Тхе Протевангелион ГЛАВА 1 1 У историји дванаест израелских племена читамо да је постојала извесна особа по имену Јоаким, који је, пошто је био веома богат, принео двоструке 1 приносе Господу Богу, доневши ову одлуку: моја имовина ће бити на добробит целог народа , и да нађем милост од Господа Бога за опроштење сагрешења мојих. 2 Али на једном великом празнику Господњем, када су синови Израиљеви принели своје дарове, а Јоаким и своје, првосвештеник Рувим му се супротставио, говорећи да није дозвољено да приносиш своје дарове, пошто немаш изазвао било какво питање у Израелу. 3 На ово, Јоаким је веома забринут, отишао је да погледа регистре дванаест племена, да види да ли је он једина особа која није родила никаквог рода. 4 Али након испитивања открио је да су сви праведници подигли семе у Израелу: 5 Тада се сетио патријарха Авраама, како му је Бог на крају живота дао његовог сина Исака; због чега је био веома узнемирен, и његова жена није желела да га види: 6 Али се повукао у пустињу и тамо поставио свој шатор, и постио четрдесет дана и четрдесет ноћи говорећи себи: 7 Нећу сићи ни да једем ни да пијем, док Господ Бог мој не погледа на мене, али молитва ће бити моја храна и пиће. ГЛАВА 2 1 У међувремену је његова жена Ана била узнемирена и збуњена због двоструког разлога, и рекла је да ћу оплакивати и своје удовиштво и своју неплодност. 2 Тада се приближио велики празник Господњи, и Јудита њена слушкиња рече: Докле ћеш тако мучити своју душу? Дошао је празник Господњи, када је забрањено никоме да тугује. 3 Узмите, дакле, ову капуљачу коју је дао онај ко прави такве ствари, јер не приличи да је носим ја, који сам слуга, али добро пристаје особи вашег већег карактера. 4 Али Ана одговори: „Иди од мене, нисам навикла на такве ствари; осим тога, Господ ме веома понизио. 5 Бојим се да ти је то дала нека лоше осмишљена особа, а ти си дошао да ме упрљаш мојим грехом. 6 Тада је Јудита њена слушкиња одговорила: Какво ћу ти зла пожелети кад ме не послушаш? 7 Не могу ти пожелети веће проклетство него што си под њим, јер је Бог затворио твоју утробу, да не будеш мајка у Израелу. 8 Ана се због тога силно узнемири и обучевши венчано одело, отиђе око три сата после подне да прошета у свом врту. 9 И она угледа ловор, и седе под њим, и помоли се Господу говорећи: 10 О Боже отаца мојих, благослови ме и погледај моју молитву као што си благословио Сарину утробу и дао јој сина Исака.
ГЛАВА 3 1 И док је гледала ка небу, угледала је врапчије гнездо у лаври, 2 И тугујући у себи, рече: Јао мени, ко ме је родио? и каква ме материца родила, да тако будем проклет пред синовима Израиљевим, и да ме грде и ругају у храму Бога мога: Тешко мени, са чим се могу упоредити? 3 Нисам упоредив са самим зверима на земљи, јер су и звери земаљске плодне пред тобом, Господе! Ја сам, са чиме се могу упоредити? 4 Нисам упоредив са дивљим животињама, јер су и дивље животиње плодне пред тобом, Господе! Ја сам, са чиме сам упоредив? 5 Не могу се поредити са овим водама, јер су и воде плодне пред тобом, Господе! Ја сам, са чиме се могу упоредити? 6 Нисам упоредив са морским таласима; јер ове, било да су мирне, или у покрету, са рибама које су у њима, хвале Тебе, Господе! Ја сам, са чиме се могу упоредити? 