ПОГЛАВЉЕ 1 1 И Јосија је одржао празник Пасхе у Јерусалиму своме Господу, и принео Пасху четрнаестог дана првог месеца; 2 Поставивши свештенике према њиховим дневним редовима, обучени у дуге хаљине, у храму Господњем. 3 И рече левитима, светим слугама Израиљевим, да се посвете Господу, да поставе свети ковчег Господњи у кући коју је саградио цар Соломон, син Давидов. 4 И рече: Нећете више носити ковчег на својим раменима; сада, дакле, служите Господу Богу своме и служите његовом народу Израиљу, и припремите се по својим породицама и родовима, 5 Како је прописао Давид, цар Израиљев, и према величанствености Соломона, његовог сина, и стојећи у храму према неколико достојанства породица ваших левита, који служите пред својом браћом, синовима Израиљевим. , 6 Принесите Пасху по реду, и припремите жртве за своју браћу, и празнујте Пасху по заповести Господњој, која је дата Мојсију. 7 И народу који се тамо затекао, Јосија је дао тридесет хиљада јагањаца и козлића и три хиљаде телади: ово је дато од краљеве помоћи, како је обећао, народу, свештеницима и левитима. 8 И Хелкија, Захарија и Сиел, управници храма, дали су свештеницима за Пасху две хиљаде и шест стотина оваца и триста телади. 9 Јехонија и Самаја, и његов брат Натанаило, и Асавија, и Охиило и Јорам, хиљаду, дадоше Левитима за Пасху пет хиљада оваца и седам стотина телади. 10 И када се то учини, свештеници и Левити, који су имали бесквасне хлебове, стадоше у веома лепом реду по родовима, 11 И према неколико достојанства отаца, пред народом, да принесу Господу, као што је написано у Мојсијевој књизи; и тако су учинили ујутру. 12 И испекли су Пасху на огњу, као што је било, што се тиче жртава, сипали су их у месингане лонце и тепсије са добрим мирисом, 13 И постави их пред сав народ, а затим су припремили за себе и за свештенике, своју браћу, Аронове синове. 14 Јер су свештеници приносили сало до ноћи, а Левити су припремили себи, и свештеници, њихова браћа, Аронови синови. 15 И свети певачи, Асафови синови, били су у свом редоследу, по Давидовом наређењу, односно Асаф, Захарија и Једутун, који је био из цареве пратње. 16 Штавише, вратари су били на свим вратима; није било дозвољено никоме да оде са своје редовне службе: за њихову браћу Левити су их припремили. 17 Тако су се у тај дан извршиле ствари које су припадале жртвама Господњим, да би могли одржати Пасху, 18 И принесите жртве на олтару Господњем, према заповести цара Јосије. 19 Тако су синови Израелови који су били присутни одржали Пасху у то време и празник слатког хлеба седам дана. 20 И таква Пасха се није одржавала у Израелу од времена пророка Самуила. 21 Да, сви цареви Израела нису одржавали такву Пасху као Јосија, и свештеници, и левити, и Јевреји, који су
одржавали са свим Израелцима који су се нашли у Јерусалиму. 22 Осамнаесте године Јосијине владавине светковала се ова пасха. 23 И дела или Јосија су били усправни пред својим Господом са срцем пуним побожности. 24 Што се тиче ствари које су се десиле у његово време, то су биле написане у пређашња времена, о онима који су сагрешили и учинили зло против Господа изнад свих људи и царстава, и како су га веома ожалостили, тако да су речи Господ је устао на Израел. 25 А после свих ових дела Јосије, дође фараон, краљ Египта, да подигне рат код Кархамиса на Еуфрату, и Јосија изађе на њега. 26 Али египатски краљ посла к њему говорећи: Шта ја имам с тобом, краљу Јудеје? 27 Ја нисам послан од Господа Бога против тебе; јер је мој рат на Еуфрату; и сада је Господ са мном, да, Господ је са мном и тера ме напред: одступите од мене и не будите против Господа. 28 Али Јосија није одвратио своја кола од њега, него је кренуо да се бори с њим, не обазирући се на речи пророка Јеремија изговорене устима Господњим: 29 Али ушли су у битку с њим у равници Магидо, и кнезови су дошли на краља Јосију. 30 Тада је цар рекао својим слугама: Изведите ме из битке; јер сам веома слаб. И одмах га његове слуге изведоше из битке. 31 Затим се попео на своја друга кола; и када су га вратили у Јерусалим, умро је и био сахрањен у гробу свог оца. 32 И у целом Јеврејству су оплакивали Јосију, да, Јеремије пророк је оплакивао Јосију, и поглавари са женама су оплакивали за њим све до данас; и ово је дато да се наредба врши непрестано у целом народу. Израела. 33 Ово је записано у књизи прича о краљевима Јудиним, и свако од дела које је Јосија учинио, и његова слава, и његово разумевање у закону Господњем, и ствари које је учинио раније, и ствари које се сада изговарају су објављене у књизи царева Израела и Јудеје. 34 И народ је узео Јоахаза, Јосијиног сина, и поставио га за краља уместо Јосије, његовог оца, када му је било двадесет и три године. 35. И цароваше у Јудеји и у Јерусалиму три месеца, а онда га је египатски краљ свргнуо са царства у Јерусалиму. 36 И одредио је порез на земљу од сто таланата сребра и једног таланата злата. 37 Египатски краљ је такође поставио краља Јоакима свог брата за краља Јудеје и Јерусалима. 38 И везао је Јоакима и племиће, а свог брата Заракса ухватио је и извео га из Египта. 39 Јоаким је имао двадесет и пет година када је постао краљ у земљи Јудеји и Јерусалиму; и чинио је зло пред Господом. 40 Због тога је против њега изашао Навуходоносор, цар вавилонски, везао га ланцем од месинга и одвео га у Вавилон. 41 Навуходоносор је такође узео свете сасуде Господње, и однео их, и поставио их у свом храму у Вавилону. 42 Али оно што је забележено о њему, о његовој нечистоти и безбожности, записано је у летописима царева. 43 А Јоаким, његов син, зацари се уместо њега; 44 И цароваше само три месеца и десет дана у Јерусалиму; и чинио зло пред Господом.
