ПОГЛАВЉЕ 1 1 Друга књига пророка Есдре, сина Сарајиног, сина Азарије, сина Хелкијиног, сина Садамије, сина Садока, сина Ахитова, 2 Син Ахије, сина Финеса, сина Хелија, сина Амарије, сина Азијеја, сина Маримота, сина Арне, сина Озије, сина Борита, сина Абисејевог , син Финејев, син Елеазаров, 3 Аронов син, из Левијевог племена; који је био заробљен у земљи Медијаца, у време владавине Артексеркса, краља Персијанаца. 4 И дође ми реч Господња говорећи: 5 Иди својим путем и покажи мом народу њихова грешна дела и њиховој деци њихову злоћу коју су учинили против мене; да могу рећи деци своје деце: 6 Зато што су греси њихових отаца увећани у њима, јер су ме заборавили, и принели су жртве туђим боговима. 7 Нисам ли ја тај који сам их извео из земље египатске, из куће ропства? али су ме разгневили и презрели савете моје. 8 Откини онда косу са своје главе и баци све зло на њих, јер они нису били послушни мом закону, већ је то бунтовни народ. 9 Докле ћу их трпети, којима сам учинио толико добра? 10 Многе сам краљеве уништио ради њих; Побио сам фараона са слугама његовим и сву његову моћ. 11 Све сам народе уништио пред њима, а на истоку сам расејао народ две провинције, чак и Тира и Сидона, и побио сам све њихове непријатеље. 12 Говори им дакле говорећи: Овако вели Господ, 13 Водих те кроз море и у почетку ти дадох велики и сигуран пролаз; Дао сам ти Мојсија за вођу, а Арона за свештеника. 14 Дао сам вам светлост у огњеном стубу, и велика сам чуда учинио међу вама; али сте ме заборавили, говори Господ. 15 Овако вели Свемогући Господ: Препелице су вам биле за знак; Дао сам вам шаторе за заштиту, али ви сте тамо мрмљали, 16 И не тријумфујете у моје име за уништење ваших непријатеља, али до данас још увек гунђате. 17 Какве су користи које сам ти учинио? када сте били гладни и жедни у пустињи, нисте ли ми вапили, 18 Говорећи: Зашто си нас довео у ову пустињу да нас убијеш? боље нам је било да смо служили Египћанима, него да умремо у овој пустињи. 19 Тада сам се сажалио на вашу жалост и дао вам ману да једете; па сте јели хлеб анђела. 20 Када сте били жедни, нисам ли ја расцепао стену, и воде су текле до вас? за врелину сам те покрио лишћем дрвећа. 21 Поделио сам међу вама плодну земљу, протерао сам Хананејце, Ферезитеје и Филистеје пред вама: шта ћу још учинити за вас? говори Господ. 22 Овако вели Свемогући Господ: Кад сте били у пустињи, у реци Аморејској, жедни и хуливши име моје,
23 Нисам ти дао огањ за твоје хуле, него сам бацио дрво у воду и учинио реку слатком. 24 Шта да ти учиним, Јакове? ти, Јуда, нећеш ме послушати: окренућу ме другим народима, и њима ћу дати име своје, да држе моје уредбе. 25 Пошто сте ме напустили, и ја ћу вас оставити; када желите да вам будем милостив, нећу имати милости према вама. 26 Кад год ме позовете, ја вас нећу чути, јер сте руке своје оскврнили крвљу, а ноге су вам брзе да извршите убиство. 27 Нисте ви као да сте мене оставили, него сами себе, говори Господ. 28 Овако вели Господ Свемогући: Нисам ли те молио као отац синове његове, као мајка кћери њене, и дојиља њене младе, 29 Да ви будете мој народ, а ја да будем ваш Бог; да ви будете моја деца, а ја да будем ваш отац? 30 Сабрао сам вас, као што кокош скупља своје пилиће под своја крила, али шта ћу вам сада? избацићу те са лица свога. 31 Када ми принесете жртве, одвратићу лице своје од вас: за ваше свечане дане, ваше младе месеце и ваша обрезања, напустио сам. 32 Послао сам вам своје слуге пророке, које сте узели и побили, и растргали њихова тела, чију ћу крв тражити од ваших руку, говори Господ. 33 Овако вели Свемогући Господ, кућа је твоја пуста, избацићу те као што ветар стрњи. 34 И ваша деца неће бити плодна; јер су презрели моју заповест и учинили што је зло преда мном. 35 Ваше куће даћу народу који ће доћи; који још не чувши за мене повероваће ми; којима нисам показао знакове, а они ће учинити оно што сам им заповедио. 36 Нису видели пророке, али ће се сетити својих греха и признати их. 37 Узимам да сведочим благодат народа који долази, чија се деца радују у весељу; и иако ме телесним очима нису видели, духом верују у оно што говорим. 38 А сада, брате, гле каква слава; и види народ који долази са истока: 39 Коме ћу дати за вође Аврама, Исака и Јакова, Осију, Амоса и Михеју, Јоила, Абдију и Јону, 40 Наум, и Авакук, Софонија, Агеј, Захарија и Малахија, који се назива и анђео Господњи. ПОГЛАВЉЕ 2 1 Овако вели Господ: Извео сам овај народ из ропства, и дао сам им заповести своје преко слуга пророка; кога не хтедоше чути, а презреше моје савете. 2 Мајка која их је родила каже им: Идите, децо; јер сам удовица и напуштена. 3 У радости сам вас васпитао; али са тугом и тегобом изгубих вас, јер сте сагрешили пред Господом Богом својим и учинили оно што је зло пред њим.
4 Али шта да вам сада чиним? Ја сам удовица и остављена: идите својим путем, децо моја, и замолите милост од Господа. 5 Што се мене тиче, оче, позивам те за сведока над мајком ове деце, која неће одржати мој завет, 6 Да их доведеш у пометњу, а њихову мајку у плен, да не буде потомства од њих. 7 Нека се расеју међу незнабошцима, нека се њихова имена уклоне са земље, јер су презрели мој савез. 8 Тешко теби, Уверениче, ти који кријеш неправедне у себи! О зли људи, сетите се шта сам учинио Содоми и Гомори; 9 Чија земља лежи у груменима смоле и гомилама пепела, тако ћу и ја учинити онима који ме не слушају, говори Господ Свемогући. 10 Овако вели Господ Есдри: Реци мом народу да ћу им дати Јерусалимско краљевство, које бих дао Израиљу. 11 И њихову ћу славу узети себи, и даћу овима вечне шаторе које сам им припремио. 12 Имаће дрво живота за мелем слатког; неће се ни трудити, ни уморити. 13 Идите и добићете: молите се неколико дана себи да се скрате: краљевство вам је већ припремљено: бдите. 14 Узмите небо и земљу за сведочанство; јер сам зло разбио, а добро створио, јер живим, говори Господ. 15 Мајко, загрли своју децу и одгајај их у весељу, учини им ноге брзе као стуб, јер сам те изабрао, говори Господ. 16 А оне који су мртви ја ћу поново подићи са њихових места и извести их из гробова, јер сам познао своје име у Израелу. 17 Не бој се, ти мајко деце, јер сам те изабрао, говори Господ. 18 За твоју помоћ послаћу своје слуге Исаја и Јеремија, по чијем савету сам ти посветио и припремио дванаест стабала натоварених разноврсним плодовима, 19 И исто толико извора које теку млеком и медом, и седам моћних гора, на којима расту руже и љиљани, којима ћу испунити децу твоју радошћу. 20 Поступи право удовици, суди сироти, дај сиромаху, брани сироче, облачи голе, 21 Излечи сломљене и слабе, не смеј се хромог човека за презивање, брани осакаћене, и пусти слепца у вид моје чистоће. 22 Држи старо и младо у својим зидовима. 23 Где год нађеш мртве, узми их и сахрани их, а ја ћу ти дати прво место у свом васкрсењу. 24 Остани, о народе мој, и одмори се, јер твоја тишина још долази. 25 Храни своју децу, о ти добра дојиље; учврстити своје ноге. 26 Што се тиче слуга које сам ти дао, нико од њих неће погинути; јер ћу их тражити из твог броја. 27 Не умори се, јер када дође дан невоље и невоље, други ће плакати и бити туговани, а ти ћеш бити весео и бити у изобиљу.
28 Погани ће ти завидети, али неће моћи ништа против тебе, говори Господ. 29 Моје руке ће те покрити, тако да твоја деца не виде пакао. 30 Радуј се, мајко, са својом децом; јер ћу те избавити, говори Господ. 31 Сећај се деце своје која спавају, јер ћу их извести са крајева земље, и указати им милост, јер сам милостив, говори Господ Свемогући. 32 Загрлите своју децу док не дођем и не укажем им милост, јер су моји бунари прегажени, и моја милост неће престати. 33 Ја Есдра примио сам заповед од Господа на гори Ориву да идем у Израел; али када сам дошао к њима, они су ме упропастили и презрели заповест Господњу. 34 И зато вам кажем, о погани, који слушате и разумете, тражите свог Пастира, он ће вам дати вечни починак; јер је близу, то ће доћи на крају света. 35 Будите спремни на награду краљевства, јер ће вас вечна светлост сијати заувек. 36 Бежите од сенке овога света, примите радост своје славе: Јавно сведочим о свом Спаситељу. 37 Примите дар који вам је дат и радујте се, хвалећи Ономе који вас је одвео у небеско царство. 38 Устани и устани, гле, број оних који ће бити запечаћени на празник Господњи; 39 Који су отишли из сенке света, и примише славне хаљине Господње. 40 Узми свој број, Сионе, и затвори оне своје који су обучени у бело, који су испунили закон Господњи. 41 Испунио се број деце твоје, за којима си чезнуо: измоли силу Господњу да се посвети народ твој, који је од почетка позван. 42 Ја, Есдра, видео сам на гори Сион велики народ, који нисам могао избројати, и сви су песмама славили Господа. 43 А усред њих беше младић високог раста, виши од свих осталих, и на сваку њихову главу постави круне и беше узвишенији; којој сам се веома зачудио. 44 Па упитах анђела и рекох: Господине, шта је ово? 45 Он одговори и рече ми: Ово су они који су скинули смртну одећу, и обукли се у бесмртно, и признали име Божије; сада су овенчани и примају палме. 46 Тада рекох анђелу: Која је то млада особа која их крунише и даје им палме у руке? 47 Он одговори и рече ми: Син Божији је кога су признали у свету. Тада сам почео веома да похвалим оне који су тако тврдо стајали за име Господње. 48 Тада ми анђео рече: Иди и реци мом народу шта си видео и каква си велика чуда Господа Бога свог. ПОГЛАВЉЕ 3 1 Тридесете године после пропасти града био сам у Вавилону, и узнемирен лежао на свом кревету, и мисли су ми се надвијале над срцем. 2 Јер видео сам пустош Сиона и богатство оних који су живели у Вавилону.
3 И дух мој се јако узнемири, тако да почех говорити речи пуне страха Свевишњему, и рекох: 4 Господе, који владаш, рекао си на почетку, када си засадио земљу, и то сам, и заповедио људима, 5 И дао си Адаму тело без душе, које беше дело твојих руку, и удахнуо си у њега дах живота, и он је оживео пре тебе. 6 И ти га водиш у рај, који је засадила твоја десница, пре него што је земља изашла. 7 И дао си му заповест да воли свој пут, који је он преступио, и одмах си одредио смрт у њему и у његовим нараштајима, од којих су безбројни били народи, племена, људи и племена. 8 И сваки је народ ходио по својој вољи, и чинио је чудеса пред тобом, и презирао је твоје заповести. 9 И опет си временом довео потоп на оне који су живели у свету и уништио их. 10 И догоди се у сваком од њих, да као што је смрт за Адама, тако је за ове био потоп. 11 Ипак си оставио једног од њих, наиме, Ноја са својим домом, од кога су потекли сви праведници. 12 И десило се да када су они који су живели на земљи почели да се множе, и стекли им много деце, и били велики народ, поново су почели да буду безбожнији од првих. 13 Сада када су живели тако зло пред тобом, ти си одабрао човека међу њима, који се звао Авраам. 14 Њега си волео, и само њему си показао своју вољу: 15 И склопио с њим вечни савез, обећавајући му да никада нећеш напустити његово потомство. 16 И њему си дао Исака, а Исаку си дао и Јакова и Исава. Што се тиче Јакова, ти си га изабрао себи и ставио га преко Исава; и тако Јаков постаде велико мноштво. 17 И догоди се да када си извео његово потомство из Египта, извео си их на гору Синај. 18 И сагнувши небеса, учврстио си земљу, покренуо цео свет и учинио да задрхте дубине, и узнемирио си људе тог доба. 19 И слава твоја прође кроз четири врата, огњена и земљотресна, и ветрова и студена; да би дао закон потомству Јаковљевом и марљивост нараштају Израиљевом. 20 Па ипак им ниси одузео зло срце да би твој закон донео плод у њима. 21 Јер је први Адам који је носио зло срце преступио и био је побеђен; и тако сви који су рођени од њега. 22 Тако је немоћ постала трајна; и закон (такође) у срцу народа са злобношћу корена; тако да је добро отишао, а зло остао. 23 Тако прођоше времена, и године се наврше; тада си подигао слугу, званог Давид. 24 Коме си заповедио да сагради град твом имену и да ти у њему приноси тамјан и приносе. 25 Кад се то учини много година, напустише те они који живе у граду, 26 И у свему је чинио као што су чинили Адам и сви његови нараштаји, јер су и они имали зло срце.
