Serbian Cyrillic - The Book of Lamentations

Ламентатионс

ГЛАВА1

1Какосамоградседи,пунљуди!какојепостала удовица!онакојабешевеликамеђународимаи кнегињамеђупокрајинама,какојепосталаданак!

2Болноплаченоћу,исузесујојнаобразима,међу свимљубавнициманемакодајеутеши:свињени пријатељисујојиздајничкипоступили,посталисујој непријатељи.

3Јудајеотишлауропствозбогневољеизбогвеликог ропства:онаживимеђунезнабошцима,неналази покоја:сустиглисујесвипрогонитељиизмеђутеснаца.

4ПутевиСионскитугују,јерниконедолазинасвечане празнике:свасувратањеговапуста,уздишу свештеницињегови,дјевицесумучене,аонајеу горчини

5Њенипротивницисуглавни,њенинепријатељи напредују;јерјујеГосподнанеозбогмноштва преступањених,децањенаотидошеуропствопред непријатељем

6ИодкћериСионскеотишлајесвалепотањена: кнезовињенипосталисукаојеленикојиненалазе пашу,иотишлисубезснагепредгоничима

7Јерусалимсесећаоуданимасвојеневољеисвоје бедесвихсвојихпријатнихстварикојејеималау данимастарим,кадајењеговнародпаоуруке непријатеља,аникомунијепомогао:противницисује виделииучинилиругатисењенимсуботима

8Јерусалимјетешкосагрешио;затојеуклоњена: презирујесвикојисујепоштовали,јерсувиделињену голотињу;

9Њенапрљавштинајеуњенимсукњама;онасене сећасвогпоследњегкраја;стогаједивносишла:није ималаутешницуГосподе,видиневољумоју,јерсе непријатељувеличао.

10Противникјерашириосвојурукунасвењене пријатнествари,јерјевиделадасунезнабошциушлиу њенусветињу,којимасизаповедиоданеулазеутвоју заједницу

11Савнародњенуздише,хлебатражи;онисудали својепријатнестваризахранудаолакшајудушу:види, Господе,иразмисли;јерсампостаоподо 12Зарвамнијеништа,свикојипролазите?гле,ивиди ималитугесличнемојој,којамисеучини,којоммеје Господнапаоуданжестокоггневасвога

13Одозгојепослаоогањумојекости,ионих надвлада,разапеојемрежузамојеноге,вратиомеје, пустиомејеиклонуоцеодан

14Његовомрукомјевезанјараммојихпреступа,они суоковани,идижусенамојврат,онједаоснагумоју дападне,Господмепредаоуњиховеруке,изкојихсе немогудићи

15Господјезгазиосвемојемоћникеусредмене, сазваојескуппротивменедасатремојемладиће; Господјезгазиодевицу,кћерЈудину,каоупресу 16Заовимстваримаплачем;окомоје,окомојепотече одводе,јердалекојеодменеутешитељкојићедушу мојуумирити:децасумојаопустошена,јерједушман

19Зваосамсвојељубавнике,алисумеонипреварили:

уграду,доксутражилисвојухранудаолакшајусвоје душе.

20Гле,Господе;јерсамуневољи;срцемојеокренуло сеумени;јерсамсетешкопобунио:напољумачгуби, кодкућејекаосмрт.

21Чулисудауздишем,немакодамеутеши:свису мојинепријатељичулизамојуневољу;онисерадују штоситоучинио:тићешдонетиданкојисипозвао,и онићебитикаоја

22Некасвањиховазлоћадођепредтобом;иучиниим каоштосимениучиниозасвапреступамоја,јерсу уздасимојимноги,исрцемојеклонуло

ГЛАВА2

1КакојеГосподпокриокћерСионскуоблакомусвом гневу,испустиосанебаназемљулепотуИзраиљеву,и

2ГосподјепрогутаосвенастамбеЈаковљеве,инијесе сажалио;обориихназемљу,оскврницарствои кнезовењегове

3ОдсекаојеусвомжестокомгневусавИзраеловрог, одвукаоједесницусвојуоднепријатеља,исагореоје противЈаковакаоогањпламени,којипрождире унаоколо.

