Игњатијева посланица Магнезијанцима ПОГЛАВЉЕ 1 1 Игњатије који се назива и Теофор; благословеној цркви благодаћу Бога Оца у Исусу Христу Спаситељу нашем: у коме поздрављам цркву која је у Магнезији код Меандра: и желим јој сву радост у Богу Оцу и у Исусу Христу. 2 Када сам чуо за вашу добро уређену љубав и милосрђе у Богу, пун радости, много сам желео да вам говорим у вери Исуса Христа. 3 Пошто се сматрао достојним да добијем најизврсније име, у оковима које носим, поздрављам цркве; желећи у њима сједињење тела и духа Исуса Христа, наш вечни живот: као и веру и љубав према ближњему, којима ништа није пожељније, а посебно Исуса и Оца у коме ако претрпимо све повреде кнеза овог садашњег света, и побегнемо, уживаћемо у Богу. 4 Видећи, дакле, да сам достојан да вас видим, од Даме, вашег најврснијег епископа; и од ваших врло достојних презвитера, Баса и Аполонија; и од мог саслужитеља Сотиа, ђакона; 5 Коме се радујем, јер је подложан свом епископу као милости Божијој, а презвитеру као закону Исуса Христа; Одлучио сам да ти пишем. 6 Због тога ће и ти бити да не користиш свог епископа превише фамилијарно на рачун његове младости; него да му одамо сво поштовање по сили Бога Оца; као што и ја видим да ваши свети презвитери: не узимајући у обзир његову старост, која је заиста по изгледу млада; него како бива они који су разумни у Богу, покоравајући се њему, или боље речено, не њему, него Оцу Господа нашег Исуса Христа, епископу свих нас. 7 Стога ће вам бити потребно да се искрено покоравате свом епископу; у част онога чије је задовољство да то учините. 8 Јер ко то не чини, не вара епископа кога види, него вређа невидљивог. Јер шта год да се ради, то се не одражава на човека, већ на Бога, који зна тајне наших срца. 9 Стога је прикладно да се не само називамо хришћанима, него и будемо. 10 Како неки заиста називају свог гувернера, епископа; али ипак све чини без њега.
11 Али никада не могу да помислим да такви имају чисту савест, пошто нису сабрани по Божјој заповести. ПОГЛАВЉЕ 2 1 Видећи, дакле, све ствари имају крај, пред нама су ова два равнодушна, смрт и живот: и свако ће отићи на своје право место. 2 Јер као што постоје две врсте новчића, један Божји, други светски; и сваки од њих има свој одговарајући натпис угравиран на себи; тако је и овде. 3 Неверници су од овога света; а верни кроз љубав према ближњему имају карактер Бога Оца у Исусу Христу: од кога, ако нисмо спремни да умремо по његовој муци, његов живот није у нама. 4 Због тога, као што сам у претходно поменутим лицима видео све вас у вери и милосрђу; Подстичем вас да учите да све чините у божанској сагласности: 5 Ваш епископ који председава уместо Бога; ваши презвитери на месту сабора апостола; и вашим најдражим ђаконима поверена је служба Исуса Христа; који беше Отац пре свих векова и јави се на крају нама. 6 Зато, узимајући исти свети пут, пазите да се сви међусобно поштујете; и да нико не гледа на ближњег свога по телу; али волите ли се сви међусобно у Исусу Христу. 7 Нека не буде ништа што би могло да направи поделу међу вама; али будите сједињени са својим епископом и онима који вам председавају, да вам буду узор и правац на путу ка бесмртности. 8 Као што, дакле, Господ ништа није учинио без Оца, који није био сједињен с њим; ни од себе ни од својих Апостола, па ни ви не чините ништа без свог епископа и презвитера: 9 Нити се трудите да вам било шта чини рационалним одвојено; 10 Али када сте се окупили на истом месту имајте једну заједничку молитву; једна молитва; један ум; једна нада; један у милосрђу, а у радости неокаљани. 11 Један је Господ Исус Христос, од кога ништа није боље. Зато дођите сви заједно као у један храм Божији; као једном олтару, као једном Исусу Христу; који је од једног Оца проистекао, и у једном постоји, и једном се вратио.