7 Нисам упоредив са самом земљом, јер земља рађа своје плодове и хвали те, Господе! ГЛАВА 4 1 Тада анђео Господњи стаде крај ње и рече: Ана, Ана, Господ је услишио твоју молитву; зачећеш и родићеш, и о твом потомству ће се говорити у целом свету. 2 А Ана одговори: Жив је Господ Бог мој, шта год да родим, било мушко или женско, посветићу то Господу Богу своме, и служиће му у светим стварима током целог живота свог. 3 И гле, појавила су се два анђела који су јој рекли: Ево, Јоаким твој муж долази са својим пастирима. 4 Јер и анђео Господњи је сишао к њему и рекао: Господ Бог је услишио твоју молитву, пожури и иди одавде, јер гле, Ана ће твоја жена затруднети. 5 И Јоаким сиђе и дозва своје пастире, говорећи: Доведите ми овамо десет јагањаца без мане и мане, и нека буду за Господа Бога мог. 6 И доведите ми дванаест телади без мане, а дванаест телади нека буду за свештенике и старешине. 7 Доведите ми и сто коза, и сто коза ће бити за цео народ. 8 И Јоаким је сишао са пастирима, а Ана је стајала крај капије и видела Јоакима како долази са пастирима. 9 Она отрча, и обесивши му се око врата, рече: Сада знам да ме је Господ веома благословио. 10 Јер ево, ја која сам била удовица нисам више удовица, и ја која сам била нероткиња затрудњећу. ГЛАВА 5 1 Јоаким је остао први дан у својој кући, али је сутрадан донео своје приносе и рекао: 2 Ако је Господ милостив према мени, нека то открије плоча која је на челу свештеника. 3 И погледао је плочу коју је носио свештеник, и видео је, и гле, на њему се не нађе грех. 4 Јоаким рече: Сада знам да је Господ милостив према мени и да је узео све моје грехе.
5 И сиђе из храма Господњег оправдан, и оде својој кући. 6 А када се Ани наврши девет месеци, она роди и рече бабици: Шта сам родила? 7 И рекла јој је девојка. 8 Тада Ана рече: Господ је данас увеличао душу моју; и она је положи у кревет. 9 И када су се навршили дани њеног очишћења, она даде детету и даде му име Марија. ГЛАВА 6 1 А дете је сваким даном све више јачало, тако да ју је мајка, када је имала девет месеци, спустила на земљу да покуша да ли може да стоји; и прешавши девет корака, опет приђе мајци у крило. 2 Тада ју је њена мајка ухватила и рекла: Жив је Господ Бог мој, нећеш више ходати овом земљом док те не уведем у храм Господњи. 3 Сходно томе, учинила је своју одају светим местом и није дозволила да јој се приближи ништа необично или нечисто, већ је позвала неке неокаљане кћери Израелове, и оне су је одвукле у страну. 4 Али када је детету било годину дана, Јоаким је направио велику гозбу и позвао свештенике, књижевнике, старешине и сав народ Израелов; 5 Тада је Јоаким принео девојку првосвештеницима, и они су је благословили говорећи: Бог отаца наших, благослови ову девојку и дај јој име славно и које ће трајати кроз све нараштаје. И сав народ одговори: нека буде, амин. 6 Тада је Јоаким по други пут принесе свештеницима, и они је благословише говорећи: Боже свевишњи, погледај ову девојку и благослови је вечним благословом. 7 На то ју је њена мајка подигла, дала јој груди и отпевала следећу песму Господу. 8 Певаћу нову песму Господу Богу своме, јер ме је посетио и скинуо срамоту мојих непријатеља, и дао ми је плод своје праведности, да се сада каже Рувимовим синовима , то Анна даје сисање. 