Issuu

МАПА ВОДИЧА Категоризација књига према узрасту и нивоу читалачких компетенција • Опис нивоа читалачких компетенција • Како одабрати праву књигу за одређени узраст

Структура радионица и инструкције за њихово одржавање • Како планирати и организовати радионицу – структура радионице, технике и методе рада • Избор средстава за извођење радионице

• Интерактивне методе (игре, дискусије, уметнички радови)

Прикази књига, текстови експерата, сценарији за радионице • Приказ књиге – уреднички текст + аутор, илустратор, преводилац • Важне теме – текстови експерата + конкретан пример за примену

• Сценарији за радионице засноване на књигама

Самоевалуација • Процена ефеката радионице • Праћење интересовања деце и унапређивање наредних радионица

Уводна реч Водич за оснаживање читалачких навика намењен је библиотекарима, књижарима, васпитачима, учитељима и свима који раде са децом, а желе да их подстакну да заволе књиге и развију читалачке навике. У првом делу ћете пронаћи савете за избор књиге у односу на узраст, читалачке компетенције и интересовања детета, као и технике и методе рада које можете применити током извођења активности повезаних са читањем. Други део водича садржи приказе књига и примере радионица које се могу организовати у библиотекама, вртићима и школама, као и делове осврта стручњака који из угла своје струке говоре о значају читања. Текстови стручњака помоћи ће вам да боље разумете како да кроз књиге подстакнете развој језика, пажње и критичког мишљења код деце, како да користите приче за њихово емоционално оснаживање као и које стратегије читања најделотворније мотивишу децу да заволе књиге у раном детињству.

Без обзира на то да ли радите са децом која тек откривају свет књижевности или са оном која већ самостално читају, у овом водичу ћете пронаћи корисне предлоге на који начин подстаћи интерактивно читање, како продубити разумевање текста и утицати на развијање љубави према књизи кроз игру, разговор и креативне активности.

Креативни центар жели да вас инспирише да читање учините незаборавним искуством, које ће деци помоћи да развију машту, критичко мишљење и стекну важне животне вештине – јер од читања се расте!

Зато смо покренули пројекат под називом Читање нас повезује…, подржан од стране Креативне Европе, програма Европске уније за подршку секторима у култури и медијима. Пројекат Читање нас повезује… резултат је учешћа на конкурсу Циркулација европских књижевних дела 2024, који је усмерен на промоцију и развој читалачких навика међу децом, посебно међу почетницима у читању. Пројекат Читање нас повезује… реализоваће се током 2025. и 2026. године. У том периоду биће преведено и објављено двадесет књига за децу савремених писаца и илустратора из свих делова Европе (Шведска, Данска, Пољска, Финска, Чешка, Француска, Немачка, Италија, Словачка…). Реч је о изузетним делима аутора који су добро познати у својим земљама и на европској књижевној сцени, али које српска публика није имала прилику до сада да упозна, а ту су и нове књиге аутора који су већ превођени на српски, попут Јакоба Мартина Стрида, Маурија Кунаса, Јује Висландер, Свена Нурдквиста. Књиге објављене у оквиру пројекта намењене су деци у узрасту од 5 до 10 година и обухватају широк спектар форми – сликовнице, стрипове за децу, збирке прича и кратке романе. Циљ пројекта Читање нас повезује... је промоција значаја раног читања за целокупан развој детета, чему дајемо свој допринос организујући читалачке радионице у књижарама широм Србије и обучавајући књижаре за њихово самостално извођење.

ЧИТАЛАЧКЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ И ИЗБОР КЊИГА

УЗРАСТ: 4–5 година Читалачке компетенције Дете у овом узрасту може да: • прати једноставну радњу и показује интересовање за текст; • користи илустрације као основ за разумевање приче; • препознаје емоције ликова на основу интонације и израза лица особе која му чита; • поставља питања у вези са причом и износи сопствена размишљања; • развија способност разумевања поступака ликова; • интензивно обогађује речник и усваја правилне граматичке структуре слушајући и понављајући.

Избор књиге За децу у овом узрасту препоручују се: • књиге с јасном и једноставном радњом која се лако прати; • књиге које обрађују теме блиске деци (породица, другарство, игра, свакодневне животне ситуације); • књиге чија је радња хронолошки испраћена илустрацијама; • кратке приче у римованим стиховима или са ритмичким елементима, које могу бити подршка у развоју говора и памћења; • интерактивне књиге које омогућавају детету да учествује у читању (прозорчићи, тактилни елементи, питања у тексту).

Пример књиге Момо и Лили • Јасна, разумљива и предвидива наративна структура. • Једноставан, јасан и занимљив текст прилагођен најмлађим читаоцима. • Прича прати емоционалне промене ликова, што помаже детету у препознавању различитих осећања. • Богате илустрације служе као визуелна подршка, допуњују значење текста и олакшавају разумевање. • Путем препознавања и тумачења осећања ликова подстиче се развој емпатије код деце. • Комбинује језичко, когнитивно и социо-емоционално учење кроз причу.

УЗРАСТ: 5–7 ГОДИНА Читалачке компетенције Дете у овом узрасту може да: • разуме основну структуру приче и разликује њене делове (увод, заплет, расплет); • прати сложеније узрочно-последичне везе у тексту; • повезује прочитано са својим искуствима и поставља питања о садржају; • разуме и издваја основне поруке и поуке из прича; • предвиђа наставак радње на основу контекста и илустрација; • разуме и користи нове речи усвојене кроз текст; • показује интересовање за самостално читање краћих реченица или пасуса.

Избор књиге За децу у овом узрасту препоручују се: • приче које подстичу на размишљање и предвиђање даљег тока радње; • приче чији су јунаци блиски и разумљиви деци, маштовити и духовити, са врлинама и манама, тако да кроз њихово понашање и авантуре деца уче о емоцијама, односима и свету око себе ; • сликовнице са сложенијим заплетима и узрочно-последичним везама; • књиге с дијалозима и живописним језиком, што доприноси богаћењу речника; • књиге за почетно самостално читање – са већим словима и краћим, једноставнијим реченицама; • књиге које садрже интерактивне елементе – питања, задатке, кратке игре – повезане с текстом.

Примери књига Мама му чита • Духовита прича са ведрим дијалозима који подстичу разумевање и анализу ликова. • Ликови из серијала за које су се деца већ везала. • Тема блиска деци која улазе у свет самосталног читања.

УЗРАСТ: 7–9 година Читалачке компетенције Дете у овом узрасту може да: • самостално чита краће приче и књиге с поглављима; • анализира поступке ликова и њихове мотиве; • прави разлику између главних и споредних ликова и анализира њихове поступке; • прати сложенију наративну структуру, укључујући смену временских перспектива и више паралелних догађаја; • повезује приче са сопственим искуствима и шири разумевање света кроз литературу; • препознаје различите емоције ликова и разуме њихове мотиве; • развија навику самосталног читања и изражава личне читалачке преференције; • показује интересовање за различите жанрове (авантура, фантастика, детективске приче, научнопопуларни текстови).

Избор књиге За децу у овом узрасту препоручују се: • збирке прича или књиге с поглављима које су приступачније јер се читају постепено, поглавље по поглавље и граде навику самосталног читања; • литература са хумором и неочекиваним обртом у радњи, што одржава пажњу и интересовање; • едиције и серијали који подстичу навику континуираног читања и везаност за књижевне ликове; • авантуристичке, детективске, фантастичне приче које подстичу радозналост и машту; • приче које комбинују текст и илустрације тако да подстичу интересовање и разноликост у читању.

Пример књиге Робот у шуми • Прича која подстиче радозналост и машту. • Форма стрипа – текст је кратак и прати га јасна визуелна подршка. • Тема књиге је блиска дечјем искуству. • Ликови с којима се деца могу поистоветити – уз пуно авантуре, хумора, маште, фантазије и конфликата прилагођених узрасту.

Структура радионице Радионица за подстицање читалачких навика треба да одржи пажњу деце, омогући им активно учешће и подстакне стваралачко изражавање. Да би се то постигло, радионице се могу поделити у три логички повезана сегмента, прилагођена природном току дечјег учења – од иницијалне мотивације, преко истраживања садржаја, до креативног изражавања.

Уводни (мотивациони) део радионице има задатак да привуче дечју пажњу

и подстакне радозналост. Он служи као мост између њиховог претходног искуства и теме којом ће се на конкретној радионици бавити. У том циљу као средство могу послужити кратка дискусија, загонетка, игра, песма или визуелни подстицај, који воде ка теми књиге. Такође, уводни део је прилика да се са децом договоре правила понашања током радионице: не прекидамо једни друге, не говоримо истовремено и слушамо једни друге. У уводном делу радионичар треба да се представи и каже нешто кратко и занимљиво о себи, како би деца стекла поверење, посебно ако међу учесницима радионице има деце која су дошла први пут.

Ја сам Јована и много волим књиге за децу!

Ја сам Јеца и већ више од 10 година се дружим са децом. Ја сам Слађа и код куће имам ооогромну библиотеку пуну дечјих књига. Централни део радионице укључује читање, разумевање и интеракцију са

текстом. Кроз различите стратегије читања – дијалошко читање, драматизацију, анализу ликова или дискусију о моралним питањима – деца развијају разумевање прочитаног и критичко мишљење. Радионичар треба да има на уму да од његове интерпретације дела зависи дечји доживљај истог, те је важно читати изражајно, уз коришћење различитих облика/видова интерпретације текста. Током читања текста радионичар мора држати књигу тако да буде окренута ка деци – на тај начин код њих развијамо свест о симбиози текста и илустрација.

Завршни део радионице омогућава деци да кроз различите облике креативног

изражавања (цртање, писање, глуму, плес, драматизацију или покретне игре) обраде прочитани текст и усвоје свој доживљај приче. У завршном делу се текст повезује са личним искуствима деце, чинећи га значајним и блиским њиховом свету.

УПУТСТВО

Поред наслова сценарија за сваку радионицу налази се јасно означено дугме ПРЕУЗМИТЕ МАТЕРИЈАЛ. Кликом на дугме преузећете све потребне прилоге за реализацију радионице.

Читалачке стратегије На читалачким радионицама за малишане примењујемо различите читалачке стратегије, то јест, методе, технике и поступке читања који ће утицати на дечји доживљај текста и разумевање прочитаног.

Читалачке стратегије можемо поделити на:

• стратегије које се односе на начин интерпретације текста – глас, говор, драматизација; • стратегије које се односе на игре; • стратегије које се односе на стваралачке активности.

Читалачке стратегије у интерпретацији текста У раном читалачком искуству као значајна фигура појављује се посредник између детета-читаоца и сликовнице. У раду с децом то може бити искусна, одрасла особа која детету чита текст, упознаје га с радњом дела, али и упућује на везу између написаног и нацртаног. Читалачке стратегије подразумевају различите методе, технике и начине читања које читалац користи за интерпретацију, али и за обраду дечјих књига.

Изражајно читање подразумева да особа која чита користи свој глас као инструмент за оживљавање лика и атмосфере, чиме подстиче пажњу, разумевање и уживљавање детета у текст. Кључни елементи изражајног читања су:

• интонација и промена тона – прилагођавање гласа емоцијама ликова, драмским моментима и ритму текста;

• ритам и темпо читања – успоравање у напетим тренуцима, убрзавање у динамичним сценама, прављење пауза ради истицања; • наглашавање кључних речи и фраза – како би деци било дато до знања који моменти у тексту су кључни за даљу кулминацију догађаја;

• имитирање звукова и емоција – опонашање гласова ликова, шумова природе, смеха, узвика и других звучних ефеката који доприносе атмосфери приче;

• говор тела и мимика – коришћење покрета, израза лица и контакта очима како би се додатно пренеле емоције и значења текста.

Читалачке стратегије у играма

Игра је моћан алат за подстицање читалачких навика јер омогућава деци да текст доживе кроз покрет и игролике активности. У оквиру читалачких радионица покретне игре могу имати различите улоге – од уводне мотивације, преко активног укључивања деце током читања, до завршне провере разумевања текста. Игре које се могу изводити током читалачких радионица, а које су реализоване и на радионицама наведеним у овом водичу, делимо на: покретне, музичке, логичке и драмске.

Покретне игре

Покретне игре могу бити директно инспирисане садржајем књиге, на пример имитирање радњи које се у причи помињу (покрети пливања у књизи Момо и Лили), или се познате игре могу адаптирати и прилагодити теми или порукама књижевног дела. Тако се, на пример, игра дан–ноћ може модификовати у формат тачно–нетачно, где деца кроз кретање реагују на тврдње у вези с прочитаним садржајем. Игра глуви телефони може се користити за преношење кључне поруке или реченице из књиге, чиме се подстиче пажљиво слушање и памћење текста. Овакви облици активности доприносе динамици радионице омогућавајући деци да на забаван начин развијају разумевање, аналитичко мишљење и повезивање књижевног садржаја са сопственим искуством.

Музичке игре

Музичке и ритмичке игре су ефикасан начин на који се читање може обогатити чулним искуством, јер подстичу децу да текст доживе кроз ритам, звук и покрет. Коришћење музике у раду с књижевним делима помаже деци да осете емоционалне нијансе у тексту, повежу осећања ликова с мелодијом и на тај начин продубе разумевање приче. Један од начина примене музичких игара је препознавање расположења ликова кроз музику: деци се пуштају различите мелодије (споре, брзе, веселог или тужног тона), а деца имају задатак да повежу сваку мелодију са осећањима ликова у причи. Ова активност подстиче развој емоционалне интелигенције и разумевање невербалних сигнала у тексту.

Још један пример је слушање песме повезане са делом, након чега деца могу изводити покрете или плес који осликава атмосферу и емоције из приче. Оваква активност

помаже деци да кроз телесни израз додатно уђу у свет књиге и доживе је на другачији начин.

Ритмичке игре, попут игре у радионици Тапир у сваком облику, подстичу децу да прате ритам истовремено повезујући покрет, текст и говор.

Логичке игре

Логичке игре и активности покрећу/унапређују анализу прочитаног кроз различите логичке вежбе и задатке, уз које се код деце развија способност разумевања текста, усмерава пажња на детаље и подстиче закључивање. Један од начина на који се могу применити логичке игре је креирање радних листова заснованих на књижевном делу.

Задаци могу укључивати:

• лавиринте – у којима дете спаја ликове из књиге или води лика из књиге на одређено место; • задатке повезивања облика или симбола који су значајни за причу; • доцртавање – задатке у којима дете треба да доцрта део слике који недостаје. Логичке игре могу да подразумевају и решавање загонетака које су тематски повезане с делом или слагање слагалице која је повезана са темом приче – дете склапа слагалицу на којој је приказ лика, сцене или детаља из књиге. Игре асоцијације такође могу бити важан део радионице, јер омогућавају да деца кроз сугестије и логичке везе открију одређени елемент приче, попут главног лика или важног мотива. Као пример можемо истаћи игру инспирисану радионицом Јесам ли ја једнорог?, у којој деца постављају питања и постепено долазе до одговора о томе које магично биће је главни лик из књиге.

Драмске игре

Драмске игре омогућавају да се деца активно укључе у књижевни текст, доживе причу из перспективе ликова и развију емпатију, разумевање односа и емоција. Ова врста игре подстиче креативност, усмено изражавање и самопоуздање у комуникацији.

Драматизација сцене по избору омогућава деци да интерпретирају ликове, што им олакшава да уоче шта мотивише јунаке у њиховим поступцима. Такође, на овај начин развија се способност вербалног изражавања. Деца глуме одабрану сцену из књиге присећајући се дијалога ликова, а активност можете учинити још занимљивијом тако што ћете децу опремити реквизитима који су на неки начин повезани с ликовима из приче.

Интервју с ликом – Једно дете преузима улогу одређеног књижевног лика, а остала деца му постављају питања као новинари. На овај начин развија се способност закључивања и критичког размишљања. Пожељно је да деца новинари имају као реквизит модел микрофона, што ће подстаћи мотивацију за учешће у активности.

Читалачке стратегије које се односе на стваралачке активности Стваралачке активности на читалачким радионицама омогућавају деци да кроз ликовно и креативно изражавање повежу књижевни текст са сопственим искуством. У затвореном простору, као што је књижара, један од критеријума при избору активности јесте да не стварају велики неред, али да ипак ангажују децу и подстичу њихову машту. Ево примера таквих активности,

Израда једноставних колажа: комбинујући комадиће хартије (креп папира, колаж папира, обичног папира у боји, исечака из новина и налепнице) деца креирају нове сцене из приче или сопствену верзију корица књиге. Допуњавање цртежа: деца треба да цртањем или бојењем доврше сцену из књиге која је делимично илустрована. Ова активност скреће дететову пажњу на детаље и олакшава разумевање радње, а пример су креативне активности у радионици инспирисаној књигом Мама Му чита. Бојeњe дрвеним и воштаним бојама: деца илуструју сцену или лика из књиге користећи дрвене или воштане боје.

Израда рукотворина: деца од картона, папира и лепка праве беџеве с мотивима из књиге, персонализоване наруквице са именом омиљеног лика или мале обележиваче за књиге; ови предмети ће их подсећати на искуство читања и радионицу.

Током стваралачких активности важно је водити рачуна о томе да се деци увек прво даје објашњење поступка, па тек онда износи материјал.

МАМА МУ ЧИТА Написала Јуја Висландер Илустровао Свен Нурдквист Превела са шведског Светлана Тот Узраст: 4–7 Формат: 22 x 29 cm Број страна: 36 Повез: ојачан повез, пун колор Писмо: ћирилица Година издања: 2025 ISBN: 978‐86‐529‐1338‐1

У сликовници Мама Mу чита, пуној хумора, чудних ситуација и привлачних илустрација, главна јунакиња је након посете библиотеци чврсто решила да научи да чита. Док све остале краве пасу на пашњаку, Мама Му лешкари под дрветом и ужива у књизи. Чаролију читања прекида гавран Гавра, њен пријатељ, забезекнут открићем да крава уме да чита. Помало завидном Гаври другарица објашњава колико је драгоцено знање које се може стећи читањем, те он одлучује да напише сопствену књигу. Међутим, потребна му је помоћ, коју ће му Мама Му несебично пружити. Откријте да ли ће Гавра написати своје ремек‐дело и добити Нобелову награду за књижевност.

Јуја Висландер (Стокхолм, 1944) рођена je као Јердис Елизабет. Док је била дете, маштала је о томе како ће се удати за фармера јер је лета проводила код баке на селу, окружена природом и кравама. Сећа се да је још тада почела да пише. Опчињена је оним што расте и развија се – биљкама, децом и односима међу људима. Сада живи на селу. Серијал о Мами Му написала је с тадашњим мужем Тумасом Висландером. С њим је писала и компоновала песме за децу, које се и дан‐данас певају у већини шведских домова.

Свен Нурдквист (1946) један је од најзначајнијих шведских илустратора и писаца за децу. Иако је добро цртао још као тинејџер, неколико уметничких школа одбило је да га прими на даље усавршавање, па је дипломирао архитектуру. Ипак, није престајао да црта. Од 1983. године, након што је награђен на једном конкурсу за дечју књигу, потпуно се посвећује писању и илустровању књига за децу. Чича Петсон и мачак Финдус, јунаци његових књига, постали су познати широм света, а инспирацију за прве њихове авантуре Свен Нурдквист пронашао је играјући се са својим синовима.

Светлана Тот (Нови Сад, 1984) дипломирала је на Групи за скандинавистику Филолошког факултета Универзитета у Београду, а књижевним превођењем са шведског језика бави се од 2008. године. Превела је популарне сликовнице Свена Нурдквиста о Петсону и Финдусу, затим приче из серијала Мама Му, као и бројне романе за основце (Хедвига, Књига случајности, Уметност невиђено ниских очекивања итд.). Поред књига за децу преводи и романе савремених шведских аутора, међу којима су Агнес Лидбек, Лидија Сандгрен, Стив Сем‐ Сандберг, Моника Фагерхолм, Јохана Холмстрем и Максим Григоријев, као и поезију песникиња млађе генерације. Живи у Новом Саду.

Важност сликовнице Мама Му чита за емоционални и социјални развој деце Суштина приче Мама Му чита јесте приказ различитих ситуација у којима ће се крава наћи због онога што воли и жели да ради. На почетку књиге, у библиотеци, она разговара с девојчицом Лином, која је охрабрује и подстиче да савлада читање. Крава је лепо примљена, добро је расположена и осећа се веома пријатно. Њено самопоуздање и задовољство расту. Срећна је и изузетно поносна на себе што је научила да чита.

У наставку приче дете прати како се осећања краве мењају када се нађе у друштву оних који је не подржавају, а то су краве из њеног крда и гавран Гавра, који живи у комшилуку. Краве од ње захтевају да се понаша према правилима која важе у тој групи, па Мама Му постаје уплашена и крије истину о себи да би избегла осуду и одбацивање. Непријатност ситуације додатно повећава гавран, који критикује њено понашање. Док краве то чине само погледом, гавран наглашава да она мора да се држи правила која важе за свакога у одређеној групи. Он јој каже: „Ти си крава, Мама Му. Краве не умеју да читају књиге. Краве не треба да читају књиге!“ Овај моменат није лак за Маму Му, која представља сваку особу на коју се врши притисак због њене различитости. Она је збуњена, уплашена, љута…

Након оваквог обрта у причи радознало дете занима шта ће се даље догађати. Да ли ће Мама Му одустати од читања или неће? На дететову радост, она не одустаје, чиме показује велики степен самопоуздања. Наглашава Гаври шта јој све читање пружа: „Ако знаш да читаш, можеш да сазнаш скоро све!“ Због лепог начина на који гаврану објашњава зашто јој је читање важно, њихов однос се мења. Гавран постаје сарадник у комуникацији и у даљим заједничким активностима. Из тог дела приче деца уче о важности залагања/заузимања за себе и за оно што воле. Оваквом комуникацијом крава показује висок степен социјалне интелигенције. Њена спремност да ствара пријатну ситуацију чак и у непријатељским социјалним контекстима учи дете томе да свако може да управља својим емоцијама и да ствара добру социјалну климу. Живкица Ђорђевић, педагошкиња

СЦЕНАРИО РАДИОНИЦЕ МАМА МУ ЧИТА Трајање радионице: 50 минута Потребна средства: • модели књига за децу – одштампати материјале и припремити књиге према назначеном упутству; • бојице –деца ће њима бојити илустрацију Маме Му и Гавре; • ликови Маме Му и Гавре за оне који желе додатно оплемењивање активности

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део

Упознавање деце с књигом коју ћемо им читати тако што се посебна пажња посвећује предњим корицама. Предлози питања: Које су ово животиње на књизи? По чему се крава и гавран разликују? Где живе? Можете ли да замислите да се ове животиње друже? Хајде да сазнамо у какве су се то авантуре упустили.

Централни део

Изражајно читање сликовнице уз измену интонације, нарочито у деловима приче који су испричани кроз дијалог Маме Му и Гавре. Пожељно је наглашавање одређених делова текста (дијалога, текста који је исписан курзивом), а током самог читања води се рачуна о томе да сликовница махом буде окренута ка деци како би могли да виде илустрације.

Следи вођење разговора о делу праћењем хронолошког тока радње у књизи. Предложена питања: Где је била Мама Му на почетку ове приче? Знате ли шта је библиотека? Да ли сте је некада посетили? Како се Мама Му тамо провела? Где је отишла након тога? Како јој се допало читање? Шта је Гавра мислио о томе? Шта је онда урадио? Шта је желео да напише у тој књизи? Шта ви мислите о томе? Да ли је Гавра на крају успео да напише књигу? Хајде да му покажемо како се то ради.

Уколико деца имају потешкоћа са одговарањем на неко од питања, пожељно је да се радионичар врати на део приче на који се питање односи. Поновним читањем одређеног дела текста или приказивањем илустрација радионичар помаже деци да дођу до одговора.

Завршни део Упознавање деце с појмовима издавачка кућа, библиотека, књижара. Могући ток разговора: Да ли знате како се зове место где се праве књиге? Како се зове место где можемо да позајмимо књигу? А како место где књигу можемо да купимо? У чему је разлика између књижаре и библиотеке?

Радионичар деци објашњава низ поступака у настајању књиге, прилагођено њиховом узрасту и компетенцијама.

Писац прво напише књигу коју шаље издавачкој кући. У издавачкој кући се проверава да ли је све правилно написано. Писац пише књигу, илустратор је оплемени илустрацијама односно сликама. Ако писац књиге говори неким другим језиком, онда књигу прво преводилац мора да преведе на језик којим ми говоримо. Онда се праве корице књиге и затим се књига одштампа и одлази у књижаре. Сада је време да помогнемо Гаври да направи књигу.

Следи упознавање деце са деловима књиге: предње и задње корице, рикна и форзец. Радионичар показује деци делове књиге и њихове називе на примеру прочитане сликовнице. Ево могућег тока разговора:

Свака књига има корице, предње и задње. На предњим корицама је увек наслов књиге, а обично се ту налазе и цртежи ликова или неки други цртеж који има везе с темом књиге. Задње корице обично садрже кратак текст у којем се наводи о чему се ради у књизи. Рикна књиге је део корица који држи све стране на окупу. На њој је увек исписан назив књиге. Форзец су стране које повезују корице књиге са њеним страницама. Обично је дивно илустрован мотивима који су повезани са књигом.

Када децу упознамо са датим појмовима, групе од по троје деце наизменично иступају. Свака група добије неку од књига из серијала о Мами Му и по упутству радионичара треба да покаже одређени део књиге: ФОРЗЕЦ, ПРЕДЊЕ КОРИЦЕ, НАСЛОВ, РИКНУ или ЗАДЊЕ КОРИЦЕ. Док група деце показује одређени део књиге, остала деца су „жири“ који, уз радионичара, процењује тачност одговора. Групе деце излазе све док има заинтересованих за учешће у оваквој активности. Након упознавања са деловима књиге следи прављење књиге. Деца добијају модел књиге, на коме треба да украсе насловну страну и форзец бојењем. На задњим корицама деца исписују своје име на означеном месту, а радионичар им помаже да допишу датум и место настанка књиге.