45 Тако је после годину дана Навуходоносор послао да га уведу у Вавилон са светим посудама Господњим; 46 И поставио је Седекију за краља Јудеје и Јерусалима, када је имао двадесет и једну годину; и царовао је једанаест година: 47 И он је чинио и зло у очима Господњим, и није марио за речи које му је рекао пророк Јеремије из Господњих уста. 48 И пошто га је цар Навуходоносор натерао да се закуне именом Господњим, он се заклео и побунио се; и отврднувши врат свој, срце своје, прекршио је законе Господа Бога Израиљевог. 49 И намесници народа и свештеника чинили су многе ствари против закона, и прохујали су све нечистоте свих народа, и оскврнили храм Господњи, који је био посвећен у Јерусалиму. 50 Ипак је Бог њихових отаца послао свог гласника да их позове назад, јер је поштедео њих и свој шатор. 51 Али су му се подсмевали његови гласници; и, гле, када им је Господ говорио, они су се зезали са његовим пророцима: 52 Тако далеко, да је он, љут на свој народ због њихове велике безбожности, наредио халдејским краљевима да изађу на њих; 53 Који су побили своје младиће мачем, да, чак и унутар њиховог светог храма, и нису поштедели ни младића ни девојку, старца ни дете, међу њима; јер је све предао у њихове руке. 54. И узеше све свете Господње посуде, велике и мале, са судовима ковчега Божијег и благом царевим, и однеше их у Вавилон. 55 Што се тиче дома Господњег, спалили су га, и срушили зидове Јерусалима, и запалили куле његове. 56 А што се тиче њених славних ствари, оне никада нису престајале док их све не потроше и униче; а народ који није побијен мачем одведе у Вавилон. 57 Који су постали слуге њему и његовој деци, док Персијанци нису зацарили, да би испунили реч Господњу изречену Јеремијиним устима: 58 Док земља није уживала своје суботе, она ће почивати све време своје пустоши, до пуног рока од седамдесет година. ПОГЛАВЉЕ 2 1 Прве године Кира, краља Персијанаца, да се испуни реч Господња, коју је обећао Јеремијиним устима; 2 Господ је подигао дух Кира, краља Персијанског, и он је објавио по целом свом царству, а такође и писањем, 3 Говорећи: Овако каже Кир персијски краљ; Господ Израиљев, Господ Свевишњи, постави ме за цара целог света, 4 И заповедио ми је да му саградим кућу у Јерусалиму на јеврејском. 5 Ако, дакле, има ко од вас из његовог народа, нека Господ, његов Господ, буде с њим, и нека оде у Јерусалим који је у Јудеји, и нека сагради дом Господа Израиљевог, јер он је Господ који пребива у Јерусалиму. 6 Ко дакле живи у околним местима, нека му помогну, кажем, који су му суседи, златом и сребром, 7 Са даровима, са коњима и стоком и другим стварима, које су постављене заветом, за храм Господњи у Јерусалиму.
8 Тада устадоше поглавари јудејских породица и племена Венијаминовог; и свештеници, и левити, и сви они чије је мисли Господ покренуо да оду и да саграде дом Господу у Јерусалиму, 9 И они који су становали око њих, и помагали су им у свему сребром и златом, коњима и стоком, и веома многим бесплатним даровима великог броја чији су умови били подстакнути на то. 10 Цар Кир је такође изнео свете сасуде које је Навуходоносор однео из Јерусалима и поставио у свом храму идола. 11 А када их је Кир персијски краљ извео, предао их је Митридату свом ризничару. 12 И преко њега су предати Санабасару, намеснику Јудеје. 13 И ово је био њихов број; Хиљаду златних чаша и хиљаду сребрних, кадионица сребрних двадесет девет, чаша златних тридесет и сребрних две хиљаде четири стотине десет и хиљаду других судова. 14 Тако је свих златних и сребрних посуда које су однели било пет хиљада и четири стотине седамдесет и девет. 15 Санабасар их је вратио, заједно са њима из ропства, из Вавилона у Јерусалим. 16 Али у време Артексеркса, цара Персијанаца, Белем и Митридат, и Табелије, и Ратум, и Белтетм, и Семелије, секретар, са осталима који су били у њима, који су живели у Самарији и другим местима, писали су му против они који су живели у Јудеји и Јерусалиму следећа ова писма; 17 Краљу Артексерксу, нашем господару, твојим слугама, Ратуму, писцу прича, и Семелију, писару, и остатку њиховог већа, и судијама који су у Целосирији и Феники. 18 Нека сада буде познато господару краљу да Јевреји који су од вас до нас, дошавши у Јерусалим, тај бунтовни и зли град, граде пијаце, поправљају његове зидове и постављају темеље храм. 19 Сада ако се овај град и његове зидине поново саграде, они не само да ће одбити да дају данак, већ ће се и побунити против краљева. 20 А пошто су ствари које се односе на храм сада у рукама, мислимо да је прикладно не занемарити такву ствар, 21 Али да говориш нашем господару, краљу, са намером да се, ако ти је воља, може потражити у књигама твојих отаца: 22 И наћи ћеш у летописима шта је записано о овим стварима, и схватићеш да је тај град био бунтован, узнемиравајући и краљеве и градове: 23 И да су Јевреји били бунтовни и да су у њима увек подизали ратове; због чега је и овај град опустошен. 24 Зато ти сада изјављујемо, о господару краљу, да ако овај град буде поново изграђен и његови зидови поново подигнути, од сада више нећеш имати пролаз у Целосирију и Феникију. 25 Тада је краљ поново писао Ратуму, писцу прича, Белтетму, Семелију, писару, и осталима који су били у служби и становницима Самарије, Сирије и Фенике, на овај начин; 26 Прочитао сам посланицу коју сте ми послали; зато сам заповедио да се марљиво истражује, и нашло се да је тај град од почетка био у борби против краљева; 27 И људи који су били у њему били су предани у побуну и рат; и да су моћни краљеви и жестоки били у Јерусалиму, који су владали и убирали данак у Целосирији и Феники. 28 Сада сам, дакле, заповедио да спречим те људе да граде град, и да се пази да се у њему више не ради;
29 И да ти зли радници не иду даље на гнев краљева, 30 Тада цар Артексеркс чита његова писма, Ратум и Семелије писар и остали који су били у служби с њима, кренувши у журби према Јерусалиму са четом коњаника и мноштвом људи у борбеном реду, почели су да ометају градитеље. ; а градња храма у Јерусалиму је престала до друге године владавине Дарија цара Персијанаца. ПОГЛАВЉЕ 3 1 А када је Дарије завладао, приредио је велику гозбу свим својим поданицима и свом дому свом, и свим кнезовима Медије и Персије, 2 И свим гувернерима и капетанима и поручницима који су били под њим, од Индије до Етиопије, сто двадесет и седам провинција. 3 А када су јели и напили се и наситивши се отишли кући, тада је краљ Дарије ушао у своју спаваћу собу, заспао и убрзо се пробудио. 4 Тада су три младића, који су били из страже која је чувала краљево тело, разговарала један с другим; 5 Нека свако од нас изговори реченицу: оном ко ће победити, и коме ће се реченица чинити мудрија од осталих, њему ће цар Дарије дати велике дарове и велике ствари у знак победе: 6 Као да се обуче у пурпур, да пије златом и да спава на злату, и кола са уздама златним, и покривач од финог платна, и ланац око врата. 7 И он ће седети поред Дарија због своје мудрости, и зваће се Дарије његов рођак. 8 И тада је сваки написао своју реченицу, запечатио је и положио је под свој јастук краља Дарија; 9 И рекао је да ће му неки дати списе, када краљ устане; и на чијој ће страни краљ и три персијска принца оценити да је његова казна најмудрија, њему ће бити дата победа, како је и одређено. 10 Први је написао, Вино је најјаче. 11 Други је написао: Цар је најјачи. 12 Трећи је написао: Жене су најјаче, али изнад свега Истина носи победу. 13 А када је цар устао, они су узели своје списе и предали му их, и тако их је он прочитао: 14 И пославши, он сазва све кнезове Персије и Медије, и намеснике, и капетане, и потпоручнике, и старешине; 15 И седе га у краљевску судницу; а списи су читани пре њих. 16 А он је рекао: „Позовите младиће и они ће изрећи своје казне. Тако су били позвани и ушли. 17 А он им рече: Изјавите нам шта мислите о списима. Тада је почео први, који је говорио о јачини вина; 18 И рече овако: О људи, како је вино изузетно јако! наводи на заблуду све људе који га пију: 19 То чини да ум краља и детета без оца буде једно; робова и слободњака, сиромаха и богаташа: 20 И сваку помисао претвара у весеље и весеље, тако да се човек не сећа ни туге ни дуга. 21 И то чини свако срце богатим, тако да се човек не сећа ни краља ни намесника; и чини да се све говори талантима: 22 А кад су у чашама, забораве своју љубав и према пријатељима и према браћи, и мало потом извлаче мачеве. 23 Али кад су од вина, не сећају се шта су учинили. 24 О, људи, није ли вино најјаче које приморава на то? И кад је то рекао, ћутао је.
