Када се у свакодневној комуникацији питамо о значењима речи и онога што је њима (ис)казано, природно је да предност дајемо препознавању садржаја поруке, а да при томе пажњу не обраћамо на начин(е) 'продукције смисла', тј. на процесе настанка и/или модификације семантичког садржаја језичких јединица. Ипак, речи уобичајено посматрамо као 'садржатеље' идеја и концепата који се, према схватању когнитивиста, оформљују на основу наших искустава.