27 И тако си предао свој град у руке својим непријатељима. 28 Да ли су онда њихова дела боља што живе у Вавилону, да би, дакле, имали власт над Сионом? 29 Јер када сам дошао тамо и видео безбожности без броја, тада је моја душа видела многе зликовце у овој тридесетој години ухо, тако да ме срце изневери. 30 Јер сам видео како си допуштао да греше, и поштедео си зле чиниоце, и уништио си народ свој, и сачувао своје непријатеље, а ниси то означио. 31 Не сећам се како се може оставити овај пут: да ли су они из Вавилона бољи од оних са Сиона? 32 Или има ли још који народ који те познаје осим Израела? или који је нараштај тако веровао твојим заветима као Јаков? 33 А ипак се њихова награда не појављује, и њихов труд нема плода, јер сам прошао ту и тамо кроз незнабошце, и видим да они теку у богатству и не размишљају о твојим заповестима. 34 Одмери, дакле, нашу злоћу сада на ваги, а такође и њихове који живе у свету; и тако се твоје име неће наћи нигде осим у Израиљу. 35 Или када они који живе на земљи нису сагрешили пред тобом? или који су људи тако држали заповести твоје? 36 Наћи ћеш да је Израел по имену држао твоје прописе; али не пагани. ГЛАВА 4 1 И анђео који ми је био послан, по имену Уриел, даде ми одговор, 2 И рече: Твоје срце је отишло далеко у овом свету, и мислиш ли да схватиш пут Свевишњега? 3 Тада сам рекао: Да, господару. А он ми одговори и рече: Послан сам да ти покажем три пута и да пред тобом изложим три сличности. 4 Од чега, ако ме можеш прогласити једним, показаћу ти и пут који желиш да видиш, и показаћу ти одакле долази зло срце. 5 А ја рекох: Реците, господару. Тада ми рече: Иди, измери ми тежину огња, или ми измери дување ветра, или ме поново позови у прошли дан. 6 Тада одговорим и рекох: Који човек може то учинити, да од мене тако тражиш? 7 А он ми рече: „Кад бих те питао колико су велика насеља усред мора, или колико извора има на почетку бездана, или колико извора има изнад свода, или који су извори рај: 8 Можда би ми рекао: Никада нисам силазио у дубину, нити у пакао, нити сам се икада попео на небо. 9 Ипак, сада сам те питао само о ватри и ветру, и о дану кроз који си прошао, и о стварима од којих се не можеш одвојити, а ипак ми на њих не можеш одговорити. 10 Штавише, рече ми: Твоје ствари и они који су одрасли с тобом не можеш знати;
11 Како би онда твоја посуда могла да схвати пут Највишег, а свет који је сада споља покварен да разуме поквареност која је очигледна у мојим очима? 12 Тада му рекох: Боље да нас уопште нема, него да и даље живимо у злу и да патимо, а да не знамо зашто. 13 Одговори ми и рече: Отишао сам у шуму у равницу, и дрвеће се посаветоваше, 14 И рече: Дођи, хајде да заратимо против мора да се удаљи пред нама и да направимо још шума. 15 На сличан начин су се и морске поплаве саветовале и рекле: хајде да се попнемо и покоримо шуме равнице, да и тамо себи направимо другу земљу. 16 Помисао на дрва била је узалудна, јер је дошао огањ и прогутао га. 17 Помисао на морске поплаве такође је нестала, јер је песак устао и зауставио их. 18 Да си сада судија између ове двојице, кога би почео да оправдаваш? или кога би ти осудио? 19 Одговорих и рекох: Заиста је глупа мисао коју су обоје смислили, јер је земља дата шуми, а и море има своје место да поднесе своје поплаве. 20 Тада ми одговори и рече: Право си пресудио, али зашто не пресудиш и себи? 21 Јер као што је земља дата шуми и море његовим поплавама, тако и они који живе на земљи не могу разумети ништа осим онога што је на земљи; и онај који живи изнад небеса може разумети само ствари који су изнад висине небеса. 22 Тада сам одговорио и рекао: Молим те, Господе, дај да се разумем. 23 Јер нисам мислио да ме занимају високе ствари, него оне које свакодневно пролазе поред нас, наиме, због чега се Израел предаје на срамоту незнабошцима, и због чега се даје народ који си волео пренео на безбожне народе, и зашто је закон наших праотаца поништен, а писани завети поништавају, 24 И одлазимо из света као скакавци, и живот наш је запрепашћење и страх, и нисмо достојни да задобијемо милост. 25 Шта ће онда учинити са својим именом којим смо позвани? од ових ствари сам питао. 26 Тада ми одговори и рече: Што више истражујеш, више ћеш се чудити; јер свет жури да прође, 27 И не може да схвати шта је праведно обећано у времену које долази, јер је овај свет пун неправде и слабости. 28 Али што се тиче овог за шта ме питаш, рећи ћу ти; јер је зло посејано, али уништење му још није дошло. 29 Ако се, дакле, оно што је посејано не преокрене, и ако место где је посејано зло не прође, онда не може доћи оно што је посејано добрим. 30 Јер је зрно злог семена посејано у Адамово срце од почетка, и колико је безбожности донело до сада? и колико ће још донети док не дође време вршидбе? 31 Размисли сада сам, колики је плод злоће донело зрно злог семена.
32 А када се одсеку класови, којих нема на броју, колики ће под испунити? 33 Тада сам одговорио и рекао: Како и када ће се то догодити? зашто су нам године мале и зле? 34 А он ми одговори говорећи: Немој журити изнад Свевишњег, јер је твоја журба узалудна да будеш изнад њега, јер си много надмашио. 35 Нису ли се и душе праведника питале о тим стварима у својим одајама говорећи: Докле ћу се томе надати? када ће бити плод наше награде? 36 А на ове ствари им је одговорио арханђел Уриел и рекао: Чак и када се број семена испуни у вама, јер је он измерио свет на ваги. 37 Мером је мерио времена; и по броју је избројао времена; и он их не помера нити помера, док се наведена мера не испуни. 38 Тада сам одговорио и рекао: Господе који владаш, и сви смо пуни безбожништва. 39 А за наше добро је могуће да се подови праведника не попуне, због грехова оних који живе на земљи. 40 Он ми одговори и рече: Иди до трудне жене и питај је када је навршила својих девет месеци, може ли њена утроба још да задржи рођење у себи. 41 Тада сам рекао: Не, Господе, она не може. И рече ми: У гробу су одаје душа као материца жене. 42 Јер као што жена која рађа жури да избегне неопходност порођаја, тако и ова места журе да испоруче оно што им је предано. 43 Од почетка, гле, шта хоћеш да видиш, то ће ти се показати. 44 Тада одговорим и рекох: Ако сам нашао милост у твојим очима, и ако је могуће, и ако сам стога дочекан, 45 Покажи ми, дакле, да ли ће бити више него што је прошло, или више прошлости него што ће доћи. 46 Шта је прошло знам, а шта ће доћи не знам. 47 А он ми рече: Устани са десне стране, и ја ћу ти изложити сличност. 48 Тако стадох и видех, и гле, врела пећ која гори преда мном прође; и догоди се да када је пламен нестао, погледао сам, и гле, дим је остао тих. 49 После овога прође преда мном водени облак и спусти много кише са олујом; а када је олујна киша прошла, капи су остале мирне. 50 Тада ми рече: Размисли сам са собом; као што је киша већа од капи и као што је ватра већа од дима; али капи и дим остају иза: тако је количина која је прошла више премашила. 51 Тада сам се помолио и рекао: Мислиш ли да могу да живим до тог времена? или шта ће бити тих дана? 52 Он ми одговори и рече: Што се тиче знакова за које ме питаш, могу ти рећи делимично; јер ја то не знам. ГЛАВА 5 1 Ипак, како долазе знаци, гле, доћи ће дани када ће они који живе на земљи бити ухваћени у великом
броју, и пут истине ће бити скривен, а земља ће бити јалова од вере. 2 Али безакоње ће се повећати изнад онога што сада видиш или што си давно чуо. 3 И земљу за коју сада видиш да има корен, видећеш изненада опустошену. 4 Али ако ти Свевишњи даде да живиш, видећеш после треће трубе да ће сунце изненада поново засијати ноћу, а месец трипут у дану. 5 И крв ће капнути из дрвета, и камен ће дати свој глас, и народ ће се узнемирити. 6 И чак ће владати онај кога не очекују да живи на земљи, и птице ће заједно побећи. 7 И Содомско море ће избацивати рибу и правити буку ноћу, коју многи не познају, али ће сви чути њен глас. 8 Такође ће настати пометња на многим местима, и ватра ће се често поново пуштати, и дивље звери ће променити своја места, а жене са менструацијом ће изнети чудовишта. 9 И слане воде наћи ће се у слатком, и сви ће пријатељи уништити једни друге; тада ће се памет сакрити, а разум се повући у своју тајну одају, 10 И биће тражено од многих, али се неће наћи: тада ће се неправда и неуздржљивост умножити на земљи. 11 И једна земља ће питати другу и рећи: Нестаје ли праведност која човека чини праведним кроз тебе? И рећи ће: Не. 12 У исто време људи ће се надати, али ништа не добијају: они ће се трудити, али њихови путеви неће успети. 13 Да ти покажем такве знакове имам право; и ако се будеш поново молио, и плакао као сада, и постио чак и дане, чућеш још веће ствари. 14 Тада сам се пробудио, и велики страх је прошао кроз све моје тело, а мој ум се узнемирио, тако да се онесвестио. 15 Тако ме је анђео који је дошао да разговара са мном држао, утешио и поставио на ноге. 16 А друге ноћи дође к мени Салатило, заповедник народа, говорећи: Где си био? и зашто ти је лице тако тешко? 17 Зар не знаш да ти је Израел предан у земљи свог ропства? 18 Устани, дакле, једи хлеб, и не остављај нас, као пастир који оставља своје стадо у рукама окрутних вукова. 19 Тада сам му рекао: Иди од мене и не приближавај ми се. И он је чуо шта сам рекао и отишао од мене. 20 И тако сам постио седам дана, тугујући и плачући, као што ми је заповедио анђео Уриел. 21 И после седам дана било је тако да су ми мисли мог срца поново биле веома тужне, 22 И моја душа поврати дух разумевања, и поново почех да разговарам са Свевишњим, 23 И рече: Господе, који владаш, од сваког дрвета на земљи и од свих стабала њених, изабрао си себи једину лозу. 24 И од свих земаља целог света одабрао си себи једну јаму, и од свих цветова њених један крин.