ГЛАВА 4 1 Тада је други, који је говорио о моћи краља, почео да говори: 2 О ви људи, зар не предњаче у снази људи који владају морем и копном и свим стварима у њима? 3 Али ипак је краљ моћнији, јер је он господар свих ових ствари и има власт над њима; и све што им заповеди они чине. 4 Ако им нареди да ратују једни против других, они то чине; ако их пошаље против непријатеља, они иду и руше зидове и куле на планинама. 5 Они убијају и бивају, и не преступе цареву заповест: ако добију победу, све доносе краљу, као и плен, као и све остало. 6 Исто тако за оне који нису војници, и немају везе са ратовима, већ се баве узгојем, када поново пожању оно што су посејали, доносе то краљу и приморавају један другог да плаћају данак краљу. 7 А ипак је он само један човек: ако заповеди да се убије, они убијају; ако заповеди да се поштеди, они поштеде; 8 Ако заповеди да се удари, они бију; ако заповеди да се опустоши, они опустоше; ако заповеди да се зида, они граде; 9 Ако нареди да се посеку, они посеку; ако заповеди да се сади, они саде. 10 Тако му се покоравају сви његови људи и његове војске; осим тога он лежи, једе и пије, и одмара се. 11 А ови бдију око њега, и нико не сме да оде и да ради свој посао, нити му се у било чему не покоравају. 12 О, људи, како не би краљ био најмоћнији, када му се у таквој врсти покорава? И држао је језик за зубима. 13 Тада је трећи, који је говорио о женама и о истини, (то је био Зоробабел) почео да говори. 14 О ви људи, није велики краљ, ни мноштво људи, нити је вино оно што се истиче; ко је онда тај који њима влада или има власт над њима? нису жене? 15 Жене су родиле краља и сав народ који влада морем и копном. 16 И од њих су дошли, и нахранили су оне који су засадили винограде, одакле долази вино. 17 Ови такође праве одећу за мушкарце; ови доносе славу људима; а без жена не може бити мушкараца. 18 Да, и ако су људи скупили злато и сребро, или било коју другу добру ствар, зар не воле жену која је љупка по милости и лепоти? 19 И пуштајући све те ствари, не зјапе, па чак и отворених уста упрте очи у њу; и зар сви људи за њом не желе више него за сребром или златом, или за било чим другим добрим? 20 Човек остави свог оца који га је васпитао и своју земљу и прионе уз своју жену. 21 Држи се да не проведе живот са својом женом. и не сећа се ни оца, ни мајке, ни земље. 22 И по овоме морате знати да жене имају власт над вама: зар се не трудите и не трудите се, и не дајете и не доносите све жени? 23 Да, човек узима свој мач и иде својим путем да пљачка и краде, да плови по мору и рекама; 24 И гледа лава, и одлази у таму; а када је украо, покварио и опљачкао, он то доноси својој љубави. 25 Зато човек воли своју жену више него оца или мајку.
26 Да, има много оних који су остали без памети за жене, и постали су слуге ради њих. 27 Многи су такође изгинули, погрешили и згрешили због жена. 28 А сада ми не верујете? није ли цар велики у својој моћи? зар се сви региони не боје да га додирну? 29 Али видео сам њега и краљеву наложницу Апаму, ћерку достојног Бартакуса, како седе с десне стране краља, 30 И узевши круну са цареве главе и ставивши је на своју главу; ударила је и краља левом руком. 31 Па ипак, краљ је због свега тога зурио и гледао у њу отворених уста: ако му се она смејала, смејао се и он; али ако би она имала било какво незадовољство на њега, краљ је био спреман да ласка, да би се помирила с њим опет. 32 О ви мушкарци, како је могуће, а да жене не буду јаке, пошто тако раде? 33 Тада су се цар и кнезови погледали, па је он почео да говори истину. 34 О ви мушкарци, зар жене нису јаке? велика је земља, високо је небо, брзо је сунце на свом путу, јер он окружује небеса унаоколо, и у једном дану враћа свој пут на своје место. 35 Није ли велики онај који ово прави? дакле велика је истина и јача од свега. 36 Сва земља вапи за истином, и небо је благосиља, сва се дела тресу и дрхте од ње, и код ње нема ничег неправедног. 37 Вино је зао, краљ је зао, жене су зле, сва деца људска су зла, и таква су сва њихова зла дела; и у њима нема истине; у својој неправди и они ће пропасти. 38 Што се тиче истине, она траје и увек је јака; живи и побеђује заувек. 39 Код ње нема прихватања личности или награда; али она чини оно што је праведно, и уздржава се од свих неправедних и злих ствари; и сви мушкарци добро воле њена дела. 40 Ни у њеном суду нема неправде; и она је снага, краљевство, моћ и величанство, свих векова. Благословен Бог истине. 41 И са тим је ћутао. И сав народ тада повика и рече: Велика је Истина и моћна изнад свега. 42 Тада му цар рече: Питај шта хоћеш више него што је назначено у спису, и ми ћемо ти дати, јер си био најмудрији; а ти ћеш седети поред мене и зваћеш се мој рођак. 43 Тада рече цару: Сети се свог завета који си дао да саградиш Јерусалим, у дан када си дошао у своје царство. 44. И да пошаље све посуђе које је однето из Јерусалима, које је Кир издвојио, када се заклео да ће уништити Вавилон, и да ће их поново послати тамо. 45 Такође си се заветовао да ћеш саградити храм, који су Едомци спалили када су Халдејци опустошили Јудеју. 46 А сада, о господару краљу, ово је оно што тражим и што желим од тебе, и ово је кнежевска великодушност која произлази из тебе самог: зато желим да испуниш завет, чије извршење својим устима заветовао си се Цару небеском. 47 Тада је цар Дарије устао, пољубио га и написао писма за њега свим благајницима и поручницима, и капетанима и гувернерима, да безбедно пренесу на пут и њега и све оне који иду с њим да граде Јерусалим. . 48 Такође је писао писма поручницима који су били у Целосирији и Феници, и њима у Либану, да донесу
кедрово дрво из Либана у Јерусалим и да са њим саграде град. 49 Штавише, писао је за све Јевреје који су изашли из његовог царства у Јевреје, у вези са њиховом слободом, да ниједан официр, ниједан владар, ниједан поручник, ни благајник не сме насилно да уђе на њихова врата; 50 И да сва земља коју они држе буде слободна без данка; и да Едомци предају села Јевреја која су тада држали: 51 Да, да се годишње даје двадесет таланата за подизање храма, до времена када буде саграђен; 52 И других десет таланата годишње, да држе жртве паљенице на олтару сваки дан, као што су имали заповест да принесу седамнаест; 53 И да сви они који су отишли из Вавилона да граде град имају слободну слободу, као и они као и њихово потомство, и сви свештеници који су отишли. 54 Писао је и о. задужења и свештеничке одежде у којима служе; 55. А исто тако и за послове левита, да им се дају до дана када се дом заврши и сазида Јерусалим. 56 И заповеди да се дају свима који држе градске пензије и плате. 57 Он је такође послао све посуде из Вавилона које је Кир одвојио; и све што је Кир дао у заповести, то је и он заповедио да се изврши, и послао у Јерусалим. 58 А када је овај младић изашао, подигао је своје лице ка небу према Јерусалиму и хвалио Цара небеског, 59 И рече: Од тебе долази победа, од тебе долази мудрост, и твоја је слава, а ја сам твој слуга. 60 Благословен си, који си ми дао мудрост, јер Теби захваљујем, Господе отаца наших. 61 И тако је узео писма, и отишао, и дошао у Вавилон, и испричао свој својој браћи. 62 И славили су Бога својих отаца, јер им је дао слободу и слободу 63 Да се попну и сазидају Јерусалим и храм који се зове његовим именом, и седмодневно су гозбили уз музику и весеље. ГЛАВА 5 1 После тога су изабрани главни људи породица према својим племенима, да иду горе са својим женама и синовима и кћерима, са својим слугама и слушкињама и њиховом стоком. 2 И Дарије је послао са њима хиљаду коњаника, док их безбедно нису вратили у Јерусалим, и са музичким инструментима, табретима и фрулама. 3 И сва њихова браћа су играла, и он их је натерао да се попну заједно с њима. 4 А ово су имена људи који су ишли, према њиховим породицама међу својим племенима, према њиховим неколико глава. 5 Свештеници, синови Финеса, сина Ароновог: Исус, син Јоседеков, сина Сарајиног, и Јоаким, син Зоровавељ, сина Салатијевог, из куће Давидове, од Фаресовог рода, од племе Јудино; 6 Који је изрекао мудре реченице пред Даријем, краљем Персије, друге године његове владавине, у месецу нисану, који је први месец. 7 А ово су они Јевреји који су дошли из ропства, где су живели као странци, које је Навуходоносор, цар вавилонски, одвео у Вавилон.
