JOSEPH I ASENATH Asenatha u braku traže kraljev sin i mnogi drugi. 1. U prvoj godini izobilja, u drugom mesecu, petog u mesecu, Faraon je poslao Josifa da ide oko sve zemlje Egipta; i u četvrtom mesecu prve godine, osamnaestorice meseca, Josif je došao na granice Heliopolisa, i skupljao je kukuruz te zemlje kao pesak mora. I postojao je izvesni čovek u tom gradu po imenu Pentephres, koji je bio sveštenik Heliopolisa i faraon, i šef svih Faraonovih satrapa i prinčeva; a ovaj čovek je prevazilazio bogate i veoma žalfije i nežne, a bio je i savetnik Faraona, jer je bio razborit izvan svih faraonovih prinčeva. I imao je devičansku ćerku, po imenu Asenath, od 18 godina, visoku i kovrgašku, i lepu da posmatra izvan svake device na zemlji. Sada asenath sama ne voli device kćeri Egipćana, ali je bila u svemu kao ćerke Jevreja, visoke kao Sara i dolaze kao Rebeka i lepe kao Rejčel; i slava njene lepote proširila se u inostranstvo na svu tu zemlju i na kraj sveta, tako da su po razumu svi sinovi prinčeva i zamke želeli da joj se udvaraju, nej, i sinovi kraljeva takođe, svi mladići i moćni, i bilo je velikih razdora među njima zbog nje, i oni su esejisti da se bore jedni protiv drugih. I Faraotov prvorođeni sin je takođe čuo za nju, i nastavio je da se udovoljkuje ocu da mu je da ženi i kaže mu: Daj mi, oče, Asenath, ćerku Pentephresa, prvog čoveka Heliopolisa ženi. A njegov otac Faraon mu je rekao: "Gde si ti sa tvoje strane tražio ženu nižu od sebe kada si kralj umetnosti cele ove zemlje? Ne, ali lo! Kćerka Joakima Kralja Moaba je zakačena za vas, i ona sama je kraljica i lepa za izuzetno dobro posmatranje. Odnesi ovu ženi." Toranj u kome Asenath ћivi je opisan. 2. Ali Asenath se namestio na beznačajno i prezirao svakog čoveka, bio je hvalisav i ohoo, i nikada je čovek nije video, nesamoćna kao što je Pentephres imao u svojoj kući toranj koji se dodižu, veliki i visoko prekoračen, a iznad kule je bio potkrovlje u kojem se nalazilo deset komora. I prva odaja je bila sjajna i veoma ljupka i popločana ljubičastim kamenjem, a zidovi su bili suočeni sa dragim i mnogobojnim kamenjem, a krov je takođe te odaje bio od zlata. I u toj odaji bogovi Egipćana, gde nije bilo broja, zlata i srebra, bili su fiksirani, i svi oni koje je Asenath obožavao, i ona ih se plašila, i svakodnevno im je vršila žrtve. I druga komora je takođe sadržala sve Asenathove ukrase i grudi, i bilo je zlata u njoj, i mnogo srebra i zlatno utkanog raimenta neograničeno, i izbor kamenja i od velike cene, i fina odeća posteljine, i svo ukrašavanje njene nevinosti je bilo tu. A treća odaja je bila Asenathovo skladište, koje je sadržalo sve dobre stvari zemlje. I preostalih sedam odaja sedam devica koje su bile ministar asenath okupirane, svaka je imala po jednu komoru, za to su bile istog uzrasta, rođene iste noći sa Asenathom, i ona ih je mnogo volela; i takođe su bile prelepe kao nebeske zvezde, i nikada čovek nije razgovarao sa njima ili muškim detetom. Sada je Asenathova velika odaja u kojoj je udomljena njena nevinost imala tri prozora; i prvi prozor je bio veoma velik, gledajući preko terena ka istoku; a drugi je pogledao prema jugu, a treći je pogledao preko ulice. I zlatni krevet je stajao u odaji gledajući ka istoku; a krevet je bio položen sa ljubičastim