25 И од свих морских дубина напунио си себи једну реку, и од свих саграђених градова посветио си себи Сион. 26 И од свих створених птица дао си себи једног голуба, и од све стоке која је створена дао си себи једну овцу. 27 И међу свим мноштвом народа стекао си себи један народ, и овом народу, који си волео, дао си закон који је прихваћен од свих. 28 А сада, Господе, зашто си овај један народ предао многима? а на једном корену си друге припремио, и зашто си једини свој народ расејао међу многе? 29 И они који су се оглушили о твоја обећања и нису веровали твојим заветима, погазили су их. 30 Ако си толико мрзео свој народ, ипак би требао да га казниш својим рукама. 31 Сада када сам изговорио ове речи, послат ми је анђео који ми је дошао претходне ноћи, 32 И рече ми: Чуј ме и ја ћу те поучити; послушај оно што говорим, и рећи ћу ти више. 33 И рекох: Говори, мој Господе. Тада ми рече: Мука си у уму ради Израиља; волиш ли тај народ више од онога који их је створио? 34 А ја рекох: Не, Господе, него сам рекао о великој жалости, јер ме боли моје узде сваки час, док се трудим да схватим пут Свевишњега и да тражим део његовог суда. 35 А он ми рече: Не можеш. А ја рекох: Зашто, Господе? где сам тада рођен? или зашто онда утроба моје мајке није била мој гроб, да не бих видео муке Јаковљеве, и напоран труд стада Израиљевог? 36 И рече ми: Преброј ми оно што још није дошло, скупи ми шљаку која је разбацана по иностранству, учини ми да поново зазелени цвеће које је увело, 37 Отвори ми затворена места и изведи ми ветрове који су у њима затворени, покажи ми слику гласа, и тада ћу ти објавити оно што се трудиш да знаш. 38 И рекох: Господе који носиш власт, ко би могао знати ове ствари осим онога који нема пребивалиште међу људима? 39 Што се мене тиче, нисам мудар: како онда да говорим о овим стварима за које ме питаш? 40 Тада ми је рекао: Као што не можеш учинити ништа од ових ствари о којима сам говорио, тако и не можеш сазнати мој суд, или на крају љубав коју сам обећао свом народу. 41 И рекох: Гле, Господе, још си близу оних који су до краја задржани; и шта ће учинити они који су били пре мене, или ми који смо сада, или они који ће доћи после нас? 42 А он ми рече: Свој суд ћу упоредити са прстеном: као што нема млитавости последњих, тако нема ни брзине првих. 43 Одговорих и рекох: зар не би могао одмах направити оне који су створени и који су сада и који ће доћи; да би што пре показао свој суд? 44 Тада ми одговори и рече: Створење не може журити изнад створитеља; нити их свет може одмах задржати који ће бити створен у њему.
45 И рекох: Као што си рекао слузи своме, да си ти, који даје живот свима, дао живот одмах створењу које си створио, и створење га је носило, чак и сада би могло да носи оне који сада буди одмах присутан. 46 А он ми рече: Питај утробу жене и реци јој: Ако рађаш децу, зашто то не чиниш заједно, него једно за другим? моли је дакле да роди десеторо деце н одједном. 47 А ја сам рекао: Она не може, али мора то да уради због временске дистанце. 48 Тада ми рече: Тако сам и ја дао утробу земље онима који су били посејани у њој у своје време. 49 Јер као што дете не може изнедрити оно што припада старима, тако сам и ја располагао светом који сам створио. 50 И упитах и рекох: Пошто си ми сада дао пут, наставићу да говорим пред тобом: јер наша мајка, за коју си ми рекао да је млада, сада се приближава старости. 51 Он ми одговори и рече: Питај жену која рађа, па ће ти рећи. 52 Реци јој: Зашто су ови које си сада родила као они који су били раније, али мањег раста? 53 А она ће ти одговорити: Они који се рађају у младости једно су, а они који се рађају у доба старости, када се материца распада, други су. 54 Размотрите, дакле, и ви како сте мањег раста од оних који су били пре вас. 55 И они који долазе после вас су мањи од вас, као створења која сада почињу да старе и која су прешла снагу младости. 56 Тада рекох: Господе, молим те, ако сам нашао милост у твојим очима, покажи своме слузи преко кога посећујеш своје створење. ГЛАВА 6 1 И рече ми: У почетку, када је створена земља, пре него што су стајале границе света, или пре него што су ветрови дували, 2 Пре него што је загрмело и разсветлило, или су икад постављени темељи раја, 3 Пре него што се видело лепо цвеће, или икада успостављене покретне силе, пре него што је небројено мноштво анђела било окупљено, 4 Или су се икад уздизале висине ваздуха, пре него што су биле именоване мере небеског свода, или кад би димњаци на Сиону били врели, 5 И пре него што су садашње године тражене, и или икада, изуми оних који су сада грех били окренути, пре него што су били запечаћени који су сакупили веру за благо: 6 Тада сам размотрио ове ствари, и све су настале кроз мене самога, и ни кроз кога другог: преко мене ће и оне бити окончане, и нико други. 7 Тада сам одговорио и рекао: Шта ће бити растанак времена? или када ће бити крај првог и почетак онога што следи?
8 А он ми рече: Од Аврахама до Исака, када су се од њега родили Јаков и Исав, Јаковљева рука је прво држала Исавову пету. 9 Јер Исав је крај света, а Јаков је почетак онога што следи. 10 Рука човека је између пете и руке: друго питање, Есдра, не постављај ти. 11 Одговорих тада и рекох: Господе који владаш, ако сам нашао милост у твојим очима, 12 Преклињем те, покажи свом слузи крај знакова својих, од којих си ми показао да се растајем прошле ноћи. 13 Одговори ми и рече ми: Устани на ноге и чуј снажан глас. 14 И биће као велики покрет; али место где стојиш неће се померити. 15 И зато када говори не бојте се, јер је реч од краја, и темељ земље се разуме. 16 А зашто? јер говор о овим стварима дрхти и дирнут, јер зна да се крај овога мора променити. 17 И догоди се да кад то чух, устадох на ноге и чух, и гле, глас је који је говорио, и шум је био као шум многих вода. 18 И рече: Ево, долазе дани када ћу се почети приближавати и посећивати оне који живе на земљи, 19 И почеће да их испитује шта су они који су неправедно повредили својом неправдом, и када ће се невоља Сионска испунити; 20 И када се сврши свет који ће почети да нестаје, тада ћу показати ове знакове: књиге ће се отворити пред сводом, и видеће све заједно: 21 И деца од годину дана говориће својим гласом, жене са дететом ће рађати неблаговремену децу од три или четири месеца, и они ће живети и бити подигнути. 22 И одједном ће се засејана места показати незасијана, пуна складишта ће се изненада наћи празна: 23 И труба ће дати звук, који ће се, кад чује, одједном уплашити. 24 У то време пријатељи ће се борити једни против других као непријатељи, и земља ће стајати у страху са онима који живе у њој, извори извора ће стати, и за три сата неће тећи. 25 Ко год остане од свега овога што сам ти рекао, побећи ће и видети спасење моје и крај твога света. 26 И видеће то људи који буду примљени, који нису окусили смрт од свог рођења; и срце становника ће се променити и претворити у други смисао. 27 Јер ће се зло угасити и превара ће се угасити. 28 Што се тиче вере, она ће цветати, поквареност ће бити побеђена и истина, која је тако дуго била без плода, биће објављена. 29 И када је разговарао са мном гле, мало-мало гледах на њега пред којим стајах. 30 И ове речи ми рече; Дошао сам да ти покажем време које долази. 31 Ако се будеш молио још више и поново постио седам дана, ја ћу ти рећи више ствари по дану него што сам чуо.
32 Јер се глас твој чује пред Свевишњим, јер Моћни је видео твоје праведно чињење, видео је и чедност твоју, коју имаш од младости своје. 33 И зато ме посла да ти покажем све ове ствари и да ти кажем: Утеши се и не бој се 34 И не жури са прошлим временима, да размишљаш о сујетним стварима, да не пожуриш из последњих времена. 35 И догоди се после тога да сам поново плакао и постио седам дана на исти начин, да бих испунио три недеље које ми је рекао. 36 А осме ноћи опет се узнемири срце моје у мени, и почех говорити пред Свевишњим. 37 Јер је мој дух био веома запаљен, и моја душа је била у невољи. 38 И рекох: Господе, ти си говорио од почетка стварања, првог дана, и рекао си овако; Нека буду створени небо и земља; и твоја реч беше савршено дело. 39 И тада је био дух, и тама и тишина су били са свих страна; звук човековог гласа још није био формиран. 40 Тада си заповедио да из својих блага изађе лепа светлост да би се показало твоје дело. 41 Другог дана си начинио дух небеског свода, и наредио му да се растави, и да направи раздељење између вода, да један део може да иде горе, а други да остане испод. 42 Трећег дана си заповедио да се сакупе воде у седмом делу земље: шест делова си пресушио и сачувао си их да би ти неки од њих посађени и обрађени да ти служе. 43 Јер чим је твоја реч изашла, дело је извршено. 44 Јер одмах беше велико и безброј плодова, и многа и разноврсна задовољства за укус, и цвеће непроменљиве боје, и мириси дивног мириса; и то се учини трећи дан. 45 Четвртог дана си заповедио да сунце сија, и да јој месец да светлост, и да звезде буду у реду. 46 И дао им налог да служе људима, то је требало учинити. 47 Петог дана рекао си седмом делу, где се скупила вода, да донесе жива бића, птице и рибе; и тако се догодило. 48 Јер нема вода и без живота изнедри жива бића по заповести Божјој, да сви људи хвале чудесна дела твоја. 49 Тада си одредио два жива бића, једно си назвао Енох, а друго Левијатан; 50 И одвојио једно од другог: јер седми део, наиме, где се вода скупила, не би могла да их држи обоје. 51 Еноху си дао један део, који је исушен трећег дана, да пребива у истом делу, где је хиљаду брда; 52 Али Левијатану си дао седми део, наиме, влажан; и чувао си га да га поједе кога хоћеш и када. 53 Шестог дана си дао заповест земљи да пред тобом донесе звери, стоку и гмизавце; 54 А после ових, такође Адам, кога си учинио господаром свих својих створења: од њега смо сви ми, а такође и људи које си изабрао.
55 Све ово рекох пред тобом, Господе, јер си створио свет ради нас 56 Што се тиче осталих људи, који такође долазе од Адама, ти си рекао да су они ништа, него да су као пљувачки, и упоредио си њихово обиље са капи која пада из посуде. 57 И сада, Господе, гле, ови незнабошци, који су одувек били на гласу као ништави, почели су да владају над нама и да нас прождиру. 58 Али ми, твој народ, које си назвао својим првенцем, својим јединорођеним и својим жарким љубавником, предани смо у њихове руке. 59 Ако је свет сада створен ради нас, зашто не поседујемо наследство са светом? колико ће ово трајати? ГЛАВА 7 1 И када сам завршио са овим речима, послао ми је анђео који ми је био послат претходне ноћи: 2 А он ми рече: Устани, Есдра, и чуј речи које сам дошао да ти кажем. 3 А ја рекох: Говори, Боже мој. Тада ми рече: Море је постављено на широком месту да буде дубоко и велико. 4 Али ставите кућиште да је улаз био узак и као река; 5 Ко би онда могао ући у море да га гледа и да њиме влада? ако није прошао уско, како би могао доћи у широко? 6 Постоји још једна ствар; Град је саграђен и постављен на широком пољу, и пун је свих добара: 7 Улаз је узак и постављен је на опасно место да падне, као да је ватра с десне стране, а с леве дубока вода. 8 И један једини пут између њих обоје, чак и између ватре и воде, тако мали да није могло само о не иди тамо одмах. 9 Ако је овај град сада дат човеку у наслеђе, ако он никада не прође опасност која му је постављена, како ће примити ово наслеђе? 10 И рекох: Тако је, Господе. Тада ми рече: Тако је и Израелов део. 11 Јер сам ради њих створио свет; и када је Адам преступио моје уредбе, тада је одлучено да се сада изврши. 12 Тада су улази у овај свет постали тесни, пуни туге и труда: они су само мали и зли, пуни опасности, и веома болни. 13 Јер су улази у стари свет били широки и сигурни и доносили су бесмртне плодове. 14 Ако се, дакле, они који живе труде да не уђу у ове тесне и испразне ствари, никада неће примити оно што је за њих припремљено. 15 Зашто се, дакле, узнемираваш, кад си само покварен човек? и зашто си дирнут, док си само смртан? 16 Зашто ниси размишљао о ономе што ће доћи, а не о ономе што је сада?
