Следеће вечери, одмах после купања, Нина је повукла
за рукав и рекла: – Хоћу у кревет.
Мама је била изненађена. Њена девојчица је обично
јала будна докасно и требало је много убеђивања да
шла раније на спавање, а сада је сама
Да ли ти је добро? – упитала је мама
у
собу.
– Хеј, Мирко... – рекла је тихо. – Bреме је за причу.
Али њен јастук није давао ни гласа од себе, као да је уопште
није чуо. Шта се догађа?
– Мирко! – скоро да је подвикнула Нина.
Тек тада се јастук промешкољио и промрмљао.
– А, ти си већ ту... Извини, ја сам мало задремао...
Нина се зачудила.
– Јастук па да задрема! Брзо се разбуди и испричај ми причу
за
лаку ноћ. Обећао си!
Мирко се очас посла расанио и полетно рекао:
– Можеш да бираш, хоћеш причу
је
самсамцит...
