Трећа књига Пастира Ерме, која се зове Његове сличности СЛИЧНОСТ 1 1 И рече ми: Знате да ви, који сте слуге Господње, живите овде као на ходочашћу; јер је ваш град далеко од овог града. 2 Ако, дакле, знате град у коме ћете живети, зашто овде купујете имања и уређујете себи раскошне ствари, раскошне грађевине и сувишне куће? Јер онај ко себи то набавља у овом граду, не помишља да се врати у свој град. 3 О, безумни, сумњичави и бедни човече, који не разумеш да све ове ствари припадају другим људима и да су под влашћу другога. Јер ти Господар овог града каже: Или поштуј моје законе или изађи из мог града. 4 Шта ћеш, дакле, чинити ти који си потчињен закону у свом граду? Можеш ли због своје имовине, или због било чега од тога што си обезбедио, да порекнеш свој закон? Али ако га порекнеш, а потом се вратиш у свој град, нећеш бити примљен, него ћеш бити одатле искључен. 5 Гледај, дакле, да као човек у другој земљи, не набављаш себи више него што ти је потребно и довољно? И буди спреман, да када те Бог или Господар овог града истера из њега, можеш се супротставити његовом закону и отићи у свој град; где можеш са сваком радошћу живети по свом закону без икакве неправде. 6 Пазите, дакле, ви који служите Богу и имате га у срцима својим; чините дела Божја, памтећи и заповести његове и обећања његова која је обећао; и будите уверени да ће вам их испунити; ако будете држали заповести његове. 7 Уместо, дакле, имовине коју бисте иначе купили, откупљујте оне који су у невољи од њихових потреба, колико свако може; оправдајте удовице, судите сирочади; и трошите своје богатство и свој иметак на таква дела.
8 Јер вас је Бог обогатио зато, да бисте могли да извршите ову врсту службе. Много је боље чинити ово него куповати земљу или куће; јер ће све такве ствари пропасти са овим временом. 9 Али шта год чините у име Господње, то ћете наћи у свом граду и имаћете радост без туге и страха. Зато не пожелите богатство незнабожаца; јер је оно погубно за слуге Божије. 10 Него тргујте својим богатством које поседујете, којим можете достићи вечну радост. 11 Не чини прељубе, нити се дотичи туђе жене, нити је пожели, него пожели оно што је твоје, и бићеш спасен. СЛИЧНОСТ 2 1 Док сам ишао пољем и посматрао брест и винову лозу, и размишљао о њиховим плодовима, указао ми се анђео и рекао ми: О чему тако дуго размишљаш у себи? 2 И рекох му: Господине, мислим на ову лозу и овај брест јер су им плодови лепи. А он ми рече: Ова два дрвета су постављена за узор слугама Божјим. 3 И рекох му: Господине, хтео бих да знам у чему се састоји образац ових дрвећа које помињеш. Слушај, рече он, видиш ли ову лозу и овај брест; Господине, рекох, видим их, 4 „Ова лоза“, рече он, „је плодна, али брест је дрво без плода.“ Па ипак, ова лоза, да није посађена овим брестом и да се њиме не ослања, не би доносила много плода; него, лежећи по земљи, доносила би само лоше плодове, јер се не би ослањала на брест; док, ослањајући се на брест, доноси плод и за себе и за њега. 5 Видите, дакле, како брест не даје мање, него више плода од винове лозе. Како, господине, рекох ја, даје више плода од винове лозе? Зато, рече он, да винова лоза, која се ослања на брест, даје и много и добар плод; док би, ако би лежала на земљи, родила само мало, и то веома лоше. 6 Ова поређење је, дакле, предочено слугама Божјим; и представља богатог и сиромашног човека. Одговорих: Господине, објасни ми ово. Чуј, рече он, богат човек има богатство; међутим, пред Господом је сиромашан; јер је заокупљен својим богатством и мало се моли Господу; и молитве које чини су лење и без снаге.
