23. мај 2020. | година I | број 12
ДОДАТАК ЗА КУЛТУРУ И ДРУШТВО
ОБНОВЉЕНА ЦРНА ГОРА И КУЛТУРНЕ ВРИЈЕДНОСТИ
Како ћете пред Његоша, Црногорци? Уколико вјерујемо да се унутрашње културне контроверзе лијече саме од себе, или да се културни и државни идентитет афирмише искључиво политичким путем, предуго смо у тој слаткој заблуди. Поновно читање културе је озбиљан посао
К
СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ
слиједимо дугорочну Или, ево још једног културну стратегију и сликовитог примјеразликујемо постигра: Што је то најстануто од недостигнурија црногорска натог у постављеним учна установа под циљевима, али ми окриљем државног то не чинимо. Укоуниверзитета — наш лико вјерујемо да се Историјски инстиунутрашње културне тут — за ових триконтроверзе лијече десет година трансаме од себе, или да се зиције допринио на културни и државни расвјетљавању конидентитет афирмише троверзи, историјискључиво политичских фалсификата и ким путем, предуго корумпиране истосмо у тој слаткој зариографије? Који је Радмила ВОЈВОДИЋ блуди. Поновно чиучинак ове образовтање културе је озбине и научне институУЛТУРНО–ИДЕНТИТЕТСКО ДОСТОЈАН- љан посао. ције у тзв. изградњи СТВО У РЕГРЕСИЈИ: Високо мишљење Напротив, барем ја културног и државо себи, бусање у прса крупним рије- тако мислим, наша ног идентитета? чима о модернизацији и напретку, провин- друштвена непокретЊЕГОШ Прекречени графит, подвожњак према Маслинама у Подгорици цијално саморекламерство и бирократска ност је својеврсна диЈесу ли се то питали нарцисоидност одјевена у општа политич- јагноза, а тзв. изградпосланици кад су ка мјеста, лакировка за много статиста и ња културно-идентитетског достојанства културне вриједности на црногорским ономад у нашем парламенту данима узимало професионалаца — менталитетски је у регресији, безнадежно назадује. важним топонимима стварања иденти- мали хљеб историчарима, читали и из глафолклор, рекло би се. Но, то се запратило тетских исказница и специфичног кул- ве саопштавали као да су их из властитог системски и — гле, белаја. ТРАНЗИЦИЈОМ ДО КУЛТУРНОГ КАПИТАЛА: Ва- турног капитала… Са чим то поуздано прста исисавали, историјске лекције и пожно је знати да се процес културне транзи- аутентичним улазимо у интеграције на уке из 1918? А било им је, дакако, корисно, Нека не звучи дефетистички, не да се та ције — за разлику од политичке и економ- глобалну сцену. И — опет — имамо ли та- и то нимало захваљујући продуктивности инерција у свечарске оптимистичке маске ске — никад не окончава. Само то не значи кву стратегију, слиједимо ли је…?! Иако, тог нашег државног института, већ индии привиде. Стварност је неумољива. Што ће ништа утјешно за нас, јер ми већ заостаје- није само питање на основу које стра- видулним прегнућима историчара. Или је рећи: спорадичну продуктивност и јалову мо. А може бити и поразно, јер смо склони тегије, него на основу којих знања и ко- ту тачка, за толико колико и кад политидекоративност наших институција треба да почињемо из почетка, да свако ко ста- јом критичком свијешћу! Па није ваљда ци послужи — ту се интересовање за једназвати правим именом, баш као и прак- не на чело наших институција тобоже све само проблем да црногорско одбрани- ну институцију државе завршава… Забосе партијског кадровања у њима. Друга- мора испочетка… Паланачки каријери- мо од српског хегемонистичког својата- га, кратковидо ли је то…?! чије ваљда и нема одговорности за мјер- зам, партијско-политичка легитимација ња…?! Можемо се, ваљда, у својој држаљиве професиолане резултате, а неће их изнад професионалне, еснафска несолид- ви поставити супериорније…?! Унутар живог гибања друштвеног констибити ни бољих, траћи се и вријеме и но- ност, неубједљива друштвена компетитивтуисања, култура је суштински агенс, навац, и понижава струка (термин је постао ност, све то, уз непостојање утемељеменог ЊЕГОШ У ТРАНЗИЦИЈИ: Ево, само једног учили то прије или касније људи који депопуларан у периоду репресивних анти- јавног критичког