Дракче, мајстор за маштарије
Драгану Лукићу
Фифи! Фифи, гледај право
уз кораке лагане.
Кажи овом чики здраво. „Здраво, чика Драгане.”
Не подижи, Фифи, ногу
док идемо путићем.
Не брукај ме, о побогу,
пред песником Лукићем.
На Лекином брду, горе,
у Милоша Свилара,
први пут је песникова
запевала свирала.
Доносио њему тата
књиге из штампарије.
Поста Дракче краљ заната,
мајстор за маштарије.
Тихо, тише, тихо, тише, песник тражи словце... Небом града књигу пише, за мале основце.
Од куће до школе, од школе до куће, његово се име, шапуће, шапуће.
Испод
свода поезије
Стевану
Хвала сунцу, земљи, трави!
овој лудој глави.