8 И вратише се у Јерусалим и у друге крајеве Јевреја, сваки у свој град, који су дошли са Зоровавељем, са Исусом, Нехемијом и Захаријом, и Ресајом, Ененијем, Мардохејем. Белсарус, Аспхарасус, Реелиус, Роимус и Баана, њихови водичи. 9 Број њих из народа и њихових намесника, синова Форосових, две хиљаде сто седамдесет и два; Сафатових синова, четири стотине седамдесет и два; 10 Аресови синови, седам стотина педесет и шест: 11 Фаат Моабових синова, две хиљаде осам стотина и дванаест; 12 Еламових синова хиљаду двеста педесет и четири: Затулових синова деветсто четрдесет и пет, Корбеових синова седам стотина пет, Банијевих синова шест стотина четрдесет и осам; 13 Бебајевих синова, шест стотина двадесет и три, Садасових синова, три хиљаде двеста двадесет и два; 14 Адоникамових синова, шест стотина шездесет и седам, Багојевих синова, две хиљаде шездесет и шест, Адинових синова четири стотине педесет и четири; 15 Атерезијиних синова, деведесет и два: синова Цеилана и Азете седамдесет седам, синова Азураних, четири стотине тридесет и два; 16 Ананијиних синова, сто и један: Аромових синова, тридесет два, и Басиних синова, триста двадесет и три, Азефуритових синова, сто и два; 17 Метерових синова, три хиљаде и пет; синова Витломонових, сто двадесет и три; 18 Они из Нетофе, педесет и пет, они из Анатота, сто педесет и осам, они из Витсамоса, четрдесет и два; 19 Киријатијарија двадесет и пет: Кафира и Берота седам стотина четрдесет и три, Пира седамсто; 20 Они из Хадије и Амидоја, четири стотине двадесет и два; они из Кираме и Габдеса, шест стотина двадесет и један; 21 Они из Мацалона, сто двадесет и два, они из Бетолија, педесет и два, Нефисови синови, сто педесет и шест; 22 Каламолалови и Онусови синови седам стотина двадесет и пет; Јерехови синови двеста четрдесет и пет; 23 Аниних синова, три хиљаде триста и тридесет. 24 Свештеници: синови Једуа, сина Исусовог, међу синовима Санасивовим, девет стотина седамдесет и два, синова Мерутових, хиљаду педесет и две; 25 Фасаронових синова хиљаду четрдесет и седам, синова Карме хиљаду и седамнаест. 26 Левити: синови Јесујеви, Кадмило, Вануас и Судија, седамдесет и четири. 27 Светих певача: Асафових синова, сто двадесет и осам. 28 вратари: Салумови синови, Јаталови синови, Талмонови синови, Дакобијеви синови, Тетини синови, Самијини синови, укупно сто тридесет и девет. 29 Слуге храма: синови Исавови, синови Асифини, синови Табаотови, синови Керасови, синови Судови, синови Фалејини, синови Лабанови, синови Грабини, 30 Акуини синови, Утини синови, Кетабови синови, Агабини синови, Субајеви синови, Ананови синови, Катуини синови, Гедурови синови, 31 Ајрусови синови, Даисанови синови, синови Ноебе, синови Хасебе, синови Газери, синови Азије, синови Финесови, синови Азарови, синови Бастајини, синови Асанини , синови Меанијеви, синови Нафисијеви, синови Акубови, синови Ацифини, синови Асурови, синови Фарацимови, синови Басалотови,
32 Синови Миде, синови Кутини, синови Харејини, синови Харкусови, синови Асерерови, синови Томојини, синови Наситови, синови Атифини. 33 Синови Соломонових слугу: синови Азафионови, синови Фарирови, синови Јелијеви, синови Лозонови, синови Израиљеви, синови Сафетови, 34 Агијини синови, синови Фаракаретови, синови Сабијеви, синови Саротијеви, синови Масијини, синови Гарови, синови Адусови, синови Субови, синови Аферре, синови Бародисови , синови Сабатови, синови Алломови. 35 Свих служитеља храма и синова Соломонових слугу било је триста седамдесет и два. 36 Ови су дошли из Термелета и Телерсаса, Хараталар их је предводио и Аалар; 37 Нити су могли да покажу своје породице, ни свој сталеж, како су из Израела: синови Ладана, сина Бановог, синови Некоданови, шест стотина педесет и два. 38 А од свештеника који су узурпирали службу свештенства, а нису пронађени: синови Обдије, синови Акозови, синови Адусови, који је оженио Авгију, једну од Барзелових кћери, и добио је име по његовом имену. 39 А када је у регистру тражен опис рода ових људи, а није пронађен, они су уклоњени са вршења свештеничке службе: 40 Јер им Немија и Атарије рекоше да не буду учесници светих ствари, док не устане првосвештеник обучен у науку и истину. 41 Тако је из Израела, од дванаест година и више, било свих четрдесет хиљада, осим слуга и слушкиња две хиљаде триста шездесет. 42 Њихових слугу и слушкиња било је седам хиљада триста четрдесет и седам: певача и певачица двеста четрдесет и пет; 43 Четири стотине тридесет и пет камила, седам хиљада тридесет и шест коња, двеста четрдесет и пет мазги, пет хиљада пет стотина двадесет и пет звери навикнутих на јарам. 44 И неки од главара њихових породица, када су дошли у храм Божији који је у Јерусалиму, заветовали су се да ће поново поставити кућу на свом месту према својим могућностима, 45 И да дам у свету ризницу радова хиљаду фунти злата, пет хиљада сребра и сто свештеничких одежди. 46 И тако су живели свештеници и Левити и народ у Јерусалиму и у селу, такође и певачи и вратари; и сав Израиљ у селима својим. 47 Али када се приближио седми месец и када су синови Израиљеви били сваки на свом месту, дошли су сви заједно једногласно на отворено место првих врата која су према истоку. 48 Тада устадоше Исус, син Јоседеков, и његова браћа свештеници и Зоровавељ, син Салатилов, и његова браћа, и припремише олтар Бога Израиљевог, 49 Да се на њему принесу жртве паљенице, како је изричито заповедано у књизи Мојсија, човека Божијег. 50 И окупили су се к њима из других народа земље, и они су подигли олтар на његовом сопственом месту, јер су сви народи земље били у непријатељству са њима и тлачили их; и приносили су жртве према времену и жртве паљенице Господу ујутро и увече. 51 Такође су одржавали празник шатора, како је наређено у закону, и свакодневно приносили жртве, као што је било.
