona o ob|im upravnim postupku (“Slu`beni novini SRX” ~islo 33/97 i 31/01 i “Slu`beni gla{n<k RS” ~islo 30/10) i ~lena 11., 34. i 36. Odluki o Gorodskih upravoh Gorodu Novogo Sadu (“Slu`beni novini Gorodu Novogo Sadu”, ~islo 52/08, 55/09, 11/10, 39/10, 60/10 и 69/13), postupaxci po vimogi no{itely prowkta prowkta “SB COMPANY” D.O.O., Novи Sad, Had`i Ruvimova 1, za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu na `ivotni {tredok prowkta проєкта “Vibudov stan<ci ya obezpe~ovanw motornih prevozkoh zoz }orivom zoz provadzacim zmistom poverhnosci: Pri`emw (P)”, prino{i
RI[ENW
1. Utverdzuw {e `e za prowkt проєкта “Vibudov stan<ci ya obezpe~ovanw motornih prevozkoh zoz }orivom zoz provadzacim zmistom poverhnosci: Pri`emw (P)”, na Novosadskej dragi, у Veterniku, na katasterskej parceli ~islo 1772/1, K.O. Veternik I, Gorod Novi Sad, no{itely prowkta “SB COMPANY” D.O.O. Had`i Ruvimova 1, Novи Sad (у дальшим тексту: ношитель проєкта) potrebne precenqovanw vpl<vu na `ivotni {tredok. 2. Одредзує ше же No{itelq prowkta, Студию о преценьованю вплїву на животни штредок проєкта проєкта “Vibudov stan<ci зa obezpe~ovanw motornih prevozkoh zoz гorivom zoz provadzacim zmistom poverhnosci: Pri`emw (P)”, na Novosadskej dragi, у Veterniku, na katasterskej parceli ~islo 1772/1, K.O. Veternik I, Gorod Novi Sad у поглядзе обсягу и змисту виробки у складзе зоз членом 17. Закона о преценьованю вплїву на животни штредок и Правилнїком о змисту студиї о преценьованю вплїву на животни штредок (“Slu`beni gla{n<k RS”, ~s. 69/05) Studiy o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok mu{i mac okreme {l<duxce: – miri htori obezpe~a зменшану емисию заґадзуюцих материйох у воздуху у складзе зоз Законом о защити воздуха (“Slu`beni gla{n<k RS”, ~islo 36/09 i 10/13) и другима важацима предписанями хтори реґулую тоту обласц; – miri htori obezpe~a же поступанє зоз одрутнима водами и кавлитет одрутних водох будзе у складзе зоз Законом о водох (“Slu`beni gla{n<k RS”, ~islo 30/10 i 93/12) и другима важацима предписанями хтори реґулую тоту обласц; – miri htori obezpe~a защиту поджемних водох и жеми; – miri htori obezpe~a же управянє зоз одртуками будзе у складзе зоз Законом о управяню зоз одрутками (“Slu`beni gla{n<k RS”, ~islo 36/09 i 88/10) – мири защити животного штредку у цеку пририхтуюцих роботох на локациї; – плановоани обєкт нєобходно архитектонски и
28 РУСКЕ СЛОВО
гортикултурално прилагодзиц нєпоштредному окруженю; – miri za|iti od mo`l<vih нєщесцох yk i miri za odklonqovanw po{l<dkoh u slu~ax udesnih situacijoh; – предвидзиц способ поступаня и мири хтори предвжац у случаю вимесцаня и по преставаню роботи обєкта; – предвидзиц и описац програму провадзеня характеристичних заґадзуюцих материйохза предметни проєкт на квалитет воздуха, води и жеми.