17 Тада сам одговорио и рекао: Господе који владаш, ти си одредио у свом закону, да праведници наследе ово, а да безбожници пропадну. 18 Ипак, праведници ће тешко претрпети, и надаће се широко; 19 И он ми рече. Нема судије изнад Бога, и никог који има разум изнад Свевишњег. 20 Јер много је оних који гину у овом животу, јер презиру закон Божји који им је стављен. 21 Јер је Бог дао строгу заповест онима који су дошли, шта треба да раде да би живели, као што су дошли, и шта треба да поштују да би избегли казну. 22 Ипак, нису му били послушни; али је говорио против њега и замишљао сујетне ствари; 23 И сами себе обману својим злим делима; и рекао за Свевишњег да није; и није знао путеве његове: 24 Али су закон његов презрели и порицали његове савезе; у уредбама Његовим нису били верни и нису чинили дела његова. 25 И зато, Есдра, јер празне су празне ствари, а за пуно су пуне ствари. 26 Гле, доћи ће време да ће се испунити ови знакови које сам ти рекао, и појавиће се невеста, и видеће се она која излази, која је сада повучена са земље. 27 И ко се избави од наведених зала видеће моја чуда. 28 Јер мој син Исус ће се открити са онима који су с њим, а они који остану радоваће се за четири стотине година. 29 После ових година умријеће мој син Христос и сви људи који имају живот. 30 И свет ће се седам дана претворити у стару тишину, као на претходним судовима: тако да нико неће остати. 31 И после седам дана свет, који се још не пробуди, биће ускрснут, и који ће умрети који је покварен 32 И земља ће повратити оне који су у њој спавали, и тако ће прах оне који живе у тишини, а тајна места ће избавити оне душе које су им биле предане. 33 И појавиће се Свевишњи на судишту, и невоља ће проћи, и дуготрајна патња ће имати крај. 34 Али само суд ће остати, истина ће стајати, а вера ће ојачати: 35 И посао ће уследити, и награда ће бити приказана, и добра дела ће бити на снази, а зла дела неће имати никакво правило. 36 Тада рекох: Авраам се најпре молио за Содомце, а Мојсије за очеве који су згрешили у пустињи. 37 А Исус за њим за Израел у време Аханово: 38 И Самуило и Давид за уништење, а Соломон за оне који ће доћи у светињу. 39 И Хелија за оне који су примили кишу; и за мртве да би оживео: 40 И Језекија за народ у време Сенахерима: и многи за многе. 41 Тако и сада, видећи поквареност је нарасла, и злоба порасла, и праведници су се молили за безбожнике; зашто и сада неће бити тако? 42 Он ми одговори и рече: Овај садашњи живот није крај где је велика слава; зато су се молили за слабе.
43 Али дан пропасти биће крај овог времена и почетак бесмртности која ће доћи, у којој је поквареност прошлост, 44 Неумереност је на крају, неверство је одсечено, праведност је порасла и истина је настала. 45 Тада нико неће моћи да спасе онога ко је уништен, нити да тлачи онога који је победио. 46 Одговорих тада и рекох: Ово је моја прва и последња реч, да је било боље да не дам земљу Адаму, или да га, када му је дата, задржим да не згреши. 47 Јер каква је корист људима сада у овом садашњем времену да живе у тешкоћи, а после смрти да траже казну? 48 О ти Адаме, шта си учинио? јер иако си ти сагрешио, ниси пао сам, него сви ми који долазимо од тебе. 49 Јер каква нам је корист ако нам је обећано бесмртно време, при чему да ли смо извршили дела која доносе смрт? 50 И да нам је обећана вечна нада, док смо сами најзлији узалудни? 51 И да су за нас постављена станови здравља и сигурности, а ми смо живели опако? 52 И да се слава Свевишњег чува да брани оне који су водили опрезан живот, док смо ми ишли најзлијим путевима од свих? 53 И да се покаже рај, чији плод остаје заувек, у коме је сигурност и лек, пошто нећемо ући у њега? 54 (Јер смо ходали на непријатним местима.) 55 И да ће лица оних који су користили уздржавање засијати изнад звезда, док ће наша лица бити црња од таме? 56 Јер док смо живели и чинили безакоње, нисмо сматрали да треба да почнемо да патимо због тога после смрти. 57 Тада ми одговори и рече: Ово је стање битке у којој ће се борити човек који је рођен на земљи; 58 Да ће, ако буде побеђен, патити као што си рекао; али ако добије победу, примиће оно што ја кажем. 59 Јер ово је живот о коме је Мојсије говорио људима док је био жив, говорећи: Изабери свој живот да живиш. 60 Ипак му не повероваше, ни пророцима после њега, ни мени који сам им говорио, 61 Да не буде толике тежине у њиховом уништењу, као што ће бити радост над онима који су убеђени у спасење. 62 Одговорих тада и рекох: Знам, Господе, да се Свевишњи назива милостивим, јер се смилује на оне који још нису дошли на свет, 63 И на оне који се обраћају његовом закону; 64 И да је стрпљив и дуго трпи оне који су згрешили, као његова створења; 65 И да је обилан, јер је спреман да даје где је потребно; 66 И да је од велике милости, јер умножава све више и више милости према онима који су присутни и који су прошли, а такође и онима који ће доћи.
67 Јер ако не умножи своје милосрђе, свет неће остати са онима који у њему баштине. 68 И он опрашта; јер ако не би учинио тако од своје доброте, да би они који су чинили безакоња били олакшани од њих, десетхиљадити део људи не би остао жив. 69 И будући судија, ако не опрости онима који су излечени његовом речју, и не угаси мноштво расправа, 70 Можда би требало да остане врло мало авантура у безбројном мноштву. ГЛАВА 8 1 А он ми одговори говорећи: Свевишњи је створио овај свет за многе, а будући свет за малобројне. 2 Рећи ћу ти сличност, Есдра; Као када запиташ земљу, она ће ти рећи да даје много калупа од којих су направљени земљани судови, али мало прашине од које долази злато: тако је и ток овог садашњег света. 3 Много је створено, али ће се мало спасити. 4 Тако сам одговорио и рекао: Прогутај, душо моја, разум и прождири мудрост. 5 Јер си пристао да слушаш, и вољан си да пророкујеш, јер немаш више простора него само да живиш. 6 Господе, ако не допустиш слуги своме, да се молимо пред тобом, и дај нам семе у наше срце, а културу у наше разумевање, да дође до плода од тога; како ће живети сваки човек који је покварен, који носи место човека? 7 Јер ти си сам, а ми смо сви једно дело твојих руку, као што си рекао. 8 Јер када се тело сада обликује у мајчиној утроби, а ти му дајеш удове, твоје створење је сачувано у огњу и води, и девет месеци твоје умеће подноси твоје створење које је створено у њој. 9 Али оно што чува и чува биће сачувано; и када дође време, сачувана материца предаје оно што је у њој израсло. 10 Јер си заповедио од делова тела, то јест од груди, да се даје млеко, које је плод груди, 11 Да се оно што је обликовано може хранити неко време, док га не препустиш својој милости. 12 Ти си га изнео својом праведношћу, неговао си га у свом закону, и поправио га својим судом. 13 И ти ћеш га умртвити као своје створење и оживити га као своје дело. 14 Ако, дакле, уништиш онога који је тако великим трудом створен, лако је одредити твоју заповест, да би се сачувало оно што је створено. 15 Сада ћу, дакле, Господе, говорити; додирујући човека уопште, ти најбоље знаш; него додирујући свој народ, због којег ми је жао; 16 И за твоје наследство, због кога ја тугујем; и за Израиља, коме сам тежак; и за Јакова, због кога сам узнемирен; 17 Зато ћу почети да се молим пред тобом за себе и за њих, јер видим падове нас који живимо у земљи.
18 Али чуо сам брзину судије који ће доћи. 19 Зато слушај мој глас и разумеј моје речи, и ја ћу говорити пред тобом. Ово је почетак Есдриних речи, пре него што је био подигнут: и И с помоћ, 20 Господе, ти који живиш у вечности који одозго гледаш ствари на небу и у ваздуху; 21 Чији је престо непроцењив; чија се слава не може схватити; пред којима са дрхтањем стоје војске анђела, 22 чија је служба упућена у ветар и ватру; чија је реч истинита, а речи постојане; чија је заповест јака, а уредба страшна; 23 Чији поглед исушује дубине, а гнев чини да се горе топе; о чему сведочи истина: 24 О услиши молитву слуге свога и послушај молбе створења свога. 25 Јер док сам жив, говорићу, и све док имам разум одговараћу. 26 О не гледај на грехе свог народа; него на онима који ти служе истином. 27 Не гледај на зле изуме незнабожаца, него на жељу оних који чувају твоја сведочанства у невољама. 28 Не мисли на оне који су лажно ходали пред тобом, него се сети оних који су по твојој вољи познали твој страх. 29 Нека не буде твоја воља да уништиш оне који су живели као звери; него да гледаш на оне који су јасно поучили закон твој. 30 Не љути се на оне који се сматрају горим од звери; али љуби оне који се увек уздају у твоју правду и славу. 31 Јер ми и оци наши болујемо од таквих болести, али због нас грешних бићеш назван милостив. 32 Јер ако желиш да се смилујеш на нас, бићеш назван милостив према нама, који немамо дела праведности. 33 Јер праведници, који имају многа добра дела положена код тебе, добиће награду од својих дела. 34 Јер шта је човек да се на њега гнујеш? или шта је покварени нараштај да си тако огорчен на њега? 35 Јер у истини нема човека међу рођенима, него је поступио зло; а међу вернима нема никога ко није погрешио. 36 Јер у томе ће се, Господе, објавити твоја праведност и твоја доброта, ако будеш милостив према онима који немају поверења у добра дела. 37 Тада ми одговори и рече: „Нешто си добро рекао, и биће по твојим речима. 38 Јер заиста нећу размишљати о расположењу оних који су згрешили пре смрти, пре суда, пре уништења: 39 Али ја ћу се радовати расположењу праведника, и сећаћу се њиховог ходочашћа, и спасења, и награде коју ће имати. 40 Као што сам сада рекао, тако ће се и догодити. 41 Јер као што виноградар сије много семена на земљу и сади много дрвећа, а ипак оно што је добро посејано у своје време не устаје, нити све што је засађено пушта корен; тако је и са онима који су посејани. у свету; неће сви бити спасени.
42 Одговорих тада и рекох: Ако сам нашао милост, пусти ме да говорим. 43 Као што пропадне семе виноградарско ако не изникне и не прими кишу твоју у своје време; или ако падне превише кише и поквари је: 44 Тако пропада и човек који је створен рукама твојим, и назива се твојим ликом, јер си сличан њему, ради кога си све створио, и упоредио га са семеном виноградавим. 45 Не гневи се на нас, него поштеди свој народ и смилуј се на наследство своје, јер си милостив према свом створењу. 46 Тада ми одговори и рече: Садашње су ствари за сада, а будуће за оне које ће доћи. 47 Јер ти је много мало да би могао да волиш моје створење више од мене, али сам се често приближио теби и њему, али никада неправеднима. 48 И у томе си диван пред Свевишњим: 49 У томе што си се понизио, како ти приличи, и ниси себе оценио достојним да будеш много слављен међу праведнима. 50 Јер многе велике беде биће учињене онима који ће у последње време живети у свету, јер су ходили у великој гордости. 51 Али ти разумеј за себе и тражи славу за такве који су као ти. 52 Јер вам се отворио рај, засађено је дрво живота, припремљено је време које долази, припремљено је обиље, изграђен је град и дозвољен је одмор, да, савршена доброта и мудрост. 53 Корен зла запечаћен је од тебе, слабост и мољац сакривен је од тебе, а поквареност је побегла у пакао да се заборави; 54 Туге пролазе, а на крају се показује благо бесмртности. 55 И зато не постављај више питања о мноштву оних који пропадају. 56 Јер када су узели слободу, презрели су Свевишњег, помислили су на презир његов закон и напустили су његове путеве. 57 Штавише, газили су његове праведнике, 58 И рекоше у свом срцу да нема Бога; да, и то знајући да морају умријети. 59 Јер као што ће вас примити горе наведено, тако су им припремљени жеђ и бол, јер није била његова воља да људи нестану. 60 Али они који су створени имају оскврнили име онога који их је створио и били незахвални Ономе који им је припремио живот. 61 И зато је мој суд сада близу. 62 Ово нисам показао свима људима, него теби, и неколицини попут тебе. Тада сам одговорио и рекао: 63 Гле, Господе, сада си ми показао мноштво чудеса, која ћеш почети чинити у последња времена; али у које време, ниси ми показао.