9 Затим је ставила дете да почива у соби коју је посветила, и изашла је и служила им. 10 А кад се завршио празник, отишли су радосни и хвалећи Бога Израиљевог. ГЛАВА 7 1 Али девојчица је порасла, и када јој је било две године, Јоаким рече Ани: Хајде да је одведемо у храм Господњи, да извршимо свој завет, који смо се заветовали Господу Богу, да не буде љути на нас, а наша понуда је неприхватљива. 2 Али Ана рече: Сачекајмо трећу годину, да не би изгубила да упозна свог оца. А Јоаким рече: Чекајмо онда. 3 А кад детету наврши три године, Јоаким рече: Позовимо кћери Јеврејске, које су неокаљане, и нека узму свака по светиљку, и нека се упале, да се дете не врати, и њен ум се усмери против храма Господњег. 4 И тако су чинили све док се нису уздигли у храм Господњи. И прими је првосвештеник, и благослови је, и рече: Марија, Господ Бог узвелича име твоје у све
нараштаје, и до краја времена тобом ће Господ показати своје избављење синовима Израиљевим, 5 И ставио ју је на трећу степеницу олтара, и Господ јој је дао милост, и играла је ногама својим, и цео дом Израиљев је волео. ГЛАВА 8 1 А родитељи њени отидоше испуњени чудом и славећи Бога, јер се девојка није вратила к њима. 2 Али Марија је остала у храму као голубица која се тамо школовала и добијала храну из руке анђела. 3 А кад јој је било дванаест година, састали су се свештеници на савету и рекли: Ево, Марија има дванаест година; шта да радимо с њом да се не оскврни светиња Господа Бога нашега? 4 Тада су свештеници одговорили првосвештенику Захарији: „Стани ли код олтара Господњег, и уђи у свето место, и молите се за њу, и чините шта год вам Господ открије. 5 Тада првосвештеник уђе у Светињу над светињама, и узевши са собом напрсник суда 1 молио се за њу; 6 И гле, анђео Господњи приступи му и рече: Захарија, Захарија, изиђи и сазови све удовице из народа, и нека сваки од њих донесе свој штап, и онај преко кога ће Господ показати знак ће бити муж Марије. 7 И прођоше викачи по целој Јудеји, и затруби Господња труба, и сав народ потрча и састане се. 8 И Јосиф, бацивши секиру, изиђе им у сусрет; и кад су их срели, отишли су код првосвештеника, узевши сваки свој штап. 9 Пошто је првосвештеник примио њихове штапове, отишао је у храм да се помоли; 10 И када је завршио своју молитву, узео је штапове, и изашао и поделио их, и није било никаквог чуда. 11 Јосиф је узео последњи штап, и гле, голуб је изашао из штапа и полетео на Јосифову главу. 12 А првосвештеник рече: Јосифе, ти си изабран да узмеш Деву Господњу, да је чуваш себи. 13 Али Јосиф је одбио говорећи: Ја сам стар човек и имам децу, а она је млада, и бојим се да не испаднем смешан у Израелу. 14 Тада је првосвештеник одговорио: Јосифе, бој се Господа Бога свог, и сети се како је Бог поступио са Датаном, Корејем и Авирамом, како се земља отворила и прогутала их, због њихове противречности. 15 Дакле, Јосиф, бој се Бога, да се не би догодило слично у твојој породици. 16 Јосиф се тада уплашио, одвео је својој кући, а Јосиф је рекао Марији: Ево, узео сам те из храма Господњег, и сада ћу те оставити у својој кући; Морам да мислим на мој занат градње. нека је Господ с тобом. ГЛАВА 9 1 И догоди се, на сабору свештеника, речено је: да направимо нови вео за храм. 2 А првосвештеник рече: Позовите ми седам неоскврњених девојака из Давидовог племена. 3 И отидоше слуге и уведоше их у храм Господњи, а првосвештеник им рече: Баците сада жреб преда мном, ко ће од вас прећи златни конац, ко плави, ко скерлет, ко лан. , а ко прави љубичасти.
