1. Солуњанима ГЛАВА 1 1 Павле, и Силван и Тимотеј, Цркви Солунској која је у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. 2 Благодаримо Богу свагда за све вас, спомињући вас у нашим молитвама; 3 Сећајући се непрестаног дела вере и труда љубави, и трпљења наде у Господа нашег Исуса Христа, пред Богом и Оцем нашим; 4 Знајући, браћо љубљена, ваш Божји избор. 5 Јер наше јеванђеље није дошло до вас само речју, него и снагом, и Светим Духом, и великом сигурношћу; као што знате какви смо људи били међу вама ради вас. 6 И постали сте следбеници нас и Господа, примивши реч у великој невољи, са радошћу Светога Духа: 7 Тако да сте били узор свима који верују у Македонији и Ахаји. 8 Јер од вас се прочула реч Господња не само у Македонији и Ахаји, него се и свуда шири ваша вера у Бога; тако да не треба ништа да говоримо. 9 Јер они сами показују о нама какав смо начин уласка имали к вама и како сте се од идола окренули Богу да служите Богу живом и истинитом; 10 И да чекамо свог Сина с неба, кога је васкрсао из мртвих, Исуса, који нас је избавио од гнева који долази. ГЛАВА 2 1 И сами, браћо, знајте наш улазак к вама, да није било узалуд: 2 Али чак и након тога што смо раније патили и били смо срамотно умољени, као што знате, у Филипима, били смо смели у нашем Богу да вам проповедамо јеванђеље Божије са много свађе. 3 Јер наш савет није био на превару, ни од нечистоће, ни у превари: 4 Али као што нам је од Бога допуштено да будемо поверени јеванђељу, тако и говоримо; не као угодан људима, него Богу, који испитује срца наша. 5 Јер никада нисмо користили ласкаве речи, као што знате, нити огртач похлепе; Бог је сведок: 6 Ни од људи нисмо тражили славу, ни од вас, ни од других, када смо могли бити бременити, као апостоли Христови. 7 Али ми смо били благи међу вама, као што дојиља чува своју децу. 8 Тако смо били љубазни према вама, били смо вољни да вам преносимо, не само Божје јеванђеље, већ и своје душе, јер сте нам били драги. 9 Јер се сећате, браћо, нашег труда и муке: јер смо се трудили ноћу и дању, јер никоме од вас не бисмо били задужени, проповедали смо вам јеванђеље Божије. 10 Ви сте сведоци, а и Бог, како смо се свето и праведно и непорочно понашали међу вама који верујете: 11 Као што знате како смо свакога од вас храбрили, тешили и заклињали, као што отац чини своју децу,
12 Да бисте ходили достојно Бога, који вас је позвао у своје царство и славу. 13 Због тога и ми Богу без престанка захваљујемо, јер када примисте реч Божју коју сте чули од нас, примисте је не као реч људску, него као што је у истини, реч Божију, која заиста делује и у вама који верујете. 14 Јер ви, браћо, постадосте следбеници цркава Божијих које су у Јудеји у Христу Исусу; јер сте и ви пострадали као што су ваши сународници, као и они од Јудејаца. 15 Који су и убили Господа Исуса и своје пророке, и прогонили нас; и не угађају Богу, и противни су свим људима: 16 Забрањујући нам да говоримо незнабошцима да би се спасли, да надопуњују своје грехе заувек, јер је гнев дошао на њих до краја. 17 Али ми, браћо, одузети од вас за кратко време у присуству, а не у срцу, трудили смо се још више да видимо ваше лице са великом жељом. 18 Због тога смо желели да дођемо к вама, чак и ја Павле, једном и опет; али нас је сатана омео. 19 Јер шта је наша нада, или радост, или венац радости? Нисте ли ни ви пред Господом нашим Исусом Христом приликом његовог доласка? 20 Јер ви сте наша слава и радост. ГЛАВА 3 1 Зато, када више нисмо могли да уздржавамо, сматрали смо да је добро да останемо сами у Атини; 2 И посла Тимотеја, брата нашег и служитеља Божјег, и саслужитеља нашег у јеванђељу Христовом, да те утврди и да те утеши вером твојом: 3 Да никог човека не покрећу ове невоље: јер и сами знате да смо за то одређени. 4 Јер, заиста, кад смо били код вас, рекли смо вам раније да треба да трпимо невоље; као што се и догодило, а ви знате. 5 Због тога, када више нисам могао да се уздржим, послао сам да упознам вашу веру, да вас на неки начин кушач не искуша, и да наш труд не буде узалудан. 6 Али сада када је Тимотеј дошао од вас к нама и донео нам добру вест о вашој вери и милосрђу, и да нас се увек добро сећате, желећи силно да нас видите, као и ми да вас видимо, 7 Зато, браћо, утешисмо се над вама у свим нашим невољама и невољама вером вашом: 8 Јер сада живимо, ако чврсто стојите у Господу. 9 Јер какву захвалност можемо поново да одамо Богу за вас, за сву радост којом се радујемо ради вас пред нашим Богом; 10 Молећи се ноћу и дању силно да видимо твоје лице и да усавршимо оно што недостаје твојој вери? 11 Сада сам Бог и Отац наш, и Господ наш Исус Христос, упућују наш пут к вама. 12 И учини да вас Господ умножи и обилује љубављу једни према другима и према свим људима, као што ми чинимо према вама; 13 До краја нека утврди ваша срца непогрешива у светости пред Богом, и Оцем нашим, на доласку Господа нашег Исуса Христа са свим његовим светима.