пословице ГЛАВА 1 1 Изреке Соломона, сина Давидовог, краља Израела; 2 Знати мудрост и поуку; да опажају речи разумевања; 3 Да прими поуку о мудрости, правди, расуђивању и правичности; 4 Дати лукавство простодушном, а младићу знање и разборитост. 5 Мудар ће чути, и повећаће учење; и човек разуман ће достићи мудре савете: 6 Разумети пословицу и тумачење; речи мудрих и њихове мрачне изреке. 7 Страх је Господњи почетак знања, а безумници презиру мудрост и поуку. 8 Сине мој, слушај упутства свог оца и не остављај закон мајке своје. 9 Јер они ће бити украс милости за твоју главу и ланци око твог врата. 10 Сине мој, ако те грешници маме, не пристајеш. 11 Ако кажу: Пођи с нама, чекајмо крв, вребајмо тајно невине без разлога. 12 Прогутамо их живе као гроб; и цели, као они који силазе у јаму: 13 Наћи ћемо сву драгоцену имовину, напунићемо своје куће пленом: 14 Баци своју судбину међу нас; да сви имамо једну торбицу: 15 Сине мој, не иди с њима путем; уздржи ногу своју од њиховог пута: 16 Јер њихове ноге трче на зло и журе да пролију крв. 17 Сигурно се узалуд простире мрежа пред било којом птицом. 18 И чекали су своју крв; они потајно вребају своје животе. 19 Тако су и путеви свакога који је похлепан за добитком; који одузима живот својим власницима. 20 Мудрост кличе споља; она изговара свој глас на улицама: 21 Она виче на главном месту, на отворима врата, у граду изговара своје речи говорећи: 22 Докле ћете ви, прости, волети једноставност? и ругачи се радују ругању својим, а безумници мрзе знање? 23 Обрати се на мој укор: ево, излићу дух свој на вас, објавићу вам речи своје. 24 Јер сам позвао, а ви одбили; Испружих руку своју, и нико не погледа; 25 Али ви сте поништили све моје савете и нисте желели ништа од мог укора. 26 И ја ћу се смејати твојој несрећи; Ругаћу се кад дође страх твој; 27 Кад страх дође као пустош, и пропаст дође као вихор; кад те невоља и мука снађу. 28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће ме тражити, али ме неће наћи: 29 Зато што су мрзели знање, и нису изабрали страх од Господа. 30 Нису хтели ништа од мог савета: презирали су све моје укоре.
31 Зато ће јести плодове свог пута и наситиће се сопствених намера. 32 Јер одвраћање простих ће их побити, а благостање будала ће их уништити. 33 Али ко ме слуша, живеће безбедно, и биће тихо од страха од зла. ГЛАВА 2 1 Сине мој, ако примиш моје речи и сакријеш моје заповести са собом; 2 Тако да пригниш ухо своје к мудрости, а срце своје усмериш на разум; 3 Да, ако вапијеш за знањем и подижеш глас свој за разумевање; 4 Ако је тражите као сребро и тражите је као скривено благо; 5 Тада ћеш разумети страх Господњи и наћи ћеш спознање Бога. 6 Јер Господ даје мудрост, из његових уста излази знање и разум. 7 Он сабира здраву мудрост за праведнике, он је штитник онима који ходе право. 8 Он чува стазе правде и чува пут светих својих. 9 Тада ћеш разумети праведност, право и праведност; да, сваки добар пут. 10 Када мудрост уђе у твоје срце, и знање је угодно души твојој; 11 Разборитост ће те чувати, разум ће те чувати: 12 Да те избавим од пута злог човека, од човека који говори лажне ствари; 13 Који напуштају стазе праведности, да ходају путевима таме; 14 Који се радују што чине зло и уживају у подмуклости злих; 15 чији су путеви криви, и они се залуђују на својим стазама; 16 Да те избавим од туђице, чак и од странке која ласка својим речима; 17 Која напушта вођу своје младости и заборавља завет свог Бога. 18 Јер се њен дом нагиње смрти, а путеви њени мртвима. 19 Нико се не враћа у њу, нити се држи путева живота. 20 Да би ишао путем добрих људи и држао стазе праведних. 21 Јер ће праведни пребивати у земљи, а савршени ће остати у њој. 22 Али зли ће бити истребљени са земље, а преступници ће бити искорењени из ње. ГЛАВА 3 1 Сине мој, не заборави мој закон; али срце твоје нека држи заповести моје: 2 За дужину дана и дуг живот и мир додаће ти. 3 Нека те не напусте милост и истина: вежи их око врата; напиши их на трпези срца свога: 4 Тако ћеш наћи наклоност и добро разумевање у очима Бога и људи. 5 Уздај се у Господа свим срцем својим; и не ослањај се на свој разум.