У унутрашњости књиге постоји задатак Мој омиљени део ове приче, за који деци кажемо да је то домаћи задатак – да код куће нацртају омиљену сцену из приче Мама Му чита.

Ову радионицу можете обогатити драматизацијом. Док читате текст, током дијалога између Маме Му и Гавре можете користити моделе ликова. Моделе можете направити штампањем илустрација ликова, сецкањем и лепљењем на докторске шпатуле.

МОМО И ЛИЛИ Написала и илустровала Катарина Мацурова Превела са словачког Славица Марковић Узраст: 2–4 године Формат: 20,5 x 21 cm Број страна: 32 Повез: тврд повез, пун колор Писмо: ћирилица Година издања: 2025 ISBN: 978-86-529-1357-2

Лили је страшно желела да се игра, али није имала с ким. Једнога дана неочекивано је добила пакет. Био је огроман и излепљен разним чудним налепницама. Какво изненађење! У пакету је био – Момо! Али ко је Момо и одакле се он створио? Да ли ће Момо постати Лилин друг за игру?

У овој нежној сликовници најмлађи читаоци откриће како је Лили, захваљујући необичном пакету који јој је стигао, сазнала да права лепота пријатељства лежи у прихватању различитости. Сликовницу је написала и илустровала словачка ауторка Катарина Мацурова, а Креативни центар објавио у преводу Славице Марковић.

Књига је идеална за најмлађе читаоце због једноставне и јасне приче о важности пријатељства и толеранције, као и због тога што слави моћ маште и важност игре. Такође, може да пружи малим читаоцима подршку у тренуцима када се осећају усамљено или тужно. Погодна је и за читање наглас, што је чини одличним избором за заједничко читање са родитељима или васпитачима. Уредница Славица Марковић истиче да је сусрет детета са сликовницом често заправо први сусрет детета са светом ван његовог непосредног окружења. Уз сликовнице, дете кроз слике и једноставан текст препознаје своја осећања или доживљаје и управо та могућност да се кроз једноставну форму сусретне са искуствима која су му блиска, да их види, осети и разуме, чини сликовницу непроцењивим алатом у целокупном развоју детета.

Катарина Мацурова је рођена 1983. године. Завршила је графички дизајн и илустрацију на Академији лепих уметности у Братислави. Током студија боравила је у Грчкој, Мексику и Сједињеним Државама. Посебно је занима дигитална 3D илустрација, коју комбинује с традиционалним уметничким техникама. Поред илустровања књига за децу бави се и дизајном поштанских марака.

Славица Марковић (Крушевац, 1967) завршила је студије бохемистике на Филолошком факултету у Београду. Бави се превођењем са чешког језика. Превела је две збирке прича: Кокошка у клубу Ленке Прохаскове и Дођи да пробаш (избор из савремене чешке женске прозе). Од 1994. године уредница је у Креативном центру, где је уредила више издања ове издавачке куће на словачком језику, намењених предшколцима. Идејни је творац популарне едиције Пустоловине, у оквиру које се објављују дела наших најпознатијих дечјих писаца. Живи и ради у Београду.

Момо и Лили као нежан алат за раст, разумевање и речи Читање детету обично остављамо за крај дана, када се заврше све обавезе које нам намеће ужурбана свакодневица. У том посебном ритуалу, док прелиставамо странице, догађа се нешто веома значајно: повезујемо се! Наиме, читање није само упознавање деце с речима и ликовима из књига. То је време у којем оставимо све друго по страни, потпуно се посветимо детету и гледајући у његове радознале очи дајемо му до знања: „Ту сам! Заједно учимо, растемо и маштамо.”

Логопеди и други стручњаци који раде с децом и родитељима истичу у којој мери заједнички минути уз сликовницу значе за развој говора. А када се узме у обзир и то да на овај начин не само да дете учи да изговори реч већ и да је разуме, употреби, повеже са емоцијом и особом испред себе, јасно је да сликовнице имају незаменљиву улогу у раном периоду и могу бити од велике помоћи родитељима.

Сликовница Момо и Лили савршен је пример књиге уз коју се учи и расте. Њена снага лежи у једноставности. Уз кратке реченице, благе ритмове и топле илустрације деца уче како да препознају, именују и разумеју свет око себе. И што је још важније – уче како да разумеју друге.

Девојчица Лили добија необичног пријатеља – Момоа. Он не зна да се игра на њен начин, не зна да се добацује лоптом, да прави дворац од песка, не зна да се сакрије, али на крају они ипак успевају да схвате како могу да се играју заједно. Ту се и крије права вредност ове књиге: она показује да се повезивање не дешава зато што смо исти, већ зато што се трудимо да се разумемо.

У логопедском смислу сликовница Момо и Лили садржи све оно што би књига за најмлађе требало да има: једноставан језик који дете може да прати и разуме, понављање које детету даје сигурност, јасне слике које помажу разумевању, радње које позивају на покрет, гест и говор, простор за глуму, игру, импровизацију и смех. Родитељи често питају: „А шта да радимо када дете неће да седи и слуша целу причу?“ Не мора! Сликовнице попут ове читају се и телом и покретом. Некада ће дете само

листати странице и гледати слике, другог дана ће упирати прстићем, а трећег дана ће рећи: „Момо!“

У раду с децом много је важно понављање: истих реченица, истих сцена, истих слика. Кроз те обрасце дете учи да повезује слике и речи, да предвиђа шта ће се догодити, учи како функционишу односи – и како да се изрази на свој начин. Зато су књиге попут ове истински драгоцене. Оне не траже да дете све зна, већ га позивају да учествује. Дају му дозволу да не мора у свему да успе из првог покушаја, да има право да нешто не зна, да некада треба више пута покушати. Управо то је оно што и родитељи желе: да дете не одустане када нешто не иде лако, већ да тражи свој начин да се изрази, да комуницира и да се повеже.

Ова књига подсећа и нас одрасле да свако дете учи на свој начин. Наш задатак је да будемо ту за своје дете – да га гледамо, слушамо и будемо стрпљиви, да му дамо књигу, игру, пружимо нежан глас и ослонац. Деца уче да говоре кроз однос, а сликовнице су један од најлепших алата који нам помажу да тај однос изградимо.

Ана Пејовић и Ана Живановић из логопедског тима Проговори лако

СЦЕНАРИО РАДИОНИЦЕ МОМО И ЛИЛИ Трајање радионице: 60 минута Потребна средства:

• клупко канапа – за плетење мреже пријатељства у уводном делу; • наруквице пријатељства – модел наруквице можете преузети кликом на дугме ПРЕУЗМИТЕ МАТЕРИЈАЛ; • налепнице – (било које налепнице којима ће деца украсити наруквице); • селотејп и маказе – за лепљење наруквица.

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део

Пожељно је да током трајања радионице деца седе у формацији круга, уколико је то карактеристике простора дозвољавају. Радионичар се представља деци, а онда им говори да ће данас читати једну дивну сликовницу о пријатељству. Могућа питања за децу: Шта је то пријатељство? Како се зове ваш најбољи пријатељ? Шта највише волите да радите са њим? Пре него што почнемо да читамо ову књигу, хајде да се сви ми спријатељимо тако што ћемо да исплетемо мрежу пријатељства.

Радионичар устаје, а затим даје налог деци да они учине исто. Најављује игру и поново говори деци да ће сада сви заједно направити мрежу пријатељства. Радионичар држи почетак канапа у једној руци, а клупко у другој. Говори своје име и предаје клупко детету по избору. Задатак детета је да изговори наглас своје име, узме канап, а потом остатак клупка преда следећем детету. Игра траје док сва деца не изговоре своје име.

Централни део Након што је плетење мреже пријатељства завршено, радионичар намотава клупко и захваљује се деци која поново заузимају своја места у кругу. Радионичар седа тако да га сва деца виде и показује деци предње корице: Данас ћемо читати ову занимљиву причу о пријатељству која се зове Момо и Лили. Током читања, код дела текста који се односи на игре које Момо и Лили покушавају да играју, радионичар и деца их могу симулирати само покретом: бацање лопте, грађење куле од коцки, пливање. Након читања књиге, ово су могућа питања за децу: Како се зове девојчица из књиге? Какав је пакет она добила? Шта се у њему налазило? Како се она осећала када је угледала Момоа? Шта је желела са њим да ради? Да ли је Момо умео да се игра онога што је Лили желела? Шта је онда Лили открила да Момо уме? Како се Лили осећала због тога што Момо не уме да игра њене омиљене игре? Како бисте се ви осећали да ваши другари не знају да се играју вама омиљених игара? Шта бисте урадили? Шта се онда догодило? Чега су се Лили и Момо играли и како? Како је Момо успео да се љуља, игра лоптом и гради кулу? Како се завршила ова прича?

Док се деци постављају питања, књига је окренута ка њима и отворена на оном делу приче на који се питање односи како би им илустрације биле помоћ у проналажењу одговора. Уједно, овакав начин разраде дела деци помаже да повежу и схвате симбиозу текста и илустрација.

Завршни део

У овом сегменту активности деци се наглашава поруку дела:

Лили је била јако срећна јер је успела да открије како може да се игра са својим пријатељем Момоом. Можда то није било онако како је она првобитно замислила, али је било забавно и обоје су се осећали срећно и задовољно.

Након тога следе креативне активности инспирисане причом.

Знате ли шта се онда догодило? Момо и Лили су, у знак захвалности, направили једно другоме наруквице пријатељства. Направићемо их и ми.

Радионичар говори деци да је сада време да направе своје наруквице пријатељства. Важно је да деца прво добију објашњење о томе како се наруквица прави. Тек након тога радионичар им дели материјал, са назнаком да сви почињу с лепљењем у исто време. Деца добијају исечене картонске моделе наруквица, на које треба да залепе различите налепнице.

Када деца заврше лепљење налепница, радионичар помаже деци да ставе наруквице: прилази сваком детету, ставља му наруквицу на руку и лепи селотејп-траком крајеве наруквице.

Ову радионицу могуће је обогатити музичким играма. Деца могу слушати и плесати уз песму У свету постоји једно царство у паровима. Игра се може усложити тако што се деци да налог да плешу док музика траје, а да се „заледе” када музика престане.

ТАПИР У СВАКОМ ОБЛИКУ Написао и илустровао Јакоб Мартин Стрид С данског превео Радош Косовић Узраст: 4–5, 6–7, али и за све старије Формат: 24,5 × 24,5 cm Број страна: 70 Повез: тврд повез, пун колор Писмо: ћирилица Година издања: 2025 ISBN: 978-86-529-1349-7

Књига Тапир у сваком облику почиње наизглед сасвим обичном прославом рођендана, где, поред поклона, балона, слављеника и другара, видимо и прегршт слаткиша… Ова прослава се, међутим, убрзо претвара у низ невероватних ситуација, у којима неколико пријатеља покушава да помогне тапиру јер је он до те мере претерао са свим тим слатким ђаконијама да се просто – изобличио.

Након што је појео шест парчића торте, седам земичака с мармеладом, пола торте у облику човечуљка и 100 бомбоница, тапир креће ка својим другарима да би им се прикључио у игри жмурке, али завршава у борби с гравитацијом, геометријом, на крају крајева у борби с личним идентитетом. Он постаје коцка, па призма, цилиндар и купа… Онда поприма и обличје палачинке, па и додекаедра, да би се поново вратио у купу, само овог пута зарубљену. За све то време његови другари покушавају да га преобличе и да га из нефигуралног врате у његов стари добри тапирасти облик. „Док се смејемо тапировим преображајима и његовим саркастичним опаскама на обрте у којима се нашао, док се радујемо креативним решењима која без предаха смишљају тапирови запањени али и – морамо признати – забављени другари, све време усвајамо и важне поруке које нам Стрид пише и црта између редова и слика. То су идеје које чине темеље здравог детињства и од важности су за целоживотни човеков развој – поруке о прихватању, прилагођавању, дружењу и припадању, поруке о пријатељству у његовом правом, најчистијем облику“, истиче уредница књиге Катарина Плазинић. Јакоб Мартин Стрид (Копенхаген, 1972) започео је каријеру као цртач стрипова у данским дневним новинама Политика. Његов бунтовнички, хумористички и поетски дух наставио је да се развија и у књигама за децу, које су убрзо освојиле данску публику, али и пажњу деце широм света. Добио је неколико награда, од којих су најзначајније Награда за илустрацију Министарства културе Данске и национална награда The Crown Prince Couple’s Culture Prize. Његова књига Невероватна прича о џиновској крушци преточена је у анимирани филм, који је премијерно приказан у Данској 2017. године, а наша публика га је видела на 46. Фесту 2018. године, у оквиру дечјег програма Фестић.

Радош Косовић (Београд, 1984) дипломирао је на Групи за скандинавистику Филолошког факултета Универзитета у Београду, а потом стекао звање мастера скандинавске књижевности у Норвешкој, на Универзитету у Агдеру. Превео је с норвешког језика прозна дела бројних аутора, попут Ерленда Луа, Јустејна Гордера, Јуа Несбеа, Јенса Бјернебуа, Вигдис Јурт, Лин Улман, Марије Пар и других. Преводио је поезију Туне Хеднебе, Ћишти Блом и Јуна Фосеа, драмска дела Хенрика Ибсена и Јуна Фосеа и филозофске есеје Еспена Хамера и Лаша Свенсена. С данског је превео прозна дела многих познатих писаца, међу којима су Карен Бликсен, Вили Серенсен, Јакоб Мартин Стрид и други. Добитник је Награде Милош Н. Ђурић 2015. године за превод романа Дани у повести тишине Мерете Линстрем, Награде Александар И. Спасић за превод књиге Филозофија слободе Лаша Свенсена, као и Награде Никола Трајковић 2019. године за збирку поезије Пас и анђео Јуна Фосеа. Живи и ради у Београду.

Важност хумора у књигама за децу Да ли сте некад били савршена коцка или зарубљена купа? Можда трапезоедар или пентагонална призма? Ако нисте – Тапир у сваком облику је књига за вас! Ако јесте – ово је још више књига за вас! У авантуру Тапира у сваком облику улази се лако и једноставно: мали или, боље рећи, вееелики тапир веома је сличан човеку по говору и особинама. Он је близак детету по свему ономе што воли да покуса и попије, али и по томе што с другарима животињицама обожава да се игра жмурке – то је сасвим довољно да млади читалац у машти смести себе уз ликове ове књиге, у њихову игру и један прилично необичан дан.

У том дану главни заплет приче ствара се око чудесно-смешног догађаја: тапир најпре постаје коцка, а онда покушава да се врати у првобитан облик. Како се прича ближи крају, странице постају све испуњеније разноврсним преображајима главног јунака – на једној од њих он је истовремено и палачинка, и пирамида, и торус, и лопта, и цикцак-квадар, и додекаедар!

У овој забавној причи познатог данског писца Јакоба Мартина Стрида хумор заузима посебно место. Веома брзо се уочава богато присуство различитих механизама – језичких и визуелних – којима се изазива осмех читаоца. Маштовити покушаји животињица да врате тапира у првобитни облик довешће до комичних ситуација, у којима оне свог друга – брижно и нежно – ваљају по трави, притискају столом, гњече душеком, убацују у вазу…

Ипак, чини се да у овој причи превлађује хумор заснован на особинама лика: та врста смеха покреће се већ при самом почетку претеривањем (хиперболом), па наш тапир и дословно пада са столице јер је на рођендану појео шест парчића торте, седам земичака с мармеладом, пола колача и сто бомбоница, а све то уз – пет шоља какаоа са шлагом! Уз осмех ћемо заволети тапира са свим његовим манама: неће нам бити

одбојни ни његово високо мишљење о себи („Ја ништа не радим половично“, казаће претворен у савршену коцку), ни његово извољевање (чак и кад постане цилиндар, главно је да му неко дода напитак да се освежи), ни његове тешке животне бриге („За недељу дана идем на море – не могу да будем овакав на плажи!“). Управо супротно: упознајући се са егзотичним јунаком ове књиге, сагледавајући његове речи и поступке, имамо прилику да са стране, у смешном огледалу осмотримо и сопствено мишљење и понашање – свако од нас је понекад и помало тапир, зар не? Владимир Вукомановић Растегорац, писац и књижевни критичар

СЦЕНАРИО РАДИОНИЦЕ ТАПИР У СВАКОМ ОБЛИКУ Трајање радионице: 60 минута Потребна средства: • слика тапира – користи се у уводном делу активности како би деца разумела значење речи и како би обогатила и проширила знања о животињском свету; • облици – користе се у последњем делу активности, за ритмичку игру; • правила за ритмичку игру – користе се у последњем делу активности, када се деци објашњавају правила ритмичке игре; • селотејп – за лепљење облика и правила ритмичке игре; • маказе – за сечење селотејпа којим ће се лепити.

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део

Након што се радионичар представио деци, показује им књигу коју ће заједно читати и говори им њен наслов: Тапир у сваком облику. Претпоствка је да деца не знају шта је тапир, те их радионичар упознаје са карактеристикама животиње показујући им слику и говорећи:

Тапир је врста животиње која живи у Јужној Америци. Овако изгледају (радионичар показује слику) и имају малену сурлу. Оно што је занимљиво јесте да су они прави гурмани. Један тапир поједе скоро 30 килограма биљака за један дан, а највећа посластица им је воће – манго, гуава а понекад и банане. У овој књизи коју ћемо данас читати, осим што пуно једе, тапир непрестано мења облике!

Централни део Радионичар говори деци да ће одиграти једну игру која се назива Буди и ти тапир.. Деца имају задатак да рукама направе облик троугла, квадрата и круга.

У зависности од простора у коме се радионица одржава, деца могу својим телом правити геометријска тела – коцку, лопту...

Након игре која је имала за циљ да допринесе динамици радионице, радионичар чита књигу тако што је показује деци и наглашава одређене делове – попут онога када се ликови играју жмурке и броје или мењањем интонације приликом дијалога ликова. Након читања следи разговор о прочитаном:

Где је отишао наш тапир? Чији је то био рођендан? Шта је тапир радио на рођендану? Колико је хране појео? Чега су се онда гости на рођендану играли? Где се сакрио Тапир? Шта му се тада догодило? Зашто није могао да стане у кутију? Који је све облик Тапир постао? Ко је помагао Тапиру да добије другачије облике? Како су му помагали? Шта су све радили? Како се Тапир тада осећао? Како вам се допала ова прича? Да ли вас је нешто у њој засмејало? Шта? Док радионичар поставља питања, показује странице у књизи које прате питања.

Завршни део Након читања, радионичар говори деци да ће им сада одређени облици помоћи да произведу различите звукове. Пред нама су круг, квадрат и троугао. За сваки од ових облика везали смо један покрет. Радионичар деци показује папир са правилима игре (пдф припрема) док им правила објашњава. На папиру су симболи – круг је тапшање рукама, квадрат је лупање ногама о под, а троугао је пољубац. Радионичар показује деци покрете док их изговара и објашњава а затим говори деци да ће уз помоћ облика свирати: Када видимо круг тапшемо рукама, када видимо троугао имитирамо пољубац а када видимо квадрат лупамо ногама. Ја ћу ове облике залепити одређеним редом. Наш задатак јесте да гледамо у облике, и производимо звукове које смо договорили.

Радионичар лепи илустрације геометријских облика на деци видљиво место. Прво он сам показује деци како ће одсвирати задати низ, а затим говори деци да устану и пробају заједно. Док деца имитирају договорене покрете, радионичарпрати прстом облике и наглашава деци који облик је на реду, све док деца не усвоје правило. Уколико је деци ово занимљиво, радионичар може променити редослед облика и све тако док дечје интересовање траје.

Уколико деци игра у последњем делу радионице буде нарочито интересантна, радионичар је може обогатити додавањем новог облика (нпр. правоугаоника) и одређивањем новог покрета за дати облик. Такође, радионичар може деци припремити радне листове са задатком да повежу исте облике, или задатке са симетријом – доцратати други део датог облика.

ЈЕСАМ ЛИ ЈА ЈЕДНОРОГ? Написала Ђудита Кампело

Илустровао Матија Черато

Превела са италијанског Мирјана Попов-Слијепчевић Узраст: 6–7, 8–9

Формат: 14 × 18 cm Број страна: 36

Повез: меки повез, пун колор Писмо: ћирилица

Година издања: 2025

ISBN: 978-86-529-1353-4 Прича Јесам ли ја једнорог? говори о идентитету и продубљивању самопоуздања.

У подножју ружичастих планина живи Kорнелије, коњ с рогом на челу… Чекај, чекај… Да ли је то само обичан коњ или је он можда ипак нешто више? Хеј, па то није коњ, то је заправо прелеп једнорог с крилима!

Читајући о коњићу који је мислио да с њим нешто није у реду, читаоци почетници проћи ће с Корнелијем његов пут самоприхватања, храбрости и откривања посебности.

Прича о симпатичном једнорогу који покушава да схвати зашто се разликује од других коња испричана је с топлином и правом дозом хумора, особеног за едицију Корак по корак. Ова дирљива сликовница показује деци да је у реду бити другачији од других и да управо оно што нас разликује и издваја у односу на њих може бити уједно и оно што нас уздиже. Нежна и инспиративна прича Ђудите Кампело, професорке књижевности и водитељке радионица за децу с развојним тешкоћама, подсећа нас на то колико је важно да верујемо у себе – чак и онда када се осећамо као да ту не припадамо. Странице ове књиге красе разигране илустрације веселих боја сјајног илустратора Матије Черата, који на креативан начин оживљава јунаке приче.

Јесам ли ја једнорог? права је књига за децу која улазе у свет читања, али и за све оне који сањаре, постављају питања о себи и свету што их окружује и који се понекад не осећају као сви остали. Књига је део едиције Корак по корак развијамо вештину читања.

Ђудита Kампело је рођена 1987. године и живи у Италији, у округу Варезе. Дипломирала је књижевност на Државном универзитету у Милану и магистрирала класичну књижевност. Поред тога што пише, Ђудита Кампело ради као педагог и организује књижевне радионице за децу и младе у школама, библиотекама и књижарама. Такође држи радионице грнчарства за децу с потешко-ћама у развоју. Матија Черато је рођен 2003. године у Kунеу. Студирао је илустрацију на Европском институту за дизајн у Торину. Осам месеци након завршетка факултета добио је свој први илустраторски посао. Живи у Торину и, када не црта, игра кошарку, путује по свету и скија на Алпима.

Мирјана Попов-Слијепчевић (Београд, 1951) професорка је италијанског језика. Дипломирала је италијански језик и књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Радни век је провела као преводилац са италијанског и енглеског језика у новинској агенцији Танјуг. Радила је као уредник и преводилац у издавачкој кући Evro book, а с Kреативним центром сарађује од 2009. године. Међу многобројним преводима са италијанског и енглеског издвајају се књиге из едиција Шта да очекујете…, Алис, Ива, Мали истраживачи, као и романи Дечак из леда, Трговац снегом и бројни други. Живи и ради у Београду.

Подстицање самосталног читања код деце. Како нам књига Јесам ли ја једнорог? може помоћи

Усвајање вештине почетног читања постепен је процес, а посматран из угла родитеља, често и дуготрајан. Као и код развоја многих других вештина, и овде су кључни стрпљење и подршка одраслих. Хајде да поделимо овај родитељски задатак на неколико мањих корака.

Најпре, када дете заправо почиње да учи да чита? Да ли је то тренутак када оно научи прва слова, прочита слог или краћу реч? Процес у ствари почиње много раније. Читање почиње када дете, седећи у крилу родитеља, почне да гледа шарене слике у сликовници и да примећује необичне знакове којима одрасли придају значење. Зато је важно да књиге буду део дечјег света већ од најранијег узраста.

С временом ће се дете заинтересовати за те знакове и почеће да их именује. Иако оно може рано да почне да препознаје поједина слова, биће потребно доста времена док не буде могло да прочита дужу реч и да разуме њен смисао. Процес иде полако, слог по слог. Дете се можда забавља игром На слово, на слово…, али му може бити тешко да препозна све гласове у једној једноставној речи. Родитељи се понекад збуне или забрину када дете „прочита“ слова у речи, а не схвати о којој се речи ради. То је зато што је овладавање читањем сложен процес, који укључује мноштво мањих корака, а сваки је од њих веома важан.

Који је главни задатак родитеља у том периоду? На основу професионалног и родитељског искуства, рекла бих да је то пружање помоћи детету у томе да не замрзи читање пре него што га савлада. Што дуже читање остане игра, то ћемо пре доћи

до самоувереног читача. Охрабрујмо дете, хвалимо га и играјмо се с њим словима и речима. Читање ће доћи спонтано, често баш онда када га најмање очекујемо.

Када дете прави прве кораке у читању, као и када учи да хода, много падова и несигурности су неизбежни. Тада постаје изазовно пронаћи одговарајућу књигу. Наиме, постоји несклад између онога што дете може да разуме када му чита одрасла особа и онога што може да прочита самостално. Дете је способно да прати сложеније приче, али када чита само, суочава се с једноставним реченицама које често нису нарочито занимљиве.

Управо ту помаже едиција Корак по корак развијамо вештину читања у издању Креативног центра, а посебно књига Јесам ли ја једнорог?. Аутори су успели да напишу текст који је једноставан за читање и веома занимљив. Одштампан је великим штампаним словима, реченице су у њему кратке, махом с краћим речима, док је заплет у причи духовит и емотиван. Главни јунак, коњ с рогом, пролази пут самоспознаје, током којег оно што је првобитно доживљавао као ману постаје његова врлина. Читалац почетник тако, уз мало помоћи родитеља или чак сасвим самостално, има прилику да прочита књигу која га истински занима. И то је велика ствар. Књига је прочитана! То је снажна мотивација за следећи покушај јер – ништа не мотивише тако као успех.