ГЛАВА 9 1 Одговори ми тада и рече: Мери време марљиво у себи, и кад видиш део знакова који су прошли, које сам ти раније рекао, 2 Тада ћеш разумети да је то исто време када ће Свевишњи почети да посећује свет који је створио. 3 Зато када се виде земљотреси и немири људи у свету: 4 Тада ћеш добро разумети да је Свевишњи говорио о томе од дана који су били пре тебе, чак и од почетка. 5 Јер као што све што је створено у свету има почетак и крај, и крај је очигледан: 6 Тако и времена Свевишњег имају јасне почетке у чудима и моћним делима, а завршетке у ефектима и знацима. 7 И сваки који ће се спасти и моћи ће избећи делима својим и вером у коју сте веровали, 8 Сачуваћу се од наведених опасности и видеће своје спасење у својој земљи и унутар својих граница, јер сам их посветио за себе од почетка. 9 Тада ће бити у жалосном случају они који су сада злоупотребили моје путеве; 10 Јер они који су за живота примили добробити, а мене нису познали; 11 А они који су се гнушали мог закона, док су још имали слободу, и када им је место покајања још било отворено, нису разумели, него су га презрели; 12 Исти то мора знати после смрти од бола. 13 И зато не буди радознао како ће безбожници бити кажњени и када, него се распитај како ће се спасти праведници, чији је свет и за кога је свет створен. 14 Тада сам одговорио и рекао: 15 Рекао сам раније, и сада говорим, и говорићу то и касније, да је много више оних који гину, него оних који ће бити спасени: 16 Као што је талас већи од капи. 17 А он ми одговори говорећи: Какво је поље, такво је и семе; какво је цвеће, такве су и боје; какав је радник, такав је и посао; и какав је он сам, тако је и његово сточарство: јер беше време света. 18 И сада када сам припремио свет, који још није створен, чак и да они живе у том садашњем животу, нико није говорио против мене. 19 Јер тада су се сви покоравали, а сада су се манири створених у овом створеном свету покварили вечним семеном и недокучивим законом отклонили су се. 20 Тако сам разматрао свет, и гле, опасност је била због намера које су у њега ушле. 21 И видео сам, и много га поштедео, и сачувао сам грожђе из грозда и биљку великог народа. 22 Нека онда пропадне мноштво које се узалуд родило; и нека се чува моје грожђе и биљка моја; јер сам га великим трудом учинио савршеним. 23 Ипак, ако престанеш још седам дана, (али нећеш постити у њима,
24 Али идите у поље цвећа, где није изграђена кућа, и једите само цвеће у пољу; не кушајте месо, не пијте вина, једите само цвеће;) 25 И моли се Свевишњем непрестано, тада ћу доћи и разговарати с тобом. 26 Тако сам отишао у поље које се зове Ардат, као што ми је заповедио; и тамо сам седео међу цвећем, и јео сам од пољског биља, и месо истог ме је наситило. 27 После седам дана седох на траву, и срце ми се узнемири, као и пре. 28 И отворих уста своја, и почех говорити пред Свевишњим, и рекох: 29 Господе, ти који си нам се показао, показан си оцима нашим у пустињи, на месту где нико не гази, на месту неплодном, када су изашли из Египта. 30 А ти си говорио говорећи: Чуј ме, Израеле; и забележи моје речи, семе Јаковљево. 31 Јер, ево, ја сејем свој закон у вама, и он ће донети плод у вама, и бићете поштовани у њему заувек. 32 Али наши оци, који су примили закон, нису га држали и нису држали твоје уредбе; 33 Али они који су то примили изгинуше, јер не сачуваше оно што је у њих посејано. 34 И, гле, обичај је, када земља прими семе, или море лађу, или било које пловило, месо или пиће, да оно што пропадне у које је посејано или бачено, 35 И оно што је посејано, или бачено у њу, или примљено, пропада и не остаје с нама; али с нама се тако није догодило. 36 Јер ми који смо примили закон пропадамо грехом, а и срце наше које га прими 37 Али закон не пропада, него остаје унутра његова сила. 38 И када сам ово говорио у свом срцу, погледах уназад својим очима, и на десној страни видех жену, и гле, она је туговала и плакала из свег гласа, и била је тужан у срцу, и одећа је била издерана, а на глави јој је био пепео. 39 Онда сам пустио своје мисли о томе да сам био и окренуо ме к њој, 40 И рече јој: Зашто плачеш? зашто си тако тужан у свом уму? 41 А она ми рече: „Господине, пусти ме на миру да се оплакујем и да повећам своју тугу, јер сам јако узнемирен у свом уму и веома сам понижен. 42 И рекох јој: Шта ти је? Кажи ми. 43 Она ми рече: Ја сам твоја слушкиња била нероткиња и нисам имала детета, иако сам имала мужа од тридесет година, 44 И тих тридесет година ништа друго нисам чинио дан и ноћ, и сваки час, него сам се молио Свевишњем. 45 После тридесет година Бог ме је чуо, слушкињу твоју, погледао моју беду, размотрио моју невољу и дао ми сина; и ја сам му се веома обрадовао, као и мој муж и сви моји суседи; и ми смо указали велику част на свемогући. 46 И хранио сам га великим трудом.
47 Дакле, када је одрастао и дошао у време да има жену, направио сам гозбу. ГЛАВА 10 1 И догодило се да када је мој син ушао у своју свадбену одају, пао је и умро. 2 Тада смо сви збацили светла, и сви моји суседи су устали да ме утеше; тако сам се одморио до другог дана ноћу. 3 И догодило се, када су сви престали да ме теше, до краја сам могао бити тих; онда сам устао ноћу и побегао, и дошао овамо у ово поље, како видиш. 4 И сада не намеравам да се вратим у град, него овде да останем, и да не једем ни да пијем, него да стално тугујем и постим док не умрем. 5 Тада сам оставио размишљања у којима сам био и говорио јој у гневу говорећи: 6 Ти глупа жено изнад свих других, зар не видиш нашу жалост, и шта се дешава са нама? 7 Како је та Сион, наша мајка, пуна сваке тегобе, и много понижена, веома болна? 8 А сада, пошто сви тугујемо и тужни смо, јер смо сви у невољи, да ли си тужан за једним сином? 9 Јер питај земљу и она ће ти рећи да је она та која треба да оплакује због пада толиких који расту на њој. 10 Јер из ње су прво изашли сви, а из ње ће изаћи сви остали, и гле, они скоро сви иду у пропаст, и мноштво њих је потпуно искорењено. 11 Ко би онда више оплакивао од ње, која је изгубила толико мноштво; а не ти, коме је жао осим једног? 12 Али ако ми кажеш: Мој плач није као земаљски, јер сам изгубио плод утробе своје, који сам изнео са боловима и понео са тугом; 13 Али земља није тако, јер је мноштво које је било у њој, по кретању земље, нестало, као што је и дошло. 14 Онда ти кажем: као што си родила трудом; тако је и земља дала свој плод, наиме човека, од почетка ономе који ју је створио. 15 Сада, дакле, задржи своју тугу за себе и храбро поднеси оно што те је снашло. 16 Јер ако признаш да је Божја одлука праведна, и примићеш свог сина на време, и бићеш похваљен међу женама. 17 Иди онда у град своме мужу. 18 А она ми рече: Нећу то учинити: нећу ићи у град, али ћу овде умрети. 19 Зато сам наставио да јој причам даље и рекао: 20 Немојте тако, него будите саветовани. по мени: колико су невоље Сионске? утешити се због туге Јерусалима. 21 Јер видиш да је наша светиња опустошена, наш олтар порушен, наш храм уништен; 22 Псалтир наш положен је на земљу, песма наша утихнута, весеље наше при крају, светлост свећњака нашега угашена, ковчег завета нашег покварен, светиње наше оскврњене, и име које је призвана на
нас скоро је оскрнављена: наша деца су осрамоћена, наши свештеници су спаљени, наши левити су отишли у ропство, наше девице су оскврњене, а наше жене опустошене; наши праведници одведени, наши малишани уништени, наши младићи су доведени у ропство, а наши јаки људи ослаби; 23 И, који је највећи од свих, печат Сиона је сада изгубио своју част; јер је предата у руке оних који нас мрзе. 24 И зато отресите своју велику тежину и отклоните мноштво туга, да би Моћни опет био милостив према вама, а Свевишњи ће вам дати одмор и олакшање од твог труда. 25 И догодило се док сам разговарао с њом, гле, њено лице је одједном силно засијало, а лице јој је заблистало, тако да сам је се уплашио и размишљао шта би то могло бити. 26 И гле, она одједном надахне велики крик веома уплашен, тако да се земља затресе од буке жене. 27 И погледах, и гле, жена ми се више није указивала, него је био изграђен град, и велико се место показало од темеља; тада сам се уплашио и повиках из свег гласа и рекох: 28 Где је Уриел анђео, који ми је први дошао? јер ме је довео у многе трансе, и мој крај се претворио у кварење, а моја молитва у укор. 29 И док сам говорио ове речи, гле, он је дошао к мени и погледао ме. 30 И, гле, лежао сам као мртав, и разум ми је узет; и узе ме за десну руку, и утеши ме, и постави ме на ноге, и рече ми: 31 Шта ти је? и зашто си тако узнемирен? и зашто се узнемири разум твој и мисли срца твога? 32 И рекох: Зато што си ме напустио, а ипак сам учинио по твојим речима, и отишао сам у поље, и, гле, видео сам, а ипак видим, то не могу да изразим. 33 А он ми рече: Устани мушко и ја ћу те посаветовати. 34 Тада рекох: Говори, господару, у мени; само ме не остављај, да не умрем осујећен наде. 35 Јер сам видео да не знам, и чуо сам да не знам. 36 Или се вара чуло моје, или душа моја у сну? 37 Сада те молим да свом слузи покажеш ову визију. 38 Тада ми је одговорио и рекао: Чуј ме, па ћу те обавестити и рећи ти зашто се бојиш, јер ће ти Свевишњи открити многе тајне. 39 Он је видео да је твој пут исправан, јер непрестано тугујеш за својим народом, и јако плачеш за Сионом. 40 Дакле, ово је значење визије коју си недавно видео: 41 Видео си жену како тугује, и почео си да је тешиш. 42 Али сада више не видиш личност жене, него ти се указао изграђен град. 43 И док ти је рекла за смрт свог сина, ово је решење: 44 Ова жена коју си видео је Сион; и пошто ти је рекла, чак и она коју видиш као изграђен град,
45 Док, кажем, она ти је рекла да је тридесет година нероткиња: то су тридесет година у којима није било приноса у њој. 46 Али после тридесет година Соломон је саградио град и принео приносе, а потом је неплодној родио сина. 47 И док ти је рекла да га је трудом хранила, то је био стан у Јерусалиму. 48 Али док ти је она рекла да је мој син ушао у брачну одају случајно и умро, то је било уништење које је дошло до Јерусалима. 49 И гле, видео си њен обличје, и пошто је оплакивала свог сина, почео си да је тешиш, а од ових ствари које су се догодиле, ове ће ти се отворити. 50. Јер сада Свевишњи види да си непретворено тужан и да патиш свим срцем за њу, па ти је показао сјај њене славе и лепоту њене лепоте. 51 И зато сам ти рекао да останеш у пољу где није саграђена ниједна кућа: 52 Јер сам знао да ће ти Свевишњи то показати. 53 Зато сам ти заповедио да одеш у поље где није било темеља ниједне зграде. 54 Јер на месту где Свевишњи почиње да показује свој град, ничија зграда не може да стоји. 55 И зато се не бој, нека се срце твоје не уплаши, него уђи и види лепоту и величину грађевине, колико твоје очи могу да виде: 56 И тада ћеш чути онолико колико твоје уши могу да схвате. 57 Јер си благословен изнад многих других, и позван си са Вишњим; а таквих је само мало. 58 Али сутра увече остаћеш овде; 59 И тако ће ти Свевишњи показати визије високих ствари које ће Свевишњи учинити онима који живе на земљи у последњим данима. Тако сам спавао ту ноћ и још једну, како ми је наредио. ГЛАВА 11 1 Тада видех сан, и гле, изиђе из мора орао, који је имао дванаест пернатих крила и три главе. 2 И видех, и гле, она рашири своја крила по свој земљи, и сви ветрови ваздушни дунуше на њу, и скупише се. 3 И видео сам, а из њеног перја израсла су друга супротна пера; и постадоше мало перје и ситно. 4 Али њене главе су мировале: глава у средини била је већа од друге, али је почивала са остатком. 5 Штавише, видео сам, и гле, орао је полетео са својим перјем, и зацарио на земљи и над онима који су живели у њој. 6 И видео сам да јој се све под небом покорава, и нико не говори против ње, ни једно створење на земљи. 7 И видех, и гле, орао се подиже на њене канџе и проговори њеном перју говорећи: 8 Не пазите сви одједном: спавајте свако на свом месту и пазите редом: 9 Али нека се главе сачувају за крај.
