Прасенце закуца на пачетова врата. У устима држи цуцлу. Паче провири кроз прозор. „У-ја, прасенце, видим те. Да ли хоћеш да се играмо жмурке?“
Прасенцету се идеја допала па климну главом. Покуша и да се насмеје, али не може од цуцле.
Паче и прасенце појурише у башту. Прасенце се закикота и хоп, цуцла му испаде из уста. „Сад не можеш да је узмеш“, рече паче, „прљава је.“