Улога родитеља ту не престаје. Књига је увек повод за разговор. Родитељ је ту да слуша, поставља питања, отвара теме. На тај начин читање постаје не само вештина већ и прилика за повезивање, истраживање и заједничко учење. Када је дете у друштву одрасле особе која са занимањем прати његов напредак, књиге постају место сусрета, а читање – заједничко путовање. Марина Виденовић, психолошкиња

СЦЕНАРИО РАДИОНИЦЕ ЈЕСАМ ЛИ ЈА ЈЕДНОРОГ? Трајање радионице: 60 минута Потребна средства:

• игра асоцијације – уз коју ће деца погодити главног лика ове приче; одговоре треба додатно прелепити папиром, па их открити тек када деца погоде или када им одговор треба рећи;

• игра словима – уз њу ће деца погађати која је необична животиња Корнелије у уводном делу радионице; • бојанка – деца ће бојити и украсити Корнелија • једнорог – додатак који ће послужити за додатну игру; • бојице – којим ће деца бојити Корнелија у другој игри. • маркер – којим ће радионичар исписивати слова у игри словима у уводном делу. • селотејп – којим ће радионичар лепити задатке који се раде фронталним обликом рада (игра асоцијације и словна игра) • маказе – за сечење селотејпа.

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део Након што се радионичар представио деци, говори им да ће данас читати књигу о једном необичном бићу. Али, да би деца открила које је биће у питању морају одиграти игру асоцијације. Игра асоцијације састоји се од четири речи које су повезане са речју једнорог: магија, крила, коњ и рог.

Пример игре асоцијације радионичар ставља на деци видљиво место а онда им чита реч по реч. Препорука је да током вођења ове игре радионичар мотивише децу на погађање појма тиме што ће одређене речи наглашавати, правити паузе у откривању наредне речи, карикирати и имитирати узбуђеног водитеља.

Ова игра крије главног лика наше књиге! Да бисте га открили, морате добро мућнути главом (радионичар и деца имитирају радњу) а онда дооообро начуљити уши (радионичар и деца имитирају радњу). Ја ћу вам читати речи повезане са главним ликом књиге а ви треба да погодите ко је то!

Ако деца брзо погоде одговор, можемо продужити трајање игре тако што ћемо их питати зашто су и како наведене речи повезане са одговором – ЈЕДНОРОГ.

Централни део

Радионичар чита деци књигу и током читања наглашава делове текста који су кључни за радњу, нарочито део који се односи на то шта се једнорогу догодило јер није видео куда гази због свог рога. Након читања следи разговор о делу. Могућа питања за разговор: Како се звао једнорог из ове приче? Шта он то има на својој глави? Како се осећа поводом тог рога? Шта му се догодило због тога што од рога није видео где гази? Где је доспео? Знате ли шта је то оклопник? – непознату реч објашњавамо описом и показивањем на илустрацију споменутог појма у књизи. Шта му се догодило у оклопниковој пећини? Кога је Корнелије видео када је погледао у небо? Шта су му они рекли? И шта се онда десило? Како се завршила ова прича?

Завршни део Након читања књиге, радионичар понавља поруку дела:

Када је Корнелије прихватио себе и све што јесте, открио је нове могућности које му никада не би ни пале на памет! Уопште није лоше бити другачији од других. Након тога, радионичар показује деци последње странице књиге на којима се налазе различите активности које је Корнелије припремио за њих. Први и други задатак из књиге ће деца радити током радионице. Користећи припремљени документ радионичар, уз дечју помоћ открива тражени појам у задатку. Наш задатак јесте да овде упишемо тражена слова. Треба да погледамо у слике, кажемо шта се на слици налази а онда и да откријемо који је први глас у тој речи.

Радионичар ставља припремљени документ задатка тако да га сва деца виде, а онда прстом показује на слику чији појам се први именује и поставља питања: Шта се налази на овој слици? Хајде да то заједно изговоримо? Који је први глас који изговоримо када хоћемо да кажемо ту реч?

Код оваквих предчиталачких активности важно је да радионичар наглашава тражени глас: иницијални, медијални или финални, тако што ће га рећи гласније или ће његово изговарање продужити (Рррр, Гггг, Јјјјјј).

Када радионичар и деца открију почетни глас одређеног појма, радионичар уписује слово правилно (исписујући графему одозго на доле) на обележена места а онда заједно са децом, изговара нови добијени појам. Након откривања појма, сва деца добијају одштампан папир на коме је први задатак из књиге - деца треба да обоје и украсе Корнелија.

Током заједничког задатка у завршном делу активности, након што деца открију тражени појам, радионичар може повести предчиталачку игру: Хајде да тапнемо онолико пута колико има гласова у овој речи. Хајде да отпевамо први глас у овој речи. Хајде да уз помоћ прстића направимо последњи глас у овој речи. Након читања и разговора о тексту, у централном делу активности, можете играти музичку игру за подстицање самопоуздања и самосвести. Задатак деце јесте да додају између себе слику једнорога док траје музика. Када се музика заустави, дете код кога је слика једнорога треба да каже по чему је посебно или да наведе своју особину коју би посебно истакло. Пожељно је да то радионичар уради први и тако да пример деци.

ПРИНЦЕЗА ЈАБУКА Написала Франческа Лацарато

Илустровала Франческа Карабели

Превела са италијанског Мирјана Попов-Слијепчевић Узраст: 8–9

Формат: 14 × 18 cm Број страна: 36

Повез: меки повез, пун колор Писмо: латиница

Година издања: 2025

ISBN: 978-86-529-1356-5

Ова оригинална, духовита и симболична бајка на необичан начин говори о љубави, стрпљењу и прихватању различитости. Уместо типичне принцезе на свет долази црвена јабука – чаробна, ћутљива и затворена, али пуна живота. Прича почиње тугом једног краљевског пара без деце, наставља се низом неочекиваних ситуација у којима воћка постаје главна јунакиња, а љубав, оданост и истрајност дају пун смисао новоуспостављеном необичном односу између јабуке и принца. У овој бајци чаролију не налазимо само у магији вештице која зна праву меру за смешу прашка за зачаране јабуке и прашка за рањене девојке већ и у људима чистог срца – принцу који стрпљиво чека и слуги који брине. Порука коју нам преноси Франческа Лацарато, ауторка ове бајке испуњене хумором и топлином, дубока је иако упакована у лаган и пријемчив стил: неке ствари у животу захтевају време, бригу и веру. Љубав не значи мењати оног другог, већ га чувати онаквог какав он јесте – чак и кад изгледа као … јабука.

Књига је првенствено намењена деци од осам година, то јест онима који се тек упознају с латиничким писмом. Није захтевна и осмишљена је тако да је осмогодишње дете може самостално прочитати за само 10 минута. Ипак, ова књига ће се сигурно допасти и млађој деци, која ће уживати у живописним илустрацијама Франческе Карабели, а осмехе ће ова необична бајка изазвати и код старијих – родитеља, бака, дека и свих оних који верују да у сваком од нас живи по једна чудна, тиха али изузетна принцеза што само чека свој тренутак да процвета.

Као и код осталих прича из ове едиције, дете се после читања може забавити различитим задацима из додатка Читањац играњац. Помоћу њих читаоци почетници моћи ће да провере разумевање прочитаног текста, али и да увежбавају писање слова.

Франческа Лацарато је рођена 1947. године и живи у Риму. Годинама је радила као библиотекарка, а потом и у издаваштву, као уредница издања за децу и младе. Уређивала је многобројне антологије народних приповедака, превела на десетине књига за децу и написала бројне есеје о дечјој књижевности.

Франческа Карабели је рођена 1969. године. Живи и ради у Риму. Након што је дипломирала савремену књижевност, започела је уметничку каријеру. Завршила је неколико курсева илустрације у Међународној уметничкој школи у Сармедеу и почела је да се бави анимацијом. Сарађује с многим издавачима у Италији, а ужа специјалност су јој књиге за школарце.

Подстицање самосталног читања код деце

Један од најважнијих задатака који ми учитељи имамо јесте да децу оспособимо да самостално читају. Поред тога, лепо је и што известан број њих заволи читање. Желимо да верујемо да и ми у томе имамо мало удела. То није лако. Овладавање техником читања мукотрпан је посао и потпуно је разумљиво што велики број деце том приликом пружа отпор. У намери да помогнемо деци да савладају почетничке потешкоће служимо се разним триковима. Охрабрујемо их и хвалимо сваки уложен труд. Стварамо инспиративно окружење. Нудимо им различите читалачке садржаје. Натписи на зидовима и другим предметима у учионици, разна једноставна упутства комбинована са сликама, кратки математички задаци у којима се понављају слични захтеви идеални су за несигурне читаоце почетнике. Нудимо им кратке илустроване текстове, стрипове. Деца, проверено, највише воле смешне текстове, оне у којима се догађа нешто несвакидашње, неочекивано и шашаво. Зато се трудимо да таквих текстова има највише.

Лепо је видети озарено лице детета које први пут успешно и с разумевањем чита прве речи и реченице. А када то исто дете може да каже да је прочитало и целу књигу, то је догађај који залужује право мало славље. Књиге из серијала Корак по корак развијамо вештину читања у издању Креативног центра пружају малим читаоцима прилику да се тако нешто деси врло брзо пошто овладају основама. Малог формата, живописно илустроване, ове књижице савршено се уклапају у свет читача почетника. Принцеза јабука припада серијалу 10 минута за причу и намењена је деци која су већ овладала основама читања ћириличког писма. У овој књизи коришћена су штампана слова латинице. Таквих је књига овог формата мало, с обзиром на то да су оне које су штампане латиничким писмом најчешће много обимније, па могу обесхрабрити или чак уплашити читаче почетнике.

Књигу је написала Франческа Лацарато, а веселим илустрацијама употпунила Франческа Карабели. Прича о принцези јабуци почиње и развија се као и многе

деци већ познате бајке. Оно што ову чини посебном и шармантном јесте савременији духовит приступ, што деци омогућује да им ликови постану ближи. Принцеза у облику јабуке остаје сама у соби по цео дан „јер ионако не може да трчи и прави проблеме као што то раде деца“, каже ауторка. А након изведене чаролије принцеза из преполовљене јабуке излази „сва у фластерима, али ипак прелепа“.

Као и остале књиге из овог серијала, и ову прати кратак дидактички материјал. Деца кроз игру и решавање оваквих задатака доказују себи да су разумела прочитано, што делује као мала награда. Сигурна сам да ће ова књига бити важан корак у савладавању технике читања за ГЛАврата, ВНИ ЈУНА многе будуће читаче и да ће бити кључ што отвара чаробна она К иза којих се налази тај чудесни свет о чијем им постојању ми – пасионирани – усхићено БАЈКчитачи Е говоримо.

СЦЕНАРИО РАДИОНИЦЕ ПРИНЦЕЗА ЈАБУКА

Зорица Нобл, учитељица

ДОБРИ ЛИКОВИ

Трајање радионице: 45 минута Потребна средства: • постер за игру укрштених речи – који се користи у уводном делу радионице; • флеш картице – користе се у централном делу радионице; • илустрација јабуке – за завршни део активности; • маркер, селотејп, маказе – за лепљење флеш картица и задатака у уводном и централном делу радионице; • бојице – за завршни део активности.

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ

ГЛАВНИ ЈУНАК БАЈКЕ

ДОБРИ ЛИКОВИ

Уводни део У уводном делу радионице радионичар упознаје децу с књигом коју ће им читати тако што им је показује: показује корице, коментарише насловну страну, а затим им даје упутства за игру која следи. Деца имају задатак да открију необичан предмет који се помиње у причи уз помоћ игре укршатња речи.

Централни део

Након читања приче радионичар деци поставља питања:

Како почиње ова књига? Да ли знате још неку која почиње тако? Која врста прича тако почиње? Како их називамо?

Ова питања служе за повезивање књиге Принцеза јабука с бајком као књижевном врстом.

Шта се десило на самом почетку? Шта је краљица желела? Да ли јој се на крају то испунило? Шта су краљ и краљица урадили са јабуком? Где су је чували? Како су се према њој опходили? Шта се необично дешавало са јабуком? Ко је то видео? Шта се после тога десило? Да ли је краљ желео да да своју ћерку? Шта је принц урадио? Шта се догодило када је избио рат? Како је принчева мајка надмудрила стражара? Шта се догодило када је ушла у собу где је стајала јабука? Ко је помогао Принцези јабуци? Како јој је помогао? Шта се после тога догодило? Како се ова прича завршила? Радионичар подсећа децу да су на почетку разговора о овој књизи помињали бајке. Хајде да видимо шта све у овој књизи личи на бајке! Радионичар започиње игру са флеш-картицама тако што испред деце лепи или ставља на сто, у зависности од простора, 5 флеш картица. Прва картица: ГЛАВНИ ЈУНАК БАЈКЕ Друга картица: ДОБРИ ЛИКОВИ Трећа картица: ЛОШИ ЛИКОВИ

Четврта картица: ТРАНСФОРМАЦИЈА Пета картица: ПОМАГАЧ

Пред децом радионичар вади остале флеш картице са ликовима из бајке (или их дели деци, у зависности од броја групе) и сваку картицу разврстава према задатим критеријумима на пет великих картица. Уз то, пожељно је правити аналогију са другим бајкама питањима попут: Ако је овде главни лик Принцеза јабука, ко је главни лик у Снежани и седам патуљака? Ко је помогао Снежани као што је Принцези јабуци помогао стражар.

Завршни део У завршном делу радионице радионичар децу пита о утисцима:

Како вам се допала ова књига? Који део вам је био најзанимљивији? Шта вас је изненадило?

Након тога деца добијају папир са илустрацијом јабуке која треба да представља принцезино лице. Деца имају задатак да јој доцртају остале делове лица, косу и круну.

РОБОТ ИЗ ШУМЕ Написао Ђауме Копонс

Илустровала Лилијана Фортуњ Превела Јелена Петановић Узраст: 6-7, 8-9

Формат: 15, 5 x 21, 5 cm Број страна: 72

Повез: тврди повез, пун колор Писмо: ћирилица

Година издања: 2025

ISBN: 978-86-529-1378-7

Издавачка кућа Креативни центар представља ново издање намењено деци предшколског и млађег школског узраста – стрип Робот из шуме. Главни јунак ове узбудљиве приче је Битмакс, симпатични робот који захваљујући двојици пријатеља добија нову прилику да ради оно што највише воли – да помаже другима.

У Плавој шуми виле, ванземаљци и друга необична бића живе у слози са зецом Хамлетом, дивљим свињама Диогеном и Галилејом, лијом Џоплин, вучицом Кафком и другим животињама. Њиховa свакодневица ће се променити са доласком новог становника шуме... Док су се одмарали на стени поред пута, медвед Вагнер и миш Мус приметили су да је из камиона пуног старудије нешто испало. Мус, који је некада живео у граду, препознаје да је то мали кућни робот. Али покварен! Вагнер и Мус одлучују да га поправе. Али шта ће о новајлији мислити остали становници шуме? Први утисак који је оставио није баш најбољи – једнима је чудан, други га се плаше и неповерљиви су према њему, док трећи нису сигурни у то да ли ће се уклопити у њихово друштво...

Међутим, Битмакс убрзо добија прилику да се покаже на делу. Након што мали вук Борис нестане без трага и гласа, цела шума креће у потрагу, а робот одлучује да га потражи тамо где остали скоро никада не залазе – у граду. Да ли ће Битмаксов храби план успети и да ли ће становници Плаве шуме ипак прихватити свог новог комшију?

Живописне и забавне сцене осликане јарким бојама и необични јунаци са још необичнијим именима брзо освајају пажњу и симпатије читалаца. У основи приче налазе се важне теме, као што су толеранција, различитост, заједништво, брига за природу и значај рециклаже. Родитељи ће уживати читајући ову књигу заједно са децом, а млађи основци ће моћи да читају стрип и самостално.

Робот из шуме је више од стрипа – то је прича која подстиче емпатију, охрабрује децу да прихватају друге и не одустају од чињења добрих дела.

Ђауме Копонс (Барселона, 1966) сценариста је шпанске верзије Улице Сезам (ТВЕ) и креатор бројних познатих шпанских ТВ серија за децу. Пише сонгове, џинглове и рекламе за ТВ. Написао је преко 40 романа за децу и младе. Његови чувени серијали књига Агус & Монстерс и Битмаx & Цо преведени су на више од 25 језика и продати у милион примерака.

Лилијана Фортуњ (Барселона, 1976) илуструје и анимира своје цртеже. Поред бављења анимираним филмовима, дизајнира албуме и музичке видее и ствара фантастичне светове својом оловком.

Јелена Петановић (Београд, 1977), преводилац и филолог, бави се књижевним превођењем са каталонског од 2007. године. Превела је нека од најзначајних дела класичне и савремене каталонске књижевности: романе Нарсиса Ољера Лептир, Пилар Прим и Лудило, Изабране песме Ђуана Салвата Папасеита, Изабране приче Мерсе Родореда и Самлевени живот Катарине Алберт, романе Виолина из Аушвица Марије Анђелс Англаде, Кад ја певам, играју планине Ирене Сола, Брат од леда Алисије Копф и друга дела. Са супругом Пауом Боријем превела је на каталонски Проклету авлију Иве Андрића, а на шпански Школу безбожништва Александра Тишме. Живи и ради у Шпанији.

Истраживање света уз дружину из Плаве шуме

Када дете искорачи из познатог и заштићеног породичног окружења и укључи се у неку групу, неминовно почиње „тестирање“ постојећих и развијање нових социјалних вештина. Ма колико родитељи желели да деци олакшају одрастање и развој, не могу их унапред припремити за сва изазовна искуства, нити би деца могла научити такве лекције. У социјалном развоју нема једноставних питања и одговора. Оно што може послужити као добра припрема јесте подстицање развоја вредности и вештина стављањем детета у ситуацију да размишља, поставља питања, истражује, налази решења. Пажљиво изабране књиге, било да их одрасли читају деци или их она сама читају, пружају могућност за подстицање развоја.

Стрип „Робот из шуме“ примерен је деци предшколског и млађег школског узраста, што је управо период када деца почињу да траже своје место у вршњачкој групи. У дирљивој причи о пријатељству необичних јунака многе поруке и поуке су некад и експлицитно изнете: добро се добрим враћа (тако је Битмакс и одлучио да постане робот помагач!); сви заслужују бар једну шансу; предрасуде ће отежати ситуацију; корисно је чути различита мишљења; како се укључити у непознато друштво; у новим и важним ситуацијама можемо имати трему; шта радити ако те друштво не прихвати; проблем се најлакше решава договором; треба знати тражити помоћ (и од вршњака и од одраслих), али и препознати и помоћи када је неко у невољи;

могућ је заједнички живот и када смо потпуно различити; свако има неке изузетне способности и треба да их покаже; прослави када нешто успешно завршиш; не квари – поправљај ... и још много, много других – зависи од тога шта је младом читаоцу у том тренутку изазов у развоју!

Иако то није основна идеја, смештањем радње у шуму и увођењем ликова животиња овај стрип отвара могућност за разговор о очувању животне средине (шума је нечија кућа, зар не?) и значају и могућностима рециклирања (од одбаченог комада метала настао је главни јунак овог стрипа). Вероватно ће се сличне теме и саме отварати јер су често у фокусу интересовања деце овог узраста (животиње и њихово понашање, станиште, храна...), а оно што нас интересује много лакше учимо и трајније памтимо. Стрип је подељен на целине које наглашавају одређене теме, а сјајне илустрације ведрих боја омогућавају и мање вештом читаоцу да разуме причу.

И на крају, а било је на почетку… Имена јунака су прилика за отварање врата новим световима. Ко је Вагнер? А Хамлет? А Ирска? Овде одрасли имају важан задатак да подстакну младе на истраживање и да им помогну у томе. Можда тако што ће пронаћи неки занимљив текст, филм, стрип, сликовницу, књигу… Читање приче о Битмаксу, добром роботу из Плаве шуме, заиста може помоћи младим читаоцима да се лакше повежу с другима! Биљана Михаиловић, психолошкиња

СЦЕНАРИО РАДИОНИЦЕ РОБОТ ИЗ ШУМЕ

Трајање радионице: 45 минута Потребна средства: • слагалица робота Битмакса – користи се у уводном делу када деца слажу лик робота; • силуета за слагалицу – уз помоћ које ће деца лакше саставити слагалицу; • кутија или посуда из које ће деца извлачити Битмаксове реченице; • папирићи с Битмаксовим реченицама – који се користе у драмској игри; • реквизити за маскирање на штапићима.

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део

У уводном делу ове радионице радионичар деци представља књигу говорећи њен назив и показујући им корице. Шта мислите, како је робот доспео у шуму? На који начин?

Када саслуша и уважи дечје одговоре, радионичар чита део из књиге који се деци одгонета како је робот пристигао у шуму (10–11 страна). Након читања и констатовања да су Багнер и Мус пронашли поквареног и поломљеног робота, следи игра састављања.

Радионичар дели децу у неколико група, у зависности од броја присутне деце на радионици. Свака група добија слагалицу робота и силуету робота. Силуета робота служи деци као визуелни водич током слагања слагалице. Када деца саставе слагалицу, показују је радионичару који тада саопштава деци да је то Битмакс, робот из шуме.

Централни део

Радионичар говори деци да је Битмакс робот помагач и да је заиста радо притицао у помоћ сваком становнику шуме. Међутим, једнога дана, мали вук је грешком био из шуме премештен у зграду општине и тада Битмакс и другари крећу у акцију спашавања. Хајде да видимо како је то протекло!

Радионичар деци чита поглавље ГРАД водећи рачуна да чита јасно, изражајно, користећи се гестикулацијом и различитим фацијалним експресијама као и покретима. Пожељно је прстом пратити део текста који чита у одређеном тренутку.

Након тога, следи игра Буди и ти Битмакс. Деца из кутије извлаче одређену реченицу и треба да је изговоре глумећи испрекидан говор робота, разлажући речи на слогове и имитирајући роботе.

Завршни део

Након тога, посећамо се како су Битмакс и другари напустили општину. Затим, радионичар дели децу поново у групе (могу бити исте групе као током слагања слагалица). Прва група бира дете из њихове групе које ће бити Мус, друга група бира дете које ће бити Вегнер, трећа група бира Битмакса а четврта малог Вука. Радионичар деци даје упутства за игру која следи.

Наиме, свака група деце добија разне реквизите: наочаре, машне, бркове на штапићима. Задатак деце из групе јесте да „маскирају“ Битмакса и другаре као што се они маскирају приликом изласка из општине. Уколико је деци оваква игра занимљива, можете је понављати више пута.

Игру маскирања можете разиграти тако што ћете бирати нову децу за ликове из приче или тако што ћете подстаћи децу да замене реквизите међу групама.

СЛОНОВИ СА ЧЕТВРТОГ СПРАТА Написала Штефани Шнајдер Илустровала Астрид Хен

Превела с немачког Олга Лазић Узраст: 6–7, 8–9

Формат: 15 × 19 cm Број страна: 32

Повез: меки повез, пун колор Писмо: ћирилица

Година издања: 2025

ISBN: 978-86-529-1361-9

Можете ли замислити шта се догађа кад се у обичну тиху зграду, испуњену старим гунђалима и понеким књишким мољцем, уселе нови, помало необични и бучни станари? Тада долази до правог земљотреса! Али не само од тежине корака нових станара или буке коју они праве док се распакују и навикавају на нове зидове већ и од потреса што их изазивају страхови, предрасуде и, на крају, важне промене.

У овој нежној, духовитој и маштовитој причи упознајемо радозналу и усамљену девојчицу Лину, која већ дуго чезне за друштвом. Њен свет је углавном испуњен тишином татиних слушалица, спутаношћу коју њене комшије називају кућним редом и понекад игром лоптом испред зграде или у кухињи – онда када је тата баш толико опчињен Моцартом у својим ушима и књигама пред својим очима да не види шта Лина ради.

Линина жудња за друштвом, игром, за неким ко ће је чути и видети добија прилику буде задовољена тек када се у зграду доселе нове комшије… А нове комшије не само што су нове већ су и … рекло би се … неуобичајене комшије… То су СЛОНОВИ – прави-правцати слонови, с миришљавим сеном, подигнутим сурлама и гласном риком, са својом стидљивошћу, великим срцем и чудним манирима. Али оно што је најважније – ту су и слончићи спремни за игру. Штефани Шнајдер, ауторка ове симпатичне сликовнице, није сместила слонове у стамбену зграду само да би насмејала и забавила најмлађе читаоце. Она је вешто, на симболичан начин, представила и свеприсутну појаву нетрпељивости према другоме, али и значај промене уврежених предрасуда. Показала нам је дечју отвореност према

ономе што није исто као ми, насупрот ригидном ставу одраслих, којима егзотично и другачије од нас изгледа претеће и застрашујуће.

Прича коју прате живописне илустрације Астрид Хен постепено из комичног тона прелази у дирљив: док старије комшије гунђају, страхују, критикују и негодују, деца Лина, Бо и Ким брзо проналазе заједнички језик и почињу да граде нешто драгоцено – право пријатељство. У ведром и разиграном духу ова прича нам поручује да гласно не значи и страшно, да другачије од нас не значи неприхватљиво и да непознато и ново не значи да нас то угрожава и да их треба одбацити. Поручује нам и да права промена не почиње онда када гунђамо у бесу, сакривени иза својих врата, већ онда кад направимо први корак и храбро покуцамо на туђа врата тражећи оно што нам недостаје – па било то и пријатељство.

Ово је књига која ће се сигурно свидети деци јер ће у Лини препознати себе. Она ће се, међутим, допасти и родитељима јер ће их подсетити на то да понекад треба скинути слушалице и чути лупкање и шкрипу, али и дечји смех и њихове потребе. А можда некад и понеку сурлу која труби пред вратима и која им живот може учинити богатијим и лепшим.

