Skola preporoda

Мом­чи­ло Ми­ћо­вић

ШКОЛА ПРЕПОРОДА

Београд 2011

За мо­ју уну­ку Ду­њу

3

Пред­го­вор Ва­ми, по­же­ла­ни жи­те­љи Ср­би­је, Бо­сне, Хер­це­го­ви­не, Чeрне Го­ре, Дал­ма­ци­је, Хор­ват­ске, Сре­ма, Ба­на­та и Бач­ке... До­си­теј Об­ра­до­вић Основ­на по­став­ка овог ра­да је­сте ви­зи­ја на­ше бу­ду­ће шко­ле – шко­ле ко­ја нас мо­же одр­жа­ти. Јер на­ма, као и не­ким дру­гим ма­лим на­ро­ди­ма, при­је­ти опа­сност да у то­ко­ви­ма са­вре­ме­ног гло­ба­ли­зма као на­род иш­че­зне­мо. Ис­ку­ство ме је уби­је­ди­ло да је на­ша шко­ла, по­себ­ но на ни­воу оба­ве­зног шко­ло­ва­ња, пре­ви­ше те­о­рет­ска, књи­шка, а пре­ма­ло прак­тич­на, жи­вот­на. Као да је ра­ди са­ме се­бе, од­но­сно те­о­рет­ског зна­ња, а не са­мог жи­во­та. Школ­ски про­гра­ми су пре­ам­би­ци­о­зни и са­мо онај ма­њи број дје­це, љу­би­те­ља књи­ге, мо­же да их пра­ти, али ни­је­су ни за њих до­бри. Ве­ћи­на уче­ни­ка се му­чи да их са­вла­ да, као што се му­че и на­став­ни­ци да их при­бли­же њи­ма. Умје­сто по­жељ­не рад­не ат­мос­фе­ре у учи­о­ни­ци, оза­ре­не ра­до­шћу уче­ња, ства­ра се кон­фликт­на си­ту­а­ци­ја на ре­ла­ ци­ји учи­тељ-ђак, ко­ја, ра­зу­ми­је се, не до­зво­ља­ва ни оче­ ки­ва­ну ре­а­ли­за­ци­ју про­гра­ма. Крај­ње је ври­је­ме да се осло­бо­ди­мо школ­ског уто­ пи­зма и да схва­ти­мо да је не­мо­гу­ће на­пра­ви­ти до­бар школ­ски си­стем уко­ли­ко се из­јед­на­чи основ­на шко­ла са оба­ве­зним шко­ло­ва­њем – као што је то код нас и да­ље. На­ша шко­ла не од­го­ва­ра на пра­ви на­чин ни на­шим при­вред­ним по­тре­ба­ма, а по­себ­но не од­го­ва­ра бу­дућ­но­ сти на­шег на­ро­да. Као да јој је циљ да мла­де што ви­ше уда­љи од сво­га за­ви­ча­ја, сво­је кул­ту­ре, сво­је зе­мље. У ства­ри, пот­пу­но се окре­ну­ла ак­ту­ел­ном гло­ба­ли­зму ко­ји за­ти­ре ма­ле на­ро­де и њи­хо­ву кул­ту­ру. Мо­же се го­во­ри­ти и о не­ким до­брим стра­на­ма на­ шег обра­зов­ног си­сте­ма, али у вас­пи­та­њу мла­дих не зна­

4

Пред­го­вор

мо шта хо­ће­мо. Већ је у са­мој учи­он ­ и­ци ђак до­ве­ден пред про­блем ко­ји не мо­же или не во­ли да ре­ша­ва, па не мо­же по­ка­зи­ва­ти ни по­треб­но ин­те­ре­со­ва­ње за та­кву шко­лу. Не га­ји се љу­бав пре­ма свом кул­тур­ном на­сље­ђу, сво­јој зе­мљи, а на дру­гој стра­ни, ис­ти­чу се ци­ви­ли­за­циј­ске ври­ јед­но­сти раз­ви­је­ног сви­је­та – оног ко­ји има сво­је ин­те­ре­ се на на­шем про­сто­ру. Ја ни­је­сам од ју­че кри­ти­чар на­ше шко­ле, па и на­ шег дру­штве­ног жи­во­та и ра­да. Сви ми ко­ји смо по­че­ли да учи­те­љу­је­мо ше­зде­се­тих про­шлог ви­је­ка уви­ђа­ли смо да се мно­го то­га мо­же по­пра­ви­ти у школ­ским про­гра­ми­ ма. Али се кри­тич­ка ри­јеч узи­ма­ла вр­ло „озбиљ­но“, па је ве­ћи­на ћу­та­ла. А они ко­ји су раз­ми­шља­ли о сво­јој „ка­ри­ је­ри“ – хва­ли­ли су сва­ко сло­во про­гра­ма. Са­мо су ри­јет­ки по­је­дин­ци по­ку­ша­ва­ли да скре­ну па­жњу на оне ло­ши­је стра­не на­ше шко­ле, што им ни­је опра­шта­но. Та­ко су се љу­ди „рас­по­ре­ди­ли“ и уво­ђе­њем усмје­ре­ног обра­зо­ва­ња. Ка­да се до­не­кле отво­рио дио гла­си­ла пре­ма дру­га­ чи­јем ми­шље­њу, об­ја­вио сам је­дан чла­нак у „Књи­жев­ној ре­чи“ у ко­ме сам се кри­тич­ки освр­нуо на чи­тан­ку за пр­ ви раз­ред усмје­ре­ног обра­зо­ва­ња („Ме­ло­дра­ма од чи­тан­ ке“). По­што се по­че­ло на­пу­шта­ти усмје­ре­но обра­зо­ва­ ње, огла­си­ла се Пе­да­го­шка ака­де­ми­ја са струч­ном рас­ пра­вом о бу­дућ­но­сти на­ше шко­ле, па сам и ја при­ло­жио сво­ју кон­цеп­ци­ју школ­ства на па­пи­ру, али ми ни­је пру­же­ на при­ли­ка да на­сту­пим. Сре­ди­ном де­ве­де­се­тих Пе­да­го­ шко дру­штво Ју­го­сла­ви­је об­ја­ви­ло је у „Про­свет­ном пре­ гле­ду“ кон­курс ко­јим је тра­же­на крат­ко из­ло­же­на лич­на ви­зи­ја на­ше бу­ду­ће шко­ле. И ја сам се ода­звао. Ка­сни­је је Дру­штво по­зва­ло уче­сни­ке кон­кур­са на је­дан са­ста­нак на ко­ме се рас­пра­вља­ло о бу­дућ­но­сти на­ше шко­ле. Рас­ пра­ви сам и ја дао свој при­лог, а о то­ме је пи­са­ла „Бор­ба“. Од „де­мо­крат­ских про­мје­на“ (2000), ско­ро да и не­ ма рас­пра­ве о бу­дућ­но­сти на­ше шко­ле. Мо­жда и има,

Пред­го­вор

5

али иза за­тво­ре­них вра­та од јав­но­сти. Ипак се на јед­ном се­ми­на­ру про­фе­со­ра срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти у Аран­ђе­лов­цу (2002) рас­пра­вља­ло о кон­цеп­ту на­ше бу­ду­ ће шко­ле на ко­ме је ра­ди­ло та­да­шње Ми­ни­стар­ство про­ све­те Ср­би­је. Ни­је­дан про­фе­сор ни­је по­др­жао из­ла­га­ња љу­ди из Ми­ни­стар­ства. Мо­је из­ла­га­ње на јед­ној од пле­ нар­них сјед­ни­ца, гдје се го­во­ри­ло о вас­пи­та­њу, по­др­жа­ли су и при­сут­ни из Ми­ни­стар­ства, па су ме по­ча­ство­ва­ли да се по­ја­вим и на за­вр­шној сјед­ни­ци се­ми­на­ра. Очи­то је да смо на уда­ру стра­ног фак­то­ра и да не­ке по­ли­тич­ке по­те­зе мо­ра­мо по­вла­чи­ти по ње­го­вом на­ло­гу. Али не сми­је­мо при­ста­ти да ства­ра­мо шко­лу по на­ло­зи­ ма са стра­не. Ви­ше је не­го опа­сно оста­ти на по­сто­је­ћој школ­ској кон­цеп­ци­ји. Сва­ка­ко, обра­зов­ни си­стем не сми­ је би­ти за­тво­рен и пре­ви­ше ори­ги­на­лан, по­себ­но на ви­со­ ко­школ­ском ступ­њу, али вас­пит­на стра­на на­ше шко­ле не сми­је ро­бо­ва­ти стра­ним ути­ца­ји­ма. Про­свје­том и кул­ту­ ром мо­ра­мо кри­је­пи­ти сво­је на­род­но би­ће да се одр­жи у вре­ме­ну гло­ба­ли­зма. По­сто­је сва­ка­ко и до­бре стра­не на­ше шко­ле. Али њој не­до­ста­је по­треб­на из­ди­фе­рен­ци­ра­ност на хо­ри­зон­ тал­ном ни­воу, ка­ко би про­грам­ски од­го­во­ри­ла сва­кој ин­ди­ви­ду­ал­но­сти, као и свим до­ма­ћим по­тре­ба­ма, па на­рав­но и бу­дућ­но­сти на­шег на­ро­да. Њој не тре­ба раз­ град­ња, већ до­град­ња, што не би би­ло ску­по, али би би­ ло спа­со­но­сно. И ва­ља јој удах­ну­ти но­ви дух, жи­вот­ност, вје­ру у на­шег чо­вје­ка, на­ци­о­нал­ни оп­ти­ми­зам. Јед­на здра­ва на­ци­о­нал­на шко­ла, ко­ја не под­ра­зу­ми­је­ва са­мо школ­ски си­стем, већ за­јед­но са њи­ме и аде­кват­ну кул­тур­ ну ак­тив­ност – мо­же нам са­чу­ва­ти бу­дућ­ност. Ва­ља вје­ ро­ва­ти да до­бра шко­ла чи­ни љу­де бо­љим и срећ­ни­јим, а сви­јет љеп­шим. Она је на­ша пр­во­ра­зред­на по­тре­ба – наш хљеб на­су­шни. Без ње, не­ће нам пу­но по­мо­ћи ни нај­бо­ ље законoдавство ни нај­бо­ље при­вред­не ре­фор­ме. Они не мо­гу учи­ни­ти чо­вје­ка чо­вје­ком – али шко­ла мо­же. Упра­

6

Пред­го­вор

во, њо­ме је је­ди­но мо­гу­ће при­пре­ми­ти чо­вје­ка да осми­ сли и из­не­се дру­ге ва­жне ре­фо­р­ме. Све оно што нам је др­ жа­ ва учи­ ни­ ла за на­ ше шкoлство од пр­вих де­мо­крат­ских про­мје­на (1990), а за­ тим оних дру­гих из 2000, па до да­нас, пред­ста­вља ма­ле ре­форм­ске ко­ра­ке – је­дан на­при­јед, а два на­зад. На­жа­ лост, све смо ви­ше под­ло­жни стра­ном фак­то­ру и пи­та­ње је има­мо ли сна­ге да бу­де­мо сво­ји на сво­ме? По­ла­зе­ћи од то­га да је школ­ски си­стем ва­жно на­ ци­о­нал­но пи­та­ње, по­тру­дио сам се да упо­знам ви­ше љу­ди из на­шег кул­тур­ног и пе­да­го­шког ми­љеа са овим школ­ ским про­јек­том. Ме­ђу­тим, бр­зо сам се увје­рио да на­ши љу­ди, сем ри­јет­ких по­је­ди­на­ца, не по­ка­зу­ју ин­те­ре­со­ва­ ње за про­мје­не у на­шем школ­ском си­сте­му. За­хва­лан сам про­то­је­ре­ју ста­вро­фо­ру проф. др Ди­ ми­три­ју М. Ка­ле­зи­ћу, ко­ји је пре­гле­дао овај мој рад, дао ко­ри­сне пре­по­ру­ке и сво­је ви­ђе­ње по­ста­вље­ног про­бле­ма и ње­го­вог рје­ше­ња. Аутор

7

Пр­ви дио Са­мо чо­вјек учи – до­жи­вот­но Не­пре­ста­но се пе­ти пред­ста­вља за­кон жи­во­та. Ма­ри­ја Мон­те­со­ри Сва се би­ћа одр­жа­ва­ју у жи­во­ту без стал­ног уче­ња, сем чо­вје­ка. Са­мо он мо­ра да учи да би оп­стао. И мно­го при­је по­сто­ја­ња шко­ла, он је учио. За­пра­во, он је и по­стао чо­ вјек кад је сте­као мо­гућ­ност да учи. А то је би­ло при­је око два и по ми­ли­о­на го­ди­на, ка­да је пра­чо­вјек ко­ри­стио раз­ не пред­ме­те из при­ро­де (др­во, ка­мен) као ору­ђе. Раз­вој људ­ског ро­да по­мје­рао се по би­о­ло­шким мо­гућ­но­сти­ма, из на­ше људ­ске пер­спек­ти­ве, вр­ло спо­ро, тек са вид­ним по­ма­ком у про­то­ку од ви­ше хи­ља­да го­ди­на. И ка­ко се чо­ вјек (вр­ста хо­мо) раз­ви­јао све је ви­ше сти­цао мо­гућ­ност уче­ња. Мла­ди су гле­да­ли ка­ко ста­ри­ји пра­ве одје­ћу, алат­ ке, оруж­је; ка­ко са­ку­пља­ју пло­до­ве; ка­ко ло­ве и при­пре­ ма­ју хра­ну, па су и са­ми по­ку­ша­ва­ли да овла­да­ју тим по­ сло­ви­ма. И то је би­ла њи­хо­ва шко­ла. Зна се да шко­ле као ин­сти­ту­ци­је ни­је­су дав­ но на­ста­ле. Њи­хов се на­ста­нак ве­зу­је за пр­ва пи­сма и описмењавaње љу­ди. На­ши су сло­вен­ски пре­ци до­би­ли пи­смо у дру­гој по­ло­ви­ни де­ве­тог ви­је­ка и од та­да по­сто­је шко­ле у по­је­ди­ним (не у свим) сло­вен­ским сре­ди­на­ма. Про­ла­зи­ли су вје­ко­ви, а шко­ло­ва­ње је би­ло са­мо за по­ вла­шће­ни дио дру­штва. У ври­је­ме ра­то­ва и ка­да се тр­ пје­ла ту­ђа власт, шко­ло­ва­ње се су­жа­ва­ло, па и ко­нач­но пре­ста­ја­ло. До­ду­ше, има на­ро­да ко­ји су од по­чет­ка свог опи­сме­ња­ва­ња стал­но раз­ви­ја­ли и уса­вр­ша­ва­ли сво­је школ­ство. А код нас је не­зна­тан број љу­ди био об­у­хва­ ћен шко­ло­ва­њем и до кра­ја де­вет­на­е­стог ви­је­ка, по­себ­но у жен­ској по­пу­ла­ци­ји. Тек од сре­ди­не про­шлог сто­ље­ћа сва (од­но­сно ско­ро сва) по­пу­ла­ци­ја на­ших мла­дих љу­ди об­у­хва­ће­на је основ­ном шко­лом.

