Ово је пчелица Љубица! Пчелица Љубица је дивља пчела. Припада врсти сакупљача вуне, то јест, белих влакана биљака. Међу дивљим пчелама има толико врста да се једва могу и пребројати. Разликују се по боји, величини и изгледу. Пчеле се хране поленом и нектаром које налазе на различитим биљкама. Оне у једном дану облете до 5 000 цветова, притом пренесу мушке полне ћелије до женских и на тај начин врше опрашивање биљака. Тако у цветовима сазревају семене ћелије од којих касније настају плодови. Биљкама је потребно опрашивање, јер без њега не би било ни јабука, ни крушака, ни бобичастих плодова. Пчеле имају два велика тамна ока, која се састоје од безброј малих очију. Веома добро распознају боје као што су жута и плава, па чак и ултраљубичасту. Пределе виде у сивој боји и зато још лакше распознају шарене цветове. Али за слетање на цвет важнији је мирис биљке. Љубица напред, на устима, има две благо савијене вилице. Њима може да загризе и уситни храну. Доња усна и доња вилица формирају рилицу, коју Љубица може да избаци и да њоме усиса нектар са цвећа. Њом може да допре чак и до тешко приступачног цветног нектара.
Љубичино тело састоји се од главе, груди и задњег дела тела. На грудима се налазе четири крила и три пара ногу. Крила су им веома осетљива, зато Љубица најрадије лети кад је време сунчано. Помоћу ногу Љубица може успешно да се пење и придржава. Посебно су важне две задње ножице. Оне су шире од предњих и обрасле су длачицама. Њима Љубица сакупља и преноси полен. Кад је жетва богата, ножице изгледају као да је Љубица обукла дебеле, жуте панталоне, као што се види на слици. Зато овај део тела неки зову „поленске панталонице”. Већина дивљих пчела нема жаоку и не могу да убоду. Зато нема разлога да их се плашите. Својим антенама пчеле не само што могу да додиром истражују околину, већ и да миришу. Притом разазнају мирисе и знају из ког правца долазе. То им помаже да одаберу цветове које желе да облете. Медоносне пчеле из једне кошнице имају чак и сасвим посебан мирис по којем се препознају. Пчеле веома добро памте време и место. Могу да запамте којим су путем летеле, које цвеће расте на којој ливади и где има највише хране. С обзиром на то да неке биљке ослобађају нектар у одређено доба дана, пчеле памте када је то, па су тако увек у право време на правом месту.
У шуми свака животиња, чак и најмања, зна шта треба да ради. Мрави траже материјал за своје мравињаке, лептири радосно лепршају са цвета на цвет, паук стрпљиво чека плен у мрежи коју је сам направио. Наша пчелица Љубица се посебно плаши паука. Али, где се сакрила наша Љубица?