OBGRUNTOVANW
No{itelq prowkta “SB COMPANY” D.O.O., Novи Sad, Had`i Ruvimova 1, поднєсол тому орґану вимогу за одлучованє о потреби преценьованя вплїву на животни штредок проєкта “Vibudov stan<ci зa obezpe~ovanw motornih prevozkoh zoz гorivom zoz provadzacim zmistom poverhnosci: Pri`emw (P)”, na Novosadskej dragi, у Veterniku, na katasterskej parceli ~islo 1772/1, K.O. Veternik I, Gorod Novi Sad. Зоз предметним проєктом плановане поставянє резервоара за гориво и то: два резервоари вкупней запремини 120 метери кубика (2х60 кубни метери) и резервоар та ТНҐ капацитета 30 метери кубни. Зоз проєктом предвидзени и други провадзаци змисти. Lokaciy i namena prowkta, u skladze zoz Ришеньом зоз хторим ше видава локацийска дозвола число V-353-666 od 14. новемbra 2013. roku, htori vidala Gorodska uprava za urbanizem i kvartelqni roboti Gorodu Novogo Sadu. U skladze zoz Zakonom o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok, o podnw{enej vimogi obviscena yvnosc z ogla{ovanqom u sredstvoh yvnogo informovany i MZ “Ветерник”. U zoz zakonom predpisanim terminw nw doru~eni dumany zainteresovanih or}anoh, or}anizacijoh i yvnosci. Posle rozpatrany vimogi no{itely prowkta i podatkoh o predmetnej lokaci<, harakteristikoh i precenqovanw mo`l<vih vpl<voh navedzenogo prowkta na `ivotni {tredok, а maxci u oglydze же предметна бензинска станїца ма капацитет векши од 100 кубни метери и може мац значнєйши вплїв на животни штредок-точка 14. подточка 13. Уредби о утвердзованє лїстини проєктох за хтори обовязна преценьованє вплївох и Лїстини проєктох за хтори ше може вимагац преценьованє вплїцох на животни штредок (“S.G. RS” ~islo 114/08), tot or}an u skladze zoz ~lenom 10. pasus 4. Zakona o precenqovanx vpl<voh na `ivotni {tredok odlu~el `e potrebne precenqovanw vpl<voh. Zoz ~lenom 10. pasus 5. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok predpisane `e zoz odluku zoz htoru utvredzuw `e potrebne precenqovanw vpl<voh prowktoh na `ivotni {tredok, nadlw`ni or}an mo`e odredzic i obsyg i zmist studi< o precenqovanx vpl<voh, co u tim slu~ax zrobene. Змист Студиї о преценьованю вплїву дефиновани зоз точку 2. диспозитива того ришеня а причини за одредзованє обсягу и змисту студиї о преценьованю вплїву проєкта утвердзованє и вреднованє можлївих поштредних и нєпоштредних вплївох роботох обєкта на животни штредок на предметней локациї и єй околїска зк и утвердзованє и предклад мирох зоз хторим ше можлїви чкодлїви вплїви под час роботи обєкта можу зопрец, зменшац и одклонїц. Ked {e utverdzovalo htori obovyzni ~asci htori Studiy mu{i mac (to~ka 2., pasus 2) tot or}an {e okreme rukovodzel zoz zakonskim na~alom (prevenciy i predostro`nosci) `e ka`da aktivnosc mu{i buc planovana i zaprovadzena na sposob `e, medzi in{im, predstavy najmen{i rizik za lxdzske zdravw ta pre toto potrebne zoz Studix dokazac `e za predmetni prowkt budze primenwna najlwp{a rozpokladuxca i dostupna tehnolo}iy, tehn<ka i oprema. Na osnovi gore navedzenogo, ri{ene yk u dispozitive. Pouka o pravnim l<ku: Prociv togo ri{eny mo`e {e viyvic `alba Pokra<nskomu sekretariytu za urbanizem, budovatelqstvo i za|itu `ivotnogo {tredku u ~a{e 15 dn< od dny primany ri{eny, po tim or}anu. Zainteresovana yvnosc mo`e viyvic `albu prociv togo ri{eny u ~a{e 15 dn< od dny obyvjovany u sredstvoh yvnogo informovany, po tim or}anu.
MALI OGLA[KI ПРИМАМ подквартельошох студентох, лєбо штредньошколцох, у центру. Предносц добрим школяром. Телефон: 064/37-57-946. *** DIHTOVANW oblakoh i dzveroh zoz neopren-}umu. Telefon: 063/8238-767. PRAVIME po meri roletni i garmonikovo dzveri. Tel: 063/8238-767 i (025) 58-27-710 Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku Gorodu Novogo Sadu na osnovu ~lena 10. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k Republiki Serbi<”, ~islo 135/04 i 36/09) obyvxw
OBVISCENW o podnw{enej vimogi za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl>vu na `ivotni {tredok prowkta No{itelq prowkta “TELENOR” d.o.o, Mlade`skih bri}adoh 90, Novi Beo}rad, podnwsol vimogu za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu застатого стану na `ivotni {tredok prowkta baznej stan<ci mobilnej telefoni< “НС Липов Ґай”, na katasterskej parceli ~islo 3694/4, K.O. Ветерник, Gorod Novi Sad. Podatki i dokumentacix zoz vimogi no{itely prowkta mo` vidzic u prostorijoh Gorodskej upravi za za|itu `ivotnogo {tredku Gorodu Novogo Sadu, Ul<ca Rumenacka 110, Novi Sad, robotni dn< od 10 do 15 godzin. [icki zainteresovani, u ~a{e 10 dn< od dny obyvjovany togo obvisceny, mo`u dac svojo dumanw u pisanej formi na adresu Gorodskej upravi za za|itu `ivotnogo {tredku Gorodu Novogo Sadu.
Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku Gorodu Novogo Sadu na osnovu ~lena 10. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k Republiki Serbi<”, ~islo 135/04 i 36/09) obyvxw
OBVISCENW o podnw{enej vimogi za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl>vu na `ivotni {tredok prowkta No{itelq prowkta “TELENOR” d.o.o, Mlade`skih bri}adoh 90, Novi Beo}rad, podnwsol vimogu za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu застатого стану na `ivotni {tredok prowkta baznej stan<ci mobilnej telefoni< “Ветерник”, na katasterskej parceli ~islo 1299/4, K.O. Ветерник, Gorod Novi Sad. Podatki i dokumentacix zoz vimogi no{itely prowkta mo` vidzic u prostorijoh Gorodskej upravi za za|itu `ivotnogo {tredku Gorodu Novogo Sadu, Ul<ca Rumenacka 110, Novi Sad, robotni dn< od 10 do 15 godzin. [icki zainteresovani, u ~a{e 10 dn< od dny obyvjovany togo obvisceny, mo`u dac svojo dumanw u pisanej formi na adresu Gorodskej upravi za za|itu `ivotnogo {tredku Gorodu Novogo Sadu.
Gorodska uprava za za|itu `ivotnogo {tredku Gorodu Novogo Sadu na osnovu ~lena 10. Zakona o precenqovanx vpl<vu na `ivotni {tredok (“Slu`beni gla{n<k Republiki Serbi<”, ~islo 135/04 i 36/09) obyvxw
OBVISCENW o podnw{enej vimogi za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl>vu na `ivotni {tredok prowkta No{itelq prowkta “Tелеком Сербия” а.d., Таковска 2, Beo}rad, podnwsol vimogu za odlu~ovanw o potrebi precenqovany vpl<vu na `ivotni {tredok prowkta baznej stan<ci mobilnej telefoni< “ГАЙЗИБАНСКА СТАНЇЦА-НС01, НСХ01, НСУ01, НСЛ01”, u ul<ci Булевар ошлєбодзеня 1, у Ноvim Sadze, na katasterskej parceli ~islo 4694/2, K.O. Нови Сад I, Gorod Novi Sad. Podatki i dokumentacix zoz vimogi no{itely prowkta mo` vidzic u prostorijoh Gorodskej upravi za za|itu `ivotnogo {tredku Gorodu Novogo Sadu, Ul<ca Rumenacka 110, Novi Sad, robotni dn< od 10 do 15 godzin. [icki zainteresovani, u ~a{e 10 dn< od dny obyvjovany togo obvisceny, mo`u dac svojo dumanw u pisanej formi na adresu Gorodskej upravi za za|itu `ivotnogo {tredku Gorodu Novogo Sadu.
23. ЯНУАР 2015.
СПОРТ У СЛИКИ И СЛОВОХ
СПОРТСКЕ ДРУЖТВО “РУСИН”
НАВИЯЧЕ У ҐОСПОДЇНЦОХ НЄ БУДУ МОКНУЦ
ЗАКАЗАНА СКУПШТИНА ДРУЖТВА
На фодбалским стадиону Єдинство у Ґосподїнцох положене закрице над єдну часцу бетонских трибинох за патрачох. Роботи финансовали спонзоре з Ґосподїнцох и жабельскей општини. Управа Єдинства у наступним периодзе на трибини планує покласц пластични карсцелї и ушориц защитну ограду.