8

Само човјек учи – доживотно

Тех­но­ло­шким раз­во­јем, шко­ло­ва­ње је по­сто­ја­ ло све ма­сов­ни­је, раз­у­ђе­ни­је и ду­го­трај­ни­је. Код нас је све до сре­ди­не про­шлог ви­је­ка че­тво­ро­ра­зред­на основ­на шко­ла пру­жа­ла за­до­во­ља­ва­ју­ћа зна­ња за оба­вља­ње по­ сло­ва на ни­воу оп­штин­ске ад­ми­ни­стра­ци­је. Али је већ та­да тех­но­ло­шки раз­вој дру­штва на­мет­нуо по­тре­бу да се оба­ве­зно шко­ло­ва­ње про­ду­жи на осам го­ди­на. Да­нас је у не­ким раз­ви­је­ним зе­мља­ма сви­је­та оба­ве­зно шко­ло­ва­ње и ви­ше од осам го­ди­на, а ни­је да­ле­ко дан да се и код нас оба­ве­зно шко­ло­ва­ње про­ду­жи на ни­во еле­мен­тар­не ква­ ли­фи­ка­ци­је. Но, и ка­да мла­ди љу­ди на­пу­сте учи­о­ни­це, би­ће у си­ту­а­ци­ји да и да­ље уче, ка­ко би од­го­во­ри­ли са­ вре­ме­ној тех­но­ло­ги­ји. У ства­ри, и док је чо­вјек жи­вио у при­про­стој ку­ћи­ци, без књи­ге, штам­пе, ра­ди­ја, сре­тао се бар по­вре­ме­но са но­ви­на­ма ко­ји­ма је ва­ља­ло да овла­да. Та­ко су пе­де­се­то­го­ди­шња­ци, па и они ста­ри­ји, ис­ку­ша­ва­ ли не­ку но­ви­ну, би­ло да се ра­ди о на­чи­ну при­вре­ђи­ва­ња или о не­ком ви­ду дру­штве­них од­но­са. А ка­ко се тех­ни­ка и тех­но­ло­ги­ја раз­ви­ја­ју, сви по­ста­је­мо, бар у не­кој мје­ри, до­жи­вот­ни ђа­ци. И у са­мој људ­ској при­ро­ди по­сто­ји те­ жња ка на­прет­ку и уз­ви­ше­ном, као и от­кри­ва­лач­ка жеђ ко­ја је мо­тор­на сна­га за наш рад и ства­ра­ла­штво. За­то је чо­вјек до­жи­вот­ни не­и­мар и тра­га­лац за но­вим и бо­љим пу­те­ви­ма. Он, да­кле, учи до­жи­вот­но. То је ње­го­ва ан­тро­ по­ло­шка мо­гућ­ност и све ве­ћа по­тре­ба.

Жи­вот из­ме­ђу илу­зи­ја и за­блу­да Је л’ исти­на е ово ова­ко, Ал’ нас очи соп­стве­не ва­ра­ју? Ње­гош Чо­вјек је ра­ци­о­нал­но би­ће, али су му свој­стве­не и илу­зи­је и за­блу­де. Зна­ти­жељ­но ди­је­те по­сма­тра сун­це на за­па­ду и ми­сли да се оно „спу­шта“ иза не­ког ви­са на кра­ју ви­ди­

Жи­вот из­ме­ђу илу­зи­ја и за­блу­да

9

ка. А на­ши су да­љи пре­ци вје­ро­ва­ли да се и не­бо осла­ња на ви­со­ка бр­да па оту­да у ди­ја­лек­ти­ма има­мо син­таг­му „не­бе­ска со­ва“. Ни­је­су вар­ке ка­рак­те­ри­сти­ка са­мо дје­це и на­ших пре­да­ка, већ се од по­је­ди­них об­ма­на не мо­же­мо осло­ бо­ди­ти. Ми жи­ви­мо и уми­ре­мо са ра­зним илу­зи­ја­ма и за­блу­да­ма. Као што пред­мет у во­ди из­гле­да ма­њи и дру­ га­чи­ји не­го ван ње, та­ко че­сто пра­ви­мо по­гре­шне про­ цје­не и о не­ким ства­ри­ма и по­ја­ва­ма у жи­во­ту. Ка­ко је на­у­ка на­пре­до­ва­ла и од­го­не­та­ла мно­ге вје­ков­не за­го­нет­ ке, од­но­сно раз­от­кри­ва­ла за­блу­де и илу­зи­је љу­ди, опет се ја­вља­ју не­ке но­ве. Но оне не мо­ра­ју би­ти уви­јек опа­сне по нас; има и оних ко­је нам жи­вот чи­не под­но­шљи­ви­јим. Без из­вје­сних илу­зи­ја, па и за­блу­да, те­шко би се и жи­вје­ ло. Не­ко је, ре­ци­мо, сре­ћан јер је по­сти­гао сво­јим ра­дом ла­го­дан жи­вот – ра­ду­је се сва­ком ју­тру, сва­ком су­сре­ту са при­ја­те­љи­ма, али са­мо што не зна да но­си опа­сну бо­лест од ко­је ће већ сју­тра па­сти на по­сте­љу. Али оне „пра­ве“ за­блу­де уви­јек се оби­ју о гла­ву, не са­мо по­је­дин­ци­ма, већ и на­ро­ду, па и чо­вје­чан­ству. Ко­ли­ко је вој­ни­ка на сви­је­ту у прет­ход­ном ви­је­ку по­вје­ро­ва­ло сво­јим во­ђа­ма – осва­ ја­чи­ма да се бо­ре за „ве­ли­ке“ ци­ље­ве, па су и на умо­ру вје­ро­ва­ли да су чи­ни­ли до­бро уби­ја­ју­ћи оне ко­ји су им би­ли на ни­ша­ну. Ка­да да­нас про­чи­та­мо не­ке ре­че­ни­це из фу­ту­ри­ стич­ких про­гра­ма са по­чет­ка прет­ход­ног ви­је­ка, те­шко да по­вје­ру­је­мо да су то пи­са­ли шко­ло­ва­ни љу­ди. А они ни­ је­су би­ли са­мо шко­ло­ва­ни, већ су пред­ста­вља­ли ели­ту у свом на­ро­ду. На­ив­но су по­вје­ро­ва­ли (јер су би­ли у за­блу­ ди) да ће бу­ду­ћа ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја на­про­сто ство­ри­ти и но­вог чо­вје­ка ко­ји не­ће мо­ћи да се осла­ња на кул­тур­но на­сље­ђе, па чак ни на кла­си­ке. Ита­ли­јан­ски фу­ту­ри­ста Ма­ри­не­ти пи­ше да је же­ља ње­го­ва и ње­го­вих исто­ми­шље­ ни­ка да „раз­о­ре“ му­зе­је и би­бли­о­те­ке. А ру­ски фу­ту­ри­сти

10

Живот између илузијa заблуда

ис­ти­чу: „Пу­шки­на, До­сто­јев­ског, Тол­сто­ја... зба­ци­ти са Па­ро­бро­да са­да­шњи­це...“ Ни за­блу­де на­шег чо­вје­ка ни­је­су би­ле јеф­ти­не. Иако му је ве­ли­ки пје­сник оста­вио по­ру­ку: „Слат­ка ма­ ма, но би на уди­цу“, она му ни­је уви­јек по­ма­га­ла да се до­бро ори­јен­ти­ше. Че­сто га је би­ло ла­ко при­до­би­ти да се за ма­ле уступ­ке окре­не про­тив ком­ши­је и бра­та. То исто је чи­нио ка­да су му пу­ни­ли гла­ву ра­зним об­ма­на­ма. Ла­ ко­вјер­но је по­вје­ро­вао да је у пра­ву ка­да се об­ра­чу­на­вао са бли­жњи­ма ко­ји дру­га­чи­је ми­сле. То­га је пу­на на­ша исто­ри­ја. До­ду­ше, ни­је то ми­мо­и­ла­зи­ло ни дру­ге, али се на нас си­ло­ви­то сру­чи­ва­ло да нам је при­је­ти­ло оп­стан­ку. Не­ки ка­жу да је на­ша на­ци­о­нал­на ви­ше­гла­сност, ко­ја че­сто пре­ла­зи у на­ци­о­нал­ни раз­дор, од­ли­ка на­шег ко­лек­тив­ног би­ћа па нас мо­ра стал­но пра­ти­ти. Ипак, ус­ по­ста­вља­њем до­бре на­ци­о­нал­не шко­ле, ко­ју ми већ јед­но сто­ље­ће не­ма­мо, об­на­вља­ла би се и ја­ча­ла на­ша на­ци­о­ нал­на ко­хе­зи­ја. Та­ква шко­ла би нам по­мо­гла да се лак­ше от­ка­чи­мо ра­зних илу­зи­ја и за­блу­да. Не сми­је­мо ни по­ми­ сли­ти да до те об­но­ве и ја­ча­ња не­ће до­ћи.

Мје­сто чо­вје­ка кра­си Чо­век се цео раз­ви­ја уну­тар не­ке ду­хов­не ауре. Ма­ри­ја Мон­те­со­ри На­уч­ни­ци се углав­ном сла­жу да је чо­вјек на­стао у Афри­ ци при­је не­ко­ли­ко ми­ли­о­на го­ди­на, да се вре­ме­ном раз­ ви­јао и ши­рио по оста­лом сви­је­ту, да је сту­пио на азиј­ско тло већ при­је ви­ше од ми­ли­он го­ди­на, а за­тим до­ла­зи у Евро­пу. У ства­ри, он је је­ди­ни кич­ме­њак ко­ји је на­се­лио сав зе­маљ­ски шар. Ме­ђу­тим, он се ни­је на свим стра­на­ма сви­је­та под­јед­на­ко раз­ви­јао у ци­ви­ли­за­циј­ском сми­слу. Док су ста­ри Су­ме­ри при­је пет хи­ља­да го­ди­на има­ли пи­