4Нагнуојелуксвојкаонепријатељ,стајаоједесном рукомкаопротивник,ипобиојесвештојебило пријатноокуушаторукћериСионске,излиојесвој гневкаоогањ

5Господјебиокаонепријатељ:прогутаојеИзраиљ, прогутаојесвењеговепалате,разориојењегове тврђаве,иувећаоукћериЈудинојтугуијадиковање 6Ионјенасилноотеосвојшатор,каодајеизврта, уништиојесвојаместасабора;наљутицараи свештеника

7Господјеодбациосвојолтар,згрозиосесветињу своју,предаојеурукенепријатељузидовењених палата;подиглисубукуудомуГосподњемкаонадан свечанегозбе

8ГосподјенаумиодаразоризидкћериСионске, разапеојеуже,нијеповукаорукуданеуништи,затоје направиобедемизиддаплачу;чамилисузаједно

12Говоресвојиммајкама:Гдејежитоивино?кадасу падалиунесвесткаорањеницинаулицамаграда,када сењиховадушаизлилауњедрањиховихмајки

13Штадаузмемдасведочимзатебе?штадаупоредим стобом,кћеријерусалимска?штадатисеизједначим, датеутешим,девокћерисионска?јерјепроломтвоја великакаоморе:котеможеисцелити?

14Твојипророцивидешезатебеиспразнеибезумне ствари,инеоткришебезакоњетвоједаодврате ропствотвоје;алисамвидеозатебелажнабременаи узрокепротеривања

15Свикојипролазепљешћупотеби;сикћуимашу главомнаћеркујерусалимскуговорећи:далијеово градкојиљудиназивајусавршенствомлепоте,весељем целеземље?

16Свисутвојинепријатељиотворилиустасвојана тебе,шикћуишкргућузубима,говоре:Прогуталисмо јенашлисмо,виделисмо

17Господјеучиниооноштојесмислио;онјеиспунио својуречкојујезаповедиоуданимастарима:обориоје, анесажалиосе,иучиниоједасенепријатељтвој обрадујенадтобом,подигаојерогпротивницима твојим

18ЊиховосрцејезавапилоГосподу,зидекћери Сионске,пустисузекаорекаданиноћ:недајсеби покоја;неканепрестанезеницаокатвога

19Устани,завапиноћу,напочеткустражеизлијсрце својекаоводупредлицемГосподњим,подигнируке својепремањемузаживотмаледецесвоје,којиклону одгладинаврхусвакаулица 20Гле,Господе,иразмисликомеситоучинио.Хоће лиженејестисвојплод,адецаодпедаљдуге?далиће свештеникипророкбитиубијениусветињиГосподњој?

21Младиистарилеженаземљинаулицама:моје дјевицеимојимладићипалисуодмача;побиосииху дангневасвога;тисиубио,анесажалиосе

22Призваосикаоусвечаниданмојестрахоте унаоколо,такодаудангневаГосподњегниконије побегаонитиостао;

ГЛАВА3

1Јасамчовеккојијевидеоневољуодштапагнева свог

2Онмејеодвеоиувеомеутаму,алинеусветлост

3Заистасеокренуопротивмене;окрећерукусвојуна менецеодан

4Мојетелоикожумојујеостарио;сломимикости.

5Саградиојепротивменеиопколиомежучоми трудом

6Поставиомејенамрачнаместа,каоонекојису мртвиоддавнина.