10 И видео сам, и гле, глас није изашао из њених глава, него из средине њеног тела. 11 И пребројао сам њена супротна пера, и гле, било их је осам. 12 И погледах, и гле, на десној страни устаје једно перо и царује д по свој земљи; 13 И тако је било, када је завладао, дошао му је крај, а његово место се више није појављивало; тако су следећи устали. и царовао, и лепо се провео; 14 И догоди се да кад зацари дође и њему крај, као и првом, тако да се више није појављивао. 15 Тада се зачу глас и рече: 16 Чуј ти који си тако дуго владао земљом: ово ти кажем, пре него што се више не јављаш, 17 Нико после тебе неће стићи до твог времена, нити до његове половине. 18 Тада устаде трећи, и зацари као и други пре, и више се не појави. 19 Тако је ишло са свим остацима један за другим, пошто су сви зацарили, а онда се више нису појављивали. 20 Тада сам видео, и гле, с временом, перје које је следило се подигло на десној страни, да и они владају; и неки од њих су владали, али се за неко време више нису појавили: 21 Јер неки од њих су постављени, али нису владали. 22 После овога погледах, и гле, дванаест пера се више не појави, ни два мала пера: 23 И није више било на телу орла, већ три главе које су почивале и шест малих крила. 24 Тада сам видео и да су се два мала пера одвојила од шест и остала испод главе која је била са десне стране, јер су четири остала на свом месту. 25 И видео сам, и гле, перје које је било испод крила мислило је да се постави и да влада. 26 И видео сам, и гле, један је био постављен, али се убрзо више није појавио. 27 А други је био пре одсутан од првог. 28 И видех, и гле, двојица који су остали мислили су и у себи да царују: 29 И кад су тако помислили, гле, пробуди се једна од глава које су мировале, наиме, она која је била у средини; јер је то било веће од две друге главе. 30 А онда сам видео да су две друге главе биле спојене са њим. 31 И гле, глава се окренула са онима који су били с њом, и појела два пера испод крила која су хтела да владају. 32 Али ова глава је уплашила целу земљу и загосподарила у њој свим онима који су живели на земљи уз много тлачења; и имао је управљање светом више од свих крила која су била. 33 И после овога видех, и гле, глава која је била у средини одједном се више не појави, као крила. 34 Али остадоше две главе, које су такође на сличан начин владале земљом и онима који су на њој живели. 35 И видех, и гле, глава са десне стране прождере оно што је било на левој страни.
36 Тада сам на челу једног гласа који ми рече: Погледај пред собом и размотри оно што видиш. 37 И видех, и гле, као лав ричући прогнан из шуме, и видех да је орлу послао људски глас и рекао: 38 Чуј, ја ћу разговарати с тобом, и Свевишњи ће ти рећи: 39 Зар ти ниси остала од четири звери, које сам учинио да владају у свом свету, да преко њих дође крај њихових времена? 40 А четврти је дошао, и победио све звери које су биле прошле, и имао је власт над светом са великим страхом, и над целим кругом земље са много опаког тлачења; и тако дуго је боравио на земљи са преваром. 41 Јер на земљи ниси судио истином. 42 Јер си нанео бол кротцима, повредио си мирољубиве, заволео си лажове, и уништио настамбе оних који су доносили плод, и срушио зидове оних који ти нису учинили зла. 43 Зато је твоје неправедно поступање доспело до Свевишњег, а твоја охолост до Моћног. 44 И Свевишњи је погледао на охола времена, и гле, завршила су се и испуниле су се гадости његове. 45 И зато се више не јављај, ти орле, ни твоја страшна крила, ни твоја зла пера, ни твоје злобне главе, ни твоје болне канџе, ни све твоје испразно тело. 46 Да се сва земља освежи и врати, избављена од твог насиља, и да се нада суду и милости онога који ју је створио. ГЛАВА 12 1 И догоди се, док је лав говорио ове речи орлу, видео сам: 2 И гле, глава која је остала и четири крила се више не показаше, и њих двојица отиђоше к њој и постадоше се да владају, а њихово царство беше мало и пуно метежа. 3 И видех, и гле, не појављују се више, и цело тело орла је изгорело тако да је земља била у великом страху; и рекао мом духу, 4 Ево, ово си ми учинио, истражујући путеве Свевишњега. 5 Гле, ипак сам уморан умом и веома слаб духом; и мало је снаге у мени, за велики страх којим сам био погођен ове ноћи. 6 Зато ћу сада молити Свевишњег да ме утеши до краја. 7 И рекох: Господе који носиш власт, ако сам нашао милост пре т вид твој, и ако сам оправдан код тебе пред многима, и ако је моја молитва заиста изишла пред лице твоје; 8 Утеши ме, дакле, и покажи ми слузи своме тумачење и јасну разлику ове страшне визије, да би савршено утешио моју душу. 9 Јер си ме оценио достојним да ми покажеш последња времена. 10 И рече ми: Ово је тумачење визије:
11 Орао, кога си видео како излази из мора, је краљевство које се видело у визији твога брата Данила. 12 Али то му није било објашњено, зато ти сада то објављујем. 13 Гле, доћи ће дани када ће се подићи краљевство на земљи, и бојаће га се изнад свих краљевстава која су била пре њега. 14 У истом ће владати дванаест краљева, један за другим: 15 Од чега ће други почети да влада и имаће више времена од било кога од дванаесторице. 16 А ово означавају дванаест крила која си видео. 17 Што се тиче гласа који си чуо како говори, а који ниси видео да не излази из глава него из средине тела, ово је тумачење: 18 Да ће после времена тог краљевства настати велике борбе и да ће стајати у опасности да пропадне; ипак, оно тада неће пасти, већ ће се поново вратити на свој почетак. 19 И док си видео осам малих перја испод њених крила, ово је тумачење: 20 Да ће се у њему појавити осам краљева, чија ће времена бити само мала, а њихове године брзе. 21 И два од њих ће пропасти, док се средње време приближава, четири ће се чувати док им се не почне приближавати крај, а два ће се чувати до краја. 22 И док си видео три главе како почивају, ово је тумачење: 23 У својим последњим данима Свевишњи ће подићи три краљевства, и обновиће многе ствари у њима, и они ће имати власт над земљом, 24 А од оних који у њему живе, са много тлачења, изнад свих оних који су били пре њих: зато се зову главе орла. 25 Јер то су они који ће извршити његову злоћу и који ће довршити његов последњи крај. 26 И док си видео да се велика глава више није појављивала, то значи да ће један од њих умрети на свом кревету, а ипак од бола. 27 Јер двојица која преостају биће убијена мачем. 28 Јер мач једнога прождреће другога, али ће на крају и сам пасти од мача. 29 И док си видео два пера испод крила како прелазе преко главе која је на десној страни; 30 То значи да су то они, које је Свевишњи сачувао до њиховог краја: ово је мало царство и пуно невоља, као што си видео. 31 И лава, кога си видео како устаје из шуме, и риче, и говори орлу, и прекорева га због неправде њене свим речима које си чуо; 32 Ово је помазаник, кога је Свевишњи сачувао за њих и за њихову злоћу до краја: он ће их укорити, и укориће их њиховом свирепошћу. 33 Јер ће их поставити пред собом живе на суду, и укориће их и исправити их. 34 За остатак мог народа избавиће с милошћу оне који су били притиснути на мојим границама, и учиниће их радосним до доласка Судњег дана, о коме сам ти говорио од почетка.
35 Ово је сан који си видео, и ово су тумачења. 36 Ти си само сазрео да сазнаш ову тајну Највишег. 37 Зато запиши све ове ствари које си видео у књигу и сакриј их: 38 И научи их мудрим људима, чија срца познајеш да могу схватити и чувати ове тајне. 39 Али ти сачекај овде још седам дана да ти се покаже шта год Највише хоће да ти каже. И с тим је отишао својим путем. 40 И кад сав народ виде да је прошло седам дана и да више не долазим у град, сакупише их све, од најмањег до највећег, и дођоше к мени и рекоше: 41 Шта смо те увредили? и какво смо ти зло учинили што си нас оставио и седео овде на овом месту? 42 Јер си нам од свих пророка само ти остао, као грозд бербе, и као свећа у тамном месту, и као уточиште или лађа сачувана од олује. 43 Зар нису довољна зла која су нам дошла? 44 Ако нас оставиш, колико би нам било боље да смо и ми били спаљени усред Сиона? 45 Јер нисмо бољи од оних који су тамо умрли. И плакаху из свег гласа. Тада сам им одговорио и рекао: 46 Утеши се, Израеле; и не отежавај се, доме Јаковљев! 47 Јер те се Свевишњи сећа, и Силни те није заборавио у искушењу. 48 Што се мене тиче, нисам вас напустио, нити сам отишао од вас, него сам дошао на ово место да се помолим за пустош Сион, и да тражим милост за ваше ниско стање ваше светилиште. 49 А сада идите сви својим путем кући, и после ових дана ћу доћи к вама. 50 Тако је народ отишао у град, као што сам им заповедио: 51 Али остадох у пољу седам дана, како ми анђео заповеди; и јео сам само у тим данима цвеће пољско, и јео своје месо од биља. ГЛАВА 13 1 И догоди се после седам дана, сањао сам сан ноћу: 2 И гле, диже се ветар с мора, да помери све таласе његове. 3 И видео сам, и гле, тај човек је ојачао са хиљадама небеса, и када је окренуо лице да погледа, задрхташе све ствари које се виде под њим. 4 И кад год би глас излазио из његових уста, спаљивали су се сви који су чули његов глас, као што земља нестаје кад осети ватру. 5 И после овога видех, и гле, сакупи се мноштво људи, небројено, са четири ветра небеска, да савладају човека који је изашао из мора 6 Али ја сам видео, и гле, он је урезао себи велику гору и полетео на њу. 7 Али ја бих видео област или место где је брдо уклесано, али нисам могао. 8 И после овога сам видео, и гле, сви они који су се окупили да га савладају били су веома уплашени, а ипак су се усуђивали да се боре.