Мје­сто чо­вје­ка кра­си

11

смо и жи­вје­ли у ку­ћа­ма зи­да­ним опе­ком, оста­ли сви­јет се скла­њао у сво­јим зе­му­ни­ца­ма и со­је­ни­ца­ма и не са­ња­ју­ ћи ’сло­ва’. Еги­пат је та­ко­ђе вр­ло ста­ра ци­ви­ли­за­ци­ја ко­ја је не­што ка­сни­је од Су­ме­ра до­шла до пи­сма. Не­дав­но от­ кри­ће Ле­пен­ског ви­ра го­во­ри да је и на оба­ли Ду­на­ва по­ сто­ја­ла ци­ви­ли­за­ци­ја ста­ри­ја и од Су­ме­ра, али ни­је има­ла њи­хов кул­тур­ни ни­во. Ме­ђу­тим, има на­уч­ни­ка ко­ји твр­де да је и чо­вјек Ле­пен­ског ви­ра имао пи­смо (про­то­пи­смо), на­ста­ло из­ме­ђу осам и шест хи­ља­да го­ди­на при­је но­ве ере, што би би­ло и пр­во пи­смо чо­вје­чан­ства. По њи­ма, дру­го пи­смо на­ста­је опет у до­ли­ни Ду­на­ва, у нео­лит­ском на­се­љу Вин­ча, а у вре­ме­ну од при­је пет хи­ља­да го­ди­на при­је но­ве ере. До­ду­ше, ово је на ни­воу хи­по­те­зе, али нас не­ће из­не­на­ди­ти да бу­де убр­зо при­хва­ће­но у на­у­ци. Иако се ра­ди о са­свим раз­ли­чи­тим ци­ви­ли­за­ци­ја­ ма, ко­је су и про­стор­но би­ле до­ста да­ле­ко јед­на од дру­ге, има­ју не­што за­јед­нич­ко: на­ста­ле су у до­ли­на­ма ве­ли­ких ри­је­ка, по­ред во­да ко­је су зна­ле да за­при­је­те жи­во­ту, из­ ли­ва­ју­ћи се из сво­јих ко­ри­та. За­јед­нич­ко је Егип­ћа­ни­ма и Су­ме­ри­ма што су на­ста­ли у кра­ју са бо­га­том ве­ге­та­ци­јом и то­плом кли­мом. И кли­ма Ле­пен­ског ви­ра у по­сљед­њих де­се­так хи­ља­да го­ди­на ни­је би­ла не­по­вољ­на ни на­ро­чи­то дру­га­чи­ја од да­на­шње. Пре­ма то­ме, жи­вот по­ред ве­ли­ких ри­је­ка и гдје вла­да ре­ла­тив­но бла­жа кли­ма, по­себ­но је про­во­ци­рао чо­вје­ко­ву ра­до­зна­лост, тје­рао га је да раз­ми­ шља ка­ко да од­го­во­ри иза­зо­ви­ма при­ро­де. То су би­ли и под­сти­ца­ји да чо­вјек ци­ви­ли­за­циј­ски иде бр­же на­при­јед, од мје­ста у ко­ји­ма се жи­вје­ло па­сив­ни­је, мир­ни­је, јед­но­ лич­ни­је. И ен­гле­ски кул­ту­ро­лог Ар­нолд Тојн­би ства­ра­ла­ штво на­ро­да по­сма­трао је као ре­а­го­ва­ње ор­га­ни­зма на спољ­не иза­зо­ве, на по­себ­не те­шко­ће ко­је су тје­ра­ле чо­ вје­ка да про­на­ла­зи из њих из­лаз. Он, да­кле, ис­кљу­чу­је би­ о­ло­шку на­да­ре­ност по­је­ди­них на­ро­да. Ово би по­твр­дио и при­мјер ко­ји на­во­ди М. Мон­те­со­ри из дје­ла „Обра­сци

12

Мјесто човјека краси

кул­ту­ре“ Ру­та Бе­не­дик­та. Ри­јеч је о оста­вље­ној дје­вој­чи­ ци уро­ђе­ни­ка Па­та­го­ни­је, ко­ју су про­на­шли и од­ње­го­ва­ ли фран­цу­ски ет­но­ло­зи. Она је са 18 го­ди­на би­ла сту­дент би­о­ло­ги­је и слу­жи­ла се са два европ­ска је­зи­ка. Те, ка­ко ду­хо­ви­то за­кљу­чу­је углед­ни пе­да­гог, уро­ђе­ни­ца је за 18 го­ди­на сво­га жи­во­та пре­ва­ли­ла пут од ка­ме­ног до атом­ ског до­ба. Очи­то је да је са­мо мје­сто жи­во­та и у да­ле­кој про­ шло­сти ути­ца­ло на чо­вје­ка, ње­гов ци­ви­ли­за­циј­ски раз­вој. Та­ко су вре­ме­ном љу­ди јед­ног под­не­бља би­ли кре­а­тив­ ни­ји од љу­ди дру­гог под­не­бља и кра­ја. Дру­гим ри­је­чи­ма, ево­лу­тив­на зре­лост љу­ди за­ви­си­ла је и од мје­ста бо­рав­ ка. Све су ста­ро­вје­ков­не кул­ту­ре на­ста­ле у по­ја­су бла­ге кли­ме и по­ред ве­ли­ких во­да. За­то је са­свим оче­ки­ва­но да је Грч­ка ко­ли­јев­ка европ­ске кул­ту­ре и да су у по­ја­су Ме­ди­те­ра­на по­ста­вље­ни те­ме­љи нај­ста­ри­јим гра­до­ви­ма Евро­пе, па и сви­је­та. Сре­ди­на на не­ки на­чин чи­ни чо­вје­ка. „Мје­сто чо­ вје­ка кра­си“, го­во­ри­ли су на­ши ста­ри. А да ли би Мо­царт био ве­ли­ки му­зи­чар да као ди­је­те ни­је имао кла­вир? И да­нас је­дан мла­ди Бе­о­гра­ђа­нин има да­ле­ко бо­ље при­ли­ке за шко­ло­ва­ње и све­у­куп­но на­пре­до­ва­ње од не­ког се­љан­ че­та са Ко­па­о­ни­ка.

Чо­вје­чан­ство пул­си­ра им­пе­ри­јал­но Ма­њи по­ток у ви­ши уви­ре код уво­ра сво­је име гу­би, а на бри­јег мор­ски обо­ји­ца. Ње­гош Чо­вјек је, ка­ко се че­сто ис­ти­че, дру­штве­но би­ће – да­кле, би­ће за­јед­ни­це. А за­јед­ни­це су вре­ме­ном по­сто­ја­ле све број­ни­је, ши­ре, са­вр­ше­ни­је, по­чев од ро­дов­ске за­јед­ни­це

Чо­вје­чан­ство пул­си­ра им­пе­ри­јал­но

13

до др­жа­ве. Љу­ди­ма је, да­кле, свој­ствен дух за­јед­ни­штва, а ко­ји мо­же по­при­ми­ти раз­ли­чи­те ни­вое и ква­ли­те­те. А ње­гов основ­ни об­лик огле­да се у те­жњи да се по­ве­жу и збли­же љу­ди ко­ји су срод­ни, ко­ји се слу­же истим је­зи­ ком, ко­ји су исте вје­ре и оби­ча­ја. Али за­јед­ни­це ко­је стек­ ну из­вје­сну пред­ност над су­сје­ди­ма на­сто­је да пре­не­су сво­ју моћ на њих – да њи­ма за­вла­да­ју. У овом слу­ча­ју дух за­јед­ни­штва по­при­ма екс­пан­зи­о­ни­стич­ке цр­те; од ду­ха за­јед­ни­штва на­ста­је дух им­пе­ри­јал­но­сти. Та­ко су и на­ ста­ја­ла цар­ства, при че­му се уну­тар њих по­сте­пе­но мно­ге ци­ви­ли­за­ци­је и кул­ту­ре бри­шу. Ме­ђу­тим, и им­пе­ри­јал­ не си­ле, за­ко­ни­ма вје­чи­те дру­штве­не ди­на­ми­ке, вре­ме­ ном не­ста­ју, али уви­јек оста­вља­ју тра­го­ве о не­ка­да­шњем по­сто­ја­њу. А пре­стан­ком би­ло ко­је им­пе­ри­је не пре­ста­је им­пе­ри­јал­ни дух љу­ди. Чо­вје­чан­ство већ одав­но пул­си­ра им­пе­ри­јал­но; уви­јек су не­ке за­јед­ни­це у им­пе­ри­јал­ном успо­ну. Оне нај­че­шће по­ста­ју и но­си­о­ци раз­во­ја људ­ске кул­ту­ре. Све до ан­тич­ких им­пе­ри­ја по­сто­ја­ло је та­ко­ре­ћи без­број ци­ви­ли­за­ци­ја на Зе­мљи, ко­је, у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва, ни­је­су зна­ле јед­на за дру­гу. А да­љим раз­во­јем са­о­бра­ћа­ја и рат­не тех­ни­ке омо­гу­ће­но је и ства­ра­ње ве­ли­ких им­пе­ ри­ја у ко­је су укљу­че­не и но­во­от­кри­ве­не зе­мље. Та­ко су осва­ја­чи по­ти­ски­ва­ли и ис­тре­бљи­ва­ли аутох­то­но ста­нов­ ни­штво и до­би­ја­ли но­ви про­стор за се­бе. Им­пе­ри­јал­ни дух хо­ће да вла­да и да по­сје­ду­је ма­ те­ри­јал­на до­бра, па чак и љу­де, и не мо­гу би­ти по­жељ­ни они ко­ји се бар на не­ки на­чин не мо­гу упо­три­је­би­ти. Ва­ља ре­ћи и то да су че­сто осва­ја­чи из­гра­ђи­ва­ли и на­пред­ни­је дру­штве­не од­но­се на но­во­за­по­сјед­ну­тој те­ри­ то­ри­ји не­го што су би­ли при­је њих. Да­кле, не мо­же се по­ ре­ћи ни из­вје­сна ци­ви­ли­за­тор­ска ми­си­ја по­је­ди­них осва­ ја­ча. То се с пра­вом при­пи­си­ва­ло ан­тич­ким Гр­ци­ма, али не и Осман­ли­ја­ма.

14

Чо­вје­чан­ство пул­си­ра им­пе­ри­јал­но

Дух за­јед­ни­штва са из­вје­сном им­пе­ри­јал­ном те­ жњом ство­рио је ско­ро све за­пад­но­е­вроп­ске зе­мље. Ње­ мач­ка је ство­ре­на од срод­них гер­ман­ских на­ро­да, Але­ ма­на, Шва­ба, Са­са, Ба­ва­ра­ца и дру­гих. Али су у ње­мач­ку за­јед­ни­цу ушли и Пру­си, ко­ји ни­је­су Гер­ма­ни, бар по­ри­ је­клом, већ су од Бал­та, од­но­сно бал­тич­ких на­ро­да, ко­ји су би­ли срод­ни­ци Сло­ве­на. Да не го­во­ри­мо о Лу­жич­ким Ср­би­ма и ма­си дру­гих Сло­ве­на ко­ји су се вре­ме­ном гер­ ма­ни­зо­ва­ли и трај­но при­дру­жи­ли Њем­ци­ма. Аустри­јан­ ци су мје­ша­ви­на Сло­ве­на и Гер­ма­на, а нај­срод­ни­ји су са Ба­вар­ци­ма. Одво­ји­ли су се др­жав­но и на­ци­о­нал­но од Ње­ма­ца, али не и кул­тур­но. Ита­ли­ја је та­ко­ђе на­ста­ла од ра­зно­род­ног ан­тич­ког сви­је­та, ро­ма­ни­зо­ва­ног у ври­је­ме мо­ћи Ри­ма. По­чет­ком два­де­се­тог ви­је­ка има­мо пр­ве ве­ли­ке гру­па­ци­је им­пе­ри­јал­них зе­ма­ља ко­је скла­па­ју вој­не са­ ве­зе ра­ди по­дје­ле свјет­ских до­ба­ра. Та­ко до­ла­зи до Пр­вог свјет­ског ра­та, а дви­је де­це­ни­је по­сли­је ње­га до­ла­зи до још ве­ћег свјет­ског кр­во­про­ли­ћа – Дру­гог свјет­ског ра­та. Аме­ри­ка ни­је би­ла па­сив­на у овим кр­во­про­ли­ћи­ма, али је не са­мо са­чу­ва­ла сво­ја ма­те­ри­јал­на до­бра, већ је успје­ ла и да по­ве­ћа сво­ју про­из­вод­њу. Та­ко је она из Дру­гог свјет­ског ра­та иза­шла као ви­ше­стру­ки по­бјед­ник, а при­ је све­га при­вред­ни и еко­ном­ски. Ње­ни су ана­ли­ти­ча­ри утвр­ди­ли 1948. да је САД ве­ле­си­ла ко­ја по­сје­ду­је око 50% свет­ског бо­гат­ства, а има све­га 6,3% свет­ског ста­нов­ни­ штва. За­то и убр­за­но ра­ди да кон­тро­ли­ше и усмје­ра­ва при­вред­не и по­ли­тич­ке то­ко­ве на пла­не­ти Зе­мљи. Од­мах по­сли­је Дру­гог свјет­ског ра­та осни­ва сна­жну оба­вје­штај­ ну слу­жбу (ЦИА), па вој­ни са­вез са европ­ским ка­пи­та­ ли­стич­ким зе­мља­ма (НА­ТО), као и раз­не ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је ко­је успи­је­ва да кон­тро­ли­ше. Исто­вре­ме­но по­ста­је во­де­ћа си­ла сви­је­та у раз­во­ју на­у­ке и тех­ни­ке. Већ кра­јем де­ве­де­се­тих про­шлог ви­је­ка по­ста­је гло­бал­на си­ла, по­себ­но ка­да је успје­ла да де­мон­ти­ра Вар­шав­ски

Човјечанство пулсира империјално

15

пакт и Со­вјет­ски Са­вез. Успје­ла је да усит­ни и ма­ње или ви­ше пот­чи­ни се­би све сло­вен­ске др­жа­ве, а од не­ка­да­ шње Ју­го­сла­ви­је, на­ста­ло је шест др­жа­ви­ца, а чак је на пу­ту и сед­ма и то очи­шће­на од до­ми­цил­них Ср­ба. Да­нас им­пе­ри­јал­ни дух ’аме­ри­ка­ни­зма’ по­при­ма гло­бал­не раз­мје­ре. Он при­је­ти но­вим ра­то­ви­ма, ма­те­ри­ јал­ним ис­ко­ри­шћа­ва­њи­ма ци­је­ле пла­не­те, убр­за­ном аси­ ми­ла­ци­јом ма­ло­број­них на­ци­ја. Ми смо на уда­ру ор­ка­на гло­ба­ли­зма, а на­ша је од­бра­на и пут у бу­дућ­ност здра­ва на­ци­о­нал­на шко­ла.

