Ђузепе Чула, Виторио Романо
ВУКОВИ У МАГЛИ КОСОВО: ОУН ТАЛАЦ МАФИЈЕ И САД
Превео са италијанског језика Лазар Мацура
Београд 2010
Назив дела у оригиналу: Giuseppe Ciulla, Vittorio Romano LUPI NELLA NEBBIA KOSOVO: L’ONU OSTAGGIO DI MAFIE E USA Editoriale Jaca Book Spa, Milano © 2010
Copyright © НК Јасен ДОО 2010
САДРЖАЈ
Захвалност ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 7 Увод ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 9 Први део Пролог: „Бомбардовали смо погрешне“ ����������������������������������������������������� 13 „Do you know Lamborghini?“ ����������������������������������������������������������������������������� 5 „Спремни смо да се боримо“ ������������������������������������������������������������������� 21 Боље је било с Титом ��������������������������������������������������������������������������������� 26 27. април 1999 . ����������������������������������������������������������������������������������������������������� 29 „На Балкану смо, луче“ ��������������������������������������������������������������������������������������� 35 Други део Случај Медикус ��������������������������������������������������������������������������������������������������� Кућа ужаса ���������������������������������������������������������������������������������������������������� Крвник у парламенту ����������������������������������������������������������������������������������������� Лапска група ������������������������������������������������������������������������������������������������ Врућ кромпир ��������������������������������������������������������������������������������������������� Случај Љуштаку и извештај ОЕБС-а ����������������������������������������������������������� Одговори ������������������������������������������������������������������������������������������������������ Тајни регистар �������������������������������������������������������������������������������������������� Шуков метод ����������������������������������������������������������������������������������������������� Развој случаја Љуштаку ���������������������������������������������������������������������������� „Љуштаку је терориста“ ��������������������������������������������������������������������������� 5
43 49 53 56 63 67 70 74 76 78 80
Вукови у магли
Плаћени убица под заштитом ОУН ������������������������������������������������������������� 83 Примерна казна ������������������������������������������������������������������������������������������ 83 Закон планине �������������������������������������������������������������������������������������������� 85 Умрећете у току године ���������������������������������������������������������������������������� 88 Архив тајни �������������������������������������������������������������������������������������������������� 97 Мир и правда �������������������������������������������������������������������������������������������� 102 Премијер стрепи ����������������������������������������������������������������������������������������������� 105 Траг служби ������������������������������������������������������������������������������������������������ 107 Трећи део Митровица: камење, блато, крв �������������������������������������������������������������������� 113 АК47: закон калашњикова ����������������������������������������������������������������������������� 119 Хитна интервенција �������������������������������������������������������������������������������� 121 Побијте кућне старешине! ����������������������������������������������������������������������������� 123 Оглас: Тражи се војска с јасним идејама ����������������������������������������������������� 127 Закључци ������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 133 Косово, најновија историја ���������������������������������������������������������������������������� 135
6
ЗАХВАЛНОСТ
По разним основама, захваљујемо се: Марини, Року, Валентини, Нучи, Франку, Костанци, Фитиму, Пети и Рафаелу. Аутори
7
УВОД
Милано, април 2010. Косово би морало да буде једно од најбезбеднијих места на свет у, а у ствари је држава поверена мафији. То говоре извештаји које смо нашли и које објављујемо на овим страницама; то говоре судије с којима смо разговарали, и припадници тајних служби, то говоре чак и припадници Кфора, мисије НАТО пакта, који су присиљени да окрену главу пред трговином дрогом, оружјем, људским органима и људима, која се одвија у овој земљи. А врхови организованог криминала на Косову поклапају се с врховима локалних политичких партија, који нису случајно саста вљени од бивших припадника ОВК, ослободилачке војске коју су САД, пре рата, сматрале терористичком формацијом, а после рата рехабили товале и поставиле на власт. Бивши команданти ове војске управљају Косовом. Они имају политичку и економску власт. До њих воде истраге о грозним ратним злочинима и о свакојакој трговини у овом делу Бал кана. Документи које објављујемо показују да су Уједињене нације, које управљају земљом дуже од десет година, обуставиле истраг у у вези с тим лицима. Зашто? И зашто је Косово, иако је било ратиште у непосредној близини италијанских граница – Приштина је тек нешто више од једног сата лета авионом до Рима – заборављена граница, о којој нико не гово ри или нема интереса да то чини? Рим, аеродром Фјумичино, август 2009. „Мржња између различитих народа бивше Југославије огромно је прете ривање.“ Говорили су то активисти хуманитарних организација који су се враћали из првих мисија преко Јадрана. У Србији, Босни, Хрватској, 9
Вукови у магли