Штефани Шнајдер је рођена 1972. године. Дипломирала је на Факултету лепих уметности у Брауншвајгу. Радила је у школи, а од 2004. године бави се писањем радио-драма и књига за децу. Живи с мужем и две ћерке у Хановеру.

Астрид Хен је рођена 1950. године у Ахену. Студирала је визуелне комуникације и радила као уметничка директорка, а истовремено и као фриленс дизајнерка и илустраторка. Већ неколико година бави се искључиво илустровањем књига, а највише ужива у раду на књигама за децу. Илустровала је велики број дечјих књига. Живи с породицом у Хамбургу.

Олга Лазић (Београд, 1968) дипломирала је на Групи за германистику Филолошког факултета Универзитета у Београду. По завршетку студија живела је и радила у Прагу и Минхену, а са супругом и ћерком провела је 12 година у Италији и Бразилу. Радила је у Министарству спољних послова, у Генералном конзулату Републике Србије у Минхену, као преводилац у Политици и сарадник на Гетеовом институту у Београду. Бавила се и усменим превођењем за државне институције, фондације и приватне фирме. Течно говори немачки, француски, италијански, португалски и енглески језик. Живи и ради у Београду.

Толеранција у књигама за децу: пример сликовнице Слонови са четвртог спрата Као библиотекарка која већ скоро две деценије свакодневно чита с децом, разговара с родитељима и ослушкује потребе заједнице, могу да кажем да су књиге које негују вредности као што су толеранција, отвореност и прихватање – више него добродошле. Оне су нужне. Не као инструмент васпитавања, већ као простор разумевања, дијалога и развијања емоционалне интелигенције. У друштву у којем су деца често изложена различитостима – било културним, језичким, социјалним, било личним – важно је понудити им алате који ће им помоћи да те разлике разумеју, прихвате и у њима препознају богатство, а не претњу. Један од најделотворнијих алата јесу управо књиге. А како те књиге треба да изгледају? Дидактичке приче које пружају поуке, без емоција и литерарне вредности тешко проналазе пут до дечјих срца. Због тога је изузетно важно да се ове теме представе добрим причама које подстичу на размишљање, али истовремено забављају, изненађују, буде машту. Деца не траже књиге да би из њих извукла поуку, већ траже причу, игру, емоцију, доживљај. Зато важне теме треба обрадити помоћу топлих, духовитих, понекад и апсурдних наратива, оних који изазивају осмех, али и наводе на размишљање. Један од таквих примера јесте сликовница Слонови са четвртог спрата ауторке Штефани Шнајдер, у издању Креативног центра. У зграду се досељава породица слонова. Наизглед комична ситуација постаје полазиште за постављање дубоког и важног питања: Како реагујемо на нешто што је другачије од нас и на шта нисмо навикли? На основу апсурдне и духовите поставке отварају се теме о томе како одрасли обликују дечје мишљење и да ли дете има право на сопствени став. Док одрасли станари реагују негодовањем и страхом, девојчица Лина, усамљена, жељна друштва и игре, одлучује да упозна нове комшије. Она са здравом радозналошћу и без предрасуда прилази новим станарима и показује како изгледа прави сусрет са оним што је другачије од нас – без страха, без осуде, са чистим срцем и добродошлицом. Линина спонтаност руши зидове које су одрасли већ почели да граде. Управо у тој дечјој перспективи која побеђује предрасуде лежи снага ове приче. Лина се радује разликама које постоје између ње и нових комшија, али препознаје и оно што их повезује – љубав према бананама, фудбалу и кућним љубимцима. Слонови у овој причи нису случајан избор – они су симбол различитости, али и повод за смех и разговор. Управо у тој необичности лежи њихова снага: да на нежан начин отворе велике теме.

Библиотекари знају колико је важно систематски радити на подстицању толеранције помоћу књига. Због тога је у плану покретање програма под називом У туђим ципелама, који ће окупити библиотеке широм Србије у заједничкој мисији – да с децом активно обрађујемо књиге и сликовнице које се баве различитошћу, прихватањем и развијањем емпатије. У току је израда препоручене листе наслова, а Слонови са четвртог спрата сигурно ће бити једна од кључних књига на тој листи.

Овакве књиге не само што обогаћују библиотечки фонд и програме читања већ и обликују читаву културу одрастања – културу отворености, поштовања и разумевања. Зато не оклевајмо да с децом читамо управо овакве приче – приче које их уче томе да свет гледају широм отворених очију и отвореног срца. Јасна Бркић, библиотекарка за децу

СЦЕНАРИО РАДИОНИЦЕ СЛОНОВИ СА ЧЕТВРТОГ СПРАТА Трајање радионице: 45 минута Потребна средства:

• картице за игру пантомиме – користе се у уводном делу као средство мотивисања деце за слушање приче; • маркер за уписивање дечијих одговора – користи се током игре предвиђања док радионичар уписује дечје одговоре • илустрација зграде у којој живе слонови – користи се за уписивање дечијих одговора током игре предвиђања • кесе за замрзивач – за симулирање звука воде у звучној игри током централног дела активности. • папири са илустрацијама животиња – користе се у завршном делу активности • бојице и фломастери –користе се за бојење у завршном делу активности.

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део

У уводном делу радионице, играмо са децом игру пантомиме. У кутији су на папирићима слике различитих дивљих и домаћих животиња. Једно дете из групе извлачи папирић и имитира дату животињу. Игра се понавља све док у кутији има папирића или док траје дечије интересовање за истом.

Свака група деце је различита. Разликују им се интересовања, навике или потребе. Ослушкујте групу и никада не идите по плану по сваку цену. Ако видите да су се деца ускомешала, да им пажња опада и да почињу да разговарају између себе не обраћајући пажњу на онога ко имитира животињу, време је да унесете мало динамике и пређете на следећу етапу.

Једна од животиња коју смо имитирали је главна звезда сликовнице коју ћемо читати. Хајде да видимо која је то животиња у питању! Показујемо деци корице књиге и говоримо њен наслов а онда почињемо са читањем сликовнице.

Централни део Читамо књигу до 16. стране а након тога са децом играмо игре предвиђања.

Оваква врста разговорне игре са децом изузетно је корисна јер деца повезују узроке и последице, развијају логичко и критичко мишљење а за њу не треба много припреме у виду материјала и средстава за децу те је врло корисна за извођење током радионица. Игра предвиђања се игра тако што деца треба да наслуте ток догађаја или да опишу своју замисао одређеног момента. У овом случају говоримо деци да зажмуре и замисле како изгледа слоновски стан. По чему се он разликује од њихових станова, шта је то што у њему сигурно постоји а шта никако не би смело да ту буде. Дозвољавамо деци да минут-два ћуте и замишљају. Током замишљања им се може пустити музика за концентрацију. Када деца заврше процес замишљања на постер са илустрацијом зграде у којој живе слонови радионичар маркерком заокружује онај спрат на коме слонови живе а онда записује дечије идеје. Нпр., слонови имају високе плафоне, траву уместо тепиха, полицу пуну кикирикија... Када све то запишемо, разговарамо о ономе што смо прочитали:

Ко се то уселио у Линину зграду? Како су реаговале друге комшије? Шта мислите, шта им може сметати у вези са слоновима у згради? Какви звукови допиру из њиховог стана? Ово је тренутак када почиње звучна игра у којој деца уз помоћ тела или различитих предмета производе звукове. Звук ходања слона симулирамо лупајући ногама о под. А како би било да у том стану, уместо слонова, живе детлићи? Шта они раде? Како се то чује? Звук детлића се симулира куцањем руком о тврду подлогу. Шта мисилите, какви би звукови допирали из стана на четвртом спрату да тамо живе делфини?

Звук делфина се симулира гласом а онда подсећамо децу да је делфинима потребна вода па звук шуштање воде симулирамо шуштањем кеса.

Завршни део

На самом крају радионице говоримо деци да су слонови, тако бучни какви су били, спасили Лину. Својом буком су дозвали њеног тату, који је закључао стан и није чуо да се она вратила кући. Хајде сада да пробамо да уселимо и остале животиње у зграду. Децу делимо у четири групе: жирафа, медвед, кит, анаконда.

Деца добијају папир са илустрацијом оне животиње којој су групи припали. Задатак деце јесте да нацртају кућу или зграду око модела животиње и тако је уселе.

Оваква врста активности које се односе на цртање много је кориснија за развој креативности, домишљатости и маштовитости него давање празног папира и очекивање од детета да само илуструје цртеж од почетка.

МАЛЕЦКО КРАЉЕВСТВО ПРИНЦЕЗЕ АУРЕЛИЈЕ Написала Роксана Јенджејевска-Вробел Илустровала Јона Јунг

С пољског превела Анђелија Јочић Формат: 20,5 x 26,5 Број страна: 112

Повез: тврди повез Писмо: ћирилица

Година издања: 2025

ISBN: 978-86-529-1381-7

У оригиналној и маштовитој књизи Малецко краљевство принцезе Аурелије Роксана Јенджејевска-Вробел, истакнута пољска ауторка и добитница бројних књижевних награда, води нас у несвакидашњу изврнуту бајку, која на духовит начин показује да једно краљевство (па и наше лично) никако не мора бити онакво какво смо замишљали и очекивали или попут оних о којима смо досад читали.

Кроз разне авантуре пуне неочекиваних обрта и смешних дијалога, најчешће зачињених љубављу, Аурелија је открила шта значи бити права правцата принцеза – она која уме да слуша, разуме, води и воли. Она која је одговорна за друге, али и за себе. Она која зна да страхови нису јачи од љубави, да краљевство није место на мапи већ стање духа и срца и која личним примером показује да си највећа краљица онда када одлучиш да никада не издаш оно што волиш.

Ова бескрајно забавна и добро замишљена бајка, поред тога што је сасвим другачија од осталих и што ће насмејати малишане, пружиће родитељима додатне увиде и инспирацију за важне разговоре с децом. Искачући из шаблона у које бајке најчешће упадају, ауторка са извесне метапозиције остварује највишу вредност ове књиге критикујући поједине појаве у савременом друштву и преиспитујући теме попут слободе, одговорности, лидерства, женске еманципације, индивидуалности и доследности, насупрот обичајима и конвенцијама.

Роксана Јенджејевска-Вробел је рођена у Гдањску 1969. године. Списатељица је, сценаристкиња, ауторка текстова за позоришне представе, радио-драме и уџбенике, а по образовању је доктор књижевности. Добитница је бројних књижевних националних и интернационалних награда, међу којима су Корнел Макушињски, Зарез и тачка (2009, 2017, 2019), као и Награда за књигу године 2024. у избору Пољске секције IBBY-ја. Њене књиге налазе се на Златној листи Фондације ABCXXI Цела Пољска чита деци, Листи блага Музеја књига за децу, као и у каталогу најбољих књига за децу White Ravens који издаје Међународна библиотека за децу и младе из Минхена. За заслуге у култури одликована је медаљом Gloria Artis.

Јона Јунг је рођена 1967. године. Завршила је сликарство и графику на Факултету лепих уметности у Гдањску. Дизајнира и илуструје књиге, понекад пише и приче, песмице и песме, и то не само за децу. Њена ауторска књига Лила и звер из ормара добила је признање на конкурсу Про Болоња и номинацију Пољске секције IBBY-ја за награду Књига године 2004. Књиге са њеним илустрацијама проглашене су за најбоље дечје књиге на конкурсу Зарез и тачка 2009. и 2019. године. Јона Јунг има два сина, мачку и малу башту. Воли да ствара нешто ни из чега.

Анђелија Јочић је рођена у Београду 1963. године. Преводи са енглеског и пољског језика. Превела је преко шездесет књига, од тога највећи број за децу. Има више од тридесет година искуства у неформалном образовању, бави се креативним процесима и драмским стратегијама у настави и ради са децом, младима и едукаторима. Председница је Управног одбора OCD CEDEUM (Центар за драму у образовању и уметности), коауторка, ауторка и фацилитатор драмских радионица у међународним и локалним пројектима на размеђу уметности и образовања. Живи и ради у Београду.

Антибајка о паметној девојчици Изванредна књига пољске књижевнице Роксане Јенџејевске-Вробел Малецко краљевство принцезе Аурелије прави је избор за читаоце млађег школског узраста, али и за све нас старије. Лако би се могла замислити нека добра, савремена школа у којој се ђацима чита ова бајка и са њима разговара о темама и мотивима који су тако вешто и зналачки уплетени у овај текст. Иако има много елемената бајке, прича коју испреда ауторка заправо је суптилно критичко преиспитивање стереотипа и ситуација карактеристичних за ову књижевну врсту, а присутних и у савременом конзумеристичком свету, који последњих деценија пролази кроз мање или више видљив процес ретрадиционализације.

Као и у свим бајкама, и овде препознајемо неодређено место радње, али уместо стереотипног почетка (био једном један/једна…) почетна слика оквирне приче веома је типична за живот савремене деце. Стигао је поклон, не знамо ко га шаље, нису га донели родитељи, другари или неко близак. Пре ће бити да је стигла испорука наручене играчке (Тему? Амазон? Шопстер?) и уз њу текстић који подсећа на генерисане маркетиншке поруке: Драга Аурелија,

Љубазно те обавештавамо да си од данас принцеза. Распакуј своје краљевство и мудро владај њиме.

Од детета се очекује да употреби машту, као у свакој игри, али већ у почетној сцени назире се бритка иронија. У шарени и миришљави папир увијен је дворац, а ауторка констатује да су дворац и живот принцезе све што желе девојчице. У свету у коме су све девојчице обучене у розе, дечаци у плаво, у коме се чак и популарне чоколадице уз које стиже и играчкица деле на оне за дечаке и оне за девојчице (јер су играчке прилагођене, како кажу продавачице и програмирани маркетиншки стручњаци), девојчицама се од најранијег детињства прописују друштвене

улоге. Зато им се продају пластичне дијадеме, злаћане круне и хаљинице од тила у којима ће личити на принцезе. Али свет наших и дечјих снова, макар они били и програмирани, није усклађен.

Дворац пред Аурелијом има све што очекујемо у дворцу, но не можемо се уклопити, димензије нам нису усклађене. У свет принчева и принцеза улази се чудом и излази буђењем, сазнаће читалац на крају, јер ауторка бира очекивану оквирну причу. Простори које сањамо нису нам доступни и у њих можемо ући само захваљујући чаробном спреју који нас све изједначава.

Нараторка повремено директно истиче иронијски однос према карактеристикама бајке као жанра, али пре свега да би показала спремност паметне и самосвојне девојчице Аурелије да не пристане на предодређеност и клише. Вук није зао, змај није непријатељ. То дворјани теже прихватају него девојчица. Можда најбољи елемент дестереотипизације у овој антибајци је вештица Јага. И у савременом доживљају жене уобичајено је да је стара жена ружна; старост је срамота, нарочито за жену, јер не може да прати императив вечне младости и лепоте. Ова старица није вештица и није зла. Паметна девојчица то схвата одмах, јер се несвесно у сваком тренутку опире предрасудама. Она успева да мења свет око себе и створи краљевство које није слика Мателових и Дизнијевих фантазија. То је свет у коме сви могу лепо и пристојно да живе и где свако ради оно што највише воли и најбоље уме, онако како је у једном тренутку пожелела Аурелија. У том свету принцеза не мора да буде на врху замка и да ишчекује принца, јер „све принцезе морају да ишчекују“. Она прави свој свет и свој живот.

Читајући књигу Малецко краљевство принцезе Аурелије девојчице, а зашто не и дечаци, научиће да не пристају на неудобне и непријатне „најлепше хаљине на свету“ и да радост могу донети гумене чизме, свест о земљи, биљке које садимо или шоља чаја из специјалног чајника који смо добили од неког ко је умео да нас саслуша.

Ружица Марјановић, професорка српског језика и књижевности

СЦЕНАРИО РАДИОНИЦЕ МАЛЕЦКО КРАЉЕВСТВО ПРИНЦЕЗЕ АУРЕЛИЈЕ Трајање радионице: 45 минута Потребна средства: • писмо – користи се у уводном делу радионице; • списак питања за децу – питања се постављају уз игру која се односи на еликсир за усклађивање; • кутија за питања – користи се уз игру која се односи на еликсир за усклађивање; • флашица с прскалицом – користи се као еликсир за усклађивање у централном делу активности; • илустрација краљевства – користи се у завршном делу активности; • бојице – користе се у завршном делу активности.

Малецко краљевство принц

езе Аурелије

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део

На почетку радионице радионичар говори деци да ће упознати девојчицу Аурелију, којој је стигао необичан пакет и једно још необичније писмо. Следи игра пристизања писма. Деца се поређају у возић и писмо путује с краја на почетак возића тако што га једни другима додају изнад глава. На радионичарев знак (пљескање рукама) почињу да га додају једни другима тако што га провлаче између ногу. Када писмо стигне до првог детета у возићу, оно га предаје радионичару, који ишчитава текст писма деци.

Када покушавамо да децу мотивишемо на слушање приче од почетка до краја, трудимо се да то чинимо користећи један мотив или један појам из дела који нам се учини довољно интересантним.

Када је текст писма прочитан, радионичар говори деци да ће даља дешавања у Аурелијином животу сазнати ако прочитају књигу. Показује им корице књиге, чита наслов, а потом и прво поглавље.

Централни део

У централном делу радионице радионичар чита дело изражајно, наглашава важне делове, карикира и прави гримасе приликом читања духовитих реплика чинећи тако читање динамичним. Након читања поставља деци питања која се тичу хронологије првог поглавља: Шта је на почетку приче пристигло Аурелији? Како је поклон Аурелији изгледао? Шта је био проблем? Како су тај проблем решили? Чиме су напрскали краљевство и Аурелију? Када радионичар и деца помену еликсир за усклађивање, следи квиз који има за циљ подстицање критичког мишљења и закључивања.

Свако дете из групе из кутије извлачи једно питање и бира један од понуђених одговора. Питања се односе на еликсир за усклађивање и на то како би га деца употребила. Дете које одговори на питање бира следеће дете које ће одговарати. Пре него што дете оде на место, потребно га је „испрскати“ еликсиром за усклађивање.

Еликсир за усклађивање се користи као средство које ће насмејати децу, опустити их и мотивисати да пожеле да изађу и одговоре на питања. Након квиза следи креативни део радионице.

Завршни део

У завршном делу радионице деца добијају на папиру илустрацију краљевства. Њихов задатак је да обоје илустрацију и дају јој наслов по узору на назив књиге: описни придев + краљевство + титула + име детета.

НОЋНА КЊИГА Написао и илустровао Маури Кунас

С финског превела Душица Божовић Формат: 23,5 x 29,5 cm Број страна: 46 стр. Повез: тврди повез Писмо: ћирилица

Година издања: 2025

ISBN: 978-86-529-1386-2

Док неки сањају, други месечаре, маштају, раде… Једни долазе на свет, други истражују звездано небо, а неки једноставно не могу да заспу… Ноћна књига чувеног финског илустратора Маурија Кунаса открива нам шта се све догађа ноћу. Детаљно и шармантно илустрована, пуна проницљивог хумора, ова књига је ода животу који се одвија онда када падне мрак. Идеална је за децу узраста од 4 до 9 година, спремну да отпутују у узбудљив свет који врви док многи спавају. У њој ће такође уживати сви љубитељи добре илустрације, без обзира на узраст. Чувени илустратор Маури Кунас један је од најпознатијих финских аутора и илустратора за децу. Познат је по живим, детаљним илустрацијама које преносе много више од речи и које се могу читати изнова и изнова. Кунасова каријера траје већ пола века. Прву сликовницу је објавио 1975. године и она је најавила почетак његове спектакуларне илустраторске каријере. Добитник је бројних награда, а његове књиге преведене су на више од тридесет језика. Креативни центар нам је омогућио да читамо његовог чувеног Деда Мраза, као и живописне саге Викинзи долазе!, а у најави је још један наслов који с нестрпљењем очекујемо. Душица Божовић (Горњи Милановац, 1983), лингвисткиња, наставница језика и преводитељка, дипломирала је и завршила мастер студије на Групи за српски језик и књижевност с општом лингвистиком на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Касније се школовала у Финској, где је завршила наставничке педагошке студије, као и мастер из лингвистичког диверзитета и дигиталне хуманистике на Универзитету у Хелсинкију. За Креативни центар је превела три сликовнице из серијала Крофница Колачић Нинке Реиту и роман за основце Браћа металци Антија Халмеа. Живи и ради у Финској.

Сликовница која осветљава ноћ Попут чувених илустрација Беатрикс Потер или Ричарда Скерија, на којима свет свакодневице поприма призвук фантастичног али ипак нама блиског окружења, и познати фински илустратор Маури Кунас нас истанчаним опажајима поново учи, или подсећа, да уважавамо и прихватамо свет око себе. Сви појмови у свету Маурија Кунаса су нам познати – сусрећемо се с њима, кружимо око њих, додирујемо их, облачимо их… Ипак, у визелном преобликовању Кунас нас подсећа да те појаве, ствари или догађаји поседују своју чаробну, разиграну и, што је за децу важно, приступачну и забавну димензију.

Улазак у илустровани свет Кунасових ликова и ситуација у причи Ноћна књига, у издању Креативног центра, подстакнут је живописним антропоморфним створењима која представљају људске рефлексије, али је ефекат за дечју перцепцију и тумачење интерактивнији и приснији. Уобичајена просторна ситуација претвара се у пријатан кутак који обилује ситницама и детаљима, а рутина урбаних секвенци пружа помирљив, чак хумористичан утисак. Ноћна књига је рефлексија урбаног савременог живота. Аутор нити одобрава нити критикује, приказује свет онаквим какав јесте – ритмичан и поетичан – онако како дата ситуација налаже. Како би отклонио страх од ноћи који деца архетипски осећају, Маури Кунас се вешто поиграва, па су на његовим цртежима фантастична бића, попут вештица, духова и вампира, заједно уз поштара, булдожер, семафор, аутомеханичарске или пекарске радње. Одушевљава нас бележење секвенци на први поглед обичне појаве као што је ноћ, време у којем све утихне и тражи предах. Очарава нас и разноврсност реакција ликова приказаних у тим сценама. Деци, која ноћ перципирају као време када све мирује и одлазе у кревет убеђена да све пада у сан, свет Ноћне књиге открива постојање живота у ноћи. Иако у ноћним сатима живот пулсира, обавља се пуно обавеза, има много ритма и догађаја, деци се то не чини узнемирујућим. Аутор им показује да око њих постоји један повезан и близак свет, који ноћ чини сигурнијом и безбеднијом.

Цртачки квалитет карактера и амбијента појачава утисак целине. Меке линије, заобљени облици и пастелни акварел доприносе општем утиску и атмосфери коју илустрација има, откривајући илустратора који одлично разуме дечји сензибилитет и зна шта ће деци бити разумљиво и прихватљиво. Како би многобројни ноћни кадрови, амбијенти и простори имали обједињујући наратив, Маури Кунас понегде скривено, а понегде јасно, убацује лик господина Сноходића, симпатичног јарца месечара. Он заокружује целу причу јер га аутор на крају враћа у кревет, несвесног кроз какве смо авантуре прошли заједно с њим листајући ову сликовницу која нам на тако бриљантан начин осветљава ноћ. Борис Кузмановић, илустратор и професор

СЦЕНАРИО ЗА РАДИОНИЦУ НОЋНА КЊИГА Трајање радионице: 45 минута Потребна средства: • лоптица или глобус; • батеријска лампа; • задаци за сваку групу деце: пекари, маме и бебе, ватрогасци; • фломастери; • звучник.

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део У уводном делу разговарамо са децом о томе да ли знају шта је дан, а шта ноћ. Питамо их: Када је дан? Када је ноћ? Шта ми радимо ноћу?

Затим изводимо мали експеримент помоћу глобуса (или лоптице која представља глобус) и батеријске лампе. Деци објаснимо да батеријска лампа представља Сунце, а лопта Земљу. Кажемо им да се Земља свакога дана окреће око своје осе и то симулирамо лоптицом. Осветљавамо један део лоптице и показујемо им да је на тој страни дан, док је на супротној страни лоптице ноћ. Окрећемо лоптицу-Земљу и посматрамо како се смењују дан и ноћ.

Након тога играмо игру дан и ноћ. На реч дан – деца стоје и рукама праве сунце (подигну руке изнад главе). Када кажемо ноћ, мирно чучну. Да бисмо створили атмосферу ноћи, пригушујемо светло и делимо деци папирне звездице. Уз тиху инструменталну музику лагано се крећемо простором и „успављујемо град“. На тај начин децу уводимо у тему и припремамо их за слушање приче.

Централни део Пре него што започнемо са читањем књиге, деци дајемо упутство:

Пажљиво слушајте и покушајте да запамтите занимања људи који се помињу у овој причи.

Давањем јасног задатка пре слушања приче подстичемо мотивацију код деце, продужавамо њихов фокус и претварамо их из пасивних слушалаца у активне учеснике у процесу разумевања текста. Након упутства следи читање Ноћне књиге. Текст ове књиге може бити изазован за читање групи деце. Зато је важно држати књигу окренуту тако да деца виде цртеже и прстом пратити текст који се у том тренутку изговара. У овом делу радионице радионичар чита књигу до странице на којој се појављују радници градске чистоће.

Завршни део

Након читања, у завршном делу активности, питамо децу која су занимања упамтили. Како бисмо им олакшали, окрећемо странице са илустрацијама које им могу бити од помоћи и додатним питањима их упућујемо на одговоре. Децу поделимо у три групе и свакој групи доделимо задатак. Група ПЕКАРИ

Повежите исте пекарске производе и обојте их.

Разговарамо о томе зашто пекари раде ноћу и шта би се догодило кад не би припремили хлеб до јутра. Група МАМЕ И БЕБЕ

Обојте бебину пелену и украсите је.