Пред но­вом им­пе­ри­јом Од­на­ро­ђи­ва­ње љу­ди на­ме­та­њем стра­ног је­зи­ка Бит­ка за сло­бо­ду ни­ка­да ни­је за­вр­ше­на. Но­ам Чом­ски Од­на­ро­ђи­ва­ње љу­ди ста­ро је ко­ли­ко и сам чо­вјек. Али је оно по­при­ми­ло ви­дљи­ви­је раз­мје­ре ши­ре­њем ан­тич­ке Грч­ке, а за­тим Ри­ма. Ро­ма­ни­за­ци­јом су не­ста­ли (аси­ми­ ло­ва­ни) мно­ги ста­ри на­ро­ди Бал­ка­на. Од­на­ро­ђи­ва­ње не­ког на­ро­да или пак по­је­ди­них ње­ го­вих гру­па и по­је­ди­на­ца оба­вља се, ка­ко је по­зна­то, на­ ме­та­њем њи­ма ту­ђих оби­ча­ја, при че­му гу­бе сво­је. Ако не­ки на­род или пак ње­гов дио из­гу­би сво­је оби­ча­је, вје­ру и је­зик, при­хва­та­ју­ћи ту­ђе, ри­јеч је о пот­пу­ном од­на­ро­ ђи­ва­њу, од­но­сно аси­ми­ла­ци­ји. Са­мим гу­бље­њем сво­га је­ зи­ка, усва­ја­њем ту­ђег, за­ко­ра­чу­је се на про­стор пот­пу­ног од­на­ро­ђи­ва­ња. Је­ди­но су Је­вре­ји успје­ли, ра­су­ти по сви­ је­ту, да очу­ва­ју сво­је на­род­но име и ка­да мно­ги од њих не зна­ју свој на­ци­о­нал­ни је­зик већ се слу­же је­зи­ком дру­гог на­ро­да. И но­во­вје­ков­не им­пе­ри­је, Ве­не­ци­ја, Тур­ска, Аустро­у­гар­ска, та­ко­ђе су пре­вје­ра­ва­њем и на­ме­та­њем

16

Пред но­вом им­пе­ри­јом

сво­јих је­зи­ка аси­ми­ло­ва­ле до­ста сло­вен­ског сви­је­та на Бал­ка­ну и у сред­њем По­ду­на­вљу. Илу­стра­ти­ван је при­ мјер ве­ли­ког сло­ве­нач­ког на­ци­о­нал­ног пје­сни­ка Пре­ шер­на. Он је сво­је ве­ли­ко дје­ло „Со­нет­ни ви­је­нац“ по­ све­тио сво­јој су­на­род­ни­ци и ве­ли­кој љу­ба­ви, а она, већ гер­ма­ни­зо­ва­на, ни­је ни зна­ла сло­ве­нач­ки је­зик, ни­ти је ма­ри­ла за на­ци­о­нал­ног пје­сни­ка Сло­ве­на­ца. А Иван Цан­ кар, дру­ги ве­ли­ки на­ци­о­нал­ни књи­жев­ник овог на­ро­да, ја­дао се по­чет­ком два­де­се­тог ви­је­ка да ће се за на­ред­на два ви­је­ка сви Сло­вен­ци гер­ма­ни­зо­ва­ти. Страх сло­ве­нач­ких на­ци­о­на­ли­ста да ће у Аустро­ у­гар­ској иш­че­зну­ти као на­род био им је од ко­ри­сти у ју­го­сло­вен­ској за­јед­ни­ци, ка­да су се је­зич­ки, кул­тур­но и по­ли­тич­ки из­гра­ђи­ва­ли на Пре­шер­но­вим на­ци­о­нал­ ним по­став­ка­ма, што их мо­же од­бра­ни­ти од Цан­ка­ро­вих слут­њи. Они не жу­ре да уве­ду ен­гле­ски је­зик као пред­мет основ­ци­ма, па иако су за­ко­ра­чи­ли у евро­а­тлант­ске ин­те­ гра­ци­је. Иако су и Ср­би ду­го жи­вје­ли у стра­ним им­пе­ри­ја­ ма, ни­је­су има­ли страх од гу­бље­ња сво­га је­зи­ка у њи­ма. Јер, они би се и са пре­ла­ском у ислам или у ри­мо­ка­то­ли­ чан­ство и да­ље слу­жи­ли сво­јим је­зи­ком, да­кле срп­ским. Чак је на Пор­ти, по­ред тур­ског, арап­ског и грч­ког, још са­мо срп­ски био слу­жбе­ни је­зик. Не­ма­ју­ћи страх од аси­ми­ла­ци­је, срп­ска гра­ма­ тич­ка шко­ла од Ву­ка па на­о­ва­мо, би­ла је бла­го­на­кло­на пре­ма по­зајм­ље­ни­ца­ма. За­то се ни­је ни трудилa да пра­ ви та­ко­зва­не кал­ко­ве, да­кле да стра­ну ри­јеч „преведe“ на срп­ски, или да умје­сто ње пронађe до­ма­ћу ри­јеч, ко­ва­ ни­цу, већ је узи­ма­ла ту­ђи­цу. А Хр­ва­ти су, по­ред кал­ко­ва, та­ко­ђе ко­ри­сти­ли по­зајм­ље­ни­це. Али су то би­ле ри­је­чи из сла­ви­стич­ког аре­а­ла, пре­те­жно из че­шког је­зи­ка (бо­ хе­ми­зми), па се и ни­је­су осје­ћа­ле као ту­ђи­це. Вук је, бо­ ре­ћи се про­тив сла­ве­но­срп­ског је­зи­ка, био строг пре­ма

Пред новом империјом

17

сла­ве­ни­зми­ма, за раз­ли­ку од тур­ци­за­ма, ко­је је без огра­ ни­че­ња при­хва­тао. Ако Вук ни­је имао стра­ха за срп­ски је­зик од по­ зајм­ље­ни­ца (ту­ђи­ца) па је при­хва­тио, на при­мјер, име­на мје­се­ци по рим­ском је­зич­ком на­сље­ђу а не сло­вен­ском, што су ура­ди­ли и Ру­си (али не и Хр­ва­ти), то не зна­чи да је је­зич­ка отво­ре­ност пре­ма стра­ним је­зи­ци­ма у свим при­ ли­ка­ма оправ­да­на. У но­ви­је ври­је­ме има­мо екс­пан­зи­ју ен­гле­ског је­зи­ ка на наш кул­тур­ни про­стор. За­то ви­ше не­ма­мо оправ­да­ ња за та­кву је­зич­ку отво­ре­ност – хи­та­ње у су­срет јед­ном стра­ном је­зи­ку. Не­нор­мал­но је да нам се и че­тво­ро­го­ ди­шња дје­ца у вр­ти­ћи­ма упо­зна­ју са ен­гле­ским кад још не мо­гу да ар­ти­ку­ли­шу ни мно­ге ри­је­чи свог ма­тер­њег језикa!? То је, ра­зу­ми­је се, дио кул­тур­не стра­те­ги­је стра­ ног фак­то­ра. Мо­ра­мо што при­је да се од­ре­ди­мо пре­ма то­ме – ка­ко од­го­ва­ра на­шој бу­дућ­но­сти.

Но­ва Ва­ви­лон­ска ку­ла У све­му што ра­диш ме­ру са­чу­ва­ти знај. Хе­си­од Би­блиј­ска при­ча ка­же да се Ва­ви­лон­ска ку­ла ни­је мо­гла за­вр­ши­ти јер су мај­сто­ри при­па­да­ли ра­зним на­ро­ди­ма, па по­што су се слу­жи­ли са­мо сво­јим ма­тер­њим је­зи­ком, ни­је­су се мо­гли спо­ра­зу­мје­ти да по­сао при­ве­ду кра­ју. Све ак­ту­ел­ни­ји гло­ба­ли­зам, чи­ји је епи­цен­тар Аме­ри­ка, ши­ ри се чи­та­вим сви­је­том („и ми­лом и си­лом“), на­сто­је­ћи та­ко­ре­ћи да и до не­ба до­ђе, по­пут би­блиј­ске Ва­ви­лон­ске ку­ле. Са­мо што гло­ба­ли­сти „зна­ју за ја­дац“, па мај­сто­ри и број­ни ар­ге­ти њи­хо­ве Ва­ви­лон­ске ку­ле слу­же се са­мо јед­ним је­зи­ком – ен­гле­ским. Чу­је се и ми­шље­ње да ће пред екс­пан­зи­јом ен­гле­ског је­зи­ка, ко­ји по­при­ма уло­гу

18

Но­ва Ва­ви­лон­ска ку­ла

ла­тин­ског у сред­њем ви­је­ку, оста­ли жи­ви је­зи­ци Евро­пе по­ста­ти ре­ги­о­нал­ни ди­ја­лек­ти, на­род­ни го­во­ри – уко­ли­ ко са­свим не иш­че­зну из го­вор­не упо­тре­бе. Ср­би су, углав­ном, на­пу­шта­ли свој на­род уко­ли­ко би на­пу­сти­ли пра­во­сла­вље. Чак под ути­ца­јем марк­си­зма и са ате­и­стич­ким вас­пи­та­њем, мно­ги ет­нич­ки Ср­би у Цр­ ној Го­ри и Ма­ке­до­ни­ји не но­се на­ци­о­нал­но име сво­јих пре­да­ка, већ се на­ци­о­нал­но из­ја­шња­ва­ју на осно­ву свог др­жа­вљан­ства (Цр­но­го­рац, Ма­ке­до­нац). И у сво­јој зе­мљи Ср­би­ји Ср­би­ма ни­је нај­бо­ља при­ ли­ка да очу­ва­ју сво­је ет­нич­ке од­ли­ке на ду­жи рок. Умје­ сно се за­пи­та­ти да ли ће у Бе­о­гра­ду или у Кра­гу­јев­цу по­слов­ни је­зик би­ти срп­ски кроз пе­де­се­так го­ди­на. Ми вје­ру­је­мо да хо­ће, али исто­вре­ме­но мо­ра­мо би­ти свје­сни опа­сно­сти ко­ја му при­је­ти. Од око 6.000 жи­вих је­зи­ка у сви­је­ту, из да­на у дан, по­не­ки од њих не­ста­је из го­вор­не упо­тре­бе. У ства­ри, пред­ви­ђа се да до кра­ја овог ви­је­ка не мо­же „пре­жи­вје­ти“ ви­ше од 2.000 је­зи­ка на сви­је­ту. Мо­жда ће не­ко ре­ћи да код нас не­ма раз­ло­га за страх ове вр­сте. Али се већ не­ко ври­је­ме мно­ги кон­кур­си (или­ти тен­де­ри), па ра­зни уго­ во­ри у срп­ским зе­мља­ма пи­шу на ен­гле­ском је­зи­ку. Ових ће при­мје­ра кроз де­се­так го­ди­на би­ти ко зна ко­ли­ко. Па ваљ­да је и ве­ћи­ни на­ших гра­ђа­на по­зна­то да стра­ни је­зик (ен­гле­ски) че­ка на­шу дје­цу већ у вр­ти­ћу, а да је од пр­вог основ­не ре­до­ван пред­мет. А ова­ко ра­но уво­ђе­ње стра­ног је­зи­ка има за циљ не са­мо да се сва по­пу­ла­ци­ја у пер­ спек­ти­ви слу­жи њи­ме, већ и да се пу­тем је­зи­ка ути­че на са­мо би­ће љу­ди. И са­да сре­та­мо пр­ва­чи­ће у на­шој сре­ ди­ни да зна­ју на­па­мет не­ке дјеч­је пје­сми­це на ен­гле­ском је­зи­ку, што до­ма­ћа штам­па са по­хва­лом ис­ти­че. А учи­ти на­па­мет из­бор из сво­је по­е­зи­је у на­шој шко­ли одав­но ни­ је „тренд“. Сва­ка озбиљ­на др­жа­ва во­ди ра­чу­на о чи­сто­ти и бу­ дућ­но­сти сво­га је­зи­ка. На­ше ком­ши­је смје­ло за­ко­ра­чу­ју

19

Нова Вавилонска кула

у евро­а­тлант­ске ин­те­гра­ци­је, а не хва­та их лу­ди­ло ма­сов­ ног уче­ња ен­гле­ског је­зи­ка. А за­што то и ми не чи­ни­мо? Ис­ти­чу­ћи по­тре­бу чу­ва­ња сво­га је­зи­ка и пи­сма и ства­ра­ња на истом, ва­ља по­кло­ни­ти и ду­жну па­жњу да срп­ски је­зик раз­ви­је по­треб­не је­зич­ке мо­гућ­но­сти за из­ ра­жа­ва­ње са­вре­ме­не на­у­ке и уоп­ште мо­дер­ног жи­во­та. Под­сје­ти­мо се да је Вук до­ка­зао је­зич­ке мо­гућ­но­сти срп­ ског на­род­ног је­зи­ка што је на њ пре­вео Би­бли­ју, а то су мно­ги сма­тра­ли не­мо­гу­ћим. Ни­је ни да­нас не­мо­гу­ће да се на срп­ском је­зи­ку из­ра­зи би­ло ко­ја област са­вре­ме­ не на­у­ке – али то не­ће до­ћи са­мо. Ва­ља до­бро при­те­ћи опан­ке. У свјет­ске ин­те­гра­ци­је ва­ља ићи, али са со­бом – са сво­јом шко­лом, шко­лом ко­ја ће нам ули­ти по­љу­ља­но са­ мо­по­у­зда­ње. Ва­ви­лон­ска ку­ла гло­ба­ли­зма не­ће до­так­ну­ти не­бо ни­ти ће раз­вла­сти­ти Бо­га.