52 А после тога, стални приноси, и жртве суботе, и младог месеца, и свих светих празника. 53 И сви који су се заветовали Богу почели су да приносе жртве Богу од првог дана седмог месеца, иако храм Господњи још није био саграђен. 54 И давали су зидарима и столарима новац, месо и пиће, с весељем. 55 И Сидонцима и Тирима дали су кола да донесу кедрове из Либана, које треба пловцима донети у пристаниште Јопе, како им је заповедио Кир персијански краљ. 56 А друге године и другог месеца по његовом доласку у храм Божији у Јерусалиму поче Зоровавељ, син Салатилов, и Исус, син Јоседеков, и њихова браћа, и свештеници, и левити, и сви они који су доћи у Јерусалим из ропства: 57 И поставили су темељ дому Божијем првог дана другог месеца, друге године пошто су дошли у Јевреје и Јерусалим. 58 И поставили су левите од двадесет година над дела Господњим. Тада устадоше Исус, и његови синови и браћа, и Кадмило, брат његов, и синови Мадијабунови, са синовима Јоде, сина Елијадунова, са својим синовима и браћом, сви Левити, једнодушно напредујући у послу, трудећи се да унапреди дела у дому Божијем. Тако су радници саградили храм Господњи. 59 А свештеници су стајали обучени у своје одежде са музичким инструментима и трубама; а Левити, синови Асафови, имали су кимвале, 60 Певање захвалних песама и слављење Господа, како је одредио Давид, цар Израела. 61 И певали су из свег гласа песме у славу Господа, јер је његова милост и слава довека у целом Израиљу. 62 И сав народ затруби у трубе и повика из свег гласа, певајући песме захвалности Господу за подизање дома Господњег. 63 Такође од свештеника и левита, и од главара њихових породица, стари који су видели бившу кућу дошли су до зграде ове са плачем и великим плачем. 64 Али многи са трубама и радошћу клицаху из свег гласа, 65 Толико да се трубе не би чуле за плач народа, а народ је дивно затрубио, тако да се чуло издалека. 66 Зато, када су то чули непријатељи Јудиног и Бењаминовог племена, сазнали су шта би требало да значи та бука труба. 67 И они су схватили да су они који су били у ропству саградили храм Господу Богу Израиљевом. 68 Тако су отишли код Зоробавеља и Исуса, и код поглавара породица, и рекли им: Градићемо заједно с вама. 69. Јер и ми се, као и ви, покоравамо своме Господу и приносимо му жртву од дана Асирског цара Азбазарета, који нас је довео овамо. 70 Тада им Зоровавељ и Исус и поглавари Израелових породица рекоше: Није на нама и вама да заједно градимо дом Господу Богу нашем. 71 Ми ћемо сами градити Господу Израиљевом, како нам је заповедио Кир персијски краљ. 72 Али незнабошци земље који су били тешки на становнике Јудеје и држали их у тесности, ометали су њихову изградњу; 73 И својим тајним сплеткама, и народним убеђивањима и метежима онемогућавале су довршетак грађевине све време док је живео краљ Кир: тако су били спречени да граде две године, све до Даријеве владавине.
ГЛАВА 6 1 А друге године владавине Дарија Агеја и Захарије, сина Адонова, пророци су прорицали Јеврејима у Јевреју и Јерусалиму у име Господа Бога Израиљевог, који је био на њима. 2 Тада устадоше Зоровабел, син Салатилов, и Исус, син Јоседеков, и стадоше градити дом Господњи у Јерусалиму, а пророци Господњи су били с њима и помагали им. 3 У исто време дође к њима Сисин, намесник Сирије и Фенике, са Сатрабузаном и његовим друговима, и рече им: 4 По чијем налогу градите ову кућу и овај кров и обављате све остале ствари? а ко су радници који обављају ове ствари? 5 Ипак, старешине јудејске су стекле наклоност, јер је Господ посетио ропство; 6 И нису били спречени да граде, све док Дарију није дато значење у вези са њима и није добио одговор. 7 Копија писама које су Сисин, гувернер Сирије и Фенике, и Сатрабузан, са својим пратиоцима, владарима у Сирији и Феникији, написали и послали Дарију; Краљу Дарију, поздрав: 8 Све нека буде познато нашем господару краљу да смо, дошавши у земљу Јудеју и ушли у град Јерусалим, нашли у граду Јерусалиму старе Јевреје који су били у ропству. 9 Градећи кућу Господу, велику и нову, од тесаног и скупог камења, и дрвета већ положеног на зидове. 10 И та дела се обављају великом брзином, и посао напредује у њиховим рукама, и са свом славом и марљивошћу се обавља. 11 Тада смо ми ове старешине питали: По чијој заповести градите овај дом и постављате темеље овим делима? 12 Стога, у намери да бисмо вам дали знање писаним путем, тражили смо од њих који су били главни извршиоци, и тражили смо од њих писмена имена њихових главних људи. 13 Тако су нам дали овај одговор: Ми смо слуге Господње који је створио небо и земљу. 14 А што се тиче ове куће, саградио ју је пре много година један велики и јак краљ Израела, и била је завршена. 15 Али када су наши оци разгневили Бога и згрешили Господу Израиљевом који је на небесима, он их је предао у власт Навуходоносора, краља вавилонског, Халдејског; 16 Који је срушио кућу и спалио је, а народ одвео у ропство у Вавилон. 17 Али прве године када је краљ Кир владао над земљом Вавилоном, краљ је Кир написао да сагради ову кућу. 18 И свете посуде од злата и сребра, које је Навуходоносор однео из куће у Јерусалиму и ставио их у свој храм, оне који је краљ Кир поново извео из храма у Вавилону, и они су били предати у Зоробабел и Санабасарус владар, 19 Уз заповест да однесе исте посуде и стави их у храм у Јерусалиму; и да се на његовом месту сагради храм Господњи. 20 Тада је тај исти Санабасар, дошавши овамо, поставио темеље дома Господњем у Јерусалиму; а од тог времена до овог још увек зграда, још није у потпуности завршена. 21 Сада, дакле, ако се цару чини добро, нека се потраже међу записима краља Кира: 22 И ако се открије да је изградња дома Господњег у Јерусалиму обављена уз сагласност краља Кира, и ако наш господар краљ тако мисли, нека нам то означи.