Разговарамо о томе зашто се бебе понекад буде ноћу и ко брине о њима. Група ВАТРОГАСЦИ

Помозите ватрогасцу тако што ћете спојити тачкице и добити број, а онда обојте толико ватрица. Разговарамо о томе зашто је важно да неко дежура ноћу.

Након тога читамо књигу до краја и симулирамо поновни излазак сунца помоћу руку, уз речи: Направите што веће сунце, попните се на прстиће, нека сунце што више изађе!

КЛУБ ПРИЈАТЕЉА Написала и илустровала Софи Герив

С француског превела Оља Петронић Формат: 17 x 23 cm

Број страна: 56 стр.

Повез: тврди повез, пун колор Писмо: ћирилица

Година издања: 2025

ISBN: 978-86-529-1384-8

Како изгледа једна права потрага за пријатељством? Какве све авантуре можемо доживети приликом такве потраге?

Одговоре на ова питања сазнаће мали змијац Невен, један од јунака неодољивог стрипа за децу Клуб пријатеља. Невен живи у мочвари само са мамом, и прилично је усамљен. Због тога често прича с биљкама. Мама га подстиче да пође у свет како би стекао нова познанства. Он упознаје медведа Адама, коме помаже у скупљању залиха за зиму, а касније и птичицу Ружицу, која им предлаже да заједно оснују Клуб пријатеља. Њих троје потом откривају шта су звукови пролећа, случајном незгодом истражују подземне просторије које се крију испод Адамове куће, праве дивну прославу на пропланку… Софи Герив (1983) рођена је у Марсеју. Студирала је на универзитету у Екс ан Провансу, а затим похађала Школу примењених уметности у Стразбуру. Илустровала је за часописе и новине, али је одувек желела да црта стрипове, инспирисана ремек-делима из периода свог детињства, као што су Снупи, Калвин и Хобс и Мафалда. Своје прве стрипове објавила је 2007. године. Њене су приче авантуристичке, проткане хумором и апсурдом, а у њима често истражује антички и средњовековни свет симбола, као и тему иницијацијског путовања. Оља Петронић (Ваљево, 1970) преводи с француског језика. Превођење јој није само посао и струка, него и страст због које може пробдети ноћ тражећи погодно преводилачко решење. Преводила је дела Анрија Бергсона, Мишела Фукоа, Бруна Латура, Феликса Гатарија, Алена Бадијуа, Франца Фанона, Жака Рансијера, Лејле Слимани, Ани Ерно, Пјера Леметра. Добитница је награда Бранко Јелић (2015. и 2023) и Милош Н. Ђурић (2017). Живи и ради у Новом Саду.

Склупчати се с пријатељима Припремајући овај кратак текст, из радозналости сам прочитао и знатан број критика и рецензија оригиналног, француског издања овог стрипа, те сам могао да приметим како се изнова јављају два кључна запажања о њему: ауторкин минимализам, ликовни колико и текстуални, као и једна реч које у животу увек буде минимално – нежност, или, још тачније преведено, благост. Збиља, Клуб пријатеља нам несвакидашње нежно и благо прича о томе колико је лепше одрастати уз пријатеље, па и колико је важно имати их када се крене у авантуру откривања света. А да би човек, дете или пак животињица стекли пријатеље, прво што морају да науче јесте да их прихвате такве какви су, са свим њиховим особинама, од којих неке у почетку могу изгледати прилично чудне, понекад и застрашујуће.

Посебна занимљивост ове књиге је у томе што је Софи Герив, већ позната по стриповима о филозофски настројеном медведу Адаму и његовој дружини, одлучила да јунаке својих стрипова, првобитно намењених одраслим читаоцима, врати у детињство и дочара њихово одрастање. Из те се идеје родио Клуб пријатеља, стрип намењен најмлађој читалачкој публици, оној која први пут и долази у контакт с посебном формом израза каква је секвенцијална уметност. Стрип, иако се у нашој средини на њега често гледа помало с ниподаштавањем, у суштини може да буде најсложенија форма уметничког израза. Дете више нема пред собом сликовницу или илустровану књигу, које ма колико биле лепе ипак остају статичне, већ се пред њим нижу кадрови спајајући се у стрип-каише, из чега се рађа потпуно другачија динамика читања. А управо том динамиком стрип-нарације Софи Герив суверено влада, наизглед јој дајући сасвим ненаметљив ритам, као да јој је жеља да најмлађи читаоци, без сувишне јурњаве за авантуром, пре свега пожеле да и сами постану чланови Клуба пријатеља. Јунаци овог стрипа носе у себи заметке оних црта карактера које ће имати и као одрасли: медведић Адам филозофски је сталожен, мала змија Невен често неспокојан, а птиче Ружица уме да буде велики мргуд. Таква расподела улога идеална је за стварање гегова, а за најмлађе читаоце врло је привлачна јер тако улазе у свет посебности и различитости које се надопуњавају. Све је у овом стрипу занатски изузетно вешто и промишљено прилагођено најмлађим читаоцима који, заправо, први пут и откривају шта је стрипска авантура. Боје имају

мекоћу пастела, линија цртежа је врло јасна, величина фонта исправно одмерена, а графички израз довољно сведен да би оставио простора за дечју машту. Стиче се утисак да се ауторка намерно не одриче извесне статичности сликовница како би мале читатељке и читаоце лакше увела у свет стрипа, а често то чини с пуно хумора већ у самом цртежу: тако у даљини одједном запазимо дечји стилизоване ерупције вулкана иако сам кадар одише великим спокојем.

На крају, пре него што се и сам склупчам у Клубу пријатеља, преостаје ми да честитам тиму Креативног центра на одличном избору стрипа за најмлађе, а колегиници Ољи Петронић на још једном изузетном преводу, јер можда је управо у оваквим књигама најтеже погодити све нијансе неизговореног. Горан Лакићевић, уредник ИК Бесна кобила (претежно посвећене стрипу)

СЦЕНАРИО ЗА РАДИОНИЦУ КЛУБ ПРИЈАТЕЉА

ДОБАР ПРИЈАТЕЉ

Трајање радионице: 60 минута Средства: • какав је твој пријатељ – постер; • налепнице – за гласање; • НАЈБОЉИ ПРИЈАТЕЉ – постер за уписивање изгласаних особина; • маркер; • селотејп; • значке у различитим бојама; • папири за цртање амблема који ће бити залепљен на значку у завршном делу активности.

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део

У уводном делу радионице питамо децу за име њиховог најбољег пријатеља. Када деца именују своје најбоље пријатеље, извадимо постер КАКАВ ЈЕ ТВОЈ ПРИЈАТЕЉ. На њему су, у различитим пољима, исписане одређене врлине које деци могу бити важне приликом избора пријатеља. Дете треба да од понуђених врлина одабере три врлине које красе његовог најбољег пријатеља. Бирање врлина врши се тако што дете залепи налепницу на поље које означава ону врлину која му је значајна.

Важно је да постер буде постављен тако да га сва деца могу видети. Треба да буде залепљен на тврду подлогу како би деца неометано могла лепити налепнице.

На крају игре пребројавамо гласове и правимо јединствену листу (пдф припрема) особина које треба да има добар пријатељ. Пребројавајући гласове, издвајамо пет врлина које су највише пута одабране.

Централни део

У централном делу радионице децу упознајемо с књигом Клуб пријатеља. Препричавамо радњу стрипа и представљамо јунаке. Последњи део стрипа, под насловом Прослава, радионичар чита деци од почетка до краја. Препричавање може звучати овако:

На самом почетку ове књиге упознајемо змију Невена, који креће из мочваре да би пронашао пријатеље. Прва животиња коју среће јесте медвед Адам, који са мамом живи у пећини. Он води Невена са собом, те сви заједно падају у зимски сан. Међутим, зимски сан бива прекинут буком, за коју су Невен, Адам и Адамова мама помислили да допире од Ветроједа – снежног чудовишта. Али, на изненађење свих, то није Ветројед већ мала плава птичица Ружица! Зимски сан се наставља све док птичица Ружица не дође на идеју да оснују клуб, и то не било какав клуб, већ Клуб пријатеља! Убрзо се у њиховој пећини поново зачује неки звук. Међутим, овога пута то је био звук пролећа, које је са собом донело зеленило, лепше време, али и изненађујући догађај – Адам је нестао. Невен и Ружица крећу у потрагу и траже га свуда, али испоставља се да се он заправо сакрио испод тепиха у дневној соби. Хоћете ли да чујете како су прославили поновно окупљање?

Током препричавања окрећите странице стрипа тако да деца виде илустрације. Окретање страница треба да хронолошки прати ток препричавања. Затим следи читање последњег дела стрипа.

Завршни део

У завршном делу активности радионичар дели децу у 4 или 5 група (у зависности од броја деце). Деца се могу поделити у групе на основу боје значке које подели радионичар (пдф припрема). Када су деца подељена у групе према боји значке, свака група добија задатак да оснује Клуб пријатеља и смисли његов назив (на пример: Клуб пријатеља који воле спорт), а затим да нацрта ознаку свог Клуба, која ће после бити залепљена на значку и тако постати амблем новооснованог клуба.

Препорука је да буде највише петоро деце у једној групи због организације рада.

Радионичар треба да прилази деци и да им поставља подстицајна питања током њиховог договарања и цртања. Када деца заврше радове, кажемо им да је сада време да свака група представи свој клуб.

МАМА МУ СЕ ПОВРЕДИЛА Написала Јуја Висландер Илустровао Свен Нурдквист Превела са шведског Светлана Тот Формат: 22 x 29 cm Број страна: 36 стр. Повез: ојачан повез, пун колор Писмо: ћирилица Година издања: 2025 ISBN: 978-86-529-1392-3

Лето је и вруће је. Kраве лешкаре на пашњаку, преживају и буље у празно. A Мами Му је досадно… Уместо да се излежава на трави, она би радије у неку авантуру. Искрада се и креће ка језеру, али завршава у штали, са чворугом испод шишки и огромним фластером преко стомакa. Срећом, њен другар Гавра, иако понекад надмен и саркастичан, уме да буде и од помоћи, нарочито када су у питању пријатељи који после несмотрених потеза остану у штали, сами и болни, по лепом летњем дану. Нова авантура Маме Му, као и остале књиге из овог серијала, пуна је добро познатог хумора и топлине. Овога пута ауторка Јуја Висландер открива нам да понекад најбољи лек није у ормарићу или у торби за прву помоћ, већ у добром другу, његовом присуству и саосећању и … у мало сладоледа … или бар смрзнутог спанаћа. Јуја Висландер (Стокхолм, 1944) рођена je као Јердис Елизабет. Док је била дете, маштала је о томе како ће се удати за фармера јер је лета проводила код баке на селу, окружена природом и кравама. Сећа се да је још тада почела да пише. Опчињена је оним што расте и развија се – биљкама, децом и односима међу људима. Сада живи на селу. Серијал о Мами Му написала је с тадашњим мужем Тумасом Висландером. С њим је писала и компоновала песме за децу, које се и дан‐данас певају у већини шведских домова. Свен Нурдквист (1946) један је од најзначајнијих шведских илустратора и

писаца за децу. Иако је добро цртао још као тинејџер, неколико уметничких школа одбило је да га прими на даље усавршавање, па је дипломирао архитектуру. Ипак, није престајао да црта. Од 1983. године, након што је награђен на једном конкурсу за дечју књигу, потпуно се посвећује писању и илустровању књига за децу. Чича Петсон и мачак Финдус, јунаци његових књига, постали су познати широм света, а инспирацију за прве њихове авантуре Свен Нурдквист пронашао је играјући се са својим синовима. Светлана Тот (Нови Сад, 1984) дипломирала је на Групи за скандинавистику

Филолошког факултета Универзитета у Београду, а књижевним превођењем са шведског језика бави се од 2008. године. Превела је популарне сликовнице Свена Нурдквиста о Петсону и Финдусу, затим приче из серијала Мама Му, као и бројне романе за основце (Хедвига, Књига случајности, Уметност невиђено ниских очекивања итд.). Поред књига за децу преводи и романе савремених шведских аутора, међу којима су Агнес Лидбек, Лидија Сандгрен, Стив Сем‐ Сандберг, Моника Фагерхолм, Јохана Холмстрем и Максим Григоријев, као и поезију песникиња млађе генерације. Живи у Новом Саду.

О значају сликовница Значају који приче и причање имају за свеобухватан развој детета посвећен је велики број стручних радова. Такође, једнако се истиче и важност квалитетних читатељских материјала, што је један од битних предуслова да се детету олакша процес учења и омогући уживање у свету књижевности од најрајнијег детињства. У свему томе сликовнице, и то не само оне едукативног карактера или илустроване песме и приче, имају важну улогу. У квалитетној сликовници текст и илустрације су подједнако вредни, међусобно комплементарни и зависни, као и остали пратећи елементи – фонт, величина слова, техничка опремљеност. Потенцијал добре сликовнице заснива се и на разноврсности могућих интерпретација, јер се она увек може читати на нов начин, уз лакше увођење деце у читав спектар тема, осећања и уметничких вредности. Познато је да деца воле понављање, јер се тада осећају сигурно, па су им посебно занимљиви серијали сликовница – у којима се исти ликови појављују у различитим догодовштинама. Мама Му и Гавра су омиљени јунаци многих генерација, јер сликовнице о њима постоје већ 40 година (2025. године је обележен овај јубилеј) и преведене су на више од тридесет светских језика. Ова два посебна јунака вежу вечно и јединствено пријатељство, уживање у заједничкој игри и забави, радост кретања и блискост с природом. Ипак, они се и разликују по много чему. Мама Му је радознала, спонтана, опуштена и пријатељски расположена, док делује да је Гавра супериорнији јер се увек поставља као неко ко је све пробао, све видео и боље зна од Маме Му. Гавра показује своју надмоћност и често се понаша као да је њен учитељ, што му Мама Му не узима за зло. Она је, могло би се рећи, једна поетска душа која ужива у песми и бојама годишњих доба, жели да научи да рони, да игра, вози бицикл и пење се на дрво и не жели да проведе живот у штали жваћући храну и преживајући. Мама Му деци поручује – ништа није немогуће ако имате жељу и вољу.

Без обзира на различите карактере, вежу их дубоко разумевање и искрено пријатељство. Читајући ове сликовнице, деци се кроз разговор могу лако приближити ситуације када различити ставови и особине јунака не представљају препреку пријатељском односу, већ уче уметности прихватања како позитивних тако и негативних особина и осећања код других. У новој сликовници из овог серијала срећемо краву Маму Му и гаврана Гавру у новој авантури, помало болној за Маму Му. У сликовници Мама Му се повредила пратимо живахну Мама Му кoja се изненада повредила, па јој најпре сељак, а онда и одани пријатељ Гавра помажу покушавајући да јој залече огреботину на телу и чворугу на глави. Трагајући за ледом, Гавра открива садржај фрижидера, што за њега представља прави изазов. У овој причи приказана је толерантност Маме Му према неким Гавриним

поступцима, који су очигледно погрешни, али им она због очувања пријатељства не придаје значај. Однос према здравој храни и различити укуси теме су о којима се након читања ове сликовнице може додатно дискутовати с децом. Приметно је да велики део текста чини дијалог и да се често користе ономатопејске речи, што доприноси динамици саме сликовнице. Маестрални илустратор Свен Нурдквист то је визуелно појачао кинетичким линијама које представљају брзе покрете, као и облачићима, карактеристичним за жанр стрипа. Илустратор је успео да дијалог визуелно усклади са изразом лица главних јунака и на тај начин додатно објасни њихова осећања. Он експериментише и на илустрацијама приказује предмете у необичној величини и са необичним пропорцијама како би ставио у први план оно што жели да нагласи. Природу приказује идилично и носталгично. Приказ унутрашњости Гавриног дома, који је старомодан, пренатрпан и препун ситних детаља, оставља простор за заједничко посматрање и разговор између одраслих и деце приликом и након читања. Прихватање различитости, развијање осећања емпатије према другима, све нијансе пријатељског односа, разумевање и превазилажење другачијих ставова, само су неки од квалитета које објашњава ова сликовница и то на један топао, сензибилан, а опет реалистичан и животан начин, што јој даје ванвременску димензију и препоручује је за заједничко читање.

Даниела Скоковић, библиотекар на Дечјем одељењу Народне библиотеке у Пожеги Из огреботине на стомаку цурила јој је крв, а из очију – Му! Муууу! – закукавал сузе. а је. Сељак је дотрчао.

СЦЕНАРИО ЗА РАДИОНИЦУ МАМА МУ СЕ ПОВРЕДИЛА Трајање радионице: 45 минута Средства: • илустрација Маме Му; • илустрација Гавре; • засебне илустрације Маме Му за свако дете; • докторска капа; • шприц; • шпатула; • завој; • фластер.

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део

У уводном делу разговарамо са децом о томе да ли знају ко је Мама Му. Подстичемо их да опишу како је замишљају, шта мисле каква је она.

Затим им показујемо њену фотографију и представљамо је као необичну краву која воли да истражује, испробава нове ствари и ужива у авантурама – баш као и деца.

Након тога упознајемо их са Гавром, њеним најбољим пријатељем. Објашњавамо да Гавра често опомиње Маму Му и прекорева је због њених несташлука и смелих подухвата, али да је, упркос томе, увек ту када јој затреба помоћ. Децу уводимо у причу речима: Ево како јој је Гавра једном помогао када се нашла у невољи… На тај начин правимо атмосферу ишчекивања и припремамо их за слушање текста.

Централни део

У централном делу читамо причу о Мами Му. Током читања правимо паузе како бисмо деци омогућили да прате радњу и изразе своја запажања и емоције. Након читања разговарамо о тексту. Постављамо деци питања која подстичу разумевање и продубљују доживљај текста: Шта се догодило с Мамом Му? Како се повредила? Ко јој је тада помогао? Шта су јој залепили на рану? Шта јој се појавило на челу? Шта се након тога десило? Како је Гавра лечио Маму Му? Помоћу чега? Зашто јој није донео сладолед? Због чега је журио кући? Шта се с њим десило? Да ли вас је нешто изненадило у причи? Шта вас је највише засмејало?

Завршни део У завршном делу активности прелазимо на симболичну игру.

Радионичар дели деци А4 папире од којих праве докторске капе. Док их израђују, разговарамо о томе шта све лекари раде и зашто је важно бити пажљив и нежан према некоме ко је повређен. Након тога деца стављају своје капе и постају „доктори“. Свако дете добија своју Маму Му (слику или илустрацију) коју треба да прегледа и лечи: прегледа грло, даје лек помоћу шприца, лепи фластер, превија рану.

Током игре подстичемо их да користе речи подршке: Проћи ће!, Не брини!, Ја сам ту!

Када деца излече Маму Му, захваљујемо се деци на помоћи и, према могућностима, поклањамо им капе и материјале које су користили (шприц, фластере, завоје, илустрацију Маме Му).

БИТМАКС И ДРУГАРИ. СУПЕРПРАСЕ Написао Ђауме Копонс

Илустровала Лилијана Фортуњ Превела Јелена Петановић Формат: 15, 5 x 21, 5 cm Број страна: 72 стр. Повез: тврди повез Писмо: ћирилица

Година издања: 2025

ISBN: 978-86-529-1390-9

Суперпрасе је друга књига из серијала о друштву из Плаве шуме и Битмаксу, симпатичном роботу који воли да помаже својим пријатељима! Овај серијал идеалан је за читаоце почетнике.

У новој књизи ближе упознајемо Суперпрасе, које је умислило да је суперхерој и да поседује супермоћи. Робот Битмакс покушава да поразговара с њим и да му помогне да схвати да он заправо не поседује никакву супермоћ. Међутим, Суперпрасе не жели да га слуша и тврдоглаво наставља по своме. Безобразни Ево, мало биће из шуме, користи прилику да закува ствари. Поклања Суперпрасету специјални костим правог суперхероја и тада крећу праве невоље. Својим понашањем Суперпрасе доводи у опасност самог себе, али и остале становнике Плаве шуме. Да ли ће Битмакс успети да му помогне, читаоци ће сазнати уколико прочитају овај узбудљив стрип! Ђауме Копонс (Барселона, 1966) сценариста је шпанске верзије Улице Сезам (ТВЕ) и креатор бројних познатих шпанских ТВ серија за децу. Пише сонгове, џинглове и рекламе за ТВ. Написао је преко 40 романа за децу и младе. Његови чувени серијали књига Агус & Монстерс и Битмаx & Цо преведени су на више од 25 језика и продати у милион примерака.

Значај стрипа за децу

Илустрације имају изузетно важну улогу у књигама за децу, а њихов значај постаје још израженији када мали читаоци имају потешкоћа са читањем. За децу са дислексијом читање није само процес препознавања слова и речи већ сложен задатак који често захтева додатни напор, концентрацију и енергију. Управо зато илустрације, као и начин на који су оне нацртане и/или пропраћене текстом, могу представљати кључну подршку разумевању и доживљају приче.

Да би био прилагођен деци која имају потешкоће са читањем или тек развијају вештину читања, текст који описује/прати илустрације треба да буде једноставан, јасан и функционалан. Уместо дугих, сложених реченица, предност се даје кратким и директним исказима који прате оно што се на слици јасно види. Такав текст служи као ослонац читаоцу: да потврди виђено, усмери пажњу и помогне у разумевању радње. На пример, реченица која описује више радњи и емоција одједном може се поделити у неколико краћих, које прате слике. Тиме се смањује оптерећење код детета и повећава његова сигурност у разумевање прочитаног. Стрип Суперпрасе, друга књига из серијала Битмакс и другари (Креативни центар), добар је пример како илустрација и текст могу да функционишу заједно на начин који је природан и приступачан. Ликови су јасно дефинисани, њихови покрети и емоције лако читљиви, а радња је вођена визуелно. Пратећи причу упознајемо Су-

перпрасе, које је умислило да је суперхерој и да поседује супермоћи. Робот Битмакс покушава да поразговара с њим и да му помогне да схвати да он заправо не поседује никакву супермоћ. А илустрација на којој Суперпрасе самоуверено наступа праћена је једноставним описом који потврђује његову улогу и намеру, без сувишних детаља који би одвлачили пажњу. Када дете види да може да разуме текст користећи се комбинацијом слике и јасног описа, читање је мање фрустрирајуће и постаје извор задовољства, а то је посебно важно у раном узрасту када се формира однос према књигама и читању уопште.

У том смислу, стрип као форма има изузетно велики потенцијал за подстицање читања, не само код деце са дислексијом већ и код свих оних малишана који тек улазе у свет писане речи или имају слабију мотивацију. Комбинација слике и текста, јасна структура странице, кратки дијалози праћени илустрацијама – омогућавају читаоцу да се лакше снађе у причи. Као што показује књига Суперпрасе, добар стрип не поједностављује причу тако што смањује квалитет, већ квалитет чини доступним. Суперпрасе прича причу кроз стрип и води кроз битне теме на једноставан начин, упознаје нас са толеранцијом, шта значи различитост и како се можемо држати заједно. Овакве књиге шаљу важну поруку: читање је за свакога, само је потребно пронаћи прави начин да се прича исприча. Марија Ршумовић, мастер дефектолог и ауторка блога Питајте дефектолога

СЦЕНАРИО ЗА РАДИОНИЦУ СУПЕРПРАСЕ Трајање радионице: 50 минута Средства: • илустрације хулкове руке, бетменове маске и суперменовог плашта; • картице животиња за језичку игру; • папири за цртање девојчица и дечака; • маске за суперхероје; • бојице; • лепак у стику.

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део

У уводном делу радионице користи се поступак вођеног откривања појма. Деци се најпре нуде визуелни подстицаји (илустрације) који се ослањају на њихово претходно искуство и позната знања. Из загонетне кутије извлаче се илустрације плашта, маске и снажних руку, што су елементи које ће деца лако препознати јер су карактеристични за неке познате јунаке. Кроз једноставна и јасно усмерена питања деца најпре именују

појединачне ликове (на пример: Бетмен, Спајдермен, Супермен), а затим, уз подршку радионичара, долазе до заједничког назива који их повезује – појма суперхероји. Питања која им могу помоћи да дођу до одговора:

Ко носи ову маску? Какав је он? Ко носи овај плашт? А шта су и он и Бетмен? Како их називамо једним именом?

Ова врста питања, као и груписање појединачних појмова под један шири појам (нпр., Бетмен, Спајдермен и Супермен – суперјунаци), изузетно је корисна за децу јер подстиче развој појмовног мишљења и метајезичке свести.

Централни део Књига која се чита у оквиру радионице носи назив по једном необичном суперхероју. Пре почетка читања организује се кратка говорна игра у којој деца имају прилику да осмисле сопствено суперхеројско име. Радионичар најпре даје пример: Да сам ја суперхерој и да се зовем Слађа, била бих СуперСлађа. Након тога деца редом изговарају своја имена додајући им префикс супер.

У наставку следи друга говорна игра. Свако дете извлачи картицу са илустрацијом животиње и именује ту животињу као суперхероја (на пример: Суперкрава, Суперкоњ, Суперпатка, Супергуска). Уколико се процени да је деци ова активност једноставна, игра се може усложити додатним питањима: Како би се звало младунче ове животиње да је суперхерој? Како би се звала ова животиња ако бисмо је назвали по томе како се оглашава? Радионичар даје један пример (крава – Суперму), након чега деца настављају са давањем сопствених одговора. Следи читање првог дела стрипа, под насловом Супермоћи.

Када се читање заврши, радионичар деци поставља питања о супермоћима: Шта су супермоћи? Које супермоћи имају ваши омиљени суперхероји? Коју супермоћ бисте ви волели да имате? А за коју супермоћ сте сигурни да је имате?

Завршни део У завршном делу активности радионичар дели деци А4 папире са илустрацијама дечака или девојчице (према жељи детета), на којима треба да доцртају, нос, уста, а онда и да залепе маску суперхероја.

