BIBLIOTEKA VOJVODJANSKOG MUZEJA V.S. 36/II, 1935
Др БРAНКО Б. ГАВЕЛА
ПРОТОИСТОРИСКИ И АНТИЧКИ СИНГИДУНУМ ПОСЕБАН ОТИСАК ИЗ ГОДИШЊАКА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА, Књ. II—1955
Схватање о идентичном положају протоисториског и античког Singidunum-a и данашњег Београда готово je општа појава у научној литератури. На својој реконструкцији Птолемејеве карте1 О. Кунц2 је уцртао Singidunum на 45° 30' (источне дужине) и 44° 30' (северне географске ширине). Ушће Саве у Дунав, над којим се налази Taurunum, Птолемеј3 је одредио на 45° (источне дужине) и 44° (северне ширине), тако да удаљеност од Taurunum-a до Singidunum-a на Кунцовој карти износи у зрачној линији тачно 32 км. 1 2
Claudii Ptolemaei Geographia, Parisiis 1883, 453. Cuntz, Otto, Die Geographie des Ptolemaeus, Berlin 1923, табла бр. 2.
Птолемејеви елементи о географском положају Singidunum-a изгледали су К. Милеру мало претераним, јер он за њих каже: ''In Ptolemaei tabula Singidunum ab Taurunum (Semlin) longius separatur perperam''. У истој напомени, уз објашњење грчких варијаната у транскрибовању топонима Singidunum, Милер каже за њега да је ''Hodie Belgrad''. У овом раду ми ћемо показати зашто се то идентификовање не може одржати, нарочито из разлога на које указују археолошка документа откривена на подручју Београда. С друге стране, указаћемо на претпоставку о потреби разликовања келтског Singidunum-a од римског насеља које је носило исто име. Анализа археолошког материјала са подручја Београда, као и писаних извора који говоре о протоисториском и античком Singidunum-y, његовом географском положају и топографској слици, његовим становницима и значењу његовог имена показаће оправданост наших закључака о прекелтском и келтском Singidunum-y, који се не може топографски изједначити са римским Singidunum-ом, па самим тим, ни са Београдом. Прва чињеница, коју већ сад можемо утврдити, јесте та да се на ужем подручју Београда нису нашли поуздани остаци неког већег келтског насеља за које бисмо смели претпоставити да индицира келтски Singidunum. Нешто мало предмета келтског порекла са територије самог града не потиче из ситуације која би била у супротности са претходним тврђењем4. 3
Müller, Claudii Ptolemaei Geographia, loc. cit. Гарашанин, Д., Археолошки споменици у Београду и околини, Годишњак Музеја града Београда I, 1945, 55 sqq. 4
1