Лора Џејмс
Њушкала: Откриће диносауруса
Илустровала Чарли Олдер
Прво издање
Наслов оригинала
Laura James
News Hounds: The Dinosaur Discovery
Text copyright © Laura James, 2022
Illustrations copyright © Charlie Alder, 2022
This translation of News Hounds: The Dinosaur Discovery is published by Kreativni centar by arrangement with Bloomsbury Publishing Plc.
За издање на српском језику © Креативни центар, 2023 Сва права задржана
Превод: Татјана Милосављевић
Уредница: Ирена Јовановић
Лектура: Невена Живић
Припрема за штампу: Татјана Ваљаревић
Издаје
Креативни центар
Београд, Градиштанска 8 • Тел.: 011 / 30 88 446
www.kreativnicentar.rs • e-mail: info@kreativnicentar.rs
За издавача: Љиљана Маринковић, директорка
Штампа: Калиграф, Београд
Тираж: 2000
Година штампе: 2023
ISBN 978-86-529-1186-8
Врата су се затворила, пиштаљка је писнула и градски
воз са перона 1 у Малим Барама
кренуо је тачно на време. Боби
је махнуо репом. Био је сигуран
да на читавом свету не може
постојати ништа што би могао
волети више
Шеф станице Тома сагнуо
се и почешкао Бобија иза ува.
Возове и Тому, исправио се Боби, трчкарајући поред њега.
„Ко је добра куца?“, довикну
му Ашок, власник станичног
кафића, и Боби притрча да узме
бисквит. Знао је да га Ашок држи у руци.
Возове, Тому и посластице из
кафића.
Задовољан, Боби је мирно седео
док су Тома и Ашок кратили
време ћаскајући.
После извесног времена, тихо
је зацвилео. Кад Тома није обратио пажњу, благо га је повукао за ногавицу. Требало је да ускоро пристигне следећи воз.
„Боби ме подсећа да стиже воз
на споредни колосек“, рече Тома.
„Немој никоме да кажеш, али он
је прави шеф станице!“
Ашок се насмејао и потом се
свако вратио свом послу. Боби је проверио да ли Тома на време
спушта безбедносну рампу пред
долазак воза. Пристигао је тачно
у секунд! Боби је уживао у овоме.
Али, неколико тренутака
касније, Боби је спазио проблем.
Воз са споредног колосека јесте
на време ушао у станицу, али
сада је каснио у поласку, и то
читав минут! Отишао је да види
зашто машиновођа није
затворио врата на вагонима.
На стражњем крају воза, господин Маркус – Боби га је
знао као власника старинарнице
изгледао је веома љут. Мучио
се да превуче нешто на
платформу. Боби је залајао на
узбуну и притрчао да види
може ли да помогне.
Господин Маркус је вукао псећи
поводац. Када је пришао ближе, Боби је схватио да на вратима
вагона стоји најневероватнија
керуша коју је икада видео. Имала
је дугачко глатко крзно и весео
поглед. Била је боје
Бобијеве омиљене
посластице и
мирисала је на
сено.
Нервозно је завиривала у празнину
између воза и руба перона.
„Полази већ једном, глупачо
четвороножна!“, узвикну господин
Маркус.
Боби је био пренеражен овим
ружним речима, а уз то, било му је
јасно да је керуша толико уплашена
да је никаква вика неће убедити
да сиђе.
Ускочио је у вагон и стао поред
ње. Испратио је њен поглед
усмерен у празнину. Онда се
присетио да је и њега некада
овај празан простор између воза
и перона застрашивао.
„Није тако страшно
као што изгледа“, тешио ју је.
Погледала
је у његове
кратке ноге, а онда у своје
дугачке.
„Ако ја могу да скочим на перон“, рече јој Боби, „онда сасвим сигурно можеш и ти.“
Она подиже обрву.
„Пази сад.“ Боби скочи на перон. „Лако је!“, рече, ускочивши натраг
у вагон. „Погледај, чак могу да
прескочим
степеник!“
Успео је, на шта
је она само
слабашно
махнула репом.
ЊУШКАЛИМА
АлиДИНОСАУРУСУ!
може ли Боби да спречи
откриће
Бисерке?