ЧАРОБЊАК ИЗ ЧУДНОВАТОГ ХРАСТА Написао: Милош Кратохвил Илустровала: Алена Шулц Превела с чешког: Марија Илић Формат: 18 x 18 cm Број страна: 92 стр. Повез: тврди повез Писмо: ћирилица Година издања: 2025 ISBN: 978-86-529-1405-0

У шупљем деблу чудноватог храста живео је чаробњак Хонзула. Био је то добричина који би, када би му неко дошао у посету да се пожали на своју муку, чаролијом увећао шупљину храста, па се свака брига одмах чинила мањом и решивом. Али на зеца Ондру, необичног становника Халоунске шуме, Хонзулина чаролија имала је крајње неочекивано дејство – од најплашљивијег зеца он је постао најуображенија зверка у шуми. У некада спокојном подручју, под заштитом брижног шумара Вотаве, одиграле су се тада невероватне згоде … и незгоде! Чаробњак из чудноватог храста је необична и крајње духовито написана прича за децу. То није класична бајка о добру и злу, већ роман о карактерима који греше, сумњају, љуте се и мењају – баш као и читаоци којима је намењена. Чешки писац и сценариста Милош Кратохвил у свом роману не прави једноставну поделу на „позитивне јунаке“ и „негативце“, већ позива децу да са сваким ликом саосећају, да размишљају и доносе сопствене закључке.

Милош Кратохвил (1948) познати је чешки писац за децу. Писањем је почео да се бави у раној младости, а многе његове књиге добиле су угледне књижевне награде. Написао је преко шездесет сценарија за телевизијске бајке, које су стекле велику популарност међу најмлађим гледаоцима. Роман Неваљалци једна је од пет књига из серије романа о нераздвојним друговима – дечацима Михалу и Филди. Милош Кратохвил живи у Черношицама близу Прага. Алена Шулц (1954) рођена је у Прагу, у уметничкој породици. Похађала је средњу уметничку школу у Прагу и два пута је покушала да се упише на Прашку академију уметности, архитектуре и дизајна, али није успела јер није била чланица социјалистичке омладине Чехословачке. Неко време живела је у Аустрији, где је почела да ради као илустраторка. Половином деведесетих година вратила се у Чешку, где и сада живи, слика и илуструје.

Марија Илић (Београд, 1971) дипломирала је и завршила мастер студије на Групи за енглески језик и књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду. За Креативни центар је са чешког превела дечје романе Куки се враћа, Покварни дом, Духоловци и Чаробњаци, а са енглеског стрипове Сестре, Осмех, Храброст, Олга и свемирско путовање и Олга и тајанствени смрдљиви створ, као и романе за децу Локи. Како бити добар и Локи. Како (не) бити крив.

Поставити ствари тако да све буде како треба Чим отворимо књигу Чаробњак из чудноватог храста Милоша Кратохвила, угледног чешког књижевника за децу чије су стваралаштво наши најмлађи читаоци могли да упознају захваљујући преводу трилогије Неваљалци у издању Креативног центра, већ смо се обрели у нестварно лепом свету: на ободу осунчаног Вргањевог пропланка, у дубоком миру Халоунске шуме. Ово чисто, пространо и бујно станиште небројених биљних и животињских врста, устројено на чврстим унутрашњим правилима и јасно успостављеним односима, још чудеснијим чини присуство чаробњака Хонзуле. Добри дух шуме који саветује и помаже све невољнике који му се обрате, без обзира ко су и одакле долазе, настањен је у деблу старог храста. Из крошње столетног дрвета он помно прати дешавања у шуми, дубоко прониче у природу и карактер шумских становника, успевајући да ублажи патњу животиња и људи који му се обраћају, пружи им утеху и дође до најбољег решења за све њихове недаће. Ипак, највећа моћ овог чудотворца не лежи у томе што за тили час може да преобрази малено, страшљиво биће у створа огромне снаге и издржљивости, нити је његово највеће преимућство у познавању тајних рецепата за справљање биљних еликсира којима се може утицати на осећања и унутарњи свет шумских становника. Чаробњак Хонзула уистину зна мудре речи и добре чаролије, како истиче приповедач ове духовите и занимљиве приче пуне муњевитих преокрета, али његово главно умеће је у томе што увек на прави начин поставља ствари, и то са једним јединим циљем – да све буде како треба.

Млади читалац ове илустроване књиге засигурно ће уживати у узбудљивом заплету, који почиње неспретним покушајем добронамерног али брзоплетог шумара Вотаве да пуцњем у ваздух растера насртљиве птице и тако спасе Ондру, најплашљивијег зеца у читавој шуми. Дугоухи страшљивац, попут свог далеког рођака из песме Миодрага Станисављевића, том приликом доживеће дубоку трауму, са чијим последицама ће се дуго носити читаво његово окружење. Шумареви непромишљени поступци и олако схваћена упозорења далековидог чаробњака дубоко ће нарушити природни поредак и, како је Хонзула и предвиђао, проузроковати истинску гунгулу у шуми. Ондрини емотивни, па и физички преображаји, као и низ непредвидивих згода и незгода које су из њих проистекле, могу бити снажан подстицај за уочавање појединачних узрочно-последичних веза, као и обухватније критичко промишљање и повезивање прочитаног са личним искуством најмлађих. Дијалози јунака у комичним али и скоро безизлазним ситуацијама неретко су кључни покретачи радње, што омогућава примену драмског метода којим се значајно може подстаћи продубљивање читалачког доживљаја и сагледавање комплексне слике света коју, у снажној симбиози текста и слике интензивних боја, обликују Милош Кратохвил и Алена Шулц. Разумевање природе и другог бића и саосећање са њим, али и јасно постављање граница и једнаких услова за сваког; несразмера између учињеног

доброчинства и очекиване захвалности; дубока веза између страха и гордости; егоцентризам наспрам заједништва које нам је свима потребно; начињена грешка, спремност да је признамо и покушамо да је исправимо; свест да се на препознату неправду и сваки појавни облик зла мора одмах и неизоставно реаговати – само су нека од дубљих значења која до читалаца са знатнијим искуством допиру из раскошне Халоунске шуме. Сваки покушај да их открије заједно с неким ко тек улази у свет књижевности подсећа на упорност и веру са којима се чаробњак Хонзула непрестано труди да све буде како треба. Као и јунак Кратохвилове бајке, тако бди над равнотежом читавог нашег света. Оливера Недељковић, библиотекарка на Дечјем одељењу библиотеке у Чачку

СЦЕНАРИО ЗА РАДИОНИЦУ ЧАРОБЊАК ИЗ ЧУДНОВАТОГ ХРАСТА Трајање радионице: 45 минута Средства: • хамер-папир; • маркер; • селотејп; • папири за цртање; • бојице; • маказице; • папирни модели зечева (за свако дете, за игру Зец на стомаку); • маске зечева за бојење (за свако дете, за игру Зечје емоције).

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део

На самом почетку радионичар говори деци да ће упознати једног посебног јунака – зеца, и да ће кроз причу о њему открити како изгледа када се неко плаши, али и како страх може да се савлада.

На великом папиру исписујемо реч ЗЕЦ и примењујемо грозд технику. Позивамо децу да кажу све што им падa на памет када чују ову реч. Њихове асоцијације записујемо око централне речи повезујући их са њом линијама. Могући одговори: мекан, пуфнаст, бео, сив, дугачке уши, брз, скакуће, грицка шаргарепу, крије се, има бркове, нежан, мали, плашљив… Да ли сте некада чули да се каже „плашљив као зец“? Да ли је у реду да се некад уплашимо?

Радионичар постепено води децу ка закључку да је страх природно осећање и да га свако понекад осети.

Централни део

Читамо прво поглавље књиге Чаробњак из чудноватог храста, а након тога разговарамо са децом: Како бисте описали зеца? Како га описују у тексту? Потом питања усмеравамо ка личном искуству: Да ли сте се и ви некада осетили као овај зец? Шта вам тада помаже? Ко вам даје снагу? Овим разговором развијамо емпатију и јачамо код деце способност да препознају, именују и регулишу своје емоције.

Завршни део

Свако дете добија папир и задатак да нацрта свој страх. Подстичемо их да размисле:

Да ли страх има облик? Боју? Да ли је велики или мали?

Када заврше, кажемо: Сада ћемо да урадимо нешто важно. Узми свој страх у руке. Згужвај га што јаче можеш. Осети како постаје мањи. И сада га баци у канту. Ова симболична активност помаже деци да успоставе осећај контроле над непријатном емоцијом.

Игре за крај радионице

Деца добијају папир са силуетом зечје главе и дугачких ушију. Након бојења зечића и сечења маказамицама, прислањају силуету на лице као маску. Радионичар говори шта зека осећа, а деца мимиком изражавају ту емоцију: Зец је уплашен. Зец је радознао. Зец је храбар. Зец је тужан. Зец је срећан јер има пријатеље. Овом активношћу деца вежбају препознавање и изражавање емоција, али и уочавају да једна особа може осећати различите емоције – и да страх не искључује храброст.

игра Зец на стомаку (вежба дисања) – ради се сходно простору

Деца леже на леђима и на стомак ставе папирног зеца. Радионичар говори деци:

Ставите вашег зеца на стомак. Удишите полако и осетите како се зека подиже. Издишемо лагано – зец се спушта. Бројимо до три при удисају и до три при издисају.

ОГРОМНА КЊИГА О МИМБУ ЏИМБУ Написао и илустровао Јакоб Мартин Стрид С данског превео Радош Косовић Формат: 24,5 × 24,5 cm Број страна: 148 стр. Повез: тврди повез Писмо: ћирилица Година издања: 2026 ISBN: 978-86-529-1417-3

Огромна књига о Мимбу Џимбу идеална је за упознавање најмлађих читалаца са необичном дружином коју је створио чувени дански илустратор Јакоб Мартин Стрид. Мимбо Џимбо је мали плави слон. Његов најбољи друг је Мамбо Џамбо, нилски коњ. Ова огромна књига садржи три приче о њима и њиховој дружини. У првој причи два друга лете изнад џунгле хеликоптером направљеним у Мимбовој радионици. У другој Мимбо Џимбо прави машину за јаја на око, а у трећој, последњој огромној причи, Мимбо ствара уметничко дело – снажну, шокантну слику – уз помоћ својих пријатеља, наравно. Огромна књига о Мимбу Џимбу није тек збирка три приче за децу – она је право разиграно читалачко искуство које позива на заједничко читање, гледање, разговор и смех. Јакоб Мартин Стрид (Копенхаген, 1972) започео је каријеру као цртач стрипова у данским дневним новинама Политика. Његов бунтовнички, хумористички и поетски дух наставио је да се развија и у књигама за децу, које су убрзо освојиле данску публику, али и пажњу деце широм света. Добио је неколико награда, од којих су најзначајније Награда за илустрацију Министарства културе Данске и национална награда The Crown Prince Couple’s Culture Prize. Његова књига Невероватна прича о џиновској крушци преточена је у анимирани филм, који је премијерно приказан у Данској 2017. године, а наша публика га је видела на 46. Фесту 2018. године, у оквиру дечјег програма Фестић.

Сликовнице за најмлађе У издању Креативног центра стиже нам још једна велелепна књига данског писца и илустратора Јакоба Мартина Стрида, једног од најзначајнијих савремених аутора дечје књижевности. Огромна књига о Мимбу Џимбу пружа изузетан визуални и текстуални доживљај, а осмишљена је тако да најмлађим читаоцима изгледа као простор за игру и пружи радост откривања света.

Вредност ове духовите и маштовите сликовнице огледа се у складном споју једноставног текста и ефектних илустрација јарких боја. На белој позадини доминирају јасно дефинисани ликови који, кроз деци занимљиве радње, уводе читаоце у свет авантуре, пријатељства и постепеног упознавања стварности која их окружује. Мимбо Џимбо је мали плави слон који свакодневно нешто гради, ствара или открива, увек у друштву пријатеља из џунгле, пре свега свог најбољег друга Мамба Џамба. Кроз наизглед обичне ситуације Мимбо показује да је сваки дан нова прилика за истраживање, учење, игру и дружење. Конструишући разне машине, Мимбо греши, али управо га те грешке воде ка маштовитијим и успешнијим решењима, чиме се ненаметљиво истиче значај процеса стварања, а не искључиво крајњег резултата.

Слично томе, прича посвећена сликању на духовит начин указује на изазове преношења идеје у визуални облик и на сложеност самог стваралачког чина, приближавајући деци појам креативности као процеса истраживања и покушаја.

Такав ритам приповедања оставља простор да илустрације преузму једнако важну улогу у обликовању значења. Илустрације у Огромној књизи о Мимбу Џимбу одликују се једноставношћу, топлином, домишљатошћу и изразитим хумором. Оне су истовремено нежне, смешне и подстицајне, а бројне сцене позивају децу на активно посматрање, тражење и праћење радње. Иако су приче самосталне целине, све их повезује осећај сигурности и припадности, управо оно што је најмлађим читаоцима од пресудног значаја при избору књиге за (поновно) читање. Мимбо је на крају дана увек окружен пријатељима који га

прихватају и подржавају, чиме се истичу вредности заједништва, блискости и међусобног разумевања.

Посебан хумористички слој у приче уноси пост скриптум – нећемо заборавити да оперемо зубе и нећемо заборавити да оперемо руке. Хумор се овде не заснива искључиво на комичном ефекту, већ на суптилној ироничној дистанци према свету одраслих и њиховим правилима. На тај начин Јакоб Мартин Стрид остаје доследан свом препознатљивом сатиричном и наглашено карикатуралном уметничком изразу, приказујући дечју логику као простор игре, слободе и благог отпора.

Огромна књига о Мимбу Џимбу обраћа се деци језиком који им је близак и разумљив, не нудећи готове моралне поуке, већ низ комичних ситуација, малих незгода и препознатљивих искустава. Будући да ова књига несумњиво има снажан рецептивни и стваралачки потенцијал, верујем да ће се приче о Мимбу Џимбу природно преносити у дечју стварност, управо кроз игру, говор, покрет и различите активности инспирисане Мимбовим авантурама. Тијана Николић, библиотекарка (@podvucene_reci)

СЦЕНАРИО ЗА РАДИОНИЦУ ОГРОМНА КЊИГА О МИМБУ ЏИМБУ Трајање радионице: 45 минута Потребна средства: • илустрација хеликоптер-куће (за свако дете);

• илустрација мимба џимба за бојење (за свако дете или велики хамер-папири са нацртаним јунацима за заједничко бојење); • бојице – воштане или обичне.

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део Током ове радионице чита се Прва првцата прича о Мимбу Џимбу. У уводном делу радионичар најављује деци да ће упознати једног необичног слона који тренутно прави нешто необично. Деца се подстичу на размишљање питањем: Шта мислите, шта он прави?

Радионичар затим полако отвара књигу и заједно с децом посматра илустрације. Деца износе своје претпоставке. Кућу! Шта је ту необично? Након тога се окреће страна и открива нови детаљ, уз подстицање деце да уоче промену: Да ли је ово обична кућа? Не – ово је кућа-хеликоптер!

Након заједничког откривања, прелази се на покретну игру. Свако дете добија своју хеликоптер-кућу. Деца устају и уз музику почињу да се крећу простором симулирајући лет хеликоптера док у рукама држе своје куће.

Када се музика заустави, и деца се заустављају. Игра се понавља неколико пута, чиме се деца уводе у причу кроз покрет, машту и игру. На овај начин ствара се динамична и подстицајна атмосфера за наставак радионице.

Централни део

Када се игра заврши, радионичар наставља читање приче све до дела у ком Мимбо Џимбо и Мамбо Џамбо пију какао. У том тренутку прави се природна пауза у читању и уводи се кратка активност умиривања и саморегулације, као контраст претходној динамичној игри. Заједно с децом посматра се илустрација на којој ови необични ликови пију какао, а затим радионичар упућује децу у активност: Направите од својих шака „шољицу“, а ја ћу вам сипати какао. Радионичар симулира сипање какаоа уз пратеће звукове. Затим деца приносе замишљену шољу устима, а радионичар им даје јасна упутства: Удахните дубоко на нос, а онда полако издахните на уста, као да хладите какао Мимбу Џимбу и Мамбу Џамбу.

Вежба се понавља неколико пута, уз тих и миран ритам, чиме се деца постепено смирују, фокусирају и припремају за наставак слушања приче.

Током читања радионичар може децу подстицати на учешће у причи тако што ће их позвати да махну жирафама или да „ставе двоглед“, који ће направити од својих руку, док посматрају кога су Мимбо Џимбо и Мамбо Џамбо срели током лета. Када се дође до дела у коме Мимбо Џимбо и Мамбо Џамбо срећу крокодила, радионичар прави кратку паузу и позива децу да устану и укључе се у покретну игру.

Деца рукама симулирају крокодилова уста отварајући и затварајући шаке. Радионичар их усмерава јасним и разиграним упутствима: Сада крокодил мора јако да зине, јер жели да поједе велику животињу…Аа сада нека мало зине, јер жели да поједе малу животињу. Игра се понавља неколико пута, уз промене у темпу и задацима, чиме се одржава пажња и интересовање деце. Кроз ову активност подстиче се разумевање релације велико – мало. Након тога се читање наставља до самог краја приче.

Завршни део У завршном делу радионице радионичар пита децу шта су то мајмунчићи урадили Мамбу Џамбу. Уколико деца не могу да се самa досете, радионичар проналази тај део приче и показује деци илустрације. Након тога им каже да ће и они сада, баш као мајмунчићи из приче, шарати Мамба Џамба. Свако дете добија свог Мамба Џамба којег ће, по жељи, шарати воштаним бојама.

НЕВЕРОВАТНЕ АВАНТУРЕ ДЕСЕТ ЧАРАПА (ЧЕТИРИ ДЕСНЕ

И ШЕСТ ЛЕВИХ)

Написала Јустина Беднарек Илустровао Данијел де Латур Превела с пољског Анђелија Јочић Формат: 16,5 x 23,5 cm Број страна: 160 стр. Повез: тврди повез Писмо: ћирилица Година издања: 2026 ISBN: 978-86-529-1423-4

©Julita Delbar, Klitka Atelier

Књига Невероватне авантуре десет чарапа (четири десне и шест левих) пољске списатељице Јустине Беднарек представља вишеслојну збирку прича о праву на сопствени избор и о потрази за смислом, сврхом и слободом.

Шест левих и четири десне чарапе из корпе за прљав веш решиле су да се одметну у бели свет и промене живот из корена. Једна је постала детективка, друга политичарка, трећа звезда популарне серије, четврта дадиља малим мишицама… И осталих шест одлично су се показале – постале су праве хероине! Да ли ће ова књига решити мистерију ваших распарених чарапа, не бисмо поуздано да тврдимо, али једно је сигурно: после читања ове маштовитe и (не)озбиљне књиге никада више нећете истим очима посматрати ниједну чарапу, чак ни ону најофуцанију!

Јустина Беднарек је рођена 1970. године у Варшави. Новинарка је и ауторка више од 50 књига за децу, укључујући и Невероватне авантуре десет чарапа, које су део школске лектире у Пољској. Дипломирала је на Факултету музичке уметности Карол Шимановски и на Филолошком факултету у Варшави, где је студирала латински језик. Јустина је добитница многих значајних пољских награда за књижевност. Има троје деце, три пса, мачку, две кокошке и две патке. Живи у Варшави.

Данијел де Латур је рођен 1971. године. Он је познати и награђивани пољски илустратор и графички дизајнер књига за децу, уџбеника, логотипа, плоча и илустрација у новинама. Воли да црта стрипове и осликава зидове у својој кући. Учи да свира виолину и учи да црта од своје деце.

Анђелија Јочић (Београд, 1963) преводи са енглеског и пољског језика. Превела је преко шездесет књига, од тога највећи број за децу. Има више од тридесет година искуства у неформалном образовању, бави се креативним процесима и драмским стратегијама у настави и ради са децом, младима и едукаторима. Председница је Управног одбора Центра за драму у образовању и уметности, коауторка, ауторка и фацилитатор драмских радионица у међународним и локалним пројектима на размеђу уметности и образовања. Живи у Београду.

Наћи своје место под сунцем Питање налажења сопственог места у свету, одговарајуће средине, припадности, сопствене сврховитости и смисла у данашње време актуелније је код најмлађих (тзв. генерације алфа) више неголи икада пре, када се то углавном подразумевало, долазило само по себи, рођењем, националним идентитетом, завичајном укорењеношћу и сл. Необична збирка прича оквирног типа пољске ауторке Јустине Беднарек ову комплексну проблематику предочава деци млађег основношколског узраста на први поглед крајње једноставно. Свако ко пажљивије завири испод овог дуплог дна текста, иза те привидне једноставности овог необичног света малих бунтовница које нису одустале од својих снова због подсмешљивих коментара других и захваљујући томе постале некоме веома важне, вредне и вољене, пронаћи ће и одговоре на сопствене недоумице и колебања, после одгонетања детективске мистерије и сазнања где одлазе нестале чарапе.

Иако је главна истражитељка случаја несталих чарапа девојчица Басја (или краће – Бе), као главне јунакиње ових прича појављују се нестале распарене чарапе. Незадовољне друштвом, третманом, злобом и подсмехом оних који се никада нису усудили да оду даље од онога што им је судбином одређено (функционалношћу одевног предмета на телу свог власника, простора стана, корпе за веш или веш-машине), оне одлазе у потрагу за својим местом под сунцем и средином која ће их прихватити и у којој ће се осетити потребнима и значајнима. Њихова авантура почиње побуном, напуштањем старог друштва из корпе с прљавим вешом (формални оквир ових прича, почетни заједнички „сабирни“ локус и место баналне егзистенције), када кроз одвод испод веш-машине крену у свет, тј. свака у своју причу. Без обзира на то шта ће која од њих постати (глумица, важна политичарка, краљевски саветник, ружа или мама усвојеној породици мишева), свака ће бити прихваћена, жељена, потребна и – срећна!

Једина повратница из авантуре јесте Басјина плаво-бела пругаста чарапица са сидром, из пара који је Бе већ прерасла и из времена када се, обучена у морнара, играла с мамом имагинирајући нове приче о црвенобрадом капетану, необичним фантастичним морским бићима и острву с благом. И док леву морнарску чарапицу одвраћа страх од непознатог, десна непоколебљиво одлази даље. И поред животне опасности, пада у море и налажења спаса на палуби оног истог пластичног бродића с којим је игра некада почињала, она се није обесхрабрила. Не одвраћају је ни речи пластичног једноногог капетана да су опловили читаву каду, већ упознали сва фантастична бића о којима је приповедала Беина мама и да је време за пензију (у коју одлазе све играчке које деца прерасту, као и све окраћале и омалеле ствари). Након последње пустоловине она се ипак враћа својој уплаканој и усамљеној левој чарапици. Када их Басјина мама опере и поклони једном малишану, отиснуће се заједно у нове пустоловине – дечаков дека испредаће нове занимљиве приче о роботима, витезовима и краљевству бактерија – једнако уживајући у њима као и у оним претходним, морским.

Распарена, усамљена и бескорисна сива десна чарапица, заборављена у корпи за веш (а од чијег је закрпљеног пара настала нова Беина омиљена миш-лутка), отићи ће истим путем, право у своју причу, одлучујући о својој судбини, бирајући лева скретања и миришљаве цветне леје уместо друштва прљавог веша. Нашавши гнездо мишића којима је јастреб уграбио мајку, сива чарапа постаје њихова нова мама, даје им склониште и пружа љубав и утеху. Њима, као и њиховим млађим генерацијама. На крају, придружује јој се и њен пар, сива миш-лутка чарапа, и настављају да живе заједно – „дуго и срећно“, наравно.

Тематски, ове приповетке, у искуству малих читалаца српског говорног поднебља, могле би се упоредити с бајкама Гроздане Олујић – у првом реду Седефном ружом,

која, у баналној средини испуњеној досадним разговорима, уместо да пати због давног недосањаног сна и недостижног циља, одлучује да оствари сопствену сврховитост стварајући свој бисер. Тако ће и ове чарапице саме наћи свој пут и постати оно у чему се најбоље осећају. Очито, избор чарапа као јунак(ињ)а ових приповедака поприлично је ограничен (пре свега њиховом примарном функционалношћу) и отуда није најзахвалнији када је реч о могућностима антропоморфизације и персонификације – и поред тога што већ постоји дуга традиција оживелих играчака или предмета који припадају домаћинству. Но, упркос томе, ауторка успева да исприча низ занимљивих и духовитих прича о томе како бити уникатан и различит, односно како бити свој, без обзира на сва обесхрабривања других (који су већ одустали од својих снова), природних ограничености или судбинских условљавања. Проф. др Драгољуб Перић Филозофски факултет у Новом Саду, Одсек за српску књижевност, Српска и јужнословенске књижевности с теоријом књижевности

СЦЕНАРИО ЗА РАДИОНИЦУ НЕВЕРОВАТНЕ АВАНТУРЕ ДЕСЕТ ЧАРАПА (ЧЕТИРИ ДЕСНЕ И ШЕСТ ЛЕВИХ) Трајање радионице: 45 минута Средства: • једна чарапа – по могућству бела са исцртаним црвеним тачкама; • звучник – за музичку подлогу (по могућству); • илустрација чарапа за бојење; • бојице или фломастери

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део У уводном делу радионице реализује се вођена говорна игра са чарапом. Деца седе у кругу, а уз пратњу музике једна чарапа „путује“ од детета до детета. Када се музика заустави, дете код којег се чарапа затекла ставља је на руку и даје јој глас, осмишљавајући кратку причу о њеним доживљајима.

Уколико не постоји могућност за употребу звучника, радионичар може заједно с децом, хорски, да пева познату песму. Деца треба да седе у кругу, док радионичар шета изван круга и с децом пева песму, а када престане са певањем, спушта чарапу иза неког од малишана.