23 Тада је заповедио краљу Дарију да потражи међу записима у Вавилону; и тако је у Екбатану, палати, која је у земљи Медијској, пронађен свитак у коме су ове ствари биле забележене. 24 Прве године владавине Кира, краљ Кир је заповедио да се поново сагради дом Господњи у Јерусалиму, где се приносе жртве у непрестаном огњу: 25 чија ће висина бити шездесет лаката, а ширина шездесет лаката, са три реда тесаног камена и једним редом новог дрвета те земље; а трошкови за то да се дају из куће краља Кира: 26 И да свети судови дома Господњег, од злата и сребра, које је Навуходоносор изнео из куће у Јерусалиму и донео у Вавилон, буду враћени у кућу у Јерусалиму и постављени на месту где били су раније. 27 И такође је заповедио да Сисин, гувернер Сирије и Фенике, и Сатрабузан, и њихови сапутници, и они који су постављени за владаре у Сирији и Феникији, пазе да се не мешају у то место, већ да трпе Зоробавеља, слугу Господа и намесника Јудеје, и старешине јеврејске, да сазидају дом Господњи на том месту. 28 Такође сам наредио да се поново сагради читав; и да ревносно траже да помогну онима који су у ропству јеврејском, док се дом Господњи не заврши: 29. И од данка Целосирије и Фенике један део да се пажљиво да овим људима за жртву Господњу, то јест Зоровавељу, намеснику, за јунад, овнове и јагњад; 30 А такође и кукуруз, со, вино и уље, и то непрестано сваке године без даљег питања, како свештеници који буду у Јерусалиму означавају да се свакодневно троши: 31 Да се приносе приноси Свевишњем Богу за краља и за његову децу, и да се моле за своје животе. 32 И заповедио је да свако ко буде преступио, да, или омаловажи било шта претходно речено или написано, из своје куће треба да се узме дрво, и да се на њему обеси, а сва његова добра заплене за краља. 33 Зато Господ, чије се име тамо позива, потпуно уништи сваког краља и нацију, који пружи руку да спречи или оштети дом Господњи у Јерусалиму. 34 Ја, краљ Дарије, одредио сам да се према овим стварима ради са пажњом. ГЛАВА 7 1 Тада Сисин, намјесник Целосирије и Фенике, и Сатрабузан, са својим друговима по заповијести краља Дарија, 2 Веома пажљиво је надгледао света дела, помажући древним Јеврејима и управницима храма. 3 И тако су света дела успевала, када су пророци Агеј и Захарија прорицали. 4 И завршили су ове ствари по заповести Господа Бога Израиљевог и уз сагласност Кира, Дарија и Артексеркса, краљева Персије. 5 И тако је свети дом завршен двадесетог трећег дана месеца Адара, шесте године Дарија, цара Персијанаца. 6 И синови Израиљеви, свештеници, левити и други који су били у ропству, који су им придодати, чинили су како је написано у Мојсијевој књизи. 7 И на посвећење храма Господњег принеше сто јунаца двеста овнова, четири стотине јагањаца; 8 И дванаест јараца за грех целог Израела, према броју поглавара Израелових племена.
9 И свештеници и левити стајали су обучени у своје хаљине, према својим родовима, у служби Господа Бога Израеловог, према Мојсијевој књизи, и вратари на свим вратима. 10 И синови Израиљеви који су били у ропству одржали су Пасху четрнаестог дана првог месеца, после тога су свештеници и левити били посвећени. 11 Они који су били у ропству нису били сви заједно посвећени, него су Левити сви заједно били посвећени. 12 И тако су принели Пасху за све оне који су били у ропству, и за своју браћу свештенике, и за себе. 13 И синови Израиљеви који су изашли из ропства јели су, чак и сви они који су се одвојили од гадости народа ове земље, и тражили Господа. 14 И светковаше празник бесквасних хлебова седам дана, веселећи се пред Господом, 15 Зато што је према њима окренуо савет цара асирског да ојача њихове руке у делима Господа Бога Израеловог. ГЛАВА 8 1 А после ових ствари, када је завладао Артексеркс, цар Персијанаца, дошао је Есдра, син Сарије, сина Езерије, сина Хелкије, сина Салумовог, 2 Син Садука, сина Ахитоба, сина Амарије, сина Езије, сина Меремота, сина Зараје, сина Савије, сина Бокасовог, сина Абисума, сина Финесовог , сина Елеазара, сина Арона, првосвештеника. 3 Овај Есдра је отишао из Вавилона, као писар, веома спреман у Мојсијевом закону, који је дао Бог Израелов. 4 И цар га је одао почасти, јер је нашао милост у његовим очима у свим његовим захтевима. 5 Попеше се с њим и неки од синова Израиљевих, од свештеника левита, од светих певача, вратара и храмских службеника, у Јерусалим, 6 Седме године Артексерксове владавине, петог месеца, ово је била седма царева година; јер су отишли из Вавилона првог дана првог месеца и дошли у Јерусалим, према успешном путу који им је Господ дао. 7 Јер Есдра је имао веома велику вештину, тако да није изоставио ништа од закона и заповести Господњих, већ је поучио сав Израел уредбама и пресудама. 8 А примерак налога, који је написан од краља Артексеркса, и дошао Есдри, свештенику и читаоцу закона Господњег, је ово што следи; 9 Краљ Артексеркс Едри, свештенику и читаоцу закона Господњег, шаље поздрав: 10 Одлучивши да поступам милостиво, наредио сам да они из народа јеврејског, свештеника и левита који су у нашем царству, који су вољни и жељни, иду с тобом у Јерусалим. 11 Дакле, који имају на уму, нека оду с тобом, како је било добро и мени и мојим седам пријатеља саветника; 12 Да би могли да гледају на послове Јудеје и Јерусалима, у складу са оним што је у закону Господњем; 13 И однесите дарове Господу Израиљевом у Јерусалим, за које смо се ја и моји пријатељи заветовали, и све злато и сребро које се може наћи у земљи Вавилону, Господу у Јерусалим, 14 Са оним што се даје од народа за храм Господа Бога њиховог у Јерусалиму, и да се скупља сребро и злато за јунце, овнове и јагњад и ствари које им припадају; 15 Да би могли принети жртве Господу на олтару Господа Бога свог, који је у Јерусалиму.
16 И шта год ти и твоја браћа желите да учините са сребром и златом, учините по вољи свог Бога. 17 И свете Господње посуде, које су ти дате на коришћење у храму Бога твога, који је у Јерусалиму, стави пред Бога свога у Јерусалиму. 18 И све остало што запамтиш за употребу храма свог Бога, дај то из краљеве ризнице. 19 И ја, цар Артексеркс, заповедио сам и чуварима блага у Сирији и Феники, да му дају штогод свештеник Есдра и читалац закона Бога Свевишњега, да му дају брзо, 20 У зброју од сто таланата сребра, исто тако и пшенице до сто кора, и сто комада вина и других ствари у изобиљу. 21 Нека се све по закону Божјем врши марљиво Богу Свевишњем, да не дође гнев на краљевство цара и његових синова. 22 Такође вам заповедам да не захтевате никакав порез, нити било какав други намет од било кога од свештеника, или Левита, или светих певача, или вратара, или службеника храма, или од било кога ко има посла у овом храму, и да нико нема овлашћења да им било шта наметне. 23 А ти, Есдра, по мудрости Божјој одреди судије и судије, да суде по целој Сирији и Феники свима који знају закон Бога твога; а оне који то не знају научићеш. 24 И свако ко прекрши закон твога Бога и цара, биће пажљиво кажњен, било смрћу или другом казном, новчаном казном или затвором. 25 Тада рече књижевник Есдра: „Благословен једини Господ Бог мојих отаца, који је ставио ово у срце цару, да прослави свој дом који је у Јерусалиму. 26 И почастио ме је у очима краља и његових саветника, и свих својих пријатеља и племића. 27 Зато сам се охрабрио помоћу Господа Бога мог и окупио сам људе из Израела да пођу са мном. 28 А ово су поглавари по својим породицама и неколико достојанства, који су отишли са мном из Вавилона у време цара Артексеркса: 29 Од Финејевих синова Герсон, од Итамарових синова Гамаел, од Давидових синова Лет, син Сехеније; 30 Од Фарезових синова Захарија; и с њим беше избројано сто педесет људи; 31 Од синова Пахат Моабових, Елијаонија, син Зарајин, и с њим двеста људи. 32 Од Затојевих синова Сехенија, син Језелов, и с њим триста људи: од Адинових синова Обет, син Јонатанов, и с њим двеста педесет људи. 33 Од Еламових синова Јосија, син Готолијев, и с њим седамдесет људи. 34 Од Сафатијиних синова, Зараја, син Михаилов, и с њим шездесет и десет људи. 35 Од Јоавових синова Абадија, син Језелов, и с њим двеста дванаест људи. 36 Од Банидових синова, Асалимот син Јосафијин, и с њим стотину шездесет људи. 37 Од Вавијевих синова Захарија, син Бебајев, и с њим двадесет и осам људи. 38 Од Астатиних синова, Јоханес, син Акатанов, и с њим сто десет људи. 39 Од синова Адоникамових последњи, а ово су њихова имена, Елифалет, Јевел и Самаја, и са њима седамдесет људи. 40 Од Багових синова Ути, син Исталкуров, и са њим седамдесет људи.