4 Тада је првосвештеник познао Марију, да је из Давидовог племена; и он је позва, и права пурпур паде на њен део да преде, и она отиђе својој кући. 5 Али од тог времена првосвештеник Захарија занеме, и Самуило је стављен у своју собу док Захарија поново не проговори. 6 Али Марија је узела прави пурпур и предала га. 7 И узела је лонац, и изашла да захвати воду, и чула је глас који јој говори: Здраво милостива, 1 Господ је с тобом; благословена си међу женама. 8 И осврнула се надесно и налево (да види) одакле је дошао тај глас, а онда је дрхтећи ушао у њену кућу, и одложивши лонац за воду, узела је пурпур, и села на своје место да га ради . 9 И гле, анђео Господњи стаде крај ње и рече: Не бој се, Маријо, јер си нашла милост у Божјим очима; 10 Када је чула, размишљала је сама са собом шта та врста поздрава значи. 11 И анђео јој рече: Господ је с тобом, и ти ћеш затруднети. 12 На шта је она одговорила: Шта! хоћу ли зачети од Бога живога и родити као све друге жене? 13 Али анђео је одговорио: Не тако, о Марија, већ ће Дух Свети доћи на тебе, и сила Свевишњега ће те засенити; 14 Зато ће оно што ће се родити од тебе бити свето, и назваће се Син Бога Живога, а ти ћеш му дати име Исус; јер ће он спасти народ свој од грехова његових. 15 И гле, твоја рођака Јелисавета, и она је затрудњела сина у старости. 16 А ово је сада шести месец код ње, која се звала нероткиња; јер Богу ништа није немогуће. 17 А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. 18 И кад искова своју пурпур, однесе га првосвештенику, и првосвештеник је благослови говорећи: Марија, Господ Бог је увеличао име твоје, и бићеш благословена у све векове света. . 19 Тада је Марија, испуњена радошћу, отишла до своје рођаке Јелисавете и покуцала на врата. 20 Што је Јелисавета чула, отрчала је, отворила јој се, благословила је и рекла: Откуд ми ово да ми дође мајка мог Господа? 21 За гле! чим глас поздрава твога допре до мојих ушију, оно што је у мени поскочи и благослови те. 22 Али Марија, будући да није знала за све оне тајанствене ствари које јој је говорио арханђел Гаврило, подигла је очи ка небу и рекла: Господе! Шта сам ја, да ме блаженим називају сви нараштаји земаљски? 23 Али видећи да свакодневно расте, и уплашена, отишла је кући и сакрила се од синова Израиљевих; и имао је четрнаест година када се све ово догодило. ГЛАВА 10 1 А када је дошао њен шести месец, Јосиф се вратио од своје градње кућа у иностранству, што је био његов занат, и ушавши у кућу, затече Дјеву велику. 2 Затим га ударивши по лицу рече: „Којим лицем да гледам на Господа Бога свог? или, шта да кажем о овој младој жени? 3 Јер сам је примио као Дјевицу из храма Господа Бога мога, и такву је нисам сачувао!
4 Ко ме је тако преварио? Ко је учинио ово зло у мојој кући, и преведивши од мене Дјеву, оскврни је? 5 Није ли Адамова историја тачно остварена у мени? 6 Јер у самом тренутку његове славе, змија је дошла и нашла Еву саму, и завела је. 7 На исти начин се то догодило и мени. 8 Тада је Јосиф устао са земље, позвао је и рекао: „О ти, која си била толико наклоњена Богу, зашто си то урадила? 9 Зашто си тако понизио своју душу, која се образовала у Светињи над светињама, и храну своју примила из руке анђела? 10 Али она је, уз бујицу суза, одговорила: Ја сам невина и нисам познавала човека. 11 Тада је Јосиф рекао: Како то да си трудна? 12 Марија одговори: Жив је Господ Бог мој, не знам чиме. 13 Тада се Јосиф веома уплашио и отишао од ње, размишљајући шта да учини с њом; и тако је размишљао сам са собом: 14 Ако прикријем њен злочин, биће проглашен кривим по закону Господњем; 15 И ако је откријем синовима Израиљевим, бојим се да не буде трудна од анђела, не нађем се да издајем живот невине особе: 16 Шта да радим, дакле? Приватно ћу је отпустити. 17 Тада му дође ноћ, кад му се у сну јави анђео Господњи и рече: 18 Не плашите се да узмете ту младу жену, јер је оно што је у њој од Светог Духа; . 19 И она ће родити сина, и даћеш му име Исус, јер ће он спасти свој народ од греха њихових. 20 Тада је Јосиф устао из сна и прославио Бога Израиљевог, који му је указао такву милост, и сачувао Деву. ГЛАВА 11 1 Тада дође Ана писар и рече Јосифу: Зашто те нисмо видели од твог повратка? 2 А Јосиф је одговорио: Зато што сам био уморан после свог путовања, и одморио сам се првог дана. 3 Али, окрећући се Ана, виде Богородицу као велику трудноћу. 4 И отишао је к свештенику и рекао му: Јосиф у кога си имао толико поверења, крив је за злогласни злочин, јер је оскрнавио Дјевицу коју је примио из храма Господњег и приватно се венчао. њу, не откривајући то синовима Израиљевим. 5 Тада је свештеник рекао: Да ли је Јосиф ово учинио? 6 Ана одговори: Ако пошаљеш неку од својих слушкиња, видећеш да је трудна. 7 И слуге отидоше и нађоше како је рекао. 8 Након тога и она и Јосиф су доведени на суђење, а свештеник јој рече: Марија, шта си урадила? 9 Зашто си понизио своју душу и заборавио свог Бога, видећи да си одгајан у Светињи над светињама, и храну своју примао си из руку анђела, и слушао песме њихове? 10 Зашто си то учинио? 11 На шта је она са бујним сузама одговорила: Жив је Господ Бог мој, невина сам пред њим, јер никога не познајем.
