не зове све родитеље
ног јединог
Прошле године је хтео да буде астронаут.
Кад одрасте, нека буде шта жели, али он је још
премлад да машта о тим занимањима. Зар није срамота она двојка из српског? – у дубоком разочарању мајка је одмахивала предњим
гама и вртела главом.
Велика срамота... – сложио
и тако наставили даље.
Тихо и споро. Мајци се једна
једним дугим пољупцем. Застали су. Погледи
им се
ду. Али, њихов алигаторчић
ђује. Не грди. Њему можеш
рећи да је нешто ГЛУПО или БЕЗ ВЕЗЕ. – Ти би сад летео, знам... – дедин шапат.
Али, баш овуда!
За почетак. Али, после свуда. Знаш, ти си моја једина нада. Ако ти полетиш, и моји сно
ће се остварити.
О чему ти сањаш, деда?
О топлијим крајевима. О правим бару штинама. Непрегледним. Толико великим да се