7Оградиомеједанемогуизаћи,отежаојеланацмој

8Такође,кадаплачемивичем,онукидамојумолитву

9Оградиомијепутеветесанимкаменом,искривиоје стаземоје

10Биомијекаомедведкојичекаикаолаву скровитимместима

11Скренуојепутевемојеиразбиоме,пустиомеје

12Нагнуојесвојлукипоставиомекаознакзастрелу. 13Онјеучиниодастрелесвогтобоцауђуумојеузде

15Напуниомегорчином,опиомепелином 16Поломиомијеизубешљунком,покриомепепелом.

17Иудаљиосимојудушуодмира:заборавиосамна благостање.

18Ирекох:МојаснагаинадамојанестадеодГоспода.

19Сећајућисеневољемојеибедемоје,пелинаижучи 20Мојадушаихјошимаусећању,ипониженајеу мени.

21Овогасесећам,стогасенадам

22ОдГосподњејемилостиштонисмоуништени,јер његовосажаљењенепрестаје

23Свакојутросунови:великајеверносттвоја

24Господјемојудео,говоридушамоја;затоћусеу његанадати

25Господједобарпремаонимакојигачекају,према душикојагатражи.

26Доброједасечовекнадаитихочеканаспасење Господње

27Добројечовекуданосијарамумладостисвојој.

28Онседисамићути,јерјетоносионасеби

29Онстављасвојаустаупрах;акојетакомождаима наде.

30Ондајесвојобразономекогаудари,пунјесрамоте

31ЈерГосподнећеодбацитизаувек:

32Алиакоонизазиватугу,ипакћеиматисажаљење премамноштвусвојемилости

33Јероннеболисвојевољноинежалостисинове људске.

34Дасатреподногамасвезаробљеникеназемљи,

35ДаскренешправочовекапредлицемСвевишњега, 36Господнеодобравадапокваричовекауњеговој ствари

37Којетајкојикаже,адогодисе,аГосподне заповеда?

38НеизлазилиизустаСвевишњегазлоидобро?

39Заштосеживчовекжали,човекзаказнузасвоје грехе?

40Истражимоииспробајмосвојепутеве,иокренимо сеопетГосподу

41УздигнимосвојесрцесасвојимрукамакаБогуна небесима

42Преступилисмоипобунилисмосе:тиниси опростио.

43Покриосигневом,ипрогониосинас,убиоси,ниси сажалио

44Покриосисеоблакомданашамолитванепрође.

45Учиниосинаскаоотпадиотпадусреднарода

46Свинашинепријатељисуотворилисвојауста противнас

47Дођенанасстрахизамка,пустошипропаст

48Окомојетечерекамаводезауништењекћеримог народа.

49Окомојецуриинепрестајебезпрекида, 50ДокГосподнепогледадолеинепогледаснеба

51Окомојепогађасрцемојезбогсвихкћеримога града

52Мојинепријатељисумејурилиболно,каоптицу, безразлога

53Одсеклисумиживотутамнициибацилинамене камен.

54Водесутеклепрекомојеглаве;тадасамрекао: одсеченсам

55Призвахиметвоје,Господе,изнискетамнице

56Чуосигласмој,нескривајухасвогаодмогадисања, одвапајамога

57Приближиосисеоногданакадасамтепризвао, рекаоси:Небојсе.

58Господе,тисисезаложиозаузрокемоједуше;тиси откупиомојживот

59ОГосподе,видеосимојунеправду,судимиствар.

60Видеосисвуњиховуосветуисвуњиховумашту противмене

61Чуосисрамотуњихову,Господе,исвењихове маштепротивмене;

62Уснеонихкојисуседиглинамене,ињихова намерапротивменецеодан

63Погледајтењиховосједењеињиховоустајање;Ја самњиховамузика.

64Узмиимнаплату,Господе,премаделуруку њихових

65Подариимтугусрца,својепроклетствонањих.

66Прогонитеихиуништитеихугневуисподнебеса Господњег

ГЛАВА4

1Какојезлатопосталомутно!какосемењанајфиније злато!камењесветињеизливасеуврхсвакеулице

2ДрагоценисиновиСионски,упоредивисачистим златом,какосуцењеникаоземљаниврчеви,делоруку грнчара!