За­пљу­сну­ти на­ци­о­нал­ним по­то­пом „... удар на­ђе искру у ка­ме­ну, без ње­га би у кам оча­ја­ла.“ Ње­гош Да­нас се нај­ви­ше хва­ле сво­јом де­мо­кра­ти­јом и на­сто­ја­ њем да се по­шту­ју људ­ска пра­ва они ко­ји се то­га нај­ма­ње др­же, за­пра­во они ко­ји сво­ју моћ и си­лу ши­ре на дру­ ге. Они су спрем­ни, кад им на­ла­жу ин­те­ре­си, да окри­ве оне ко­ји тр­пе на­си­ље, а да на­сил­ни­ке уз­ди­жу као бор­це за раз­вој де­мо­кра­ти­је. Зна се да је пан­сла­ви­зам ста­јао на пу­ту ши­ре­ња Аустро­у­гар­ске, ко­ја је на раз­не на­чи­не спу­та­ва­ла ту иде­ ју. За­то јој је сме­та­ла ја­ка Ср­би­ја на Бал­ка­ну, па је про­па­ ган­дом ис­ти­ца­ла та­ко­зва­ни „срп­ски хе­ге­мо­ни­зам“. Ову

20

За­пљу­сну­ти на­ци­о­нал­ним по­то­пом

су син­таг­му ко­ри­сти­ли ка­сни­је и ко­му­ни­сти у Кра­ље­ви­ ни Ју­го­сла­ви­ји, на­сто­је­ћи да су­прот­ста­ве оста­ле на­ро­де Кра­ље­ви­не Ср­би­ма и иза­зо­ву, ка­ко су они ми­сли­ли – ре­ во­лу­ци­ју у зе­мљи. По тре­ћи пут се ова син­таг­ма ис­ти­ца­ла у Со­ци­ја­ли­стич­кој Ју­го­сла­ви­ји од стра­не по­је­ди­них на­ ци­о­нал­них пред­став­ни­ка ко­ји су на­сто­ја­ли да њи­хов на­ ци­он бу­де у што бо­љој по­зи­ци­ји, при­жељ­ку­ју­ћи рас­пад Ју­го­сла­ви­је и сво­је оса­мо­ста­ље­ње, а че­му је ку­мо­вао и стра­ни фак­тор. Очи­то је да се на по­је­ди­ним „тач­ка­ма“ гло­бу­са дру­ штве­не при­ли­ке бр­зо, па и убр­за­но ми­је­ња­ју. То ни­је слу­ чај са Швај­цар­ском или Фин­ском, али је­сте са Ср­би­јом, као и са оста­лим срп­ским зе­мља­ма. На­ше мје­сто у ме­ђу­ на­род­ној за­јед­ни­ци од при­је по­ла ви­је­ка(1960) и да­нас ско­ро да не­ма ни­шта за­јед­нич­ко. Сва је при­ли­ка да ће се ова „ди­на­ми­ка“ на­ста­ви­ти. За­то је ве­ли­ко пи­та­ње у ка­квој ће­мо по­зи­ци­ји као на­род би­ти кроз са­мо по­ла сто­ље­ћа (2060). Хо­ће ли та­да Ср­би би­ти на­род-на­ци­ја у сво­јим на­ ци­о­нал­ним др­жа­ва­ма? Или ће би­ти на­ци­о­нал­на ма­њи­на у дру­гим (ту­ђим) на­ци­о­нал­ним др­жа­ва­ма? И ка­ко год бу­де, ни­ко­га не тре­ба да кри­ви­мо, сем са­ме се­бе. Јер не за­ви­си са­мо од дру­гих шта ће би­ти са не­ким на­ро­дом, већ и од ње­га, ње­го­ве сна­ге да од­го­во­ри уда­ри­ма спо­ља и из­ну­тра. То ва­жи, ра­зу­ми­је се, и за нас. Те, ако ни­је­смо спрем­ни да при­не­се­мо ври­јед­ни жр­тву на ол­тар сво­га оп­ стан­ка, не­бо не­ће пла­ка­ти за на­ма. Иако љу­ди­ма ни­је да­то да зна­ју шта ће се у бу­дућ­ но­сти до­го­ди­ти, они мо­ра­ју да бу­ду стал­но окре­ну­ти сју­ тра­шњи­ци. Од­но­сно, тре­ба да има­ју стра­те­шки план и да стал­но на ње­му ра­де. Ми то не­ма­мо, па се по­на­ша­мо од си­ту­а­ци­је до си­ту­а­ци­је – до­ви­ја­мо се, из­ми­че­мо од се­бе и гу­би­мо сна­гу. Али се стра­те­ги­ја не мо­же пра­ви­ти без на­ ци­о­нал­не шко­ле – по­ла­зне ста­ни­це у бу­дућ­ност. Са­свим је оче­ки­ва­но и ра­зу­мљи­во да моћ­ни ши­ре сво­ју моћ на раз­не на­чи­не, па чак и пу­тем свог је­зи­ка.

За­пљу­сну­ти на­ци­о­нал­ним по­то­пом

21

Али се не тре­ба пла­ши­ти стра­них је­зи­ка у лин­гви­стич­ком сми­слу, већ у ет­нич­ком, па и етич­ком. И са­мо је по­треб­но од­мје­ри­ти кад то­ком уз­ра­ста уче­ни­ка по­че­ти са стра­ним је­зи­ци­ма и ко­јим. Већ смо ре­кли да да­нас на­ши пр­ва­чи­ћи теч­но ре­ци­ту­ју пје­сми­це на ен­гле­ском, јер су не­ке на­у­чи­ ли и у вр­ти­ћи­ма, а те­шко да се ко­ји од њих сје­ћа и не­ког сти­ха на­шег Зма­ја. Број­ни „бра­ни­те­љи“ овог фе­но­ме­на ис­ти­чу да је ен­гле­ски је­зик „функ­ци­о­нал­не пи­сме­но­сти“. Па иако је­сте, ва­ља му од­мје­ри­ти про­стор у на­шој шко­ ли, кул­ту­ри и јав­ном жи­во­ту. Не мо­же­мо до­зво­ли­ти да нам би­ло ко­ји школ­ски пред­мет за­кр­чи пут пре­ма на­шој на­ци­о­нал­ној шко­ли. На­рав­но, сва­ки је ро­ди­тељ сло­бо­дан да по­тра­жи учи­те­ље и сво­ме пе­то­го­ди­шњем дје­те­ту, па и мла­ђем, за стра­ни је­зик, му­зи­ку, спорт, шах... Али то др­ жа­ва ко­ја зна шта ра­ди – не ра­ди. Ово је по­нај­ма­ње лин­гви­стич­ко пи­та­ње, а по­нај­ви­ ше по­ли­тич­ко. А у оном крај­њем ци­љу – ан­тро­по­ло­шко. Са стра­ним је­зи­ком, ко­ји се учи та­ко­ре­ћи од ко­ли­јев­ке код нас, про­ди­ре и ту­ђи вас­пит­ни ути­цај, по­чи­ње да се ми­је­ња би­ће на­шег чо­вје­ка, ње­гов по­глед на сви­јет (Wel­ tan­scha­ung). Крат­ко ре­че­но: до­ла­зи до од­на­ро­ђи­ва­ња на­ ших љу­ди – ута­па­ња у ту­ђе кул­тур­не и по­ли­тич­ке во­де. На­ше је дру­штво до­шло у тра­ги­ко­мич­ну си­ту­а­ци­ју. Фор­мал­но сло­бод­на и су­ве­ре­на Ср­би­ја, ни­је ни јед­но ни дру­го. При­ну­ђе­на је да се по­на­ша по стра­ном дик­та­ту. И на­ша се шко­ла са стра­не кон­тро­ли­ше и иде­о­ло­шки усмје­ ра­ва. Али се не сми­је­мо за­ва­ра­ва­ти и пре­пу­шта­ти то­ко­ ви­ма стра­ног фак­то­ра, бар у до­ме­ну кул­ту­ре. Код нас се већ сју­тра мо­же оче­ки­ва­ти да ће нам се пре­до­ча­ва­ти и не­ке ин­тер­вен­ци­је у школ­ским про­гра­ми­ма. На­рав­но, то би би­ла на­вод­на „оса­вре­ме­ња­ва­ња“ про­грам­ске ма­те­ри­је („да се Вла­си не до­сје­те“), а, у ства­ри, ићи ће се на то да се про­гра­ми ре­ду­ци­ра­ју на уштрб на­ци­о­нал­них про­грам­ ских те­ма. Ра­ди то­га је уве­ден и пред­мет гра­ђан­ско вас­ пи­та­ње. То је јед­на од за­ста­ва гло­ба­ли­зма у на­шем вас­пи­

22

Запљуснути националним потопом

та­њу мла­дих. Не при­пре­ма их да бу­ду сво­ји на сво­ме, већ на­вод­но то­ле­рант­ни, при­је све­га пре­ма то­ко­ви­ма гло­ба­ ли­за­ци­је и од­на­ро­ђи­ва­ња на­ро­да. Овим је и она­ко кон­ фликт­на си­ту­а­ци­ја у учи­о­ни­ци по­ста­ла још за­о­штре­ни­ја. Ни­је бе­за­зле­но ни слу­чај­но што има­мо и на­став­ни­ке ко­ји су у ра­зним не­вла­ди­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма, пла­ће­ним од стра­не ино­зем­них цен­та­ра. Има и оних ко­ји под ути­ца­јем њи­хо­ве про­па­ган­де ди­је­ле њи­хо­ва ми­шље­ња. Ми смо, та­ ко­ре­ћи, пред на­ци­о­нал­ним по­то­пом. Сад нам ва­ља про­ на­ћи спа­со­но­сну ар­ку. А то је на­ша ре­фор­ми­са­на шко­ла, оза­ре­на на­ци­о­нал­ним оп­ти­ми­змом.

Око пан­сла­ви­зма Еол бје­ше бр­за кри­ла ра­ши­рио рас­треп­тио да се бр­же ста­ну с бра­ћом јед­но­род­ном Сла­вја­ни­ма. Ње­гош Код нас тек по­не­ки сред­њо­школ­ци зна­ју шта озна­ча­ва ри­јеч сла­ви­сти­ка, док им гер­ма­ни­сти­ка или ро­ма­ни­сти­ка ни­је­су не­по­зна­ни­це. Уче­ни­ци све ма­ње чи­та­ју и ве­ћи­на гле­да да из срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти ка­ко-та­ко за­ до­во­љи. Ма­ли је број оних ко­ји из овог пред­ме­та на­сто­је да има­ју од­лич­не оцје­не. Са ен­гле­ским је­зи­ком је са­свим друк­чи­је: ве­ћи­на има ви­со­ке оцје­не, а ни­је ма­ли број ни оних ко­ји, по­ред ре­дов­не на­ста­ве из овог пред­ме­та, узи­ ма­ју (пла­ћа­ју) и до­дат­не ча­со­ве. Ова па­сив­ност пре­ма пред­ме­ту ко­ји је оли­че­ње сво­га би­ћа, а ак­тив­ност пре­ма јед­ном стра­ном је­зи­ку, го­во­ри о на­шем по­ло­жа­ју у сви­ је­ту, а на­рав­но и о на­ма. Оту­да је сла­ви­сти­ка не­по­зна­та ри­јеч на­шој сред­њо­школ­ској по­пу­ла­ци­ји.

