Јоел ГЛАВА 1 1 Реч Господња која је дошла Јоилу, Петуиловом сину. 2 Чујте ово, старци, и послушајте, сви становници ове земље. Да ли је то било у ваше дане или чак у дане ваших отаца? 3 Реците својој деци о томе, и нека ваша деца кажу својој деци, а њихова деца другом нараштају. 4 Оно што је палмеров оставио, појео је скакавац; а оно што је скакавац оставио, појео је рак; а оно што је оставила гусеница појела је. 5 Пробудите се, пијанице, и плачите; и урлајте сви ви који пијете вино због новог вина; јер је одсечено од уста твојих. 6 Јер народ је дошао на моју земљу, снажан и безброј, чији су зуби зуби лава, а образ има зубе великог лава. 7 Он је опустошио лозу моју, огулио је смокву моју, очистио је и бацио је; гране његове беле. 8 Оплакујте као девица опасана костретином за мужем своје младости. 9 Принос меса и принос на наливу истребљени су из дома Господњег; тугују свештеници, слуге ГОСПОДЊЕ. 10 Опустоше поље, тугује земља; јер се жито троши: ново вино се осуши, уље вене. 11 Постидите се, виноградари; завијајте, виноградари, за пшеницом и за јечмом; јер је пропала жетва на пољу. 12 Винова лоза се осушила, и смоква вене; нар, и палма, и јабука, и сва стабла у пољу, осушише се, јер је радост увенула од синова људских. 13 Опашите се и плачите, свештеници, урличите, служитељи олтара, дођите, прележите целу ноћ у костријети, слуге Бога мога, јер је принос и ливница задржана у дому вашег Бога. 14 Посветите пост, сазовите свечану скупштину, саберите старешине и све становнике земље у дом Господа Бога свог, и завапите Господу, 15 Авај за дан! јер је дан Господњи близу, и доћи ће као пропаст од Свемогућег. 16 Није ли месо одсечено пред нашим очима, да, радост и весеље из дома нашег Бога? 17 Семе је труло под њиховим грудвама, житнице су опустошене, амбари су срушени; јер је жито увело. 18 Како стењу звери! стада стоке су у недоумици, јер немају паше; да, стада оваца су опустела. 19 Господе, к теби ћу завапити, јер је огањ прогутао пашњаке у пустињи, и пламен је спалио све дрвеће у пољу. 20 И звери пољске вапију к теби, јер су реке воде пресушиле, и огањ је прождирао пашњаке у пустињи. ГЛАВА 2 1 Затрубите у трубу на Сиону и затрубите на светој гори мојој, нека дрхте сви становници земље, јер долази дан Господњи, јер је близу; 2 Дан таме и тмине, дан облака и густе таме, као што се јутро ширило по планинама: велики народ и јак; никада
није било сличног, нити ће више бити после тога, чак до година многих генерација. 3 Ватра прождире пред њима; а иза њих пламен гори: пред њима је земља као врт Еденски, а за њима пуста пустиња; да, и ништа им неће побећи. 4 Њихов изглед је као изглед коња; а ко коњаници ће трчати. 5 Као бука кола по врховима гора скакуће, као бука пламена огњеног који прождире стрњику, као јаки људи постављени у борбени ред. 6 Пред њиховим лицем народ ће бити веома болан, сва лица ће поцрнити. 7 Они ће трчати као моћници; они ће се попети на зид као људи рата; и сваки ће ићи својим путевима, и неће разбити своје редове. 8 Нити ће једни друге гурнути; ићи ће сваки својим путем, и кад падну на мач, неће бити рањени. 9 Они ће трчати тамо-амо по граду; трчаће на зид, пењаће се на куће; ући ће на прозоре као лопов. 10 Земља ће се потрести пред њима; небеса ће задрхтати, сунце и месец ће помрачити, и звезде ће повући свој сјај. 11 И Господ ће изговорити свој глас пред својом војском, јер је његов логор веома велик, јер је јак онај који извршава своју реч, јер је дан Господњи велик и веома страшан; и ко то може да издржи? 12 Зато и сада, вели Господ, окрени се к мени свим срцем својим и постом, и плачем и тугом. 13 И раздерите своје срце, а не хаљине своје, и обратите се Господу Богу своме, јер је он милостив и милосрдан, спор на гнев и велике милости, и каје му се за зло. 14 Ко зна да ли ће се вратити и покајати, и оставити благослов иза себе; чак и жртву храну и наливу Господу Богу вашем? 15 Затрубите на Сиону, посветите пост, сазовите свечани скуп: 16 Окупите народ, посветите заједницу, сакупите старешине, сакупите децу и оне који сисају груди: младожења нека изађе из одаје своје, а невеста из ормара. 17 Нека свештеници, службе Господње, плачу између трема и олтара, и нека говоре: Поштеди народ свој, Господе, и не дај наследство своје на срамоту, да незнабошци владају над њима; реци у народу где је Бог њихов? 18 Тада ће Господ бити љубоморан на своју земљу и сажалити се на свој народ. 19 Да, Господ ће одговорити и рећи свом народу: Ево, послаћу вам жито, вино и уље, и бићете задовољни тиме, и нећу вас више чинити срамотом међу незнабошцима. 20 Али ја ћу удаљити од вас северну војску, и отераћу је у земљу неплодну и пусту, лицем према источном мору, а задњим делом према крајњем мору, и његов смрад ће изаћи, и његов јавиће се лош мирис, јер је учинио велика дела. 21 Не бој се, земљо; радујте се и радујте се, јер ће Господ учинити велике ствари. 22 Не бојте се, звери пољске, јер пашњаци у пустињи пролећу, јер дрво доноси свој род, смоква и лоза дају снагу своју.