stvarima isprepletanim zlatom, krevetom utkanim skarletnim i grimiznim stvarima i finom posteljinom. Na ovom krevetu Asenath je sam spavao, i nikada nije imao muškarca ili drugu ženu koja je sedela tamo. I takođe je bio odličan dvor koji se pridružio kući svuda unaokolo, i prekoračio je visok zid dvor sagrađen od velikog pravougaonog kamenja; a u sudu su se takođe bile četiri kapije preklonjene gvožđem, a ove su držale po osamnaest jakih mladića naoružanih; a bilo je i posađenih duž zidnog vašar drveća svih vrsta i svih plodova, njihovo voće je bilo zrelo, jer je to bila sezona žetve ; a tu je bila i bogata voda koja je izvirula sa desne strane istog suda ; a ispod founta je bila velika cisterna koja je primala vodu tog nasipalja, kada je otišla, kao što je i bila, reka kroz sred dvora i zalivala je sva stabla tog dvora. Džozef najavljuje dolazak u Pentefres. 3. I došlo je do toga da je u prvoj godini sedam godina izobilja, u četvrtom mesecu, dvadeset osmom u mesecu, da je Josif došao na granice Heliopolisa skupljajući kukuruz tog okruga. I kada se Joseph približio tom gradu, poslao je dvanaest ljudi pre njega u Pentephres, sveštenik Heliopolisa, kaže: "Doći ću danas kod vas, jer je vreme podneva i podnevnog obroka, i velika je vrućina sunca, i da ću se možda ohladiti pod krovom tvoje kuće." A Pentephres, kada je čuo te stvari, radovao se prevazilaženju velike radosti, i rekao: "Blagosloven bio Gospod Bog Josifa, jer je moj gospodar Džozef mislio da sam dostojan." A Pentephres je pozvao nadzornika svoje kuće i rekao mu: "Haste i spremi moju kuću, i pripremi sjajnu večeru, jer nam je Džozef moćni bog danas došao." A kada je Asenath čula da su njeni otac i majka došli iz posedovanja njihovog nasledstva, ona se sjajno obradovala i rekla: "Otići ću da vidim oca i majku, jer su došli iz posedovanja našeg nasledstva" (za to je bila sezona žetve). A Asenath je ušao u njenu odaju gde su ležale njene odore i obukao finu lanenu odoru od grimizne stvari i isprepletane sa zlatom, i stegnute se zlatnim steznikom, i narukvicama oko njenih ruku; i oko svojih stopala stavila je zlatne buskine, i oko vrata je bacila ukras velike cene i dragog kamenja, koji su bili ulepšani sa svih strana, imajući takođe imena bogova Egipćana svuda ugraviranih na njima, kako na narukvicama tako i na kamenju; i stavila je takođe tijaru na glavu i vezala dijademu oko njenih hramova i pokrila glavu mantilom. Pentephres predlaže da se Asenath da Josephu u braku. 4. I tako je projuršala i sišla niz stepenice iz svog potkrovlja i došla kod oca i majke i poljubila ih. I Pentephres i njegova žena su se radovali njihovoj ćerki Asenath sa izuzetnom velikom radošću, jer su je očarali i ulepšali kao Božiju nevestu; i doneli su sve dobre stvari koje su doneli iz posedovanja svog nasledstva i dali ih ćerki; i Asenath se radovao svim dobrim stvarima, tokom kasnog letnjeg voća i grožđa i urma i preko golubica, i preko duda i smokava, jer su sve bile fer i prijatne po ukusu. A Pentephres je rekao svojoj ćerki Asenath: "Dete." A ona je rekla, "Ovde sam ja, gospodaru." A on joj je rekao: "Sedi između nas, i ja ću ti reći svoje reči." "Lo! Džozef, moćni jedan od Bogova, došao nam je danas, a ovaj čovek je vladar cele zemlje Egipta; i kralj Faraon ga je postavio za vladara sve naše zemlje i kralja, i on