Ујак је увек носио монокл, служио
му је да истражује чудеса која је
откривао на својим авантуристичким
експедицијама. Јер Жак је по
занимању био проналазач: пола
путник, пола истраживач. Много сам
волела ујака. Чим бих га видела са
кофером у рукама, бројала сам дане
до његовог повратка.
Путовао је возом, бродом, па чак и
балоном. Увек би се врaтио са много
поклона за мене.
„За моју малену Лариту”, тако ми је
тепао. А ја бих поклоне отварала и
отварала, потпуно одушевљена!
Добила сам на пример... прашину од
мумије како бих брже возила
бицикл.
Зуб диносауруса да бих научила да
подигнем шатор у кампу. Крљушт
сирене да отерам невреме.
И фотографију хоботнице, духа
из морских дубина!
