Рутх ГЛАВА 1 1 А у дане када су судије судиле, у земљи завлада глад. И један човек из Витлејема Јуде отишао је да борави у земљи Моавској, он и његова жена и његова два сина. 2 И име тог човека било је Елимелех, а име његове жене Ноеми, а име његова два сина Махлон и Хилион, Ефратијани из Витлејема Јуде. И дођоше у земљу моавску и остадоше тамо. 3 И Елимелех Нојемин муж умрије; и оста она и њена два сина. 4 Узели су им жене моавских жена; једној беше име Орпа, а другој Рута; и остадоше тамо око десет година. 5 И Махлон и Хилион су умрли и обојица; а жена је остала од своја два сина и мужа. 6 Тада је устала са својим снахама да се врати из моавске земље, јер је чула у земљи моавској како је Господ посетио свој народ дајући им хлеб. 7 Зато је изашла из места где је била, и њене две снахе с њом; и кренули су путем да се врате у земљу Јудину. 8 Али Ноеми рече својим двема снахама: „Идите, вратите се свака кући своје мајке; нека Господ учини добро с вама, као што сте поступили с мртвима и са мном. 9 Даће вам Господ да нађете одмор, свака од вас у кући свог мужа. Затим их је пољубила; и подигоше глас и заплакаше. 10 А они су јој рекли: „Заиста ћемо се вратити с тобом у твој народ. 11 А Ноеми рече: „Вратите се, кћери моје, зашто ћете ићи са мном? има ли још синова у мојој утроби да вам буду мужеви? 12 Окрените се, кћери моје, идите својим путем; јер сам престара да имам мужа. Ако бих рекла: имам наду, ако бих имала мужа и ноћу, и да бих родила синове; 13 Да ли бисте се задржали за њих док не одрасту? хоћеш ли им остати од мужа? не, моје кћери; јер ме много жалости због вас што је рука Господња изашла на мене. 14 И подигоше глас и опет заплакаше, и Орфа пољуби своју свекрву; али Рут се приљубила за њу. 15 А она рече: Гле, твоја снаха се вратила свом народу и својим боговима; 16 Рута је рекла: „Моли ме да те не оставим, нити да се вратим да те не пратим; јер куда ти идеш, ја ћу ићи; и где си ти преноћио, ја ћу преноћити: твој народ биће мој народ, и твој Бог, мој Бог; 17 Где ти умреш, ја ћу умрети, и тамо ћу бити сахрањен: тако ми учини Господ, и још више, ако само смрт те и мене дели. 18 Када је видела да је одлучна да пође са њом, онда је престала да јој говори. 19 Тако су њих двоје ишли док нису дошли у Витлејем. И догоди се, кад дођоше у Витлејем, сав се град потресе око њих, и рекоше: Је ли ово Нојемина? 20 А она им рече: Не зовите ме Ноеми, зовите ме Мара, јер је Свемогући врло горко поступио са мном.
21 Изађох пун, и Господ ме врати кући празна: зашто ме онда зовете Ноеми, кад је Господ сведочио против мене, и Свемогући ме је угрозио? 22 Тако се Ноеми вратила и Рута Моавка, њена снаха, с њом, која се вратила из моавске земље, и дошли су у Витлејем на почетку жетве јечма. ГЛАВА 2 1 И Ноеми је имала рођака свог мужа, моћног човека, из породице Елимелехове; а име му је било Боаз. 2 А Рут Моавка рече Ноеми: Пусти ме да идем у поље и скупим класове за оним у чијим очима ћу наћи милост. А она јој рече: Иди, кћери моја. 3 И отишла је и дошла, па брала у пољу за жетеоцима, и срећа јој је била да осветли део поља који је припадао Боасу, који је био из Елимелеховог рода. 4 И гле, Воз дође из Витлејема и рече жетеоцима: Господ с вама. А они му одговорише: Нека те благослови Господ. 5 Тада је Воаз рекао свом слузи који је био постављен над жетеоцима: Чија је ово девојка? 6 А слуга који је био постављен над жетеоцима одговори и рече: То је девојка Моавка која се вратила са Ноеми из земље моавске. 7 А она рече: Молим те, пусти ме да скупим и скупим за жетеоцима међу сноповима; тако је дошла, и наставила је од јутра до сада, да се мало задржала у кући. 8 Тада је Боаз рекао Рути: „Зар не чујеш, кћери моја? Не иди да береш у туђој њиви, нити иди одавде, него остани овде код мојих девојака. 9 Нека твоје очи буду у пољу које жању, а ти иди за њима: нисам ли заповедио младићима да те не дирају? а кад ожеднеш, иди до посуда и пиј од онога што су младићи извукли. 10 Затим је пала ничице, поклонила се до земље и рекла му: Зашто сам нашла милост у твојим очима, да ме спознаш, пошто сам странац? 11 А Боаз је одговорио и рекао јој: „Потпуно ми је приказано све што си урадила својој свекрви од смрти свог мужа, и како си напустила оца и мајку и земљу свог рођења. , и дошао си у народ који до сада ниси познавао. 12 ГОСПОД нека надокнади твој труд, и нека ти буде дана пуна награда од Јехове, Бога Израиљевог, под чијим крилима си дошао да се уздаш. 13 Тада је рекла: Дозволи ми да нађем милост у твојим очима, господару мој; јер си ме утешио и зато што си говорио пријатељски са слушкињом својом, иако нисам као једна од слушкиња твојих. 14 И Воаз јој рече: „У време јела, дођи овамо и једи од хлеба, и умочи свој залогај у сирће. И она седе поред жетелаца, и он дође до њеног осушеног жита, и она једе, и насити се, и оде. 15 И кад је устала да бере, Воаз заповеди својим младићима говорећи: Нека скупља чак и међу сноповима, и не прекори је. 16 И нека јој падне и неке од шака намера, и остави их да их скупи и да је не прекори. 17 Тако је пабирчила у пољу до вечери, и пребијала што је набрала, и било је око једне ефе јечма.