Јонах ГЛАВА 1 1 И дође реч Господња Јони, сину Амитајевом, говорећи: 2 Устани, иди у Ниниву, тај велики град, и завапи против њега; јер је њихова злоћа изашла преда мном. 3 Али Јона устаде да побегне у Тарсис од Господњег лица, и сиђе у Јопу; и нађе лађу која је ишла у Тарсис, па је платио превознину и сишао у њу да пође с њима у Тарсис пред лицем Господњим. 4 Али Господ је послао велики ветар у море, и настала је јака олуја у мору, тако да је лађа била као да се разбије. 5 Тада су се поморци уплашили и завапили су сваки своме богу, и бацили у море робу која је била у лађи, да јој олакшају. Али Јона сиђе у бокове лађе; а он је лежао и чврсто заспао. 6 Тада је заповедник брода дошао к њему и рекао му: Шта мислиш, спаваче? устани, призови Бога свога, ако је тако да ће Бог мислити на нас, да не погинемо. 7 И рекоше сваки своме ближњему: Дођи да бацимо ждријеб да знамо због чега нас је ово зло. Тако су бацили жреб, и жреб је пао на Јону. 8 Тада му рекоше: Реци нам, молим те, због чијег је разлога ово зло на нама; Шта је твоје занимање? а откуда си ти? шта је твоја земља? а од којих си ти људи? 9 А он им рече: Ја сам Јеврејин; и бојим се Господа, Бога небескога, који је створио море и суво. 10 Тада су се људи силно уплашили и рекли му: Зашто си то учинио? Јер људи су знали да је побегао од Господа, јер им је рекао. 11 Тада му рекоше: Шта да ти чинимо да нам море буде мирно? јер је море узбуркало и било је олујно. 12 А он им рече: Узмите ме и баците ме у море; тако ће вам море бити мирно, јер знам да је мене ради ова велика олуја на вама. 13 Ипак, људи су тешко веслали да га донесу на земљу; али нису могли, јер је море узбуркало и било је олујно против њих. 14 Зато су завапили Господу и рекли: „Молимо те, Господе, молимо те, да не погинемо за живот овог човека и да не сипамо на нас недужну крв, јер си, Господе, учинио како је хтео. те. 15 Тако су узели Јону, и бацили га у море, и море је престало од свог беса. 16 Тада су се људи веома побојали Господа, и принели су жртву Господу и дали завет. 17 Господ је припремио велику рибу да прогута Јону. И Јона беше у стомаку рибљим три дана и три ноћи. ГЛАВА 2 1 Тада се Јона помоли Господу Богу своме из рибљег трбуха, 2 И рекох: „Вапих због невоље своје ка Господу, и он ме услиши; из стомака пакла повиках, а ти си чуо мој глас.
3 Јер си ме бацио у дубину, усред мора; и поплаве ме опколише, сви таласи твоји и таласи твоји пређоше преко мене. 4 Тада рекох: одбачен сам од очију твојих; ипак ћу поново погледати према твоме светом храму. 5 Воде су ме окружиле до душе, дубина ме затворила около, коров ми је обавио главу. 6 Сишао сам до подножја планина; земља са запоркама својим бијаше око мене довека, а ти си извукао живот мој из трулежи, Господе Боже мој. 7 Кад се душа моја у мени клону, сетих се Господа, и молитва моја дође к теби, у твој свети храм. 8 Они који посматрају лажну таштину напуштају сопствену милост. 9 Али ја ћу ти жртвовати гласом захвалности; Ја ћу платити оно што сам се заклео. Спасење је од ГОСПОДА. 10 И Господ је рекао риби и она је избљувала Јону на суво. ГЛАВА 3 1 И рече Господња реч Јони други пут говорећи: 2 Устани, иди у Ниниву, тај велики град, и проповедај му проповед коју ти заповедам. 3 Јона је устао и отишао у Ниниву, по речи Господњој. А Нинива је била изузетно велики град од три дана путовања. 4 И Јона је почео да улази у град на дан пута, и повикао је говорећи: Још четрдесет дана и Нинива ће бити срушена. 5 Тако су Нинивљани поверовали Богу, и прогласили пост, и обукли се у костријет, од највећег до најмањег. 6 Јер је дошла вест краљу Ниниве, и он је устао са свог престола, и скинуо је своју хаљину са себе, покрио га костријетом и сео у пепео. 7 И дао је да се то објави и објави преко Ниниве наредбом краља и његових великаша, говорећи: „Нека ни човек ни стока, ни говеда ни говеда не кушају ништа, нека не хране и не пију воде. 8 Али нека се човек и животиња покрију костријетима и силно вапију Богу, да, нека се обрате свако од свог злог пута и од насиља које је у њиховим рукама. 9 Ко може рећи да ли ће се Бог окренути и покајати, и одвратити од свог жестоког гнева, да нећемо пропасти? 10 И Бог је видео њихова дела, да су скренули са свог злог пута; и Бог се покајао за зло које је рекао да ће им учинити; а он то није учинио. ГЛАВА 4 1 Али Јона се то веома разгневи, и он се веома наљути. 2 И он се помоли Господу и рече: „Молим те, Господе, није ли то била моја реч док сам још био у својој земљи? Зато побегох у Тарсис, јер знадох да си ти Бог милостив и милостив, спор на гнев и много милостив, и да се кајеш од зла. 3 Зато сада, Господе, узми, молим те, живот мој од мене; јер ми је боље да умрем него да живим. 4 Тада рече Господ: Да ли се добро љутиш? 5 Тако Јона изиђе из града и седе на источној страни града, и тамо му направи сеницу, и седе испод ње у сенци, док не види шта ће бити с градом.