Марко Краљевић и његов побратим Милош упутили су се према Костреш пољу, где их очекује велика битка. По обичају, тадашњи јунаци у борбу полазе уз песму, а Милош је у томе недостижан.
Наједном, Милош застаде и престаде да пева.
Марко, који је дотле дремао, отвори очи.
Зашто престаде?
Прича се да у овој шуми господари вила Шумена, звана Шумски Глас.
Овде нико не сме да пева, осим ње.
Маркове веђе се саставише, као увек кад се наљути.
Само ти певај, побратиме. Нека вила буде моја брига.
Тако побратими уз песму уђоше у шуму.
За то време, крај извора, дубоко у шуми, састале су се три виле: Небесна, владарка неба и облака, Цветана, која влада пољима и ливадама, и Шумена, звана Шумски Глас. Она је стално певала и мислила да то уме најбоље на свету.