Радионичар започиње активност примером, користећи покрет и интонацију како би оживео чарапу и подстакао децу на учешће: Ја сам једна чарапа. Јутрос сам лежала на столици, а онда ме је неко обуо и одвео у шетњу…

Деци се оставља простор да кроз игру и машту осмисле сопствене приче пратећи ток активности и надовезујући се на претходне доживљаје. Разговор се по потреби усмерава кратким питањима: Где је све била твоја чарапа? Шта јој се догодило? С ким се срела? Кроз ову активност подстиче се говорно изражавање, развија се машта и ствара подстицајна и опуштена атмосфера за даљи ток радионице. Када неколико малишана исприча причу у име чарапе, радионичар саопштава деци да ће се данас упознати с невероватним авантурама чарапе која је припадала девојчици по имену Бе.

Централни део

У централном делу радионице радионичар чита причу о десетој чарапи. Током читања радионичар на руци држи чарапу коју, по потреби, оживљава покретом и гласом. Када чарапа у причи говори, радионичар подиже руку, помера чарапу и мења интонацију гласа како би дочарао њен говор и карактер. На овај начин деца активно прате радњу, лакше уочавају дијалоге и боље доживљавају само дело.

Читање се наставља, након чега следи кратак разговор с децом о авантурама ове чарапе: Како је изгледала десета чарапа? У какву се авантуру упустила? Шта мислите о послу који је „радила“ десета чарапа? Зашто је тај посао важан?

Завршни део У завршном делу активности радионичар чита епилог приче, чиме се заокружује доживљај и прича приводи крају. Након читања деци се најављује креативни задатак.

Свако дете добија папир са илустрацијама различитих чарапа. Деца имају задатак да чарапе обоје, али и да им доделе улоге осмишљавајући ко су и чиме се баве (на пример: доктор, детектив, мађионичар, васпитачица…).

Радионичар подстиче децу питањима: Шта ради твоја чарапа? Где живи? Да ли има неку посебну моћ?

Након завршетка задатка деца имају прилику да представе своје чарапе остатку групе. На овај начин подстичу се креативност, машта и самопоуздање у изражавању, а радионица се завршава у духу игре и заједничког стварања. У овом делу важно је подстицати децу да једни друге саслушају, уважавају, али и похвале.

КАКО СУ СЕ МАМА МУ И ГАВРА УПОЗНАЛИ Написала Јуја Висландер Илустровао Свен Нурдквист Превела са шведског Светлана Тот Формат: 22 × 29 cm Број страна: 32 стр. Повез: ојачани повез, пун колор Писмо: ћирилица Година издања: 2026 ISBN: 978-86-529-1427-2

Нова прича из серијала о Мами Му посебна је по томе што нам открива како је изгледао први првцати сусрет Маме Му и Гавре – судбоносни тренутак који је заувек променио њихове животе. Читаоци ће сазнати да Гавра потиче из фамилије врана и да припада чувеном реду гавранова, али и да се иза његове сујете и честе намргођености крије крхко и усамљено биће које жели да буде прихваћено, виђено и вољено. Када џангризава црна птица упозна доброћудну, радозналу и емпатичну краву, десиће се судар различитих светова и настати велико пријатељство које ће изнедрити сијасет авантура, којима се смејемо и у којима уживамо захваљујући духовитим дијалозима Јује Висландер и живописним илустрацијама Свена Нурдквиста. Ова књига говори о прихватању, радости дељења и о томе како и најобичнији поклон, када је дат од срца, може бити чаробан и лековит. Јуја Висландер (Стокхолм, 1944) рођена je као Јердис Елизабет. Док је била дете, маштала је о томе како ће се удати за фармера јер је лета проводила код баке на селу, окружена природом и кравама. Сећа се да је још тада почела да пише. Опчињена је оним што расте и развија се – биљкама, децом и односима међу људима. Сада живи на селу. Серијал о Мами Му написала је с тадашњим мужем Тумасом Висландером. С њим је писала и компоновала песме за децу, које се и дан‐данас певају у већини шведских домова.

Како су се Мама Му и Гавра упознали и зашто и ви треба да се упознате с њима Како да знамо да смо налетели на заиста добру књигу за децу? Књигу која је забавна колико и лепа, поучна колико и пуна точкића спремних да закотрљају машту?

Један од одговора је засигурно тај да треба бити дете, јер су ипак једино малишани у стању да инстинктивно препознају чуда, док је код нас одраслих тај механизам помало зарђао. Међутим, ако припадамо овој другој групи, а и даље тражимо решење – све што треба да урадимо јесте да се запитамо да ли и ми уживамо у овој књизи?

Најбоље приче за децу краси управо тај квалитет. Оне су бистре, топле, паметне и читати их пред спавање није никакав тест издржљивости. Напротив, вуку нас да и сами истражујемо све детаље цртежа, да се вежемо за ликове и да се насмејемо кад крава гаврану пожели „цвећан рођендан“. Како су се Мама Му и Гавра упознали популарне шведске списатељице Јује Висландер, са илустрацијама Свена Нурдквиста, овај испит полаже без проблема. Мада седма по реду објављена у оквиру серијала Мама Му, ова шармантна сликовница говори нам како су се радознала крава и скептични гавран први пут срели. И мада није неопходно пратити било какав редослед, она је идеална за упознавање с нашим јунацима пре него што упловимо у остале њихове авантуре.

Дакле, првог дана испаше након дуге зиме Мама Му налетела је на испруженог гаврана с друге стране ограде. Џангризав и помало горд, Гавра се не либи да нам покаже како ово није љубав на први поглед и како је, и поред дивног сунчаног преподнева, ипак нерасположен. А зашто, питате се? Зато што сопствени рођендан мора да прослави сам, без торте, без прославе, па чак и без комадића бајате виршле! Ту на сцену ступа Мама Му, која је спремна да Гаври припреми и прославу и слаткиш, без обзира на то колико се он правио равнодушним. А остало је, како се то каже, историја.

Један од разлога зашто су нам Мама Му и Гавра толико симпатични јесте тај што од првог сусрета видимо очаравајући судар њихових личности. Мама Му свету прилази с безграничним, наивним ентузијазмом, док Гавра на сваку ситуацију реагује неверицом, иритацијом или виспреним, драматичним опаскама. (Али, хеј, он ипак пати од „депрасије“ и то му не смемо замерити!) Верне читаоце и читатељке сликовница Јује Висландер и у новој књизи очекује незаобилазан и нежан хумор у тандему с варљиво једноставним дијалогом, у сјајном преводу Светлане Тот која увек има блистава решења. Дијалози су природни и разиграни (са честим играма речи, довољно јасним и за најмлађу публику), и истовремено позивају децу да преиспитају свет који их окружује. Мама Му одбија да прихвати да неке ствари морају да се раде баш на одређени начин, док је Гавра тај који инсистира на томе да краве треба да се понашају као краве. Дебате су им, као резултат тога, и смешне и неочекивано домишљате. С друге стране, не сме се заборавити важност Нурдквистовог визуелног приповедања, које овим сликовницама даје на још већој живости. Док Гавра у свом хаотичном стилу лепрша по гнезду, не можете одолети а да оком не истражите сваки кутак његове кућице. А док кравице трчкарају ливадом, лако их је разликовати и пребројати, јер је

чак и позадински јунак овде пун експресије и карактеризације. На све то, Нурдквистове илустрације додатно засијају када откријете шале које је за најпажљивије читаоце сакрио у свом цртежу. А то ће вам неминовно изнедрити осмех.

Коначно, сликовница Како су се Мама Му и Гавра упознали функционише толико добро јер је већа од скупине сопствених делова и тиме способна да јасно пренесе вредности иза којих стоји. Налик осталим књигама из овог серијала, она успева да дочара нешто што деца лако разумеју: не морамо бити слични да бисмо се дружили. Понекад су управо разлике оно што пријатељство чини толико драгоценим. А преиспитивања, расправе и тренуци чуђења су управо оно што однос Маме Му и Гавре чини толико драгим и због чега уживамо у читању сликовница о њима. Оливера Митић, преводитељка, списатељица и уредница странице Текст и град

СЦЕНАРИО ЗА РАДИОНИЦУ КАКО СУ СЕ МАМА МУ И ГАВРА УПОЗНАЛИ Трајање радионице: 45 минута Средства: • илустрација маме му; • илустрација гавре;

• илустрација торте (штампана у колору, за уводни део радионице); • папирићи у боји, различитих боја и шара, исецкани; • лепак у стику – више комада;

• илустрација торте за бојење (за свако дете).

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део У уводном делу радионице деци се представљају илустрације краве, гаврана и торте. Илустрације се показују једна по једна, како би деца најпре именовала ликове и предмете које препознају. Након тога радионичар поставља питање које повезује све приказане елементе: Како су повезани гавран Гавра, Мама Му и торта? Деци се оставља простор да на основу илустрација и сопствених претпоставки изнесу различите одговоре. Разговор се наставља питањима која усмеравају дечја запажања: Каква је ово торта? Који дан обележавамо тортом? Шта мислите, за кога је ова торта?

Деца износе своје идеје и претпоставке о томе шта се у причи може догодити и коме је торта намењена. Након кратког разговора и размене мишљења, радионичар

најављује књигу Како су се Мама Му и Гавра упознали и позива децу да кроз читање открију да ли су њихове претпоставке биле тачне.

Централни део

Прича се чита тако да сва деца могу да виде књигу и илустрације. Радионичар током читања мења боју и интонацију гласа прилагођавајући га ликовима: Мама Му има благ, мио и нежан глас, док Гавра говори крештавим, грубљим гласом и помало љутитим тоном. Након читања следи разговор о причи. Радионичар поставља деци питања: Како су се Мама Му и Гавра упознали? Где се Гавра налазио? Шта је радио? Где је онда Гавра отишао? Како се понашао за свој рођендан? А шта је радила Мама Му? Шта мислите, зашто се Гавра правио да није одушевљен њеним поклоном?

Након разговора радионичар предлаже деци да и они припреме рођенданско изненађење за Гавру.

Пре припреме изненађења треба подсетити децу како се дувају свећице на торти. Игра се кратка игра умиривања и саморегулације – дување свећица. Деца треба да испруже једну руку испред себе и рашире прсте. Радионичар им даје инструкцију да удахну на нос, а затим полако издахну на уста. Са сваким издисајем спушта се по један прст, као да се гаси једна свећица на торти. Након тога деца вежбају рођенданску песму. Пре певања радионичар их подсећа на то како је Мама Му певала у причи и проналази тај део текста, који поново изражајно прочита. Затим деца заједно певају песму: Данас нам је ливадаааан, ливадаааан…

После певања деца увежбавају рођендански поздрав онако како га изговара Мама Му: Цвећан рођендан!

У наставку активности свако дете добија илустрацију торте, папириће у боји и лепак. Задатак је да колаж-техником украсе Гаврину рођенданску торту. Деца папирићима додају украсе, свећице и шаре, замишљајући какво би изненађење припремили за Гавру.

Завршни део

Након што деца заврше украшавање, сви стају у круг држећи свако своју торту у рукама. У центар круга поставља се илустрација или играчка Гавре. Деца држе своје торте испред себе као да их поклањају слављенику. Радионичар позива децу да још једном заједно отпевају рођенданску песму коју су претходно увежбавали: Данас нам је ливадаааан, ливадаааан… Потом сва деца углас изговарају поздрав онако како га је изговорила Мама Му: Цвећан рођендан!

Деци можете поделити рођенданске капице ради дочаравања слављеничке атмосфере.

ТИЋА И ДРУЖИНА ВЕСЕЛЕ ЛАМЕ. На задатку: опрема за базен

Написала Ан-Гаел Балп Илустровала Зое План

Превела с француског Зорана Рацков Формат: 15 × 21 cm

Број страна: 40 стр.

Повез: ојачани повез, пун колор Писмо: ћирилица

Година издања: 2026

ISBN: 978-86-529-1428-9

Тића и дружина Веселе ламе, нова стрип-едиција Креативног центра, доноси нам духовите приче пуне динамике, у којима петоро другара довитљиво и оригинално решава свакодневне ђачке заврзламе притом се одлично забављајући.

Прва књига из ове едиције носи наслов На задатку: опрема за базен и приказује нам како један заборављени купаћи може да покрене праву авантуру! Дружина несташних, домишљатих школараца у обичном пропусту другара из одељења проналази повод за нови задатак, који може донети пуно узбуђења и забаве. Када Павле заборави опрему за базен, чини се да је казна неизбежна. Међутим, у помоћ притиче непозвана, али самоуверена и за акцију увек спремна екипа – дружина Веселе ламе, која сваки проблем претвара у незаборавну мисију. Ратоборна Рада, логистичарка Јустина, паметница Јо и помало шепртљасти Војин, предвођени феноменалним иницијатором Тићом, уиграно кују план који подразумева исцртавање детаљне шеме с тајним пролазима, отварање врата чачкалицом, шуњање ходницима, замајавање учитељице и „позајмљивање“ опреме од других ученика, уз много, много смелости… Ипак, низ неочекиваних обрта показаће да ствари ипак не испадну увек онако како је планирано.

Ан-Гаел Балп (1975, Француска) живи и ради у Паризу. Писање романа је њена страст, а књиге које су је одушевљавале у детињству за њу су још увек неисцрпан извор инспирације. Своју фасцинацију светом и доживљаје из детињства жели да пренесе деци сопственим причама. Њен роман Страшна библиотекарка освојио је 2021. године неколико значајних награда. Често учествује на књижевним фестивалима и посећује школе како би код деце подстакла страст за читањем.

Зое План (Француска) илустраторка је и ауторка стрипова позната по својим хировитим и оригиналним дигиталним уметничким делима. Велика је обожаватељка Харија Потера и воли да се бави анимацијом најразличитијих тема из сфере „фандом“ културе. Своје илустрације, које често садрже експресивне ликове и теме инспирисане природом, дели на платформама Инстаграм и Етси..

Зорана Рацков (Кикинда, 1980) завршила је студије француског језика и књижевности на Одсеку за романистику Филозофског факултета у Новом Саду. Књижевним превођењем бави се од 2011. године. За Креативни центар превела је игре картама Чувај се чудовишта и Фудбал за довитљиве, четири књиге из серијала за предшколце Гашина осећања ауторке Орели Шјан Шо Шин, као и графички роман Nowhere Girl Магали ле Иш. Живи и ради у Кикинди.

Приказ стрипа Тића и дружина Веселе ламе О стрипу се често мисли као о форми једноставној за читање, краткој, динамичној и визуелно привлачној. Управо због тога се понекад потцењује његова моћ као алата за развој читалачких вештина. Али стрип је много више од „лакшег текста”: он пружа визуелну подршку, смањује когнитивно оптерећење и отвара врата деци која тек улазе у свет читања. Истовремено, важно је нагласити да стрип нипошто није једноставна нити површна форма: добра стрип-нарација уме да буде изузетно слојевита, пажљиво компонована и способна да на врло нијансиран начин пренесе емоцију, хумор, ритам и значајне теме, често на начин који је једнако богат као и у прозној књижевности.

Тића и дружина Веселе ламе француске ауторке Ан-Гаел Балп одличан је пример како добро направљен стрип може да гради самопоуздање и радозналост код младих читалаца. Али најпре да кажемо о чему се ради у причи, па затим и зашто овај стрип толико добро функционише у пракси. Група школараца стиже у школу. Тог дана планирано је да се иде на базен. Они себе зову Веселе ламе, увек су спремни за акцију и ничега се не плаше. Њихова мисија за тај дан? Да спрече да њихов друг Павле буде кажњен зато што је опет заборавио опрему за пливање. Да би у томе успели, све што треба да ураде јесте да се ушуњају у школу, украду ствари других ученика, отворе једна врата чачкалицама и, наравно, да их при томе не ухвате... Да ли ће им њихова домишљатост и несташлуци омогућити да успешно заврше своју мисију? Сад кад знамо о чему се ради, хајде да видимо зашто овај стрип функционише тако добро као алатка за подстицање мотивације за читање. Визуелно приповедање у овом стрипу постиже нешто што многим књигама не успева: даје младим читаоцима јасан смисао приче пре него што прочитају иједну реч. Почетна сцена школског дворишта показује живо игралиште, где се деца играју, читају и цртају. Свако дете одмах препознаје тај свет. Када се Павле појави са забринутим изразом лица, његова емоција је потпуно читљива само из држања тела и погледа, без иједног слова. То је оно што истраживачи називају „механизмом постепене подршке у разумевању“: слике најпре пружају основну представу ситуације, па када дете напокон прочита облачић „Заборавио сам опрему за базен“, оно само потврђује оно што је већ наслутило. Та потврда је мала али снажна когнитивна награда, и управо је то тренутак када дете почиње да верује себи као читаоцу.

А онда су ту и уводне странице с представљањем ликова, које су, морам рећи, неке од мојих омиљених у целом стрипу. Сваки лик је представљен као фотографија залепљена на страницу свеске, са именом и кратким описом исписаним руком. Изгледа топло, ненаметљиво, као нешто што би и само дете могло да направи на одмору. И пре него што почне права прича, читалац по позама и изразима лица већ закључује да је Рада пуна енергије, да је Јо озбиљан тип, а да се Војин лако уплаши. То није случајно, то је пажљиво осмишљен дизајн који децу учи да „читају“ људе и ситуације, вештину која је корисна далеко изван страница стрипа.

Илустраторка Зое План користи прелепо поједностављен, заобљен стил цртања, који је као створен за овај узраст. Ликови имају велике изражајне очи и јасно читљиве емоције, без сувишних реалистичних детаља који би могли да збуне младе читаоце. Посебно је вредно пажње што је група расно и визуелно разноврсна: деца су различите боје коже, косе и типова тела, а нико није представљен као „другачији“ или истакнут на начин који би деловао дидактички или наметнуто. Све тече природно. И док неко од одраслих можда примети и цени ту одлуку, дете то једноставно види као свој разред, своју екипу, своје пријатеље.

Емоционална изражајност ликова је пак нешто што треба посебно истаћи. Када Тића покрива лице, а изнад главе му је само облак магле, не треба нам ниједна реч да знамо како се осећа. Када читаве странице пролазе без текста, само кроз динамичан кадар потере низ ходник, очи читаоца трче заједно с ликовима. То смањује когнитивно оптерећење читања и држи дете ангажованим, што густом прозном тексту ретко успева. А динамика панела, често три брза реда с кратким дијалозима, ствара ритам који вуче читаоца напред, да чита даље.

Сада долазимо до онога што сматрам најважнијим, а о чему се ретко говори када се прича о стрипу као алатки за читање – до јаза између слике и текста. Јер управо тај јаз и јесте прави мотор учења. Стрип Тића и дружина Веселе ламе вешто је конструисан тако да се пуна шала или поента сцене често открије тек читањем текста, чак и када слика већ даје основну информацију. На једној страници Војин каже да се нада да ће бити нудли на базену, а слика само приказује децу како весело корачају према базену. Тек читањем дете открива да он мисли на пливачке нудле, а не на тестенину, и онда следи смех. Тај смех није безначајан: то је тренутак када дете, можда први пут, искуси да се читање исплатило. Да је вредно потрудити се.

За децу која тек уче да читају ћирилицу, ниво тежине је идеалан. Облачићи су кратки, речник је разговорни, а фонт је разигран, неформалан али читљив. Дете које би се

опирало страници пуној текста овде види да је сваки панел (квадрат) мали, савладив задатак, са наградом која га одмах чека с друге стране. А награда је у изобиљу: смрдљива чарапа, помешани костими за пливање, финална сцена апсолутног хаоса на базену док један мали дечак мирно плива сам... То је унутрашња мотивација у чистом облику. Тело учи да је читање пријатно, и та лекција остаје. На крају, оно што овај стрип чини посебно вредним јесте то што расте с дететом. Деца која не знају да читају могу да прате целу причу само кроз илустрације. Читалац почетник додаје облачиће са кратким текстом. Самопоуздани читалац открива и наративне оквире и временске ознаке и фине шале које се крију између редова. Исти стрип, различита искуства читања, а свако од њих једнако вредно. Јер читање, на крају крајева, није само вештина која се стиче, већ и навика која се гради и љубав која се негује. А Веселе ламе су, показаће се, одлични сарадници у томе. Драгана Радановић, стрип-ауторка и истраживачица визуелног приповедања

СЦЕНАРИО ЗА РАДИОНИЦУ ТИЋА И ДРУЖИНА ВЕСЕЛЕ ЛАМЕ. НА ЗАДАТКУ: ОПРЕМА ЗА БАЗЕН Трајање радионице: 45 минута Средства:

• ранац – са купаћим костимом, наочарима за роњење, пешкиром; • илустрација чланова дружине; • прича у сликама;

• задатак за илустровање (за свако дете); • фломастери.

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део У уводном делу радоничар износи ранац са опремом за базен (наочаре за роњење, купаћи костим, пешкир) и показује га деци.

Шта мислите, чему служи све ово у ранцу? Где употребљавамо ове предмете? Где бисмо понели ранац са овим стварима? Када деца закључе да је у питању опрема за базен, радионичар саопштава деци да су у праву, али да тај ранац не припада њему већ једном од чланова дружине Веселе ламе.

Радоничар затим упознаје децу са члановима дружине тако што им показује илустрације чланова и кратко их представља деци.

Централни део

Радоничар чита стрип/причу до 24. стране. У тренутку када се радња развија ка кључном заплету, радоничар прекида читање и усмерава разговор са децом: Шта мислите да ће Веселе ламе урадити сада?

Да ли ће признати учитељици шта су урадили? Шта мислите, како ће учитељица реаговати? Шта бисте ви урадили у тој ситуацији? Деци се оставља довољно времена да изнесу своје одговоре. Радоничар подстиче различите идеје и маштовита тумачења, без вредновања тачности одговора.

Читање са предвиђањем је техника која се користи у тренуцима када радња постаје напета или достиже преокрет. Циљ ове технике је да се повећа мотивација за слушање и деца подстакну да се активно укључе у разумевање текста.

Након разговора радоничар наставља читање до 34. стране. Потом се деци приказују само илустрације, без текста (прича у сликама). Радоничар даје инструкцију: Погледајте слике и покушајте да откријете како се ова прича завршава. Деци помажемо питањима: Шта видите на сликама? Шта се овде дешава? Како би могла да се заврши прича? Радоничар може позвати неко дете да исприча завршетак приче на основу слика.

Завршни део

Радоничар саопштава деци да су и они постали део дружине Веселе ламе.

Деци се дају папири на којима треба да нацртају себе као члана дружине, по узору на слике чланова дружине с почетка приче, и да додају кратак опис: шта воле, шта не воле, по чему су посебни...

Када деца заврше, радионичар поставља све радове на видљиво место како би сви чланови дружине били видљиви.

ГОСПОДИН СНОХОДИЋ И СЕДАМ СВЕТСКИХ ЧУДА Написао и илустровао Маури Кунас

Превела с финског Душица Божовић Формат: 23 x 29 cm

Број страна: 60 стр.

Повез: тврди повез, пун колор Писмо: ћирилица

Година издања: 2026

ISBN: 978-86-529-1446-3

Седам светских чуда и један поспани туриста!Пођите на невероватно путовање с господином Сноходићем, чувеним месечаром града Шаповца! Као један од седам срећних добитника лутрије робне куће „Јумпура“, он ће посетити египатске пирамиде, Кинески зид, Таџ Махал, Венецију, Нијагарине водопаде, Ускршње острво и Рио де Жанеиро. Успут ће, на својим месечарским походима, изазивати праву пометњу – очараће змије у Индији, умотаће се у тоалет-папир као мумија у Египту, у Кини ће спасти драгоцену вазу…

Ова чудесна сликовница Маурија Кунаса очараће све љубитеље духовитог цртежа и необичних путовања и можда вас чак навести да промените план за летовање...

Чувени илустратор Маури Кунас један је од најпознатијих финских аутора и илустратора за децу. Познат је по живим, детаљним илустрацијама које преносе много више од речи и које се могу читати изнова и изнова. Кунасова каријера траје већ пола века. Прву сликовницу је објавио 1975. године и она је најавила почетак његове спектакуларне илустраторске каријере. Добитник је бројних награда, а његове књиге преведене су на више од тридесет језика.

Душица Божовић (Горњи Милановац, 1983), лингвисткиња, наставница језика и преводитељка, дипломирала је и завршила мастер студије на Групи за српски језик и књижевност с општом лингвистиком на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Касније се школовала у Финској, где је завршила наставничке педагошке студије, као и мастер из лингвистичког диверзитета и дигиталне хуманистике на Универзитету у Хелсинкију. За Креативни центар је превела три сликовнице из серијала Крофница Колачић Нинке Реиту и роман за основце Браћа металци Антија Халмеа. Живи и ради у Финској.

Приказ књиге Господин Сноходић и седам светских чуда Књижевност за децу одувек је била прозор у свет, али у савременом друштву она је нешто много значајније – дететово прво путовање које му омогућава да пређе границе без напуштања топлине свог дома. Упознавање нових култура кроз сликовнице и књиге за младе није само едукативни процес, то је емоционално путовање које обликује будуће грађане света учећи их емпатији, толеранцији и разумевању различитости. Уместо да се плаше онога што не познају, деца кроз приче знатижељно истражују различите обичаје, језике и традиције.

Господин Сноходић и седам светских чуда је шармантна и маштовита прича која спаја сањалачку природу детињства с величанственом историјом света. Наш јунак је месечар и путник који жели да обиђе седам светских чуда. Он путује кроз своје снове и, месечарећи, несвесно решава сложене ситуације, од спасавања драгоцене Цонгове вазе у Кини, преко откривања древног обелиска у Египту, до стварања заменског карневалског костима у Бразилу. Његов лик је симбол дечје радозналости која не познаје границе – ни физичке, ни логичке. Господин Сноходић је и симбол дечје доброте и спремности да помогне свакоме у невољи. Едукативни слој ове књиге нуди кратке и важне информације о седам светских чуда. Деца на суптилан начин уче о: пирамидама у Египту, Великом кинеском зиду, прелепој палати Таџ Махал у Индији, о Венецији, карневалу у Рио де Жанеиру, статуама на Ускршњем острву и великим Нијагариним водопадима. Кроз веома сажете али фино осмишљене реченице сазнајемо пуно о овим знаменитостима.