41 И сабрао сам их до реке зване Тера, где смо разапели наше шаторе три дана; и онда сам их прегледао. 42 Али кад тамо нисам нашао ниједног од свештеника и Левита, 43 Тада сам послао Елеазару, Идуилу и Масману, 44 И Алнатан, и Мамаја, и Јорива, и Натан, Еунатан, Захарија и Мосоламон, главни људи и учени. 45 И рекох им да оду до капетана Садеја, који је био на месту ризнице: 46 И заповеди им да разговарају с Дадејем и његовом браћом и ризничарима у том месту, да нам пошаљу такве људе који би могли вршити свештеничку службу у дому Господњем. 47 И моћном руком нашег Господа довели су нам веште људе од синова Молија, сина Левијевог, сина Израиљевог, Асебевије, и његове синове и његову браћу, којих је било осамнаест. 48 Асебија и Анус и његов брат Осаја, од Ханунејевих синова и њихових синова, било је двадесет људи. 49 И од храмских слугу које је Давид заредио, и главних људи за службу код левита, двеста двадесет слугу у храму, чији је каталог био приказан. 50 И тамо сам се заветовао младићима на пост пред Господом нашим, да желим од њега успешан пут и за нас и за оне који су били с нама, за нашу децу и за стоку: 51 Јер ме је било срамота да тражим од краља пешаке, коњанике и понашање за заштиту од наших противника. 52 Јер рекосмо цару да сила Господа Бога нашег буде са онима који га траже, да их подржава на све начине. 53 И опет смо молили нашег Господа да се дотиче ових ствари, и нашли смо да нам је наклоњен. 54 Тада сам одвојио дванаесторицу од поглавара свештеничких, Есебрију и Асанију, и десет људи од њихове браће с њима. 55 И извагао сам им злато и сребро и свете посуде дома нашег Господа, које су дали цар, и његов савет, и кнезови, и сав Израиљ. 56 И кад сам извагао, дао сам им шест стотина и педесет таланата сребра и сребрних посуда од сто таланата и сто таланата злата, 57 И двадесет златних судова, и дванаест судова од месинга, чак и од финог месинга, који блистају као злато. 58 И рекох им: И ви сте свети Господу, и судови су свети, и злато и сребро је завет Господу, Господу отаца наших. 59 Чувајте их и чувајте их док их не предате главарима свештеничких и левитских, и главарима породица Израиљевих, у Јерусалиму, у одаје дома нашег Бога. 60 Тако су свештеници и левити, који су примили сребро и злато и посуђе, донели у Јерусалим, у храм Господњи. 61 И од реке Тере пођосмо дванаестог дана првог месеца, и дођосмо у Јерусалим моћном руком Господа нашег, који беше с нама; и од почетка нашег путовања Господ нас избави од сваког непријатеља, и тако дошли смо у Јерусалим. 62 И кад смо били тамо три дана, измерено злато и сребро четвртог дана предато је у дом нашег Господа Мармоту свештенику, сину Иријевом. 63 А с њим је био Елеазар, син Финејев, и са њима Јосабад, син Исусов и Моет, син Сабанов, левити: сви су били избављени по броју и тежини. 64 И сва њихова тежина је записана истог часа.
65 Штавише, они који су изашли из ропства принесу жртву Господу Богу Израиљевом, дванаест јунаца за сав Израиљ, седамдесет шеснаест овнова, 66 Шездесет и дванаест јагањаца, јараца за мировну жртву, дванаест; сви они на жртву Господу. 67 И предали су цареве заповести краљевим управитељима и намесницима Целосирије и Фенике; и поштовали су народ и храм Божији. 68 А кад се то учини, дођоше к мени владари и рекоше: 69 Народ Израела, кнезови, свештеници и левити, нису одбацили од себе туђи народ у земљи, нити окаљане незнабошце, односно Хананејце, Хетеје, Ферезеје, Јевусеје и Моавце, Египћани и Едомци. 70 Јер и они и њихови синови су се венчали са својим кћерима, а свето семе се помеша са странцима у земљи; и од почетка ове ствари владари и великаши су учествовали у овом безакоњу. 71 И чим сам чуо ове ствари, раздирао сам своју одећу и свету одећу, и скинуо косу са своје главе и браде, и сео сам тужан и веома тежак. 72 Тако су се окупили сви они који су се тада потресли на реч Господа Бога Израиљевог, док сам оплакивао због безакоња; 73 Затим устајући из поста са својом одећом и светом хаљином поцепаном, и прегнувши колена своја, и пруживши руке своје ка Господу, 74 Рекох: Господе, постиђен сам и посрамљен пред твојим лицем; 75 Јер су се наши греси умножили изнад наших глава, и наша незнања су доспела до неба. 76 Јер од времена наших отаца били смо и јесмо у великом греху, па све до данас. 77 И за наше грехе и наше оца, ми са нашом браћом и нашим краљевима и нашим свештеницима били смо предати краљевима земље, мачу, и ропству, и у плен са срамотом, до дана данашњег. 78 И сада нам је у извесној мери показана милост од тебе, Господе, да нам остане корен и име на месту твоје светиње; 79 И да нам открије светлост у дому Господа Бога нашега, и да нам да храну у време нашег ропства. 80 Да, када смо били у ропству, нисмо били напуштени од нашег Господа; али нас је умилостивио пред краљевима Персије, тако да су нам дали храну; 81 Да, и поштовали храм нашег Господа, и подигли пусти Сион, да су нам дали сигуран боравак у Јевреју и Јерусалиму. 82 И сада, Господе, шта да кажемо, имајући ове ствари? јер смо преступили заповести Твоје, које си дао преко слуга својих пророка, говорећи: 83 Да је земља, у коју улазите да поседујете као наслеђе, земља загађена нечистоћама странаца земље, и они су је напунили својом нечистоћом. 84 Зато сада не придружујте своје кћери њиховим синовима, нити узимајте њихове кћери својим синовима. 85 Штавише, никада нећете тражити мир са њима, да бисте били јаки и јели добре ствари земље, и да бисте заувек оставили наследство земље својој деци. 86 И све што је задесило учињено нам је за наша зла дела и велике грехе; јер си, Господе, олакшао грехе наше, 87 И дао си нам такав корен, али ми се вратисмо да преступимо твој закон и да се помешамо са нечистотом народа ове земље.
