Студије о Богородици ТАТИЋ-Ђурић, Мирјана. - Студије о Богородици. - Београд : Јасен, 2007. - 672 стр.
К
њигу Студије о Богоро дици Мирјане ТатићЂурић у којој је сабра но 40 студија насталих у пери оду од 1966. до 2006. објавила је издавачка кућа „Јасен“ из Београда. Студије су објављи ване у најугледнијим домаћим и страним часописима и збор ницима, а сада су први пут са купљене и објављене у једној књизи. Књига документовано све дочи о ауторкином вишегоди шњем проучавању архивске грађе у највећим светским на учним центрима, као и о самом теренском раду захваљујући ко јем је успела да низом аутентич них снимака сачува драгоцен информативни материјал, буду ћи да је током послератног пери ода пропало или уништено мно го цркава, а самим тим и икона, фресака и мозаика. Познавање иконографије и у православном и у католичком хришћанском свету омогућило је ауторки да проникне у терито ријалне и временске везе између различитих типова представља ња Богородице у свету. Дајући богат репертоар икона и фресака, Мирјана Татић-Ђурић расветљава недоумице у тумачењима типологије лика Богородице, везаних за преплитања неких типова. Свака од студија исцрпно објашњава тер мине, најопштије епитете који се јављају уз Богородицу, наводи споменике и црквене рукописе који се држе једне одређене иконо графије, као и композиције. Представљају ћи различите иконографске шеме, ауторка нам поступно објашњава сваки тип, указу јући на првобитни изглед иконе, на сигна туре које је прате, на то да ли су иконе неру котворене или се зна њихов аутор, наводи места где су се налазиле и где се чувају, као и разлике и сличности у тумачењима лико ва Богородице код научника различитих епоха. Као пример може се навести део из тек ста „Иконографија Богородице Страсне, на станак догме и симбола“ (стр. 279), где аутор ка каже: „По мом мишљењу, у иконографи ји тз. Елеусе, Мајка не грли свога Сина са радошћу и милошћу, пуна наклоности, као што се ни Исус не игра са својом Мајком у безбрижности свог детињства; пре је у пи тању страх од једне блиске визије патњи које ће га пратити на крсту ради искупље ња греха. Са своје стране, мајка Спаситеља, као симбол Божанске милости и Заступни ца људског рода не грли Сина како се у апо крифним текстовима говори, и на начин на који то тумачи већина византиниста, који
04
проучавају иконографски тип тз. Елеусе“. У византијском свету средњовековна пое зија и слика су преживеле један заједнички духовни пут, где је постојао метафорички и симболички језик помоћу којег се поезија преображавала у слику, а слика у песничко дело. Лик Богородице као заштитнице људ ског рода, сматран је иконом, симболом у ко јем је утиснута милост Божијег присуства и као такав био је инспирација уметницима. Срећемо га на украсима Јеванђеља, путири ма, на крстовима-реликвијарима, медаљо нима, али и на предметима профаног карак тера, на наруквицама или на ампулама са малим сценама. Помоћу топографских по казатеља сазнајемо више о култу Богороди це, док химнографски епитети ближе одре ђују њене квалитете и однос према народу. Литургијска химна „О Тебе радусја“ светог Василија Великог надахњивала је уметни ке, сликаре икона и фресака различитих пе риода и школа. Занимљиво би било истаћи текст о ико нографији Богородице Страсне, где аутор ка даје класификацију Богородичиних ико на Страсних (Елеусе), с обзиром на снагу изражених осећања и дубину страдања би ћа, јер Елеуса није назив који одговара само једном иконографском типу, већ је то више једна идеја повезана са догмом страдања и искупљења. Последњи текст у књизи о чудотворним
иконама Богородице на Светој Гори другачији је од осталих. Овде се не истиче ко је иконо писац нити материјал на ком су иконе рађене. Битно је да оне осликавају чудотворну силу Божју. Мирјана ТатићЂурић не говори о стилу и естетској форми икона као у претходним текстовима, већ о унутрашњем садржају и теолошкој суштини иконе која је изражена у њиховој иконографији. Кроз причу о манастирима Свете Горе, њи ховом географском положају и времену настанка сазнајемо о чудесима Пресвете Богоро дице – Богородице Тројеручи це, Богородице Панагије, Бо городице Елеусе, Богородице Кикске, Богородице Дешњаки ње, Богородице Перивлепте, Богородице Достојно јест, Бо городице Кукузелисе, Богоро дице Икономисе, Богородице Олтарнице, Богородице Закла не, Богородице Елеоточиве, Богородице Антифонитрије, Богородице Утешитељке, Бого родице Портатисе, Богородице Скоропослушнице, Богороди це Старице, Богородице Глико филусе, Богородице Мирови лице, Богородице Одигитрије, Богородице Страшне заступнице, Богородице Страсне, Богородице Путеводитељке, Богородице Свевладарке, Богородице Избавитељке, Бо городице Јерусалимске, Богородице Брзе Помоћнице, Богородице Акатистне, Бого родице Услишитељнице. Посебно се треба осврнути на још једну карактеристику књиге, а то је исцрпно наво ђење релевантне литературе у фуснотама, које је резултат дугогодишњих истражива ња библиотечке, музејске и конгресне гра ђе, као и теренских проучавања, што чини ово дело посебним у нашој иконографској литератури. Уз велики број илустрација, на око 700 страна, са резимеима на француском јези ку, књига на поетичан начин прича о Бо городици и Христу, о Патњи и Спасењу и о чудесима Пресвете Богородице, као и о захвалности владара који су у њену славу градили цркве и манастире. Мирјана Татић-Ђурић је овим својим делом доказала да је одличан познавалац историје уметности, византологије и теоло шке догматике и да заузима високо и значај но место међу познаваоцима иконографије Богородице, а Студије о Богородици својим научним квалитетима завређују пажњу ка ко византолога и историчара уметности, та ко и теолога и иконописаца. Тања Јанковић