на Косову, све до почетка деведесетих година, народ је живео мирно пре него што је неко почео да распаљује етнонационализам. Затим су сукоби запалили Балкан; етничко чишћење, суровост крволочних убица, погро ми, скренули су пажњу Европе и Запада на браву Истока. А рат је, скупа са операцијама мировњака, поново исцртао политичку географију ових земаља. И Италија је, скупа са осталим снагама НАТО-а, 1999. године, бомбардовала с неба мостове, станице, пруге и неуралгичне центре Ср бије и Косова. Слободан Милошевић је месецима разгонио косовске цивиле албанског порекла, од којих је многе побио, а многе протерао у Албанију. У земљи је „партизанска“ војска, ОВК, почела да се супрот ставља војсци српског лидера. Италијански премијер Масимо Далема дао је дозволу ловцима НАТО-а да полећу из наших база и да преле ћу преко нашег неба. Из Трста, Барија, Сиракузе чуло се тешко брујање Ф16 и знало се да ће за неколико минута сваки авион прећи Јадран и истрести бомбе. А смрт није погађала само војне или стратешке циљеве, него је понекад стизала и недужне цивиле, српске или албанске. Имали смо рат на неколико стотина километара од своје куће. Ко је био у праву тих дана? Није био у праву Милошевић и његова сурова репресија пре ма Косоварима албанског порекла. Да ли смо ми били у праву? Ми који смо из висине бомбардовали не само рег уларне јединице српске војске, него и народ? Да ли је оружана интервенција била једино решење да би се зауставио један националистички вођа? То су питања која последњих десет година себи поставља свако ко носи Балкан у срцу. А можда су нас баш та питања натерала да започнемо ово дело. Тако крећемо за Косово с намером да схватимо шта остаје десет го дина после рата на овом парчет у земље које је отприлике велико колико Абруци. Уједињене нације су управљале преко мисије зване Унмик, тро шећи вагоне пара да би створиле претпоставке за једну модерну држа ву. А Европа је наследила ОУН, мисијом Еулекс, да би створила услове за правну државу. НАТО, преко мисије Кфора, има на Косову довољно војске да се супротстави мафији половине Европе. Ипак, на Косову је још увек „мафијашка држава“, која је 2008. једнострано прогласила неза висност и која тежи Европи од угледа. Ђузепе Чула Виторио Романо
10
ПРВИ ДЕО
Пролог „БОМБАРДОВАЛИ СМО ПОГРЕШНЕ“
Лужане (село удаљено 18 км од Приштине, главног града Косова, тада дела југословенске федерације), 1. мај 1999. године Старац чује звиждање млазњака у налет у, затим експлозију. Када се окре не да погледа, види децу која се ваљају захваћена ватром, тела уништена пламеном и аутобус „Ниш-експреса“ који гори попут угарка прекинутог попола, док се друга половина већ сурвала са вијадукта. Мртвачки сан дук од усијаног челика, који се после лета од 15 метара стрмоглављује у притоку Батлавског језера. Тачно је 13 часова и 45 минута. У аутобу су, који је требало да стигне у Ниш, по величини други град у Србији, било је 63 путника. Њих 47 страда смртно, углавном су угљенисани, а 16 их је повређено. Неколико часова касније НАТО признаје „трагичну грешку“, али додаје да је до бомбардовања моста дошло да би се оне способио „један од главних путева снабдевања специјалне полиције и војске“. Сведоци то демант ују: „У тој зони није било апсолутно ничега осим аутобуса.“ Приштина, десет година касније Греса је један од најбољих ресторана у Приштини, на неколико метара од Kанцеларије међународних представника, у улици која води ка амба садама. Да није албанских девојака које прате међународне мисије, овај делић Косова могао би бити Брисел, Берлин, Амстердам или било која европска престоница. Јела су светска, мешавина италијанских, немачких и француских; вина варирају од кјантија до бордоа, са добрим избором и црногорских, која су једина са Балкана. Улаз у локал је једна брајда, неугледна у односу на остало. Унутра, старински намештај, слике на зи 13
Вукови у магли
довима и конобари који говоре барем три језика. Чипкасти столњаци, приг ушена светлост светиљки у викторијанском стилу и фина наполи танска музика, диван су мамац за косовске девојке које прате америчке чиновнике. Имамо договорен састанак за 8 увече. Позвали смо на вечеру два ита лијанска истражитеља, једнога који је пре неколико месеци завршио по сао с Уједињеним нацијама и другог који ради за мисију Европске уније. Обојица знају све о везама између косовског организованог криминала и локалних политичара. Смештамо се сред космополитске граје: Аме риканаца који су добили слободан излаз, Наполитанаца у службеним оделима, пијаних француских чиновника. Цео један микрокозам прича и судбина које се укрштају у ресторанима престонице. Сели смо испред Крунисања Наполеона I, Жак-Луја Давида, скоро у природној величини. Почињемо да се испипавамо. Двојица агената ин тересују се за наше истраживање, за оно што смо открили до тог тренут ка. Схватамо да се разликују у приступу. Полицајац УН је разљућени пас. Жели да прича. Нема више никаквих службених тајни. Његова ми сија је завршена, али се осећа изданим од организације за коју је радио. Други је дошао на вечеру пре да би сазнао шта ми знамо него да он нама прича о свом раду. И још нема поверења у нас. На Косову је поверење све. Оно је питање живота и смрти. Може се десити да агенти тајних служби, истражитељи, судије, вечерају тик до немилосрдних криминалаца којима су се пре само сат времена бавили на послу. То сви знају. А у ресторанима је, ако имате нешто важно да ка жете, боље да шапћете. „Ви желите да знате зашто је Косово још увек мафијашка држава, по сле десетогодишње управе УН? Имали смо око 300 часова прислушки вања премијера Хашима Тачија“, каже полицајац Уједињених нација, „а извесно је да су извештаји завршили у сандучини неког подрума у Ва шингтону. Нико више неће моћи да га процесуира. Је ли вам то доста?“ Наш извор повезује организовани криминал на Косову директно са нај вишим политичким врхом ове земље, с премијером. „Значи да су га покриле УН?“ питамо ми. „Не само њега. Уједињене нације су обуставиле процесе, успориле истраге, сакриле доказе о повезаности локалних политичара и органи зованог криминала.“ „Зашто?“ „То ћете сами схватити ‒ биће довољно да се мало прошетате и погле дате.“ 14