суда, у нашој малој и не- примјера… терминишу државну политику — тако је. пандемијских мјера), уколико дозволимо анонимној средини додатно отежава ус- Како објаснити, осим потпуном беслове- Нема идентитета без институционалног да се потопе професионални критерију- постављање система вриједности. А кул- сношћу, да до данас у Црној Гори не посто- интегритета — то је поуздана истина. ми и референце. турни идентитет се не да градити изван ји научни институт који се бави дјелом ПеЗато, хајдемо, струка, о-рук, струка, или оквира професионализма и одговорности! тра II Петровића Његоша, онакав попут О-РУК, ЗА „СТРУКУ“: Наравно, увијек је риће се низбрдицом, којом клизи интегриГетеовог или Дантеовог, зашто не… јеч о много Црних Гора. У тој многострукотет културних и образовних институција Лако је, богатим и развијеним друштвима, Не да бисмо рашчишћавали чији је Ње- сти је културна истина и њеног трајања и Црне Горе — задњицом о ледину. великим културама које су прошлe све фазе гош, он је самосвојан и његово дјело са- њеног заостајања — њене мучне еманцисвјетске културне еволуције. Ми не може- модовољно – и без ловћенског маузоле- пације. У Црној Гори плурастичкој и парИли, испаљујући иронијску муницију мо- мо себи дозволити да сметнемо с ума како ја и без посвећене му црногорске научне тократској и у национално-шизофреној. гло би се рећи и овако: ако се питамо како савремена културна сложеност коју глобал- институције. Већ зато што Његош јесте Истина њеног идентитета је и националисе губи систем вриједности, ако је то овој но живимо доноси процесе снажног пре- наш културно-идентитетски темељ и до- стички намрачена и мултиетнична и градржави циљ, онда смо на добром путу. обликовања идентитета новим формама- казано и непресушно научно-истражи- ђанска, и слободарска и неслободна, и урма у свим областима културе. Као и да се вачко извориште. бана и примитивизмом устајала… И тако Да се одмах разумијемо, пројекти наци- културни идентитет у властитој процесудаље, и тако даље… Зависи од нас. Ту смо, оналне културне изградње који су карак- алности модела обнавља и мијења, те да С друге стране, у свјетлу културно-поли- гдје смо. А можемо ли убрзати све те протерисали осамнаести и деветнаести вијек, се и поглед на њега мијења. тичког свједочења данашњици, требало би цесе каквим професионалним поштењем, догматични и радикалне чврсте руке, они Но, то је стручнији дио приче и само коп- свакако да рашчивијамо једну актуелену свако у свом атару — може то много брже каквима је и сама Црна Гора подвргава- ча да кроз овај осврт погледамо мало даље ситницу: зашто у црногорској скупштини и много боље, наравно. на у Краљевини СХС — они, дакле, који су од свог носа. није проглашен дан културе, празник ве- Хајдемо, зато, доносиоци одлука, о-рук за оно погубно детерминисали наше национазан за Његошево рођење и да ли би немо- што терминолошки сврставате као културло и идентитетски подијељено друштво КУЛТУРНИ КАПИТАЛ МАЛЕ ЦРНЕ ГОРЕ ЈЕ гућност демократског консензуса око овог но-идентитетску изградњу. Али стратешки и означили наш културни дисконтину- ПОУЗДАНО ВЕЛИКИ: Е, сад, лако је то рећи. питања требало да значи да његово дјело осмишљено, мјерљиво, и никако гребањем тет – одавно су превазиђени инструмен- „Како бити модеран, а остати вјеран тра- није културни капитал црногорске зајед- са дна државне касе, већ значајним улагатарији. У овим глобалним и транснаци- дицији“, питао би нас Пол Рикер — то је нице идентитета? И зашто није. Односно, њем у културу, па и по цијену задуживања. оналним промјенама, у ери глобалних тај тешки пут поновног читања културе… да ли пристајемо на квалификацију да је За културним вриједностима утемељен трендова културног плуразима — у нај- Требало би свједочити кроз које то нове Његош геноцидан писац? Да ли би требало патриотизам — јер такав није пријетња зад, независној држави — требало би да праксе и како примијењене, које су то нове да се бавимо његовом рехабилитацијом?! ничијој слободи…