3Чакиморскачудовиштавукугруди,дајусисусвоје младе:ћерканародамогпостадеокрутна,каонојевиу пустињи

4Језиксисаприлеписезаусниотвороджеђи;деца тражехлеба,аникоимганеломи.

5Оникојисуфинохранилипустосунаулицама:они којисуодгајаниускерлетугрлебалеге

6Јерјеказназабезакоњекћеримогнародавећаод казнегрехаСодоме,којајекаоутренубилазбачена,и ниједнаруканијеосталанањој

7ЊениНазаретисубиличистијиодснега,белисуод млека,билисуруменијителомодрубина,њихово полирањејебилоодсафира: 8Њиховолицејецрнијеодугља;непознајусена улицама:кожаимсеприлепизакости;осушисе, постадекаоштап

9Побијенимачембољисуодонихкојисупобијени глађу;

10Рукемилосрднихженанаквасилесусвојусопствену децу:онесубилењиховахранаууништењукћеримог народа

11Господјеиспуниосвојгнев;излисвојжестокигнев, изапалиогањнаСиону,ипрождеретемељењегове. 12Краљевиземљеисвистановницисветанеби веровалидајепротивникинепријатељтребалодауђу навратаЈерусалима

13Загрехењенихпророкаибезакоњањених свештеника,којисупролиликрвправедникаусредње, 14Луталисукаослепципоулицама,упрљалисусе крвљу,такодаљудинемогудодирнутисвојехаљине 15Повикашеим:Идите;нечистоје;иди,одлази,не

16ГневГосподњиихјеподелио;онихвишенеће

18Ониловенашекораке,данеможемоићисвојим улицама:нашјекрајблизу,нашиданисуиспуњени; јерједошаонашкрај

19Нашипрогонитељисубржиодорловананебу: гонилисунаспопланинама,чекалисунасупустињи 20Дахнашихноздрва,помазаникаГосподњег,узеоје уњиховејаме,закогасморекли:Подњеговомсенком живећемомеђунезнабошцима

21Радујсеирадујсе,кћериЕдомова,којаживишу земљиУз;ичашаћепроћикрозтебе:напићешсеи разголитићешсе

22Извршенајеказназатвојебезакоње,кћерисионска; нећетевишеодводитиуропство,онћепоходити безакоњетвоје,кћериЕдомова;открићетвојегрехе ГЛАВА5

1Опоменисе,Господе,штајенанас;размислиивиди срамотунашу.

2Нашенаследствојеокренутостранцима,нашекуће туђинцима

3Мисмосирочадисироти,мајкесунамкаоудовице. 4Пилисмоводузановац;нашадрванамсепродају 5Нашисувратовипрогоњени:радимоинемамо одмора.

6МисмодалирукуЕгипћанимаиАсирцимадасе наситимохлебом

7Нашиочевисусагрешилиинису;амисмосносили њиховабезакоња

8Слугесузагосподариленама,неманикогакобинас избавиоизњиховеруке.

9Хлебједемоуопасностизаживотзбогмачау пустињи

10Кожанамјебилацрнакаопећодстрашнеглади. 11ЗаносилисужененаСионуислушкињеуградовима Јуде

12Принчевисуобешенизаруке,лицастарацанису билапоштована

13Одвелисумладићедамељу,адецасупалаподдрва 14Старешинесусеудаљилеодкапије,младићиод својемузике

15Престалајерадостнашегсрца;нашплесје претворенужалост

16Крунанамјепаласглаве,тешконамаштосмо сагрешили!

17Збогтогајенашесрцеклонуло;заовестварису нашеочимутне

18ЗбогпланинеСион,којајепуста,лисицеходајупо

19Ти,Господе,остајешзаувек;престотвојодколена

20Заштонасзаборављашзаувек,иостављашнастако

21Окренинасксеби,Господе,имићемосеокренути;