Једна од највећих предности оваквог начина учења је моћ детаља. Деца неосетно и прецизно уче о вредности кинеских ваза, укусним шпагетима у Венецији, специјалним карневалским костимима у Бразилу, звуцима фруле која буди змије у Индији, свадбеном обичају на водопадима Нијагарe и о крави као светој животињи у Индији. Сви ови занимљиви детаљи су веома вешто и креативно допуњени изузетним илустрацијама. За сваку информацију, активност или догађај постоји илустрација која одлично допуњава оно о чему дете чита или слуша. Ова књига са читаоцима комуницира кроз речи и слике истовремено. Када читаоци прочитају књигу Господин Сноходић и седам светских чуда, сасвим сигурно ће пожелети да је одмах читају поново.

Хумор је још једна од вредности ове књиге. Наш главни јунак доспева у низ ситуација које изазивају смех и радост код најмлађих читалаца. Тако смех и забава постају додатна мотивација за даља истраживања нових знаменитости и чуда у свету.

Сусрет с другим културама помаже деци да боље разумеју свет око себе, као и сопствени идентитет. Упоређујући своју културу са културама које упознају из књига, деца стварају равнотежу између знања о сопственом пореклу и нових сазнања о другим народима и њиховом наслеђу. Прихватајући различитости, деца уче да је овај наш чудесни свет заправо мозаик равноправних и једнако вредних делова.

Татјана Родић, ауторка књига С децом око света

СЦЕНАРИО ЗА РАДИОНИЦУ ГОСПОДИН СНОХОДИЋ И СЕДАМ СВЕТСКИХ ЧУДА

Трајање радионице: 45 минута Потребан материјал: • исписана реч СНОХОДИЋ;

• пикто-запис речи СНОХОДИЋ;

• илустрације сфинге, пирамида и мумија;

• књига Господин Сноходић и седам светских чуда; • шаблони фараонских капа;

• самолепљиви циркони за фараонске капе (могу се наћи код кинеза).

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ

Уводни део Радионичар показује деци исписану реч СНОХОДИЋ и позива их да пажљиво погледају слова. Говори им да ће ускоро упознати једног необичног књижевног лика који се тако презива. Поставља питања: Шта пише овде?

Које мање речи препознајете у овој речи?

Да ли можете да откријете како је господин Сноходић добио своје презиме?

Након дечјих одговора и претпоставки, радионичар показује пикто-запис речи и заједно с децом долази до решења. Које две речи су се сакриле у презимену Сноходић?

Деца закључују да се презиме може повезати са сном и ходањем, па откривају да се господин Сноходић тако презива зато што хода у сну. Радионичар затим најављује полазак на путовање у Египат кроз једну од најзанимљивијих прича о господину Сноходићу.

Централни део Током путовања у Египат моћи ћемо да видимо много тога. Радионичар показује илустрације сфинге, пирамида и мумија. Да ли знате шта је приказано на овим сликама? Шта сте већ чули о Египту?

Како би децу припремио за читање књиге, заинтересовао их и допринео динамици активности, радионичар их мотивише да учествују у кратким физичким активностима.

Деца прво треба да покушају да заузму положај сфинге. Лежећи на стомаку, ослањају се на подлактице и подижу главу, баш као велика камена сфинга. Затим треба да заједно саграде пирамиду од својих тела. Деца стају у круг и нагињу се према средини покушавајући да споје руке изнад глава и направе облик пирамиде. Уколико је група већа, деца се поделе у неколико мањих група како би свака група направила своју пирамиду. Након активности радионичар чита део књиге који се односи на путовање господина Сноходића кроз Египат. По завршетку читања разговара с децом:

Шта је господин Сноходић видео у Египту? Шта вам је било најзанимљивије?

Завршни део Радионичар саопштава деци да је на реду фараонски плес с господином Сноходићем.

Деца имају задатак да украсе своје фараонске капе самолепљивим цирконима, које лепе на места означена тачкама. Док деца раде, може се покренути разговор о томе какви би они били фараони и фараонке: Како би се звало твоје краљевство?

Које би било главно правило у њему? По чему би те људи памтили?

Када заврше са украшавањем, деца прислањају своје фараонске капе и претварају се да су владари древног Египта. За крај радионице организује се фараонски плес. Деца се крећу просторијом уз музику, поносно носећи своје круне и изводећи покрете инспирисане древним Египтом.

Радионичар захваљује деци на учешћу и подсећа их да са господином Сноходићем могу отпутовати у разне земље и упознати и остала светска чуда.

МИС МАЦА 1.

Случај Канаринац Написао Жан-Лик Фромантал Илустровала Жоел Жоливе

Превела с француског Оља Петронић Формат: 15 x 23 cm

Број страна: 64 стр.

Повез: меки повез, пун колор Писмо: латиница

Година издања: 2026

ISBN: 978-86-529-1447-0

У првом делу популарног француског стрип-серијала Мис Маца решава случај отмице Слабинца, вољеног канаринца старог господина Титуле. Трагајући за несталом птичицом, наша јунакиња упознаје врло чудан пар: ззззаводљиву Дорис и брбљивог пса Жан-Пøла. Злочинци вребају и опасност расте… Биће потребна сва мачја вештина младе детективке да би се открила невероватна истина…

„Мис Маца“ је серија графичких романа за децу у којима необична детективка води истраге крећући се нечујним кораком. Ипак, када исуче канџе, онда кида… У својеврсном омажу скандинавском ноару, проницљива Мис Маца решава мистериозне случајеве у измишљеном скандинавском свету пуном бизарних ликова, магловитих пејзажа, необичних имена, апсурда и хумора. Ко почне да чита, тешко ће се зауставити… Жан-Лик Фромантал (1950) рођен је у Тунису. Аутор је стрипова и књига за децу с јединственим печатом фантастике. Најчешће сарађује са илустраторком Жоел Жоливе. Поред писања за децу, ради као издавач и сценариста анимираних филмова (филм Лулу, невероватна тајна проглашен је 2014. године за најбољи анимирани филм у Француској).

Жоел Жоливе (1965) рођена је у Француској. У свом раду најчешће користи технику линореза. Веома је умешна у стилизацији, са истанчаним смислом за детаље. Сарађује са многим издавачким кућама у Француској. Жан-Лик Фромантал и Жоел Жоливе препознатљив су тандем у свету књижевности за децу. Воле да стварају фантастичне приче комбинујући своје таленте: с једне стране сценаристичку вештину и јединствен стил приповедања аутора који долази из света стрипа, а с друге духовито посматрање чувене илустраторке, уједно и линорезачице. Између осталих, заједно су објавили књиге: Упс!, 10 малих пингвина, 365 пингвина, Медвед против времена, као и чувену едицију графичких романа Мис Маца.

Оља Петронић (Ваљево, 1970) преводи с француског језика. Превођење јој није само посао и струка него и страст због које може пробдети ноћ тражећи погодно преводилачко решење. Преводила је дела Анрија Бергсона, Мишела Фукоа, Бруна Латура, Феликса Гатарија, Алена Бадијуа, Франца Фанона, Жака Рансијера, Лејле Слимани, Ани Ерно, Пјера Леметра. Добитница је награда Бранко Јелић (2015. и 2023) и Милош Н. Ђурић (2017). Живи и ради у Новом Саду.

Мис Маца – детективка пред замршеним клупком Случај Канаринац први је део стрип-серијала о авантурама промућурне детективке Мис Маце. У најкраћем, реч је о кримићу за децу. То је штиво у ком се преплићу мистерија и комедија, саздано у атмосфери ноара. Плејаду питорескних ликова предводи маштовито осмишљена главна јунакиња, наизглед готово антропоморфна истражитељка, која у недостатку посла није у ситуацији да бира задатке. Тако ће се уплести у један привидно баналан случај – нестанак наизглед обичног канаринца. Међутим, у ваљаним причама ствари су ретко онакве каквим нам се чине, те ће се случај недостојан реномеа искусне детективке убрзо претворити у праву заврзламу, која ће задржати пажњу читалаца све до неочекиваног расплета. И остали ликови су забавни у својој сасвим неочекиваној ексцентричности, а хумор с којим ће се читаоци срести довољно је суптилан да ће истовремено захтевати и мисаоно ангажовање и измамити смех. Иако је ово дело превасходно намењено млађима, постоје референце на друга уметничка дела, попут духовитог омажа славној слици Ноћне птице Едварда Хопера, које нам указују на то да је ауторски тандем мислио и на старији аудиторијум.

Сценарио Жан-Лика Фромантала довољно је забаван, и свакако намењен пре свега млађој читалачкој публици. Он с умећем поједностављује заплете, успешно избегавајући да их банализује. Уз то, Мис Маца је сасвим привлачан карактер, који ће нам прирасти за срце и пожелећемо да читамо и о другим њеним авантурама. Цртеж Жоел Жоливе се пак можда неће свидети конзервативним читаоцима који у стрипу траже искључиво реалистичан израз, али ће разбарушеност њене готово детиње линије бити интересантна љубитељима новог француског таласа у стрипу. Њена

стилизација дала би се упоредити са оном, сада већ савременог класика, Жоана Сфара, а код које је доследност анатомији и перспективи подређена стрипској динамици и течном секвенционалном приповедању. Оно што је најважније, у сваком тренутку читаоцу је јасно шта се на цртежу дешава. А то није мало. Цео стрип је у колору, а структура табли је таква да се најчешће састоје од једног до три кадра. То читање чини брзим, али такође цртачици омогућава да кадрове испуни детаљима који ће читаоцима задржати пажњу и смишљено их увући у цртеже.

Ако се осврнемо на домаће издање у изведби Креативног центра, можемо бити сасвим задовољни. Код лиценцираног стрипа изузетно је важно да добијемо добар превод са изворног језика. Оља Петронић, наша еминентна преводитељка, посебно омиљена међу љубитељима франкофоног стрипа, на очекиваној је висини задатка. Дело које читамо питко је, а врцавост дијалога успешно је пренесена у српски језик. Ако се осврнемо и на упис текста, у стрипу такође важан сегмент припреме књиге, морамо приметити да би се у облачиће и дидаскалије овог дела можда боље уклопио карикатуралнији уместо класичног безсерифног фонта (мада је издавач у томе пратио фонт оригинала трудећи се да пружи најприближнију верзију), али је зато ретушираним натписима који су неизоставно морали бити преведени – новински чланци, плакати на зидовима – Јакша Лакићевић вештом типографијом такође допринео угођају читања. Мис Маца 1. Случај Канаринац неконвенционалан је детективски стрип који кокетира са апсурдом и који ће забавити и заинтригирати најмлађе читаоце, али ће, сва је прилика, измамити осмех и код оних старијих. То је управо једна од најдрагоценијих вредности стрипа као уметности. Истовремено може бити и први корак у свет читања, али и дело високог естетског домета. Милан Јовановић, преводилац, уредник и издавач

СЦЕНАРИО ЗА РАДИОНИЦУ МИС МАЦА 1. СЛУЧАЈ KAНАРИНАЦ Трајање: 45–60 минута Потребан материјал:

ГОСПОДИНУ ТИТУЛИ ЈЕ ОТЕТ КАНАРИНАЦ

• папир с натписом: господину титули је отет канаринац; • слике осумњичених (дорис и жан пол);

• траг 1: кодирани запис (симболи + табела симбола и слова); • траг 2: облачићи с помешаним словима;

• траг 3: лист са спајањем тачкица (драгуљ); • слика човека/жене за трансформацију; • папир и бојице.

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део Радионичар најављује деци да ће упознати детективку Мис Мацу, којој је тренутно јако досадно. Следи читање само прве стране првог поглавља.

Радионичар каже деци: Међутим, дешава се преокрет, па показује папир на коме је исписано: ГОСПОДИНУ ТИТУЛИ ЈЕ ОТЕТ КАНАРИНАЦ. Хајде да сазнамо што више о томе.

Радионичар наставља читање до краја првог поглавља. Након читања поставља деци питања: Када је господин Титула добио канаринца? Ко му га је поклонио? Зашто мисли да му је отет?

Централни део

Након разговора с Титулином снајом Мис Маца има нове осумњичене. Радионичар театрално показује деци слику осумњичених.

Дорис и Жан Пол су слагали Мис Мацу у вези са адресом пет-шопа у ком су купили канаринца, што ју је навело на сумњу. Ево трагова на које је наишла.

ТРАГ 1

Деца добијају папир с кодираним записом у коме су симболи уместо слова. Имају задатак да сваком симболу доделе одговарајуће слово користећи табелу симбола и слова.

Добијају реченицу: ЖЕНА ЗМИЈА.

Радионичар доприноси мистериозној атмосфери чуђењем и различитим гримасама, а онда децу наводи на други траг.

ТРАГ 2

Деца добијају облачиће са словима. Имају задатак да слова из оба облачића поређају тако да добију нову реч. Решење је: ЧОВЕК ПАС.

Радионичар деци поставља питања: Шта мислите, на шта се ово односи? Ко је жена змија? А ко је човек пас? Какве то везе има са случајем?

ТРАГ 3

Деца добијају лист са силуетом драгуља. Задатак је да спајањем тачкица исцртају његов облик.

САВЕТ ПЛУС: Уколико радионичар примети да деца брзо решавају задатак, може их упутити да обоје драгуљ.

Након тога радионичар подстиче децу да нагађају постављајући им питања и охрабрујући их у размишљању. Додаје и своје идеје како би мотивисао децу да учествују у решавању мистерије.

Завршни део

Хајде да сазнамо како је и зашто све ово повезано са случајем.

Радионичар чита део текста под насловом Аниморфозе и открива деци да је Титула био славни мађионичар који је на сцени претварао змију у жену. Нико није знао да је то радио помоћу Ражиног ока, чудесног драгуља. Након читања, радионичар поставља питања деци: Да ли вас је нешто изненадило?

Да ли сте очекивали овакво разрешење? Шта је аниморфоза?

Можете ли да наведете пример?

Радионичар говори деци да сада и они имају моћ Ражиног ока. Задатак деце је да особу са слике „претворе“ у животињу тако што ће доцртати животињске делове тела.

Деца затим показују своје радове. Радионичар на крају похваљује децу и истиче да су заједно били део детективске истраге!

ФАНТАСТИЧНИ АУТОБУС Написао и илустровао Јакоб Мартин Стрид С данског превео Радош Косовић Формат: 23,5 × 30 cm Број страна: 212 стр. Повез: тврди повез Писмо: латиница

Година издања: 2026

ISBN: 978-86-529-1493-7

Фантастични аутобус данског аутора и илустратора Јакоба Мартина Стрида, у издању Креативног центра и сјајном преводу Радоша Косовића, долетео је и на српско књижевно небо. Овај чувени илустратор је пуних 15 година радио на свом великом делу (свакако највећем, јер тежи преко невероватних два килограма, док је ширина странице 40 цм). Нашим читаоцима књига је доступна у нешто мањој, практичнијој форми, ширине 30 цм и тежине килограм и по!

Чаробно је искуство листати маштовите странице ове велике књиге, испуњене фасцинантним илустрацијама. Ово је прича о томе како су малени Таку и Спир и њихове комшије били присиљени да се иселе из свог насеља због доласка багера који руше све пред собом. Ова довитљива и сложна дружина направила је Фантастични аутобус, невероватно возило са преко десет точкова и четири мотора од 18.500 коњских снага. Како би спасли живот малом Тимоу, морали су да пређу 100.000 километара и дођу до срећне земље. Сваком ко завири у ово раскошно дело, првенствено засновано на грандиозним цртежима рађеним руком, у акварел техници, и препуним детаља, загарантован је врхунски естетски ужитак. Осим тога, Фантастични аутобус нам доноси и вишеслојну дирљиву причу за децу, али и изразиту критику друштва, па ће подједнако снажно комуницирати како с најмлађима, тако и са одраслим читаоцима.

Јакоб Мартин Стрид (Копенхаген, 1972) започео је каријеру као цртач стрипова у данским дневним новинама Политика. Његов бунтовнички, хумористички и поетски дух наставио је да се развија и у књигама за децу, које су убрзо освојиле данску публику, али и пажњу деце широм света. Добио је неколико награда, од којих су најзначајније Награда за илустрацију Министарства културе Данске и национална награда The Crown Prince Couple’s Culture Prize. Његова књига Невероватна прича о џиновској крушци преточена је у анимирани филм, који је премијерно приказан у Данској 2017. године, а наша публика га је видела на 46. Фесту 2018. године, у оквиру дечјег програма Фестић.

Приказ књиге Фантастични аутобус Фантастични аутобус Јакоба Мартина Стрида је најобимније, најкомплексније и најамбициозније дело аутора који је већ познат овдашњим читаоцима по луцкастим и надреалним авантурама Мимба Џимба, Мамба Џамба, Тапира, Гепарда и осталих јунака једног посебног универзума који је он створио.

Ово је такође и најтеже дело, и то у оба значења речи. С више од двеста страна и у огромном формату, књига ће сигурно бити једна од дословно најтежих у бибилиотеци вашег детета. Такође, за разлику од претходних књига, тема живота и смрти присутна је од самог почетка приче, тако да је ово и најозбиљније Стридово дело. Наравно, то не значи да је књига сувише озбиљна. Мотиви који су нам већ познати, и због којих волимо Стридове књиге, попут чудних возила, запетљаних, па чак и сасвим магичних техничких решења и ликова с којима се можемо поистоветити, присутни су у изобиљу.

У овој модерној бајци борба добра и зла представљена је кроз судар старог и новог, природе и бетона, благостања и прогреса. Пратимо судбину мале заједнице животиња из приморског градића Анстар Ситија. Оне су приморане да живе у гету, тј. фавели коју су саме направиле, али су чак и ти скромни домови у опасности пред најездом агресивне новоградње. У једној од склепаних кућица мали јазавац Тимо лежи тешко болестан због загађења које гуши град. Једина нада за његово оздрављење јесте митски шафран-љиљан који, по легенди, лечи све болести, а расте у далекој земљи Баланки. И тада креће луда авантура – наши јунаци праве фантастични аутобус: возило с више од десет точкова, четири мотора и невероватних 18.500 коњских снага, с кухињом, собама за спавање и свим стварима неопходним за живот. То је права модерна Нојева барка, у коју се усељавају скоро сви становници угроженог насеља и крећу на далек пут. Док пратимо наше јунаке у животној авантури, ми одрасли примећујемо и јасан друштвени подтекст, тј. мноштво актуелних тема, као што су миграције становништва, трка за профитом, искориштавање слабијих, повезаност капитализма и рата. Међу-

тим, те поруке се провлаче на тако суптилан начин да никад не оптерећују најмлађе читаоце, а одраслима остављају довољно простора да о овим озбиљним и сложеним темама разговарају с децом на начин који сматрају најбољим.

Стриду је требало пуних петнаест година да заврши ово дело, и када видите колико детаља има свака од више од двеста страница, биће вам потпуно јасно и због чега је креативни процес тако дуго трајао. Све врви од ликова, машина и духовитих форица због којих се ово дело чита изнова и изнова. Гарантовано ћете се, док га будете читали с дететом, враћати на исте странице ко зна колико пута, јер ћете сваки пут открити нешто сасвим ново, што вам је у претходном читању промакло.

Фантастични аутобус није само већа и тежа књига од претходних Стридових дела – она је и емотивно зрелија, храбрија због тема којима се бави, а опет је и потпуно верна ономе што нас је већ освојило код овог аутора: машти, хумору који разумеју и млађи и старији читаоци, и најважније – нади и оптимизму да ће добро увек на крају победити уколико будемо сложни. Виктор Марковић, Њуз.нет

СЦЕНАРИО ЗА РАДИОНИЦУ ФАНТАСТИЧНИ АУТОБУС Трајање радионице: 60 минута Потребна средства: • књига фантастични аутобус;

• једна књига уобичајеног формата ради поређења;

• кутија с картицама на којима су приказани различити цветови; • папир за цртање;

• дрвене бојице, фломастери или воштане боје.

СИЖЕ РАДИОНИЦЕ Уводни део Радионичар пита децу: Да ли сте спремни да држите вероватно најтежу књигу коју сте икада видели? Пружа деци књигу Фантастични аутобус и позива их да је држе, разгледају и упореде с књигом уобичајеног формата.

Након што деца поделе своја запажања, радионичар говори: Ова књига тешка је чак килограм и по! А знате ли шта је још занимљиво у вези са њом? Исти човек ју је и написао и илустровао.

Радионичар подстиче децу да опишу књигу. Поставља им питања: Шта прво примећујете када је погледате? По чему се разликује од других књига? Какву причу очекујете када видите овако велику књигу?

Уколико желимо да неку књигу приближимо одређеном узрасту, не морамо се ослањати искључиво на њену радњу. Полазиште могу

бити и њене особености. Књига Фантастични аутобус истиче се својом величином, импресивним изгледом и тежином, што представља снажан мотивациони подстицај за почетак радионице.

Централни део Радионичар говори: Хајде да откријемо шта је то код ове књиге тако фантастично.

Следи читање књиге до 17. стране. Деца се упознају с главним јунацима и њиховим необичним задатком.

Након читања радионичар поставља питања: Да ли мислите да цвет шафран-љиљан заиста постоји? Где би могао да расте? Да ли ће га јунаци пронаћи? Како мислите да ће отпутовати до њега?

Радионичар потом говори: Они су на пут кренули Фантастичним аутобусом. Хајде да видимо куда их је све одвео. Заједно с децом прелистава књигу и показује им илустрације, уз повремене коментаре о томе шта се на страницама може видети. Када стигну до странице 167, радионичар поставља питања: Где се сада налази аутобус? Каква су ова поља која видите? Шта све расте на њима? Након разговора радионичар чита причу до краја.

По завршетку читања разговара са децом: Да ли сте очекивали овакав крај? Који вам је део путовања био најзанимљивији? Који необичан цвет бисте ви волели да пронађете?

Завршни део

Радионичар говори: У овој причи постоји цвет који помаже другима. Хајде да сада и ми осмислимо потпуно нове, чудесне цветове.

Свако дете из кутије извлачи две картице на којима су приказани различити цветови. Деца имају задатак да:

• запамте која су два цвета извукла;

• осмисле потпуно нов цвет који ће настати спајањем њихових особина; • нацртају тај цвет;

• смисле како се он зове;

• испричају коме и на који начин њихов цвет помаже.

Након завршетка рада деца представљају своје необичне цветове и њихове моћи.

Радионичар завршава радионицу похвалом, истичући да су деца, баш као и јунаци приче, показала маштовитост и створила свет у коме чудесни цветови могу да помогну свакоме коме је помоћ потребна.

САМОЕВАЛУАЦИЈА Да би радионице биле све успешније, важно је да радионичар након сваког сусрета с децом размисли о томе како је радионица протекла. Самоевалуацију треба схватити као прилику за сагледавање онога што је било добро, шта је највише ангажовало децу и шта би се на наредној радионици могло прилагодити и побољшати.

АТМОСФЕРА

Да ли су деца била ангажована у давању одговора и учествовала у дискусији? Да ли је атмосфера била опуштена, подстицајна и безбедна за изражавање различитих идеја? Да ли су деца показивала радост и задовољство током радионице?

СРЕДСТВА Да ли је било довољно средстава за сву децу? Да ли су материјали и средства за рад били адекватно припремљени и лако доступни деци? Да ли су средства и материјали деци превише одвлачили пажњу? Да ли су одабрана средства омогућила деци да самостално изразе своје идеје?

ЧИТАЊЕ Да ли је читање било изражајно, јасно и прилагођено темпу деце? Да ли је књига током читања била окренута ка деци тако да су могла да прате и текст и илустрације? Да ли су интонација, ритам и паузе током читања помогли деци да боље разумеју причу?

УКОЛИКО ИМАТЕ ДВА ИЛИ ВИШЕ НЕГАТИВНИХ ОДГОВОРА КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА АТМОСФЕРУ Атмосфера у великој мери утиче на то колико ће деца бити слободна, спонтана и активна. Ако сте приметили мањак учешћа или затвореност, покушајте да на почетку наредне радионице искористите кратку игру повезану с темом књиге. Таква активност може да буде мотивација за дечје активно учешће током радионице. Током разговора постављајте додатна, подстицајна питања, дајте личне примере и оставите довољно времена деци да одговоре. Сваку иницијативу похвалите – чак и када одговор није потпун, важно је да је дете учествовало. Створите простор у коме ће се сваки глас чути и вредновати.

УКОЛИКО ИМАТЕ ДВА ИЛИ ВИШЕ НЕГАТИВНИХ ОДГОВОРА КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА СРЕДСТВА

Недовољно припремљена средства могу довести до конфузије, чекања или фрустрације код деце. Препоручујемо да пре почетка радионице проверите да ли су сви материјали функционални и да ли их има довољно. Организујте простор тако да деци материјали

буду доступни тек када заиста почне рад са њима – тако ћете задржати фокус на причи или упутствима. Увек имајте резервне примерке за случај да нешто недостаје или се оштети.

УКОЛИКО ИМАТЕ ДВА ИЛИ ВИШЕ НЕГАТИВНИХ ОДГОВОРА КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА ЧИТАЊЕ

Читање наглас представља кључни тренутак сваке радионице. Уколико осетите да деца нису била довољно пажљива или им је прича остала нејасна, пре следеће радионице додатно увежбајте читање – водите рачуна о темпу, интонацији, паузама и изразима. Док читате, обавезно окрените књигу ка деци и показујте илустрације. Деци су визуелни елементи често подједнако важни као и сам текст. Ако књига има дијалоге, слободно их оживите променом гласа, мимиком или покретима – не морате бити глумац, али је свако оживљавање приче добродошло. На тај начин подржавате разумевање, задржавате пажњу и развијате код деце љубав према читању.