Стеван Милошевић
Вукота из првог стана, их, кукавац, куд ће, шта ће, преплакао седам дана јер му ветар узô гаће. Сад ни фијук да промули, закуцала модна криза, скоро смо од неког чули да је стигô до Париза. Ради, не ленчари само, хлади путнике на броду, а викендом, чак и тамо, унајвеће тера моду.
АЖДАЈА НАПУШТА БАЈКУ
ЈАО, МЕНИ Јао, мени, куку-леле, хоће собу да ми деле и у мирни живот самца да уведу неког странца. Нит ме ико ишта пита, чак ми ујак и честита, мила собо, мили рају, хоће другом да те дају. Ређају се сад имена, Зора, Вера или Лена, тата бира неко мушко, Јова, Миле или Душко. Сви у кући радост деле, играчке ми у шпајз селе, кô да је тај странац светац, спремају му и креветац. Време иде, бриге стоје, самачке ми дане броје, лекар каже, још од старта, да ће странац доћи марта. 3
Стеван Милошевић
Јао, мени, куку-леле, хоће собу да ми деле и у мирни живот самца да уведу неког странца.
АЖДАЈА НАПУШТА БАЈКУ
БЕСНЕ ГЛИСТЕ Када ствари нису чисте, ту су дуге бесне глисте. Да л’ у кући, ил’ у школи, бесна глиста збрку воли. Чим несташлук нема меру, њој се прво сви издеру. Ал’ сва срећа, нема уши, па је дрека и не гуши. Митско биће, посве вешто, ни од чега прави нешто. Од ње, показују снимци, болују шашави клинци. И наука се зато дигла, ал’ далеко није стигла, таква глиста ум јој пече, па нерадо своје рече: „Ни прут не може, кô мера, бесну глисту да истера!”
5
Стеван Милошевић
6