На схадзки Управного одбору СД “Русин” одлучене же ше рочна Скупштина СД “Русин” отрима 1. фебруара у просторийох Дружтва. На схадзки хтора отримана прешлого тижня тиж одлучене же затераз у спортско–школскей гали, по догварки зоз Месну заєднїцу, почню тре-
***
... А НЄ БУДУ АНЇ У ЖАБЛЮ
Велька спортска гала у Жаблю вецей нє премака, понеже нєдавно цалe закрице пооправянe, пременєни циви за дижджовку, а оправянє финансовали Спортски союз Општини Жабель, Совит Месней заєднїци Жабель и Општина Жабель. За реконструкцию цалого закрица, поверхносци 2 500 квадратни метери, уложенe вецей як милион 200 000 динари. Спортска гала опремена за рижни спорти, хасную ю школяре основней и штреднєй школи за порядну наставу, рижни спортски клуби зоз Жаблю, а попри спортских, у нєй ше орґанизує и рижни културни манифестациї. С. Б.
БИЦИҐЛИСТИ ЗОЗ ШИДУ
ПОЧАЛИ ПРИРИХТОВАНЯ
На остатнїм контролним такволаним ЦХ обегованю бициґлистох пред початком державного першенства, бициґлисти БК “Єднота” зоз Шиду, у Сримскей Митровици призначели замерковани резултати. Побиду призначела Йова-
23. ЯНУАР 2015.
на Радованович при кадеткиньох, а Янко Танцик при когуцикох. На вельким обегованю победзел Стефан Радивоєвич при сениорох, а Майкл Ковач при юниорох и Александар Суруджич при кадетох завжали друге место. Слободан Радованович победзел у мастерс катеґориї, а Стефан Тодич при ре кре а тив цох. Шидянє порихтани за початок державного першенства хторе почнє 31. януара у Беоґрадзе. Вл. Дї.
На балу були и госци зоз Канади Дюра Фекете зоз супругу
нинґи тим клубом, котрим пририхтованя почню пошвидко. Затераз то фодбалски клуб, рукометни клуб хлопски и женски, як и атлетски клуб. Прешлєй соботи на чарди “Лонґов” отримани и бал Фодбалского клубу “Русин” на хторим преглашени найлєпши фодбалер у прешлим року. То Дьордє Букейлович котри бул и ґолґетер ФК “Русин”. Вон дал 10 ґоли за Русин у єшеньскей часци першенства у медзи оп штин скей лиґи. Бал ФК “Русин” бул перши зоз сериї балох у Руским Керестуре того року. Бул ве сели, а на нїм участвовали Дьордє Букейлович – найлєпши шицки фодфодбалер балере Русина и руководства ФК “Русин”. На балу були и навияче Русина, як и дакедишнї фодбалере хтори пришли зоз Канади. Пририхтованя фодбалерох Русина почню 1. фебруара, а по словох тренаре Златка Саянковича од помоцнєньох, Деян Барна ше знова активовал, а очекує ше и приход даскелїх бавячох зоз Лалитю и Червинки. Циль ФК “Русин” остац у подручней фодбалскей лиґи Зомбор. В. С.
РУСКЕ СЛОВО 29
СПОРТ ГОЛУБАРСКИ КЛУБ “СЕРБСКИ
У ГОЛУБАРСТВЕ ВАЖНЕ СЦЕРПЕНЄ У Коцуре од 2012. року иснує голубарски клуб под назву Здруженє виховательох голубох сербских високолєтачох ҐСС 699 “Сербски шарканї”. Пондзелок, 19. януара Клуб отримал Скупштину на котрей додзелєл припознаня, а познєйше будзе отримани “Голубарски бал”.