88 Зар се не би могао наљутити на нас да нас уништиш, док нам ниси оставио ни корен, ни семе, ни име? 89 О Господе Израиљев, ти си истинит, јер смо данас остали корен. 90 Гле, сада смо пред тобом у нашим безакоњима, јер због ових ствари не можемо више да стојимо пред тобом. 91 И док се Есдра у својој молитви исповедао, плачући и лежећи равно на земљи пред храмом, окупило се к њему из Јерусалима веома велико мноштво мушкараца и жена и деце, јер је био велики плач међу мноштвом. 92 Тада је Јехонија, син Јелов, један од синова Израиљевих, повикао и рекао: О Есдра, згрешили смо Господу Богу, оженили смо се туђинкама из народа ове земље, и сада је сав Израиљ горе . 93 Закунимо се Господу да ћемо отпустити све своје жене, које смо узели од незнабожаца, са њиховом децом, 94 Као што си ти одредио, и који се покоравају закону Господњем. 95 Устани и изведи, јер теби се ово односи, и ми ћемо бити с тобом: чини храбро. 96 Тако је Есдра устао и заклео се од главара свештеника и левита целог Израела да ће чинити после ових ствари; и тако су се заклели. ГЛАВА 9 1 Тада је Есдра устао из дворишта храма отишао у одају Јоанана, сина Елиасивовог, 2 И остадоше тамо, и не једоше меса и не пије воде, тугујући због великих безакоња народа. 3 И био је проглас у целом Јевреју и Јерусалиму за све оне који су били у ропству, да се саберу у Јерусалиму: 4 И да свако ко се не нађе тамо у року од два или три дана, како су одредиле старешине које су владале, њихова стока буде заплењена на коришћење храму, а он избачен из заточеништва. 5 И за три дана сабраше се сви из племена Јудиног и Венијаминовог у Јерусалиму двадесетог дана деветог месеца. 6 И сав народ је дрхтећи седео у широком дворишту храма због садашњег лошег времена. 7 Тако је Есдра устао и рекао им: Преступили сте закон оженивши се женама туђинкама, да бисте тиме увећали грехе Израела. 8 А сада исповедањем одајте славу Господу Богу отаца наших, 9 И извршите његову вољу и одвојите се од незнабожаца у земљи и од туђинки. 10 Тада повика сав народ и рече из свег гласа: Како си ти рекао, тако ћемо и ми учинити. 11 Али пошто је народа много, а време је ружно, тако да не можемо да стојимо напољу, а ово није посао од дана или два, видећи наш грех у овим стварима далеко се шири: 12 Зато нека остану поглавари народа, и нека дођу сви они из наших станова који имају туђе жене у одређено време, 13 А са њима и владари и судије сваког места, док не одвратимо од себе гнев Господњи због овога. 14 Тада су Јонатан, син Азаилов и Језекија, син Теоканов, преузели ову ствар на себе, а Мосолам и Левис и Сабатеј су им помогли. 15 И они који су били у ропству урадили су све ово.
16 Свештеник Есдра одабра му све поименце главне људе у њиховим породицама, и првог дана десетог месеца седоше заједно да испитају ствар. 17 Тако је њихов случај који је држао туђице приведен крају првог дана првог месеца. 18 А од свештеника који су се окупили и имали су жене туђице, нађоше се: 19 Од синова Исуса, сина Јоседекова, и његове браће; Матила и Елеазар, и Јорив и Јоадан. 20 И дали су руке да отпусте своје жене и да понуде овнове да се помире за своје грешке. 21 И од Емерових синова; Ананија, и Завдеј, и Еан, и Самеј, и Јереил, и Азарија. 22 И од Фаисурових синова; Елионас, Масију Израел, и Натанаило, и Окидел и Талса. 23 И од Левита; Јозабад, и Семис, и Колије, који се звао Калита, и Патеј, и Јуда и Јона. 24 од светих певача; Елеазур, Бацхурус. 25 од вратара; Салумус и Толбанес. 26 Од Израелаца, од синова Форосових; Јерма, и Едија, и Мелхија, и Маел, и Елеазар, и Асибија и Ванија. 27 Од Елиних синова; Матанија, Захарија и Хијеријел, и Јеремот и Едија. 28 И од Замотових синова; Елијада, Елисим, Отонија, Јаримот, Сабат и Сардеј. 29 Од синова Бабајевих; Јоханис, и Ананија и Јосабад, и Аматеис. 30 од синова Манијевих; Оламус, Мамух, Једеус, Јасубус, Јасаел и Хиеремотх. 31 А од Адијевих синова; Наат, и Моосија, Лакун, и Наид, и Матанија, и Сестел, Балну и Манасија. 32 А од Аниних синова; Елиона и Асеја, и Мелхија, и Сабеј, и Симон Хозамеј. 33 А од Асомових синова; Алтанеј, и Матија, и Ваанаја, Елифалет, и Манасија, и Семеј. 34 А од синова Манијевих; Јеремија, Момдис, Омаер, Јуел, Мабдај, и Пелија, и Анос, Карабасион и Енасиб, и Мамнитанаим, Елијасис, Бан, Елијалија, Самис, Селемија, Натанија, и од синова Озориних; Сесис, Есрил, Азаел, Саматус, Замбис, Јосиф. 35 И од синова Етминих; Мазитија, Забадаја, Едес, Јуел, Банаја. 36 Сви су ови узели туђице и отпустили су их са својом децом. 37. И свештеници и левити и они који беху из Израиља настанили су се у Јерусалиму и у земљи првог дана седмог месеца; тако су синови Израиљеви били у својим становима. 38 И сав народ се једнодушно скупи на широко место светог трема према истоку. 39 И рекоше Есдри свештенику и читаоцу да донесе Мојсијев закон, који је дат од Господа Бога Израиљевог. 40 Тако је главни свештеник Есдра донео закон целом народу, од мушкарца до жене, и свим свештеницима, да чују закон првог дана седмог месеца. 41 И читао је у широком двору пред светим тремом од јутра до поднева, и пред мушкарцима и пред женама; и народ је послушао закон. 42 И Есдра, свештеник и читалац закона, устаде на проповедаоницу од дрвета, која је направљена за ту сврху. 43 И стадоше крај њега Мататија, Сам, Ананија, Азарија, Урија, Езекија, Баласам, с десне стране:
44 А с његове леве стране стајали су Фалдај, Мисаило, Мелхија, Лотасуб и Наварија. 45 Тада је Есдра узео књигу закона пред мноштвом, јер је он седео часно на првом месту пред свима њима. 46 И када је отворио закон, сви су стајали усправно. Тако је Есдра благословио Господа Бога Свевишњег, Бога над војскама, Свемогућег. 47 И сав народ одговори: Амин; и подигавши руке падоше на земљу и поклонише се Господу. 48 Такође су Исус, Анус, Сарабија, Адинус, Јакуб, Сабатеја, Аутеја, Мајанеја и Калита, Асрије и Јоазабдус, и Ананија, Биата, Левити, поучавали закон Господњи, чинећи их да га разумеју. 49 Тада Атарат рече главном свештенику Есдри. и читач, и левити који поучаваху народ, све говорећи: 50 Овај дан је свет Господу; (јер су сви плакали кад су чули закон :) 51 Идите дакле, једите масно и пијте слатко, и пошаљите део онима који немају ништа; 52 Јер је овај дан свет Господу, и не жалостите се; јер ће те Господ почастити. 53 Тако су Левити све објавили народу говорећи: Овај дан је свет Господу; не буди тужан. 54 Затим су отишли, сваки да једу и пију, и веселе се, и да дају част онима који немају ништа, и да се јако веселе; 55 Зато што су разумели речи у којима су били поучени и за које су били окупљени.