Око пан­сла­ви­зма

23

Још ви­ше од сла­ви­сти­ке под­ле­гла је за­бо­ра­ву њој срод­на ри­јеч – пан­сла­ви­зам. Лин­гви­стич­ке осно­ве овом пој­му по­ста­ви­ли су Ћи­ри­ло и Ме­то­ди­је ста­ро­сло­вен­ским је­зи­ком, пр­вом књи­жев­ном је­зи­ку свих сло­вен­ских на­ ро­да. Они вје­ро­ват­но ни­је­су ко­ри­сти­ли ри­јеч пан­сла­ви­ зам, али је она нео­дво­ји­ва од њи­хо­ве ми­си­је. Ме­то­ди­је је и од стра­не па­пе ру­ко­по­ло­жен за пр­вог сло­вен­ског ар­ хи­е­пи­ско­па. И до кра­ја сред­њег ви­је­ка сло­вен­ски на­ро­ди су осје­ћа­ли сво­ју ме­ђу­соб­ну бли­скост. Ду­кљан­ско-зет­ски краљ Ми­ха­и­ло ша­ље сво­га си­на Бо­ди­на (дру­га пол. 11. в.) да по­мо­же ма­ке­дон­ским Сло­ве­ни­ма да се осло­бо­де Ви­ зан­ти­је, а они га про­гла­ша­ва­ју за сво­га ца­ра. Да­ју му, у ства­ри, ти­ту­лу сво­јих ра­ни­јих вел­мо­жа, бу­гар­ских ца­ре­ ва, јер су га и при­хва­ти­ли као сво­га пле­ме­ни­ка. Пан­сла­ви­зам се као ри­јеч пра­ти у ра­зним тек­сто­ ви­ма од два­на­е­стог ви­је­ка; на­ла­зи­мо га из тог вре­ме­на у Не­сто­ро­вој хро­ни­ци. Ље­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, та­ко­ђе из два­на­е­стог ви­је­ка, про­жет је у из­вје­сној мје­ри иде­јом пан­сла­ви­зма. Ја­вља­ју се и пи­сци у 14. и 15. ви­је­ку ко­ји при­па­да­ју исто­вре­ме­но ра­зним сло­вен­ским књи­жев­но­ сти­ма, од­но­сно са­мо јед­ној, оп­ште­сло­вен­ској. У то­ме је нај­да­ље оти­шао Гри­го­ри­је Цам­блак, ро­ђен и шко­ло­ван у Бу­гар­ској, а ка­сни­је по­стао игу­ман Де­ча­на, па пи­сац би­о­ гра­фи­је Сте­фа­на Де­чан­ског, да би умро као ки­јев­ски ми­ тро­по­лит 1420. Кон­стан­тин Фи­ло­зоф је Бу­га­рин по ро­ ђе­њу и по­зна­ти срп­ски сред­њо­вје­ков­ни пи­сац, би­о­граф Сте­фа­на Ла­за­ре­ви­ћа, а пи­сао је сво­је књи­ге на срп­ско­ сло­вен­ском или чак на срп­ско-бу­гар­ско­сло­вен­ском је­зи­ ку. Ду­бров­ник је имао углед­не пан­сла­ви­сте већ од пет­на­ е­стог, ше­сна­е­стог ви­је­ка, ка­кав је био и Ма­вро Ор­бин са сво­јим „Кра­љев­ством Сло­ви­на“, а ка­сни­је пје­сник „Осма­ на“ Иван Гун­ду­лић. Хр­ват из Кар­лов­ца Ју­рај Кри­жа­нић за­но­сио се да кул­тур­но об­је­ди­ни Сло­ве­не под вођ­ством Ру­са. Не­ки сма­тра­ју да је овај уче­ни Сло­вен био чо­вјек Ри­ма, па је за­то до­спио у Си­бир, ода­кле се из­ба­вио и сти­

24

Око пан­сла­ви­зма

гао до Пољ­ске. По­ги­нуо је у вој­сци Со­беј­ског бра­не­ћи Беч (1683) од Ту­ра­ка. Ср­бе Вој­во­ђа­не осам­на­е­стог ви­је­ка ја­чао је не са­мо дух пра­во­сла­вља, већ и пан­сла­ви­зма, да се одр­же у сво­јој вје­ри и у свом на­ро­ду. Ду­же ври­је­ме ни­је­су има­ли сво­је учи­те­ље ни сво­је штам­па­не књи­ге, па су им у по­моћ при­ ско­чи­ли ру­ски учи­те­љи да се шко­лу­ју и од­у­пи­ру уни­ја­ће­ њу. Та­да су Ср­би и зва­нич­но уве­ли ру­ско­сло­вен­ски је­зик у бо­го­слу­же­ње, ко­ји су они сма­тра­ли сво­јим бо­го­слу­жбе­ ним је­зи­ком. Књи­ге су пи­са­ли сла­ве­но­срп­ским је­зи­ком, од­но­сно мје­ша­ви­ном ру­ског и срп­ског на­род­ног је­зи­ка. И да­нас су Ср­би, не са­мо они у ди­ја­спо­ри, до­шли у слич­ну си­ту­а­ци­ју од­на­ро­ђи­ва­ња као не­ка­да Ср­би у Ју­ жној Угар­ској. За­то су им са­да по­треб­не што при­сни­је кул­тур­не ве­зе са сло­вен­ским сви­је­том, по­себ­но са пра­во­ слав­ним Ру­си­ма. Са њи­ма су по­сто­ја­ле на­ше не­пре­кид­не ду­хов­не ве­зе већ од вре­ме­на Све­тог Са­ве. Ми при­па­да­мо аре­ал ­ у Sla­via Ort­ho­do­xa, јер нам је то мје­сто под сун­цем. Срп­ско-ру­ске ве­зе су на­ша тра­ди­ци­ја, ру­ка по­моћ и сјај на­шег иден­ти­те­та. Де­вет­на­е­сти ви­јек ни­је уга­сио пан­сла­ви­зам, већ је дао но­ве пан­сла­ви­сте. Сло­вак Јан Хер­кељ смје­ло се за­ла­ гао за иде­ју оп­ште­сло­вен­ског је­зи­ка, ко­ју је обра­зло­жио у свом дје­лу „Ele­men­ta Uni­ver­sa­lis Lin­gu­ae Sla­vi­cae“(1826). Илир­ски по­крет са сре­ди­не де­вет­на­е­стог ви­је­ка имао је у се­би кли­це пан­сла­ви­зма. По­сто­ја­ли су и пан­сла­ви­стич­ ки ску­по­ви, а на јед­ном од њих уче­ству­је и Вук Ка­ра­џић (Праг, 1848). Би­ло их је и у дру­гој по­ло­ви­ни де­вет­на­е­стог ви­је­ка (Пе­тро­град, Мо­сква). Је­дан све­сло­вен­ски скуп одр­ жан је у Мо­скви у ври­је­ме Дру­гог свјет­ског ра­та (1944), па убр­зо и у Бе­ог­ ра­ду, 1946. По­сљед­њи скуп са све­сло­вен­ ским пред­зна­ци­ма одр­жан је у Пра­гу 1948. го­ди­не. Иде­ја пан­сла­ви­зма је би­ла на пу­ту гер­ман­ских, угар­ских и тур­ских осва­ја­ња, па су за­то осва­ја­чи ко­ри­ сти­ли сва сред­ства да за­ти­ру све што њо­ме зра­чи. Дру­гим

25

Око панславизма

ри­је­чи­ма, пан­сла­ви­зам, иде­ја за­сно­ва­на на кул­тур­ном по­ве­зи­ва­њу и збли­жа­ва­њу сло­вен­ских на­ро­да, су­че­ли­ла се са им­пе­ри­јал­ним ду­хо­ви­ма За­па­да. Та­ко су јој се стал­ но, не­кад ма­ње не­кад ви­ше, за­тва­ра­ли пу­те­ви. Не­ма ви­ше пан­сла­ви­стич­ких иде­ја, али по­сто­је не­ при­ја­те­љи пан­сла­ви­зма. Гло­ба­ли­зам је до­крај­чио и она­ко тан­ке ме­ђу­сло­вен­ске ве­зе. Под­ли­је­жу­ћи ње­го­вим то­ко­ ви­ма, мо­гли би се бр­зо аси­ми­ло­ва­ти сви ма­ло­број­ни­ји сло­вен­ски на­ро­ди. Ср­би ће пре­жи­вје­ти гло­ба­ли­стич­ке „чист­ке“ ње­го­ва­њем сво­га кул­тур­ног сја­ја – јед­не од бук­ ти­ња сла­ви­стич­ке и пан­сла­ви­стич­ке свје­тло­сти и у њи­хо­ вом ши­ро­ком ог­њи­шту.

По­вје­сни­ца о ге­ни­ју „... у ве­ли­ким на­ро­ди­ма ге­ни­ју се гњ’ездо ви­је...“ Ње­гош Мје­сто жи­вље­ња љу­ди има ве­зе са њи­хо­вим про­спе­ри­те­ том, али се ипак ти­ме не да­је од­го­вор на пи­та­ње раз­во­ја и на­прет­ка не­ке ци­ви­ли­за­ци­је. Не ле­жи у са­мом мје­сту, да­кле тoпосу, од­го­вор на сте­пен кул­ту­ре не­ких ци­ви­ли­за­ ци­ја у про­шло­сти. По­сто­ји и у са­мом на­ро­ду (би­ло ко­јем) не­ка сна­га оп­стан­ка, по­тен­ци­јал за раз­вој и тех­но­ло­шко и дру­штве­но на­пре­до­ва­ње. При­ли­ка је да тај по­тен­ци­јал (на­зо­ви­мо га на­род­ним ге­ни­јем) ни­је код свих у ис­тој мје­ри кон­цен­три­сан. Ина­че ри­јеч ге­ни­је у про­шло­сти је има­ла раз­ли­ чи­та зна­че­ња, али је уви­јек озна­ча­ва­ла не­ке не­про­ла­зне ври­јед­но­сти. За не­ке ан­тич­ке на­ро­де овим име­ном су се озна­ча­ва­ла не­ка бо­жан­ства, као и ду­хов­на сна­га чо­вје­ка ко­ја и по смр­ти не не­ста­је. Већ одав­но је уоби­ча­је­но да се овим име­ном озна­чи по­је­ди­нац ко­ји је оста­вио ве­о­ма ко­ ри­сно дје­ло за свој на­род па и за чо­вје­чан­ство.

26

По­вје­сни­ца о ге­ни­ју

Пи­та­ње на­стан­ка ге­ни­јал­них љу­ди је ве­о­ма сло­же­ но и не мо­же се све­сти са­мо на не­чи­ју вр­хун­ску ин­те­ли­ ген­ци­ју. Она се сва­ка­ко под­ра­зу­ми­је­ва али ни­је до­во­љан услов ге­ни­јал­но­сти. Ми сма­тра­мо да се ге­ни­је не мо­же ро­ди­ти у на­ро­ду ако већ у том са­мом на­род­ном би­ћу не по­сто­ји по­тен­ци­ јал за ње­га. Са­гла­сно ово­ме, на­род да­је ге­ни­је слич­не се­ би, а не не­ке ко­је не би има­ли са њи­ме слич­но­сти. Ге­ни­је ни­је са­мо сим­бо­лич­ка озна­ка на­ро­да ко­ме при­па­да већ и ње­го­ва исто­риј­ска и мен­тал­на сли­ка, каo и ан­ти­ци­па­ци­ја ње­го­ве бу­дућ­но­сти. У сва­ком су на­ро­ду по­сто­ја­ли ма­ње или ви­ше ге­ни­ јал­ни умо­ви. У да­ле­кој про­шло­сти иза ге­ни­ја је оста­ја­ло ње­го­во дје­ло као сво­ји­на на­ро­да ко­ме је при­па­дао, а по­ том и чо­вје­чан­ства, али му се ни­је мо­гло са­чу­ва­ти и лич­но име. Ре­кли смо да су Су­ме­ри пр­ви про­на­шли пи­смо. Ра­зу­ ми­је се, то ни­је би­ло дје­ло чи­та­вог на­ро­да, па чак ни гру­пе љу­ди. Не­ко је ипак био пр­ви ко­ји је осми­слио пи­смо и тај вид ко­му­ни­ка­ци­је, а то је био не­ко од ге­ни­ја тог на­ро­да. И онај ко­ји је про­на­шао то­чак, и ти­ме отво­рио ре­во­лу­ци­о­ на­ран пут у раз­во­ју тех­ни­ке, био је ге­ни­је. То исто ва­жи и за оног ко­ји је од­ре­дио вре­мен­ски ци­клус од се­дам да­на, да­кле сед­ми­цу, ко­ја је као вре­мен­ска мје­ра прихваћенa у сви­је­ту. Не­ки не­по­зна­ти гра­ди­тељ се пр­ви сје­тио да зи­да сво­до­ве и ку­по­ле, па се ње­гов изум ши­рио сви­је­том. Ге­ни­ји су, да­кле, на­про­сто по­ди­за­ли ци­ви­ли­за­циј­ ски и кул­тур­ни ни­во свог на­ро­да, па би по­том њи­хо­во дје­ло по­ста­ло и сво­ји­на чо­вје­чан­ства А ако би се у не­ком за­о­ста­лом на­ро­ду ро­дио ге­ни­ја­лан чо­вјек, да ли би он мо­ гао по­кре­ну­ти ци­ви­ли­за­циј­ски на­при­јед сво­је су­на­род­ни­ ке? Он то мо­же са­мо у оној мје­ри у ко­јој су они спрем­ни да при­хва­те на­пре­дак, а не у оној ко­ју би он мо­гао да им пру­жи. Ако би не­ко да­нас упу­тио и чи­та­ву че­ту ми­си­о­на­ ра да у не­ко до­мо­ро­дач­ко пле­ме оства­ру­је про­свје­ти­тељ­ ску ми­си­ју, не би пу­но по­мје­ри­ли ства­ри на­при­јед. Ва­ља

27

Повјесница о генију

би­ти и из­ну­тра, из свог би­ћа, спре­ман за ци­ви­ли­за­циј­ски на­пре­дак. Мо­же се раз­ми­шља­ти и о то­ме ко­ли­ко је трај­на уну­ тра­шња сна­га јед­ног на­ро­да ко­ју ми на­зи­ва­мо ге­ни­јем. Сва је при­ли­ка да она јед­ном за­у­ви­јек ни­је да­та. По­сто­је ми­шље­ња да и на­ро­ди, по­пут по­је­ди­на­ца, има­ју свој на­ ста­нак, па сво­је дје­тињ­ство, мла­дост, зре­ло до­ба, ста­рост и на кра­ју иш­че­за­ва­ју. Ово ми­шље­ње не тре­ба до­ка­зи­ва­ ти ни оспо­ра­ва­ти. Ипак, ва­ља вје­ро­ва­ти у се­бе, у ви­тал­ ност сво­га на­ро­да, у свој на­ци­о­нал­ни ге­ни­је. То свој­ство се мо­же у не­ку ру­ку пот­хра­њи­ва­ти, га­ји­ти, уко­ли­ко смо свје­сни шта нам оно за бу­дућ­ност зна­чи. У ства­ри, и по­ је­дин­ци ко­ји во­де ра­чу­на о се­би, свом здра­вљу, нај­че­шће над­жи­ве оне ко­ји то не чи­не. Си­гур­но је да уко­ли­ко се не­ким пу­тем есен­ци­јал­на суп­стан­ца не­ког на­ро­да сма­њи, а у нај­го­рем слу­ча­ју и иш­че­зне, са њо­ме не­ста­је и са­мог тог на­ро­да. Ми, у ства­ри, вје­ру­је­мо да је шко­ла на стра­ни ге­ни­ ја. За­пра­во, до­бра на­ци­о­нал­на шко­ла пот­хра­њу­је укуп­ну кре­а­тив­ност сво­га на­ро­да и ја­ча ње­го­ве ко­хе­зи­не ве­зе. И су­прот­но ово­ме, ло­ша шко­ла ства­ра на­ци­о­нал­ну пу­сти­њу и оте­жа­ва по­ја­ву ге­ни­ја. Од­но­сно, и ка­да се он по­ја­ви, при­дру­жи­ће се дје­ли­мич­но или пот­пу­но дру­гој кул­ту­ри, оној ко­ја му омо­гу­ћа­ва кре­а­ци­ју. Ге­ни­је је из­раз ду­хов­не сна­ге на­ро­да ко­ме при­па­да.