Т
реци рок од снованя голубарского клубу “Сербски шарканї”, у Клубе ше меняло число членох , на початку було 18, клуб ма 11 активних членох, од котрих тераз тройо зоз Кули. Голубарство як спорт зажил и у Коцуре, гоч велї роками тримаю голуби зоз любови ґу тим животиньом, а єден зоз нїх и предсидатель Клубу, Виктор Ґрешак хтори хова лєм єдну, автохтону файту голубох, а то сербски високолєтач. Но, нє шицки голуби ше можу змагац и нє шицки файти мож тренировац же би мали успиху на змаганьох. – Система змаганя така же єст клубске змаганє, дзе маме право на пейц пущаня рочно – два юниорски зоз младима голубами, два сениорски зоз старшима голубами и єден Куп клуба, та зоз тих квалификацийох голуби котри прелєца пейц годзини ше можу змагац на уровню општини и реґиону – гварел Ґрешак. Анґ а жо ва нє при голубох ка ждод нь о ве. Треба кажди дзень коло нїх робиц же би ше замерковало хторого голуба мож, а хторого нє
Виктор Ґрешак зоз погарами
СКУПШТИНА И ГОЛУБАРСКИ БАЛ Пондзелок, 19. януара вечар у просторийох ловарского дому у Коцуре отримана святочносц голубарох, хтору орґанизовало здруженє голубарох ГСС 699 „Сербски шарканї” зоз Коцура. На швeточносци и друженю ше зишли члени спомнутого голубарского здруженя, їх спонозоре и приятелє, а на початку похвалєни налєпши медзи нїма у прешлим року и додзелєни им погари и припознаня. Найлєпши резултати на змаганьох зазначели дзеци – у катеґориї юниорох найлєпши резултат – 6 годзини и 27 минути, зазначел зоз своїм голубом Страхиня Булатович зоз Кули, а у катеґориї сениорох Марко Ґрешак зоз резултатом 5 годзини и 4 минути просекового лєценя ята. Виктор Ґрешак, предсидатель здруженя, гвари же уж по други раз орґанизую таку святочносц, а першенствени циль им позберац ше, дружиц, и похвалїц тих цо маю добри резултати. – Першираз зме голубарску швeточносц орґанизовали пред трома роками, вец зме рок прескочели, а ниа, тераз нам ше ознова поспишело позберац спонзорох и орґанизовац таке стретнуце. Зоз тим сцеме зблїжиц наших членох, и позберац цо вецей младих и дзеци до нашого здруженя – толкує Ґрешак. Швето, Богоявлєнє познате як голубарска слава, понеже ше теди Бог людзом обявел у форми голуба. На тот дзень ше на вецей местох збераю голубаре, та так и у Коцуре. „Сербски шарканї” затераз маю шеснац членох, як зоз Коцура, так и зоз других местох у околїску. Члени рочно плаца члeнарину, хтора нє велька, а нови члени голубох доставаю задармо. Ґрешак виявел же ше наздава же здруженє зажиє, же ше млади заинтересую и же у будучносци буду мац и ещи вецей членох. Т. Ходак
30 РУСКЕ СЛОВО
мож тренировац и за тото потребне мац вельо сцерпеня. – Тренинґи досц напарти, става ше вчас, тренинґ за єдно змаганє тирва и по мешац и пол. Пририхтую ше одредзени голуби, а треба наглашиц и тото же голуби кед ше пририхтую за змаганє маю и окремне ко стиранє, одно сно кармим их зоз мишанїну у котрей єст 18 файти зарна, пре витамини котри би до стали же би витримали и тренинґи и змаганя. Я, повед зме, каждого року почнєм тренирац 50 голуби, а закончим зоз 7-8 – гвари Ґрешак. ОКРЕМ СЦЕРПЕНЯ, ТРЕБА МАЦ И ПЕНЄЖИ Цени голубох рушаю ше од 50 до даскельо тисячи евра, у зависно сци од того кельо маю трофеї, а найдрагши тоти котри у воздуху можу пре про вад зиц на й ве цей год зи ни. Гоч голубарство спорт о котрим ше мало бешедує у Сербиї, нашо людзе на Медзинародних змаганьох зазначую красни резултати. 23. ЯНУАР 2015.
СПОРТ ШАРКАНЇ”
И ЛЮБОВ Познати кошаркашски тренер, Дуда Ивкович, поведзме у хованю сербских високолєтачох у швеце скоро же анї нє ма конкуренцию. Як и у каждим спорту, так и у голубарстве єст одредзени правила котрих ше треба притримовац. Голуби котри ше змагаю муша лєциц високо, кружно понад хижу и исц до висини и до 3000 метери. Зоз голим оком их мож провадзиц док лєца 700 до 900 метери високо, а висше ше провадза зоз двоглядом. Голуби муша цали час буц у яту и спущую ше єден по єден и то ше шму спущиц лєм на голубарнїк, а 5 годзини минимум лєценя спод хторого голуб нє шме злєциц, бо то значи його дисквалификацию. Єден клуб на змаганю шме випущиц найменєй 5, а найвецей 9 голуби. – Голуби у нашим клубе затераз лєца просеково коло 7–8 годзини, а мали зме и лєценє од 10 годзини и 23 минути. За тоти три роки наш клуб, гоч є млади, освоєл на уровню реґиону раз друге и раз штварте место, на уровню општини зме три роки за шором на другим месце – гордо закончує Ґрешак.