12 Тада је свештеник рекао Јосифу: Зашто си то учинио? 13 А Јосиф одговори: Жив је Господ Бог мој, нисам се за њу бавио. 14 Али свештеник рече: Не лажи, него кажи истину; оженио си је приватно, а ниси то открио синовима Израиљевим, и понизио си се под моћном руком Божијом, да би твоје потомство било благословено. 15 А Јосиф је ћутао. 16 Тада је свештеник рекао Јосифу: Мораш да вратиш у храм Господа Девице који си оданде узео. 17 Али он је горко заплакао, а свештеник је додао: „Напојићу вас обојицу водом Господњом, 1 која је за искушење, и тако ће ваше безакоње бити откривено пред вама. 18 Тада је свештеник узео воду, напојио Јосифа и послао га на једно планинско место. 19 И вратио се савршено добро, и сав народ се чудио да његова кривица није откривена. 20 Тада је свештеник рекао: Пошто Господ није показао ваше грехе, ни ја вас не осуђујем. 21 Зато их је послао. 22 Тада је Јосиф узео Марију и отишао својој кући, радујући се и хвалећи Бога Израиљевог. ГЛАВА 12 1 И догоди се да је изишао указ од цара Августа да се опорезују сви Јевреји који су били из Витлејема у Јудеји: 2 Јосиф рече: Ја ћу се побринути да моја деца буду оптерећена порезом, али шта да радим са овом младом женом? 3 Стидим се да је опорезује као моју жену; и ако је опорезујем као своју кћер, цео Израиљ зна да она није моја ћерка. 4 Када дође време Господњег постављења, нека чини како му се чини да је добро. 5 И оседлао је магарца и ставио је на њега, а Јосиф и Симон су кренули за њом и стигли у Витлејем на три миље. 6 Тада је Јосиф окренувши се видео Марију тужну и рекао у себи: Можда је боли због онога што је у њој. 7 Али када се поново окренуо, видео је како се смеје, и рекао јој: 8 Маријо, како се то дешава да на твом лицу понекад видим тугу, а понекад смех и радост? 9 А Марија му одговори: Видим два човека својим очима, један плаче и тугује, а други се смеје и радује се. 10 И опет пређе преко пута, а Марија рече Јосифу: Скини ме са магарца, јер оно што је у мени притиска да изађе. 11 Али Јосиф је одговорио: Куда да те одведем? јер је место пустиња. 12 Тада је Марија опет рекла Јосифу, скини ме, јер ме силно притиска оно што је у мени. 13 И Јосиф ју је срушио. 14 И тамо је нашао пећину и пустио је у њу. ГЛАВА 13 1 И оставивши њу и своје синове у пећини, Јосиф је отишао да потражи јеврејску бабицу у селу Витлејему.