Срп­ски ге­ни­је Зна Ду­ша­на ро­дит Срп­ка, зна до­ји­ти Оби­ли­ће... Ње­гош Бро­јан сло­вен­ски сви­јет је и по­чет­ком сред­њег ви­је­ка, ка­да су ме­ди­те­ран­ске им­пе­ри­је иза се­бе оста­ви­ле вје­ко­ ве, жи­вио у та­ко­зва­ном „злат­ном до­бу“ дру­штва, да­кле у ро­дов­ско-пле­мен­ским за­јед­ни­ца­ма. Сво­је пр­ве др­жа­ве ор­га­ни­зо­вао је не­што ка­сни­је и под из­вје­сним ути­ца­јем

28

Срп­ски ге­ни­је

дру­гих на­ро­да. Али ути­цај са стра­не ни­је ишао на уштрб сло­вен­ског ге­ни­ја, већ у ње­го­ву ко­рист. Иде­ја мо­рав­ског кне­за Рас­ти­сла­ва да се ње­го­ва кне­жи­на опи­сме­ни на свом је­зи­ку по­ста­ла је оп­ште­сло­вен­ско пи­та­ње. Али, да ли би до­шло до оства­ре­ња иде­је јед­ног ва­зал­ног кне­за да сло­вен­ски сви­јет ни­је био спре­ман да при­хва­ти ту иде­ју? На­рав­но да не би! За­то су мо­гли Гр­ци, бра­ћа Ћи­ри­ло и Ме­то­ди­је, као и њи­хо­ви уче­ни­ци, обо­жи­ти и опи­сме­ни­ти је­дан бро­јан на­род, не са­мо што су са­ми учи­те­љи има­ли све­тач­ко сви­је­тло у се­би, већ што је и тај на­род пре­по­ знао то сви­је­тло и по­зи­тив­но се од­ре­дио пре­ма ње­му. Ср­би су ста­ри на­род. То зна­чи да су и на­ши да­ле­ ки пре­ци има­ли уну­тра­шњу сна­гу оп­стан­ка. Оту­да и да­ље тра­је­мо и тра­ја­ће­мо. На­ши су пре­ци про­шли кроз ћи­ри­ло­ме­то­ди­јев­ску шко­лу, шко­лу свог обо­же­ња, ко­ја је око два ви­је­ка но­си­ ла је­дин­ствен лин­гви­стич­ки пе­чат, да би по­том, у два­на­е­ стом ви­је­ку, ста­ро­сло­вен­ски је­зик до­био и за­чет­ке но­вих сло­вен­ских је­зи­ка. Од та­да се мо­же го­во­ри­ти и о срп­ско­ сло­вен­ском је­зи­ку. Два­на­е­сти ви­јек и је­сте ври­је­ме ка­да се са­свим ја­ сно пре­по­зна­ју сло­вен­ски на­ро­ди, ка­да ства­ра­ју по­крет­на и не­по­крет­на кул­тур­на до­бра са до­ста на­род­не пре­по­зна­ тљи­во­сти. То је ври­је­ме ка­да се ја­сно пре­по­зна­је и срп­ски ге­ни­је. Вре­ла срп­ског ге­ни­ја су од­у­ви­јек би­ла на раз­во­ђу, па је по­вре­ме­но би­ло и њи­хо­вих оти­ски­ва­ња у стра­не то­ ко­ве, али се ипак са­чу­вао ње­гов на­род­ни и на­ци­о­нал­ни слив. Ге­ни­јал­ност има об­је­ди­ња­ва­ју­ћу сна­гу па та­ко и др­ жи љу­де у за­јед­ни­ци, ука­зу­ју­ћи им пут у бу­дућ­ност. Вре­ ла срп­ске ге­ни­јал­но­сти су се пре­та­ка­ла у све оне на­род­не пр­ва­ке ко­ји су му отва­ра­ли пер­спек­ти­ву оп­стан­ка. Све срп­ске во­ђе до Не­ма­ње, и по­ред то­га што су но­ си­ли со­бом срп­ску на­род­ну ми­си­ју, ни­је­су пред сви­је­том мо­гли убје­дљи­во да иза­ђу из сло­вен­ског и ју­жно­сло­вен­

29

Српски геније

ског ет­но­са. Њих су­сје­ди под­јед­на­ко сма­тра­ју и Ср­би­ма и Сло­ве­ни­ма. А са по­ја­вом По­ве­ље Ку­ли­на ба­на, Ми­ро­ сла­вље­вог је­ван­ђе­ља, Сту­де­ни­це, Хи­лан­да­ра, уз­ди­же се срп­ска кул­ту­ра, пре­по­зна­тљи­ва као из­раз срп­ског ге­ни­ја. Ге­ни­је се уви­јек у јед­ном ет­но­су ја­вља на по­чет­ку ње­го­ве ми­си­о­нар­ске уло­ге у за­јед­ни­ци дру­гих на­ро­да. Али ис­пред сва­ког ге­ни­ја по­сто­ји дуг пут уз­ди­за­ња и по­ твр­ђи­ва­ња ње­го­вог на­ро­да да сли­је­ди ода­бра­ни пут. Та­ко се и Све­ти Са­ва Срп­ски ја­вио по­сли­је ви­ше­вје­ков­не бор­бе Ср­ба да се уз­диг­ну на кул­тур­ну сце­ну сви­је­та и, на­рав­но, по­сли­је ве­ли­ког бро­ја ње­го­вих ге­ни­јал­них пре­га­ла­ца да свој на­род при­дру­же за­јед­ни­ци кул­тур­них на­ро­да чо­вје­ чан­ства. Са­ва Не­ма­њић је ус­по­ста­вио све по­треб­не ин­ сти­ту­ци­је Ср­би­ма без ко­јих они не би има­ли пот­пу­ни на­ ци­о­нал­ни, др­жав­ни и кул­тур­ни про­фил. А и на­род је већ у се­би имао сна­гу да но­си све те ин­сти­ту­те и да се укљу­чи у кул­тур­ну за­јед­ни­цу на­ро­да сви­је­та. Има и оних ко­ји се пла­ше срп­ског ге­ни­ја. Та­кви су ста­ви­ли на ло­ма­чу на­шег Све­ти­те­ља. Хтје­ли су да уби­ју Бо­га у на­ма. То зло ни­је пре­ста­ло. Оно се по­на­вља у раз­ ли­чи­тим об­ли­ци­ма чим по­за­бо­ра­ви­мо на сво­га ге­ни­ја. Ври­је­ме ге­ни­ја ни­је про­шлост. Ге­ни­ји су ан­ђе­ли чу­ ва­ри сво­га на­ро­да – ње­го­ва уну­тра­шња сна­га. Ср­би за­ци­ је­ло и да­нас има­ју ту сна­гу. Она се пре­по­зна­је у под­ви­зи­ ма по­је­ди­на­ца. Они су од­сјај на­шег на­род­ног ге­ни­ја.

Стра­нац или су­ви­шан чо­вјек По­на­ша­ње је огле­да­ло у ко­јем свак свој лик по­ка­зу­је. Ге­те Да­нас не­ма бит­ни­је раз­ли­ке у рит­му жи­во­та на­шег Бе­о­ гра­да и ре­ци­мо Бе­ча. У ства­ри, сви гра­до­ви Евро­пе, па у до­број мје­ри и сви­је­та, пул­си­ра­ју на сли­чан на­чин. Ују­ тро се во­де нај­мла­ђи у ја­сли­це, за­ба­ви­ште; ђа­ци­ма по­чи­ ње на­ста­ва, а од­ра­сли­ма по­сао. У пред­ве­чер­њим ча­со­ви­

30

Стра­нац или су­ви­шан чо­вјек

ма по­ро­ди­ца се са­би­ра у свом до­му, че­сто нај­ду­же ис­пред ТВ екра­на. Та­ко­ђе се мо­же го­во­ри­ти о слич­но­сти у вас­пи­та­њу мла­дих ши­ром Евро­пе, а до­не­кле и у оста­лим зе­мља­ма та­ко­зва­не за­пад­не ци­ви­ли­за­ци­је. На овом ши­ро­ком про­ сто­ру но­во­ро­ђен­чад се све ма­ње хра­не мај­чи­ним мли­је­ ком и све ма­ње се уљуљ­ку­ју на мај­чи­ним гру­ди­ма и у ње­ ним ру­ка­ма. Обич­но са на­вр­ше­ном го­ди­ном да­на сво­га жи­во­та ди­је­те је до­бар дио да­на ван по­ро­дич­ног до­ма, у ја­сли­ца­ма, под кон­тро­лом ње­го­ва­те­љи­ца. У ства­ри, и све док не кре­не у шко­лу, њи­ме се днев­но по ви­ше са­ти и ван сво­га до­ма ба­ве ње­го­ва­те­љи­це, вас­пи­та­чи, а ка­да до­ђе ку­ ћи че­ка га те­ле­ви­зиј­ски про­грам сум­њи­ве ври­јед­но­сти. Али је ње­му тај про­грам за­ба­ван и осло­ба­ђа га оне на­ пе­то­сти ко­ју је сте­кло бо­ра­ве­ћи у ја­сла­ма, вр­ти­ћу. Ов­дје те­ле­ви­зи­ја при­вид­но има те­ра­пе­ут­ску моћ, сми­ру­је га и за­до­во­ља­ва, али га она уда­ља­ва од сво­је су­шти­не, од ро­ ди­те­ља и жи­ве ри­је­чи. Са шест-се­дам го­ди­на по­чи­ње шко­ла и оба­ве­зе да се са­вла­да гра­ди­во: пи­смо, чи­та­ње, ра­чу­на­ње итд. Та­да от­по­чи­њу и дру­же­ња по­сли­је ча­со­ва, на игра­ли­шти­ма и спорт­ским те­ре­ни­ма, на за­ба­ва­ма ко­је ро­ди­те­љи све ма­ ње мо­гу да пра­те. Те­ле­ви­зи­ја по­ста­је све ви­ше оми­ље­ни ме­диј па се не­ка­да сје­ди ду­же уве­че да се од­гле­да оми­ље­ ни се­ри­јал. По­чи­ње ин­те­ре­со­ва­ње за ком­пју­те­ре и ком­ пју­тер­ске игри­це, а са­мо ри­јет­ки по­је­дин­ци чи­та­ју књи­ге. Ка­ко се од­ра­ста, ин­те­ре­со­ва­ња су све ве­ћа, про­хтје­ ви та­ко­ђе. Са два­на­е­стак го­ди­на, па и ра­ни­је, по­сје­ду­ју се и мо­бил­ни те­ле­фо­ни ко­ји пру­жа­ју „но­ву“ за­ба­ву. И ка­ко се мла­ди чо­вјек окру­жу­је са­вре­ме­ним апа­ра­ти­ма, та­ко се уда­ља­ва од по­ро­дич­не за­јед­ни­це, жи­ве ри­је­чи ро­ди­те­ља и бли­жњих, као и књи­ге. И ро­ди­те­љи нај­че­шће по­ди­ла­зе же­ља­ма сво­га је­дин­че­та па му сва­ки до­бар гест на­гра­ђу­ју ску­по­цје­ним ства­ри­ма. Та­ко се ди­је­те вас­пи­та­ва да по­сту­ па до­бро док то не­ко на­гра­ђу­је, а не за­то да се уса­вр­ша­ва