У АТЛЕТСКИМ КЛУБУ “РУСИН” ПРЕГЛАШЕНИ НАЙЛЄПШИ СПОРТИСТА
НАЙЛЄПША АТЛЕТИЧАРКА КРИСТИНА КАТОНА На рочней Скупштини Атлетского клубу (АК) Русин, хтора у Руским Керестуре отримана у децембрe прешлого року, за найлєпшу атлетичарку Клубу у 2014. року преглашена Кристина Катона (2002), котра ше змага у скаканю до висока у конкуренциї младших пионирох. На Скупштини з окремну плакету наградзени атлетичар Дарян Белак (1999), котри ше змага у обегованю у вецей дисциплинох, того роНайлєпша атлетичарка АК “Русин” – ку у конкуренциї старших пиоКристина Катона зоз тренером нирох, нарок будзе у младших Саню Тиркайла юниорох, и на рижних змаганьох дотераз освоєл велї медалї. Атлетски клуб на Скупштини наградзел и Ивана Будинского, котри ше з посцигнутима резултатaми визначел у руцаню кулї и копиї и як вецейбоєц. Oкреме похвалєна хлапцовска школска екипа, котра того року освоєла перше место на СОШОВ (Спортска олимпияда школскей младежи Войводини) и друге место на Державним першенстве у атлетики. Звит о роботи Клуба на Скупштини винєсла Саня Тиркайла длугорочни тренер у АК, а бешедовало ше о орґанизациї роботи у Клубу, членстве и злєпшаню условийох за роботу. Визначене и же з младима атлетичарами того року як тренер почал робиц и дакедишнї успишни член Клубу, нєшка студент на Факултету за физичну културу у Новим Садзе, Борис Барна. М. Зазуляк
У СЛИКИ И СЛОВОХ
У СТАРЕЙ ШКОЛИ ПОЛАМАНИ РУКОМЕТНИ КАПУРИ Голуби важне любиц
Голубарство у Сербиї нє таки популарни спорт, голєм ше у медийох нє вельо бешедує о нїм, алє треба припознац же и змаганя у голубарстве нє як у других спортох. Сезона почина 1. мая и тирва по 30. септембер. Змаганя на клубским уровню ше заказую кед голуби порихтани, а кажди клуб муши виполнїц квоту од 5 пущаня голубох на рочним уровню.■ Златко Колєсар 23. ЯНУАР 2015.
Прешлого тижня у Старей школи у Руским Керестуре поламани рукометни капури. Управни одбор СД “Русин” ше наздава же то нє тирваце огорченє Керестурцох и же зоз поступним уходом до Спортско-школскей гали таки, очиглядно вилїви гнїву, престаню. В. С.
РУСКЕ СЛОВО
31
Х О К Д Е Р П Х И Ш А Н ЄДЛА После спортскей часци на Централней преслави Националного швета Руснацох, у просторийох Културно-просвитного дружтва „Карпати” у Вербаше вредни ґаздинї пририхтали етностол. Вон задумани же би нас шицких здогаднул на єдла хтори дакеди нашо предки пририхтовали каждодньово и на вельки швета. На столє були традицийни єдла хтори ше рихта за Крачун – риба на тепши, капущанїки, бобальки, орехи и мед; за Вельку ноц – варена шунка, колбаса, сирец, писанки, хрин, як и каждодньово єдла у тей часци рока – студзенїна, сланїна, курени колбаси. На столє ше нашло места и за єдла хтори ше ношело на польо – сланїна, цибуля, кромплї на лупу. Таки стол би ше нє могло задумац и без лакоткох як цо: ґоргелї, белюши, геровци, шапи, рейтеши. Велї нащивителє таки єдла пробовали першираз. Координатор тей часци преслави була Нада Лендєр хтора надпомла же пририхтованє єдлох нє чежке, алє вимага часу и сцерпеня. На тот завод стол пририхтали дванац жени, а було тельо нарихтане же остало и за „бичак”. А. П.
РОК LXXI ЧИСЛО 3 (3612) НОВИ САД, 23. ЯНУАР 2015. РОКУ
■ MAЛЮНКИ ЗБОГАЦЕЛИ ПРЕСЛАВУ ЦЕНА 30 ДИНАРИ
Фото: Михайло Зазуляк
ЕТНО СТОЛ
■ НАЦИОНАЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У ВЕРБАШЕ