2 Али док сам ишао, рекао је Јосиф, погледао сам у ваздух и видео сам облаке запањене, и птице небеске како се заустављају усред свог лета. 3 Погледао сам доле према земљи и видео раширен сто и раднике који су седели око њега, али су им руке биле на столу и нису се померали да једу. 4 Они који су имали месо у устима нису јели. 5 Они који су подигли руке до својих глава нису их повукли назад: 6 А они који су их подизали до уста нису ништа стављали; 7 Али сва су им лица била окренута према горе. 8 И видео сам како се овце разилазе, а овце су стајале. 9 И пастир је подигао руку да их удари, а његова рука наставила је горе. 10 Погледао сам у реку и видео клинце са устима близу воде и додирујући је, али нису пили. ГЛАВА 14 1 Тада сам угледао жену како силази са планина и рекла ми је: Куда идеш, човече? 2 Рекох јој: идем да се распитам за хебрејску бабицу. 3 Она ми одговори: „Где је жена која треба да се роди? 4 А ја сам одговорио: У пећини, и она је верена за мене. 5 Тада је бабица рекла: Није ли она твоја жена? 6 Јосиф одговори: То је Марија, која се школовала у Светињи над светињама, у дому Господњем, и пала је на мој суд, и није моја жена, него је затрудњела од Духа Светога. 7 Бабица рече: Је ли то истина? 8 Он одговори: Дођи и види. 9 И бабица је пошла с њим и стала у пећину. 10 Тада је светао облак засенио пећину, а бабица рече: „Данас се увеличала душа моја, јер су моје очи виделе изненађујуће ствари, и Израелу је донето спасење. 11 Али одједном је облак постао велика светлост у пећини, тако да њихове очи то нису могле да поднесу. 12 Али светлост се постепено смањивала, све док се дете није појавило и сисало груди своје мајке Марије. 13 Тада је бабица повикала и рекла: Како је ово славан дан када су моје очи виделе овај изузетан призор! 14 Бабица је изашла из пећине, а Салома је срела. 15 А бабица јој рече: Саломе, Саломе, рећи ћу ти нешто веома изненађујуће што сам видела, 16 Девица је родила, што је нешто противно природи. 17 На шта је Салома одговорила: Жив је Господ Бог мој, ако не добијем посебан доказ о овој ствари, нећу веровати да је девица родила. 18 Тада је Салома ушла, а бабица је рекла: Маријо, покажи се, јер се велика расправа дигла око тебе. 19 И Салома је добила задовољштину. 20 Али рука јој се осушила и горко је стењала. 21 И рече: Тешко мени због безакоња мога; јер сам искушао Бога живога, и рука моја спремна је да падне. 22 Тада се Салома помолила Господу и рекла: Боже отаца мојих, сети ме се, јер сам из семена Авраамовог, Исака и Јакова. 23 Не чини ме срамотом међу синовима Израиљевим, него ме врати здравом родитељима. 24 Јер ти добро знаш, Господе, да сам извршио многе службе милосрђа у твоје име и да сам примио награду од тебе.