Стра­нац или су­ви­шан чо­вјек

31

да те­жи до­бру и ље­по­ти. Ни у по­ро­ди­ца­ма са дво­је дје­це не ње­гу­је се уза­јам­ност, упу­ће­ност јед­но­га на дру­го, већ ако ро­ди­тељ јед­но­ме не­што ку­пи, мо­ра и дру­го­ме. Ди­је­те ви­ше ни­шта ни са ки­ме не ди­је­ли. Ро­ди­те­љи су све ма­ње ро­ди­те­љи-вас­пи­та­чи, а све ви­ше ро­ди­те­љи-услу­жи­те­љи-сер­ви­се­ри ко­ји омо­гу­ћа­ва­ју ис­пу­ње­ње ра­зних про­хтје­ва сво­је дје­це. А ка­да не мо­гу да ис­пу­не по­је­ди­не про­хтје­ве сво­је дје­це, че­ка их су­коб са њи­ма. У на­ве­де­ним окол­но­сти­ма ро­ди­те­љи ла­ко из­гу­бе оче­ки­ва­но по­што­ва­ње од стра­не свог дје­те­та, а слич­но про­ла­зе и на­став­ни­ци пред сво­јим уче­ни­ци­ма. Мла­ди чо­ вјек већ не мо­же да схва­ти да га учи онај (на­став­ник) ко­ји жи­ви скром­но – да не ка­же­мо си­ро­ма­шно, што је бли­же исти­ни. Од че­тр­на­е­сте до ше­сна­е­сте го­ди­не жи­во­та кре­ће ва­жно пре­стро­ја­ва­ње у жи­во­ту мла­дих љу­ди. Сва­ко иде сво­јим пу­тем, а пу­те­ва је пу­но. Не та­ко ве­ли­ки број про­ на­ђе се­бе и срећ­но ко­ра­ча кроз жи­вот, али је ве­ли­ки број оних ко­ји не­ће на­ћи се­бе ни у шко­ли, ни на по­слу, ни у дру­штву. У све­му то­ме шко­ла не мо­же би­ти по стра­ни од суд­би­не мла­до­сти јед­не зе­мље. Она је ту, по­ред свог основ­ног за­дат­ка да обра­зу­је и да вас­пи­та­ва – и да учи мла­де љу­де ка­ко ва­ља жи­вје­ти. Овај ри­там жи­во­та и ово вас­пи­та­ње уда­ља­ва­ју чо­ вје­ка од чо­вје­ка, а из­ме­ђу ро­ди­те­ља и дје­це из­гра­ђу­ју се од­но­си ви­ше на ба­зи ин­те­ре­са не­го на по­ро­дич­ној хар­мо­ ни­ји ко­ја по­чи­ва на љу­ба­ви и по­што­ва­њу. Та­ко се раз­ви­ја чо­вјек ко­ји не ви­ди се­бе ме­ђу љу­ди­ма, при­ја­те­љи­ма. Он их прак­тич­но и не­ма. Не­ма их ни кад стек­не ве­ли­ки но­ вац, што му је жи­вот­ни сан. И ка­да њи­ме „про­кр­чи“ пут до љу­ди до ко­јих му је ста­ло, та ве­зе ни­је спон­та­на и при­ ја­тељ­ска, већ ин­те­ре­сна. За­то је он и са нов­цем – сам. Он је и са­мом се­би стра­нац. Стра­нац или су­ви­шан чо­вјек?!

32

Стра­нац или су­ви­шан чо­вјек

Тра­же­ћи осло­бо­ђе­ње од око­ва са­вре­ме­ног оту­ђе­ња, мо­ра се по­ћи од шко­ле и ње­ног мје­ста у дру­штву. До­бра шко­ла је она ко­ја нас учи ка­ко ва­ља жи­вје­ти.

173

О ауто­ру Мом­чи­ло Ми­ћо­вић је ро­ђен 1945. го­ди­не у При­гра­ди­ни, се­лу ник­шић­ког кра­ја. Шко­ло­ва­ње је по­чео у за­ви­чај­ној ва­ро­ши­ци Ве­ли­мљу, а на­ста­вио у Би­ле­ћи, Ник­ши­ћу и Бе­ о­гра­ду, гдје је ди­пло­ми­рао на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту. По­чео је да ра­ди као учи­тељ у се­ли­ма Ник­ши­ћа (Ду­боч­ке, Ка­мен­ско), а за­тим ра­ди као на­став­ник срп­ ског је­зи­ка у Хан-Пи­је­ску. У Бе­о­гра­ду је пре­да­вао од­бра­ ну и за­шти­ту (као ре­зер­вни офи­цир) уче­ни­ци­ма Де­ве­те бе­о­град­ске гим­на­зи­је, а у Ње­мач­кој на­ци­о­нал­ну гру­пу пред­ме­та дје­ци ју­го­сло­вен­ских др­жа­вља­на. У Шко­ли за бро­дар­ство у Бе­о­гра­ду пре­да­вао је срп­ски је­зик и књи­ жев­ност до пен­зи­о­ни­са­ња, сеп­тем­бар, 2010. Ми­ћо­вић вје­ру­је да до­бра шко­ла мо­же учи­ни­ти чо­ вје­ка бо­љим и срећ­ни­јим – за­јед­ни­цу ху­ма­ни­јом, а сви­јет љеп­шим. За­то је и као млад про­фе­сор био кри­тич­ки рас­ по­ло­жен пре­ма на­шој шко­ли јер је сма­трао да она ни­је на пра­ви на­чин при­мје­ре­на чо­вје­ку ни ње­го­вим по­тре­ба­ма, те га не мо­же чи­ни­ти бо­љим ни сви­јет љеп­шим. Она је и да­ље код нас – по ње­го­вом ми­шље­њу – не са­мо не­при­мје­ ре­на чо­ве­ку и ње­го­вим по­тре­ба­ма, већ и дез­ин­те­гра­тив­ ни дру­штве­ни фак­тор. Ова сту­ди­ја, „Шко­ла пре­по­ро­да“, на­ста­ла је из исто­ и­ме­не ауто­ро­ве кон­цеп­ци­је шко­ле, ко­ју је про­мо­ви­сао у Пе­да­го­шком по­кре­ту Ју­го­сла­ви­је кра­јем про­шлог сто­ ље­ћа. Ба­ве­ћи се на­ста­вом и пе­да­го­шким ра­дом Ми­ћо­вић је обје­ло­да­нио и ви­ше сво­јих при­ло­га из обла­сти кул­ту­ре у днев­ној штам­пи и пе­ри­о­ди­ци. У Ње­мач­кој је био до­пи­ сник ино­стра­ног из­да­ња за­гре­бач­ког „Вје­сни­ка“. Та­мо је осно­вао и јед­но удру­же­ње пје­сни­ка (Ха­мелн, 1981), Рад­ ник-пје­сник у ту­ђи­ни, ко­је је пре­жи­вје­ло рас­пад Ју­го­сла­ ви­је. Аутор је ви­ше од­ред­ни­ца Лек­си­ко­на но­ви­нар­ства

174

О ауто­ру

(Бе­о­град, 1979) и Срп­ске ен­ци­кло­пе­ди­је (Бе­о­град, 2008). Об­ја­вио је и мо­но­гра­фи­ју шко­ле у ко­јој је пре­ко дви­је де­ це­ни­је ра­дио – „Шко­ла за бро­дар­ство“ (2006). Мом­чи­ло Ми­ћо­вић се ба­ви и исто­риј­ским и ет­но­ ло­шким про­у­ча­ва­њи­ма сво­га за­ви­ча­ја. Об­ја­вио је хро­ ни­ку сво­га брат­ства, Ми­ћо­ви­ћи из Ба­ња­на, као и мо­но­ гра­фи­ју род­ног се­ла – При­гра­ди­на у вре­ме­ну и про­сто­ру. За­сту­пљен је у Лек­си­ко­ну пи­са­ца про­свјет­них рад­ни­ка, Бе­о­град, Пар­те­нон, 2001.

175

Са­др­жај Пред­го­вор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Пр­ви дио Са­мо чо­вјек учи – до­жи­вот­но . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Жи­вот из­ме­ђу илу­зи­ја и за­блу­да. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Мје­сто чо­вје­ка кра­си . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Чо­вје­чан­ство пул­си­ра им­пе­ри­јал­но . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Пред но­вом им­пе­ри­јом Од­на­ро­ђи­ва­ње љу­ди на­ме­та­њем стра­ног је­зи­ка. . . . . . . . . . 15 Но­ва Ва­ви­лон­ска ку­ла. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 За­пљу­сну­ти на­ци­о­нал­ним по­то­пом. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Око пан­сла­ви­зма. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 По­вје­сни­ца о ге­ни­ју . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Срп­ски ге­ни­је. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Стра­нац или су­ви­шан чо­вјек . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Дру­ги дио Дру­штво и шко­ла. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Раз­ви­је­ни има­ју раз­у­ђе­но школ­ство. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Шко­ла на уто­пи­стич­ким осно­ва­ма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Ре­фор­ме ко­је то ни­је­су . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Шко­ла пре­ма за­че­љу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 До­бре стра­не на­ше тра­ди­ци­о­нал­не шко­ле. . . . . . . . . . . . . . . . 43 Тра­жи­мо соп­стве­ни пут Шко­ла ко­ја ја­ча чо­вје­ка и за­јед­ни­цу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Шко­ла ко­ја чо­вје­ка упра­вља пре­ма сре­ћи. . . . . . . . . . . . . . . . 47 Шко­ло­ва­ње за по­тре­бе сво­је зе­мље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Тре­ћи дио На пу­ту ре­фор­ме на­ше шко­ле Цви­јет и ку­ти­ја. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Основ­на шко­ла – учи­о­ни­ца за све. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Шко­ла кре­а­тив­ног уче­ња, дру­же­ња и ра­до­сти. . . . . . . . . . . . . 57 Стра­ни је­зик у окви­ру до­дат­не на­ста­ве . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Оба­ве­зно шко­ло­ва­ње – ни­же шко­ле. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Оцје­на од­ре­ђу­је шко­лу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Оба­ве­зна шко­ла тра­је ду­пло ду­же од основ­не. . . . . . . . . . . . . 65 Сред­ње шко­ле - гим­на­зи­је. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

176 Садржај Сред­ње струч­не шко­ле. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Сред­ње шко­ле при­ми­је­ње­них стру­ка За­на­ти – ква­ли­фи­ка­ци­је. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Шко­ло­ва­ње да­ро­ви­те дје­це . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Ин­сти­тут за да­ро­ви­те . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Мо­жда ће не­ко би­ти Пу­шкин. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Шко­ле ком­пле­мен­тар­ног ка­рак­те­ра. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Шко­ло­ва­ње дје­це на­ших љу­ди у ди­ја­спо­ри . . . . . . . . . . . . . . . 80 Шко­ло­ва­ње на ви­со­ким шко­ла­ма. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Уџ­бе­ник ко­ји се во­ли. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 На­чел­но о про­гра­му књи­жев­но­сти и је­зи­ка. . . . . . . . . . . . . . . 88 Четврти дио Ра­зни пе­да­го­шки иза­зо­ви Ин­тра­верт­но ди­је­те. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Раз­ма­же­но је­дин­че. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Асо­ци­јал­ни ти­по­ви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Вас­пи­та­њем до љеп­шег сви­је­та У породичном дому. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Вас­пи­та­ње у скла­ду са иза­зо­ви­ма вре­ме­на . . . . . . . . . . . . . . 102 Вас­пи­та­ње на на­ци­о­нал­ним те­ко­ви­на­ма . . . . . . . . . . . . . . . . 104 По­тре­ба за но­вим пред­ме­том – кул­ту­ро­ло­ги­ја. . . . . . . . . . . 104 Од на­ци­о­на­ли­зма до ко­смо­по­ли­ти­зма. . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Ре­ли­ги­ја у вас­пи­та­њу мла­дих Из лич­ног ис­ку­ства. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Ре­ли­ги­ја ја­ча, урав­но­те­жу­је и пру­жа оп­ти­ми­зам . . . . . . . . . 111 Без ети­ке не­ма до­брог вас­пи­та­ња. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Дух чо­вје­ко­љу­бља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Ње­го­ва­ње при­род­не сре­ди­не. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Чо­вјек се осла­ња на чо­вје­ка. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Пут до пе­да­го­га је за ода­бра­не. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 На­пре­до­ва­ње и оцје­њи­ва­ње пе­да­го­га. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 До­си­те­јев­ско ли­це. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 За­кљу­чак – шко­ла жи­во­та . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Из на­ше по­вје­сни­це. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Нaш је­зик ју­че и да­нас. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Ста­ро­сло­вен­ски и ње­го­ве ре­цен­зи­је . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Срп­ско­сло­вен­ски и срп­ски на­род­ни је­зик. . . . . . . . . . . . . . 135 Срп­ске штам­па­ри­је . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 „Срп­ски на­чин“ пје­ва­ња. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Садржај Срп­ски је­зик на Пор­ти. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Цр­кве­но­ру­ски и сла­ве­но­срп­ски је­зик. . . . . . . . . . . . . . . . . 139 За и про­тив Ву­ка. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 Пре­и­ме­но­ва­ње срп­ског је­зи­ка. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Срп­ски је­зик је отво­рен пре­ма стра­ним је­зи­ци­ма. . . . . . . . 144 Срп­ски је­зик у ди­ја­спо­ри . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 Бри­га за срп­ски је­зик. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

Мо­но­гра­фи­ја Под­вр­ха и по­вје­сни­ца По­ли­мља. . . . . . . . . . . 150 Те­сла је свје­тлост. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 Ме­ло­дра­ма од чи­тан­ке. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 О „Ре­чи ауто­ра“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 О ре­фор­ми, уз­гред­но . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 О уку­су ауто­ра. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 О зна­њу ауто­ра. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 Шко­ла тра­жи исти­ну. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Озби­љан про­јект. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 О ауто­ру. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

177

Библиотека Знакови Момчило Мићовић

Школа препорода Издавач НК Јасен, Дечанска 12/II, Београд jasenbook@gmail.com www.ikjasen.com За издавача Војо Станишић Лектура и коректура Васка Лаловић Корице Мирко Тољић Припрема за штампу Драган Џаковић