9 И гле, видећи насиље мноштва које је долазило, није подигао руку, нити је држао мач, нити било какво ратно оруђе. 10 Али само сам видео да је из својих уста избацио као да је то био огњени удар, а са својих усана пламени дах, а из свог језика избацио је искре и олује. 11 И сви су се помешали; налет ватре, пламени дах и велика олуја; и пао насилно на мноштво које се спремало да се бори, и спалио их свакога, тако да се одједном од безбројног мноштва ништа није могло приметити, осим само прашине и мириса дима; кад сам то видео, уплашио сам се . 12 После сам видео истог човека како силази са горе и дозивао к себи друго мирољубиво мноштво. 13 И дође му много људи, чему се једни обрадоваше, неки жале, а неки од њих везаше, а други донесу од принесених. 14 Од почетка си показао слузи своме ова чуда и удостојио ме да примиш молитву моју. 15 Покажи ми сад још тумачење овог сна. 16 Јер како ја схватам у свом разумевању, тешко онима који ће остати у тим данима и много више тешко онима који нису остављени! 17 Јер они који нису остали били су у невољи. 18 Сада разумем ствари које се спремају у последње дане, које ће се десити њима и онима који су остали. 19 Због тога долазе у велике опасности и многе потребе, као што ови снови најављују. 20 Али коме прети опасност, лакше је да дође у ове ствари, него да прође као облак са света, и да не види шта се дешава у последње дане. А он ми одговори и рече: 21 Тумачење визије ћу ти показати, и отворићу ти оно што си тражио. 22 Док си говорио о онима који су остали, ово је тумачење: 23 Ко ће претрпети опасност у то време, сачувао се: они који су пали у опасност су они који имају дела и веру у Свемогућег. 24 Знајте, дакле, да су они који су остављени блаженији од оних који су умрли. 25 Ово је значење визије: Док си видео човека како излази из сред мора, 26 То је онај коме је Бог Свевишњи одржао велико време, који ће сам избавити своје створење; и он ће наредити оне који су остали. 27 И пошто си видео да је из његових уста изашао као налет ветра, огањ и олуја; 28 И да није држао ни мач, ни било какво ратно оруђе, али да је његова навала уништила читаво мноштво које је дошло да га покори; ово је тумачење: 29 Гле, долазе дани када ће Свевишњи почети да избавља оне који су на земљи. 30 И доћи ће на запрепашћење оних који живе на земљи. 31 И један ће предузети да се бори против другог, један град против другог, једно место против другог, један народ против другог, и једно царство против другог.
32 И биће време када ће се ове ствари догодити, и догодиће се знаци које сам ти показао раније, и тада ће се објавити мој Син, кога си видео као човека како се уздиже. 33 И када сав народ чује његов глас, сваки ће у својој земљи напустити битку коју имају један против другог. 34 И окупиће се небројено мноштво, као што си их видео, вољно да дође и да га победи борбом. 35 Али он ће стајати на врху горе Сион. 36 И доћи ће Сион, и показаће се свим људима, припремајући се и сазидан, као што си видео брдо исклесано без руку. 37 И овај мој Син ће прекорити зле измишљотине тих народа, који су због свог злог живота пали у олују; 38 И изложиће пред њих зле мисли њихове и муке којима ће почети да се муче, које су као пламен, и уништиће их без труда по закону који је сличан мени. 39 И пошто си видео да је сакупио друго мирољубиво мноштво к себи; 40 То је десет племена, која су одведена у заробљенике из своје земље у време цара Осее, кога је Салманасар асирски краљ одвео у ропство, и пренео их је преко вода, и тако су дошли у другу земљу. . 41 Али они узеше овај савет међу собом, да напусте мноштво незнабожаца и да оду у даљу земљу, где човечанство никада није живело, 42 Да би тамо чували своје одредбе које никада нису држали у својој земљи. 43 И уђоше у Еуфрат на уским местима реке. 44 Јер је Свевишњи тада показивао знаке за њих, и зауставио потоп, док нису прешли. 45 Јер кроз ту земљу је требало проћи велики пут, наиме, годину и по дана; а иста област се зове Арсарет. 46 Онда су остали тамо до последњег времена; и сада када ће почети да долазе, 47 Свевишњи ће поново зауставити изворе потока да прођу; зато си видео мноштво у миру. 48 Али они који су остали иза твог народа су они који се налазе у мојим границама. 49 Сада када уништи мноштво народа који су окупљени, он ће бранити свој народ који је остао. 50 И тада ће им показати велика чуда. 51 Тада рекох: Господе који носиш власт, покажи ми ово: Зашто сам видео човека како излази из сред мора? 52 И рече ми: Као што не можеш ни тражити ни знати ствари које су у морској дубини; тако ни човек на земљи не може видети мога Сина или оне који су с њим, осим дању . 53 Ово је тумачење сна који си видео, и којим си само овде олакшан. 54 Јер ти си напустио свој пут и применио своју марљивост на мој закон, и тражио га. 55 Свој си живот у мудрости уредио и мајком својом назвала разум.
56 И зато сам ти показао блага Свевишњега: после три дана говорићу ти друге ствари, и објавићу ти моћне и чудесне ствари. 57 Тада изиђох у поље, узносећи хвалу и велику захвалност Свевишњему због његових чудеса која је учинио на време; 58 И зато што он управља истим, и стварима које падају у своје време, и тамо сам седео три дана. ГЛАВА 14 1 И догоди се трећег дана, седох под храст, и гле, зачу се глас из једног жбуна насупрот мени и рече: Есдра, Есдра. 2 И рекао сам: Ево ме, Господе, и устао сам на ноге. 3 Тада ми рече: У грму сам се јасно открио Мојсију и разговарао с њим, када је мој народ служио у Египту. 4 И послао сам га и извео свој народ из Египта, и довео га на гору где сам га дуго држао уз себе, 5 И испричаше му многе чудесне ствари, и показаше му тајне времена и краја; и заповеди му говорећи: 6 Ове речи ћеш објавити, а ове ћеш сакрити. 7 А сада ти кажем, 8 Да положиш у своје срце знакове које сам показао, и снове које си видео, и тумачења која си чуо: 9 Јер ћеш бити узет од свих, и од сада ћеш остати са мојим Сином и са онима који су као ти, док се времена не сврше. 10 Јер свет је изгубио своју младост, и времена почињу да стари. 11 Јер свет је подељен на дванаест делова, а десет делова је већ нестало, а половина десетог дела: 12 И остаје оно што је после половине десетог дела. 13 Сада, дакле, уреди своју кућу и укори свој народ, теши оне који су у невољи, а сада се одреци покварености, 14 Отпусти од себе смртне мисли, одбаци бреме људи, одбаци сада слабу природу, 15 И одбаци мисли које су ти најтеже и пожури да бежиш од ових времена. 16 Јер још већа зла од оних која си видео да се дешавају биће учињена касније. 17 Јер погледајте колико ће свет временом бити слабији, утолико ће се више зла повећавати над онима који живе у њему. 18 Јер време је побегло далеко, а закуп је тежак, јер сада пожурује визија која долази, коју си видео. 19 Тада сам одговорио пред тобом и рекао: 20 Гле, Господе, ићи ћу, како си ми заповедио, и укорити присутне људе; тако је свет у тами, и они који живе у њему су без светлости. 21 Јер је твој закон, дакле, спаљен нико не зна шта се ради од тебе, ни дело које ће почети. 22 Али ако сам нашао милост пред тобом, пошаљи у мене Духа Светога, и ја ћу написати све што је у свету од почетка учињено, што је записано у закону твом, да људи нађу твој пут и да који ће живети у последњим данима може живети.
23 А он ми одговори говорећи: Иди, скупи народ и реци им да те не траже четрдесет дана. 24 Али гле, ти припреми много шимшира, и узми са собом Сареју, Дабрију, Селемију, Екану и Асиел, ових пет који су спремни да брзо пишу; 25 И дођи овамо, и ја ћу запалити свећу разумевања у твом срцу, која се неће угасити док се не изврше ствари које ћеш почети да пишеш. 26 И када то учиниш, нешто ћеш објавити, а нешто тајно показивати мудрима: сутра ћеш овог часа почети писати. 27 Тада сам изашао, како је заповедио, и сабрао сав народ и рекао: 28 Чуј ове речи, Израеле. 29 Наши очеви су у почетку били странци у Египту, одакле су избављени: 30 И примише закон живота, који се нису држали, који сте и ви преступили после њих. 31 Тада је земља, земља Сион, била подељена међу вама жребом, али ваши оци и ви сами чините неправду и не држите путеве које вам је Свевишњи заповедио. 32 А пошто је он праведан судија, он је на време узео од вас оно што вам је дао. 33 И сада сте ви овде, и ваша браћа међу вама. 34 Стога, ако будете тако да покорите свој сопствени разум и преобразите своја срца, остаћете живи и после смрти ћете задобити милост. 35 Јер после смрти ће доћи суд, када ћемо поново живети, и тада ће се открити имена праведника, и објавиће се дела безбожника. 36 Зато нека нико не долази к мени сада, нити ме тражи ових четрдесет дана. 37 Тако сам узео пет људи, како ми је заповедио, и отишли смо у поље и остали тамо. 38 И сутрадан, гле, глас ме позва говорећи: Есдра, отвори уста своја и пиј што ти дајем да пијеш. 39 Тада сам отворио своја уста, и гле, он ми је пружио пуну чашу, која је била пуна као да је била вода, али је боја била попут ватре. 40 И узех га и напих га, и кад га напих, срце моје разбори, и мудрост порасте у грудима мојим, јер дух мој ојача памћење. 41 И уста су ми се отворила и више се нису затворила. 42. Свевишњи је дао разум петорици људи, и они су написали чудесне ноћне визије које су испричане, а које нису знали; и седели су четрдесет дана, и писали су дању, а ноћу су јели хлеб. 43 Што се мене тиче. Дању сам говорио, а ноћу нисам држао језик за зубима. 44 За четрдесет дана написали су двеста четири књиге. 45 И догоди се, када се напуни четрдесет дана, рече Свевишњи говорећи: Прво што си написао објави објави, да га читају достојни и недостојни: 46 Али чувај седамдесет последњих, да их предаш само онима који су мудри у народу; 47 Јер у њима је извор разумевања, извор мудрости и ток знања.
48 И урадио сам то. ГЛАВА 15 1 Гле, говори у уши мог народа речи пророштва, које ћу ставити у твоја уста, говори Господ: 2 И учини да се запишу на папиру, јер су верни и истинити. 3 Не бој се маште против себе, нека те не узнемирава неверица оних који говоре против тебе. 4 Јер сви неверни ће умрети у својој неверности. 5 Гле, вели Господ, донећу пошасти на свет; мач, глад, смрт и уништење. 6 Јер је безакоње веома запрљало целу земљу, и њихова штетна дела су испуњена. 7 Зато вели Господ, 8 Нећу више држати језик за руком да дотичем њихову злоћу, коју чине безбожно, нити их трпети у оним стварима у којима се безбожно вежбају: гле, невина и праведна крв вапије к мени, и душе само се стално жалите. 9 И зато, вели Господ, ја ћу их сигурно осветити и примити к себи сву невину крв међу њима. 10 Гле, мој народ је вођен као стадо на клање: нећу им дозволити да сада живе у земљи египатској. 11 Али ја ћу их довести снажном руком и испруженом руком, и поразићу Египат кугама, као раније, и уништићу сву његову земљу. 12 Египат ће туговати, а његови темељи ће бити поражени кугом и казном коју ће Бог довести на њега. 13 Заплакаће они који обрађују земљу, јер ће њихово семе пропасти од експлозије и града, и са страшним сазвежђем. 14 Тешко свету и онима који у њему живе! 15 Јер се приближава мач и њихово уништење, и један народ ће устати и борити се т другог, и мачеве у њиховим рукама. 16 Јер ће доћи до побуне међу људима и упада једни у друге; неће се обазирати на своје краљеве ни на кнезове, и ток њихових поступака ће стајати у њиховој власти. 17 Човек ће желети да уђе у град, а неће моћи. 18 Јер због њихове гордости градови ће бити узнемирени, куће ће бити уништене, а људи ће се уплашити. 19 Човек неће имати сажаљења према ближњему своме, него ће мачем уништити њихове куће и опљачкати њихова добра због недостатка хлеба и због велике невоље. 20 Гле, вели Бог, сазваћу све краљеве земље да ме поштују, који су од изласка сунца, од југа, од истока и Либана; да се окрену једни против других и узврате за оно што су им учинили. 21 Као што они још данас раде својим изабранима, тако ћу и ја учинити, и платити им у недрима. Овако вели Господ Бог; 22 Моја десница неће поштедети грешнике, и мој мач неће престати над онима који су проливали невину крв на земљи.