25 На то је анђео Господњи стао поред Саломе и рекао: Господ Бог је услишио твоју молитву, пружи руку своју ка детету и носи га, и тако ћеш бити опорављен. 26 Салома, испуњена великом радошћу, приђе детету и рече: Дотаћи ћу га. 27 И намеравала је да му се поклони, јер је рекла: „Ово је велики краљ који је рођен у Израиљу. 28 И одмах је Салома оздравила. 29 Тада је бабица изашла из пећине по одобрењу Бога. 30 И гле! чуо се глас Саломији: Не причај о чудним стварима које си видела, док дете не дође у Јерусалим. 31 Тако је и Салома отишла, одобрена од Бога. ГЛАВА 15 1 Тада се Јосиф спремао да оде, јер је настао велики неред у Витлејему доласком 1 неких мудраца са истока, 2 Ко је рекао: „Где се родио јеврејски краљ? Јер ми смо видели звезду његову на истоку, и дошли смо да му се поклонимо. 3 Када је Ирод то чуо, веома се узнемири, и посла гласнике мудрацима и свештеницима, и распита их се у градској кући, 4 И рече им: Где сте написали о Христу цару, или где да се роди? 5 Тада му рекоше: У Витлејему Јудеји; јер је овако написано: А ти Витлејеме у земљи Јудиној, ниси најмањи међу кнезовима Јудиним, јер ће из тебе изаћи владар, који ће владати мојим народом Израиљем. 6 И отпустивши првосвештеничке првосвештенике, упита људе у градској кући и рече им: Какав знак сте видели у вези са рођеним краљем? 7 Они су му одговорили: Видели смо изузетну велику звезду како сија међу звездама на небу, и тако засјали све друге звезде, као да нису постале видљиве, и по томе смо знали да је велики цар рођен у Израиљу, и зато дошли смо да му се поклонимо. 8 Тада им Ирод рече: Идите и пажљиво се распитајте; и ако нађете дете, јавите ми да и ја дођем да му се поклоним. 9 Тако су мудраци изашли, и гле, звезда коју су видели на истоку ишла је пред њима, док није дошла и стала над пећином у којој је дете било са Маријом његовом мајком 10 Затим су из свог блага изнели зоб, и принели му злато и тамјан и смирну. 11 И пошто их је анђео упозорио у сну да се не враћају Ироду преко Јудеје, другим путем отидоше у своју земљу. ГЛАВА 16 1 Тада Ирод видевши да му се мудраци ругају, и веома се разгневи, нареди неким људима да оду и да побију сву децу која су била у Витлејему, од две године и мање. 2 Али Марија чувши да ће децу побити, у великом страху, узе дете, повије га у пелене и положи га у јасле за волове, јер за њих није било места у гостионици. 3 И Јелисавета, чувши да ће се тражити њен син Јован, узе га и попе се у планине, и тражила је место где би га сакрила; 4 И није било никаквог тајног места.
5 Тада је застењала у себи и рекла: О гора Господња, прими мајку са дететом. 6 Јер Елизабета није могла да се попне. 7 И одмах се гора подели и прими их. 8 И јави им се анђео Господњи да их сачува. 9 Али Ирод је потражио Јована, и послао слуге Захарији, када је служио код олтара, и рекао му: Где си сакрио сина свог? 10 Он им одговори: Ја сам слуга Божји и слуга на олтару; како да знам где ми је син? 11 Тако су се слуге вратиле и све испричале Ироду; на шта се он разбесне и рече: Није ли овај син његов као цар у Израиљу? 12 Зато опет посла своје слуге к Захарији говорећи: Реци нам истину где је твој син, јер знаш да је твој живот у мојим рукама. 13 Тако су слуге отишле и испричале му све ово: 14 Али Захарија им одговори: Ја сам мученик за Бога, и ако је пролио моју крв, Господ ће примити моју душу. 15 Осим тога знајте да невину крв проливате. 16 Међутим, Захарија је убијен на улазу у храм и олтару и око преграде; 17 Али Израелови синови нису знали када је убијен. 18 Тада у часу поздрава свештеници уђоше у храм, али Захарија их није по обичају дочекао и благословио; 19 Ипак су и даље чекали да их поздрави; 20 И када су нашли да није дошао за дуго времена, један од њих је ушао у свето место где је био олтар, и видео је крв како лежи на земљи стврднута; 21 Кад, гле, глас с неба рече: Захарија је убијен, и крв његова неће бити избрисана, док не дође осветник за његову крв. 22 Али кад је то чуо, уплашио се, изишао и испричао свештеницима шта је видео и чуо; и сви су ушли и видели чињеницу. 23 Тада су кровови храма завијали, и поцепали се од врха до дна. 24 И не могоше наћи тело, него само крв отврднута као камен. 25 И они су пошли наопако и јавили народу да је Захарија убијен, и чула су за то сва Израиљева племена, и оплакивали га, и јадиковали три дана. 26 Тада су се свештеници заједно саветовали у вези са особом која ће га наследити. 27 И Симеон и остали свештеници бацише жреб, и жреб паде на Симеона. 28 Јер га је Свети Дух уверио да неће умрети док не види Христа који долази у телу.