23 Огањ изиђе из гнева његовог и прождре темеље земље и грешнике, као слама која се упали. 24 Тешко онима који греше и не држе моје заповести! говори Господ. 25 Нећу их поштедети: идите, децо, од силе, не скрнавите светињу моју. 26 Јер Господ зна све оне који греше против њега, и зато их предаје у смрт и пропаст. 27 Јер сада су пошасти дошле на сву земљу и ви ћете остати у њима, јер вас Бог неће избавити, јер сте му сагрешили. 28 Погледајте ужасну визију и њен изглед са истока: 29 Где ће народи арапских змајева изаћи са много кола, и мноштво њих ће бити ношено као ветар по земљи, да се сви који их чују могу уплашити и дрхтати. 30 Такође ће Кармани бесни у гневу изаћи као дивље свиње у шуми, и са великом моћи ће доћи, и ступити у борбу с њима, и опустошиће део земље Асирске. 31 И тада ће змајеви имати предност, сећајући се своје природе; и ако се окрену, склапајући заверу у великој моћи да их прогоне, 32 Тада ће се ови узнемирити и ућутати својом силом и побећи ће. 33 А из земље Асирске опсадиће их непријатељ, и неке од њих ће погубити, а у њиховој ће војсци бити страх и страх и свађа међу њиховим краљевима. 34 Ево облака од истока и од севера до југа, и они су веома страшни за поглед, пуни гнева и олује. 35 Они ће ударати један о другог, и они ће срушити велико мноштво звезда на земљи, чак и своју звезду; и крв ће бити од мача до стомака, 36 И измет од људи до камиле. 37 И биће велики страх и трепет на земљи, и они који виде гнев уплашиће се, и трепет ће доћи на њих. 38 И тада ће доћи велике олује са југа и са севера, а други део са запада. 39 И подићи ће се јаки ветрови са истока, и отвориће га; и облак који је подигао у гневу, и звезда покренула да изазове страх према источном и западном ветру, биће уништен. 40 Велики и моћни облаци ће се надимати пуни гнева и звезда, да уплаше сву земљу и оне који живе на њој; и излиће преко сваког високог и угледног места страшну звезду, 41 Огањ, и град, и летећи мачеви, и многе воде, да сва поља буду пуна, и све реке, са обиљем великих вода. 42 И срушиће градове и зидине, планине и брда, дрвеће у шумама, и траву на ливадама, и њихов кукуруз. 43 И они ће ићи у Вавилон и уплашити га. 44 Доћи ће к њој и опседаће је, звезда и сав гнев ће излити на њу, тада ће се прах и дим дићи до неба, и сви који су око ње оплакиће је. 45 А они који остану под њом служиће онима који су је уплашили. 46 А ти, Азијо, та си удео у нади Вавилона, и слава си њене личности.
47 Тешко теби, бедниче, јер си се учинио сличним њој; и кћери своје си блудничким украсио, да би угађале и хвале се твојим љубавницима, који су одувек хтели да чине блуд с тобом. 48 Ти си ишао за њом која је омражена у свим њеним делима и изумима; зато вели Бог: 49 Послаћу пошасти на тебе; удовство, сиромаштво, глад, мач и пошаст, да уништиш куће твоје уништењем и смрћу. 50 И слава Твоје Моћи ће се осушити као цвет, устати ће врелина која је послана над тобом. 51 Бићеш ослабљен као сиромашна жена са ранама, и као кажњавана ранама, тако да моћни и љубавници неће моћи да приме ве те. 52 Да ли бих с љубомором тако поступио против тебе, говори Господ, 53 Да ниси увек убијао мог изабраника, уздижући удар својих руку, и говорећи над њиховим мртвима, кад си био пијан, 54 Изложи лепоту свог лица? 55 Награда за твоју блуд ће бити у твојим недрима, зато ћеш добити награду. 56 Као што си учинио са мојим изабраницима, говори Господ, тако ће и Бог учинити с тобом, и предаће те у зло 57 Деца ће твоја умирати од глади, а ти ћеш пасти од мача, твоји ће градови бити срушени, и сви твоји ће изгинути од мача у пољу. 58 Они који су у планинама ће умрети од глади, и јести своје тело и пити своју крв, од велике глади за хлебом и жеђи за водом. 59 Ти ћеш као несрећни проћи кроз море, и опет ћеш добити пошасти. 60 И у пролазу ће навалити на беспослени град, и уништиће неки део твоје земље, и уништиће део твоје славе, и вратиће се у Вавилон који је био уништен. 61 И бићеш бачен од њих као стрњика, и они ће бити за тебе као огањ; 62 И уништиће тебе и твоје градове, твоју земљу и твоје планине; све ће твоје шуме и твоје плодоносно дрвеће изгорети у огњу. 63 Твоју децу ће одвести у ропство, и гле, шта имаш, поквариће то и нарушиће лепоту твога лица. ГЛАВА 16 1 Тешко теби, Вавилоне и Азије! тешко теби, Египту и Сирији! 2 Опашите се платном од врећа и косе, оплакујте своју децу и жалите се; јер ти је пропаст близу. 3 Мач је послан на вас, а ко ће га вратити? 4 Ватра се шаље међу вас, и ко ће је угасити? 5 Пошасти су вам послате, а шта је онај који ће их отерати? 6 Може ли неко отерати гладног лава у шуми? или може ко угасити огањ на стрњици када је почела да гори? 7 Може ли се поново окренути стрела коју је испалио јак стрелац?
8 Моћни Господ шаље пошасти и ко је тај који их може отерати? 9 Из гнева његовог изаћи ће огањ, и ко је тај који ће га угасити? 10 Бацаће муње, а ко се неће бојати? он ће загрмети, а ко се неће уплашити? 11 Господ ће запретити, а ко неће бити потпуно разбијен у прах у његовом присуству? 12 Земља се тресе и темељи њени; море се диже с таласима из дубине, и таласи се узбуркавају, и рибе његове, пред Господом и пред славом силе његове; 13 Јер јака је његова десна рука која савија лук, његове стреле које он гађа оштре су и неће промашити, када почну да се гађају на крај света. 14 Гле, пошасти се шаљу и неће се више вратити док не дођу на земљу. 15 Ватра се распали и неће се угасити док не прождре темељ земље. 16 Као што се стрела моћног стрелца не враћа уназад, тако се пошасти које ће бити послане на земљу више неће вратити. 17 Тешко мени! тешко мени! ко ће ме избавити у те дане? 18 Почетак жалости и велике жалости; почетак глади и велике смрти; почетак ратова, и силе ће стајати у страху; почетак зала! шта да радим кад дођу ова зла? 19 Гле, глад и куга, невоља и мука се шаљу као бич за исправку. 20 Али због свега овога они се неће одвратити од своје зла, нити ће се увек сећати пошасти. 21 Гле, намирнице ће бити тако јефтине на земљи, да ће мислити да су у добром случају, а чак и тада ће на земљи расти зла, мач, глад и велика пометња. 22 Јер многи од оних који живе на земљи ће изгинути од глади; а друге, који избегну глад, мач ће уништити. 23 И мртви ће бити избачени као гној, и неће бити никога да их утеши, јер ће земља бити опустошена, а градови ће бити срушени. 24 Неће остати нико да обрађује земљу и да је сеје 25 Дрвеће ће дати плод, а ко ће га сабрати? 26 Грожђе ће сазрети, а ко ће га газити? јер ће сва места бити опустошена од људи: 27 Тако да ће један човек пожелети да види другог и да чује његов глас. 28 Јер ће од једног града остати десет, и два из поља, који ће се сакрити у густим шумарцима и у расцепима стена. 29 Као што у маслиновом воћњаку на сваком дрвету остају три или четири маслине; 30 Или као када се сабере виноград, остају неки гроздови који марљиво траже кроз виноград: 31 Тако ће у те дане остати тројица или четворица од оних који мачем претражују своје куће. 32 И земља ће бити опустошена, и поља њена остареће, и путеви њени и сви путеви њени ће постати пуни трња, јер нико неће проћи њоме.
33 Дјевице ће туговати, без женика; жене ће туговати, без мужева; њихов кћери ће туговати без помоћника. 34 У ратовима ће њихови женици бити уништени, а њихови мужеви ће нестати од глади. 35 Сада слушајте ове ствари и разумејте их, слуге Господње. 36 Гле, реч Господњу, примите је: не верујте боговима о којима је Господ говорио. 37 Гле, пошасти се приближавају и не попуштају. 38 Као када жена са дететом у деветом месецу роди сина, са два или три сата од рођења, велики болови опколише њену утробу, која боли, када дете изађе, не застоје ни тренутка; 39 Тако и пошасти неће замахнути да дођу на земљу, и свет ће туговати, и туге ће га захватити са свих страна. 40 О народе мој, чуј моју реч: припреми се за своју битку, и у тим залима буди као ходочасници на земљи. 41 Ко продаје, нека буде као онај који бежи, а ко купује, као онај који губи; 42 Ко се бави трговином, као онај који нема користи од тога, и који гради, као онај који неће у њој да живи; 43 Ко сеје, као да не жање, тако и ко сади виноград, као онај који не бере грожђе. 44 Они који се жене, као они који неће имати деце; а они који се не удају као удовци. 45 И зато се узалуд труде они који се труде: 46 Јер ће странци пожњети своје плодове, и опљачкати њихова добра, порушити њихове куће и одвести своју децу у ропство, јер ће у ропству и глади добити децу. 47 А они који пљачкају своју робу, све више украшавају своје градове, своје куће, своје имање и своје личне. 48 Утолико ћу се више љутити на њих због њиховог греха, говори Господ. 49 Као што курва завиди правој поштеној и честитој жени: 50 Тако ће праведност мрзети безакоње, када се улепшава, и оптужиће је пред лицем, када дође да брани онога који марљиво истражује сваки грех на земљи. 51 И зато не будите слични њему, нити његовим делима. 52 Јер још мало, и безакоње ће се уклонити са земље, и праведност ће зацарити међу вама. 53 Нека грешник не каже да није згрешио, јер ће Бог спалити угљевље огњено на његовој глави, што говори пред Господом Богом и славом Његовом: Нисам згрешио. 54 Гле, Господ познаје сва дела људи, њихову машту, њихове мисли и њихова срца: 55 Који је рекао само реч: Нека буде земља; и постаде: Нека буде створено небо; и створено је. 56 Његовом речју створене су звезде, и он зна њихов број.
57 Он истражује бездану и благо њихова; измерио је море и оно што садржи. 58 Он је затворио море усред вода, и својом речју обесио је земљу о водама. 59 Он рашири небеса као свод; на водама га је основао. 60 У пустињи је начинио изворе воде и језерце на врховима гора, да се поплаве излију са високих стена да напајају земљу. 61 Он је створио човека, и ставио своје срце усред тела, и дао му дах, живот и разум. 62 Да и Дух Свемогућег Бога, који је све створио, и истражује све скривене ствари у тајнама земље, 63 Он заиста зна ваше изуме и шта мислите у својим срцима, чак и они који греше, и желе да сакрију свој грех. 64 Зато је Господ тачно испитао сва ваша дела, и све ће вас посрамити. 65 И када се ваши греси изнесу, постидећете се пред људима, а ваши сопствени греси биће ваши тужитељи у тај дан. 66 Шта ћете учинити? или како ћете сакрити своје грехе пред Богом и анђелима његовим? 67 Гле, сам Бог је судија, бојте га се: оставите грехе своје и заборавите своја безакоња, да се више не мешате у њих заувек; тако ће вас Бог извести и избавити од сваке невоље. 68 Јер, гле, горући гнев великог народа распламсава се на вас, и они ће неке од вас узети, и нахраниће вас док сте беспослени идолима. 69 А они који пристану на њих биће извргнути подсмеху и срамоти, и гажени. 70 Јер ће на сваком месту и у следећим градовима бити велики устанак на оне који се боје Господа. 71 Биће као луди људи, не штедећи никога, али и даље пљачкајући и уништавајући оне који се боје Господа. 72 Јер они ће опустошити и узети своја добра и избацити их из својих кућа. 73 Тада ће се знати они који су моји изабрани; и биће окушани као злато у огњу. 74 Чујте, љубљени моји, говори Господ: гле, приближили су се дани невоље, али ја ћу вас избавити од њих. 75 Не плашите се ни сумње; јер Бог је твој водич, 76 А вођа оних који држе моје заповести и заповести, говори Господ Бог: греси ваши нека вас не оптерећују, и безакоња ваша нека се не уздижу. 77 Тешко онима који су везани својим гресима и покривени својим ини ствари као што је поље прекривено жбуњем, а стаза је прекривена трњем, да нико не може да прође! 78 Оставља се неодевен и баца се у ватру да се са њим сагоре.