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
7 Када, дакле, богат човек пружи сиромашнима оно што му је потребно, сиромашан човек се моли Господу за богатог; и Бог дарује богаташу сва добра, јер је сиромашан човек богат молитвом; и његове молбе имају велику моћ код Господа. 8 Тада богати човек служи свим стварима сиромашнима, јер осећа да га Господ чује: и још радовије и без сумње му даје оно што му је потребно и брине се да му ништа не оскудева. 9 И сиромах захваљује Господу за богаташа; јер обојица чине свој посао од Господа. 10 Људи, дакле, не сматрају да брест доноси плод; и не знају нити разумеју да када се његово друштво дода виновој лози, лоза доноси двоструки прираст, и за себе и за брест. 11 Тако и сиромашне који се моле Господу за богате, он чује; и њихово богатство се увећава, јер служе сиромашнима својим богатством. Стога су обојица учесници у добрим делима једни других. 12 Ко год, дакле, ово чини, неће бити остављен од Господа, него ће бити записан у књизи живота. 13 Срећни су они који су богати и осећају да су се обогатили: јер онај ко је тога свестан, моћи ће донекле да послужи другима. СЛИЧНОСТ 3 1 Поново ми показа много дрвећа чије је лишће опало и која су ми се чинила увенулим, јер су сва била слична. И рече ми: „Видиш ли ова дрвећа?“ Рекох: „Господине, видим да изгледају као сува дрвећа.“ 2 Он одговори и рече ми: „Ова дрвећа су слична људима који живе у садашњем свету.“ Ја одговорих: „Господине, зашто су слична сувом дрвећу? Зато што се, рече он, ни праведници ни неправедници не разликују једни од других; него су сви исти у овом садашњем свету.“ 3 Јер је овај свет као зима за праведнике, јер нису познати, већ живе међу грешницима. 4 Као што зими сва дрвећа, изгубивши лишће, изгледају као сува дрвећа; и не може се разазнати која су сува, а која зелена: тако се у овом свету не разликују ни праведници ни зли једни од других; него су сви исти. СЛИЧНОСТ 4 1 Поново ми показа много других стабала, од којих су нека имала лишће, а друга су изгледала сува и увенула. И рече ми: „Видиш ли ова стабла?“ Одговорих: „Господине, видим их; и нека су сува, а друга пуна лишћа.“ 2 Ова дрвећа, каже он, која су зелена, јесу праведници који ће поседовати будући свет. Јер будући свет је лето праведницима, а грешницима је зима. 3 Када, дакле, засија милост Господња, тада ће се они који служе Богу јавити и свима открити. Јер као што се лети плод сваког дрвета показује и објављује, тако ће се и дела праведника објавити и објавити, и они ће се вратити у онај свет весели и радосни. 4 Јер друга врста људи, наиме зли, попут дрвећа које си видео суво, као таква ће се наћи сува и без плода у
оном другом свету; и попут сувог дрвета биће сагорело; и показаће се да су чинили зло све време свог живота; 5 И биће спаљени јер су згрешили и нису се покајали за своје грехе. А такође ће бити спаљени и сви остали народи, јер нису признали Бога, свог Створитеља. 6 Рађај, дакле, добар род, да се лети позна твој род; и чувај се многог посла, да не сагрешиш. Јер који се много баве послом, много греше, јер су заузети својим пословима и не служе Богу. 7 И како може човек који не служи Богу да затражи нешто од Бога и да то добије? Али они који му служе, траже и добијају шта желе. 8 Али, ако човек има само једну ствар коју треба да следи, може служити Бога, јер његов ум није одузет од Бога, већ му служи чистим умом. 9 Ако, дакле, ово чиниш, имаћеш плод у будућем свету; и сви који буду чинили тако, донеће плод. СЛИЧНОСТ 5 1 Док сам постио и седео на једној гори и захваљивао Богу за све што ми је учинио, гле, видех пастира, који је обично разговарао са мном, где седи поред мене и говори ми: Шта те је довело овамо овако рано ујутру? Одговорих: Господине, данас стојим на стајалишту. 2 Он одговори: „Шта је пост?“ Одговорих: „То је пост.“ Он рече: „Шта је то пост?“ Одговорих: „Постим, као што сам навикао.“ „Не знате“, рече он, „шта је постити Богу; нити је ово пост којим постите, а да не користите ништа Богу.“ 3 Господине, рекох, шта те тера да тако говориш? Он одговори: Говорим то, јер ово није прави пост који мислиш да постиш; него ћу ти показати шта је то што је потпуни пост и прихватљив Богу. 4 „Слушај“, рече он, „Господ не жели такав непотребан пост, јер постећи на овај начин, не напредујеш ништа у праведности.“ 5 Али прави пост је овај: Не чини ништа зло у свом животу, него служи Богу чистим умом; и држи се његових заповести и ходи по његовим прописима, и не допусти да икаква зла жеља уђе у ум. 6 Али уздај се у Господа, да ако ово чиниш и бојиш се њега и клониш се сваког злог дела, живећеш Богу. 7 Ако тако будеш чинио, савршићеш велики пост, који је угодан Господу. 8 Послушај поређење које ћу ти предложити у вези са овом ствари. 9 Један човек, имајући њиву и много слугу, засади виноград на једном делу свог имања за своје потомство. 10 И отпутовавши у далеку земљу, изабра једног од својих слугу кога је сматрао највернијим и најодобренијим, и предаде му виноград на бригу, наредивши му да узме винограде. Ако то учини и испуни његову заповест, обећа да ће му дати слободу. Нити му заповеди да учини било шта више; и тако оде у далеку земљу. 11 И пошто је тај слуга преузео ту дужност, учинио је све што му је господар заповедио. И када је оградио виноград и нашао да је пун корова, почео је размишљати у себи говорећи:
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
12 Учинио сам како ми је заповедио господар мој; сада ћу прекопати овај виноград, и када се прекопа, биће лепши; а када се ишчупа коров, донеће више рода и неће га коров угушити. 13 Тако се лати овог посла, ископа га и ишчупа сав коров који је био у њему; и тако виноград постаде веома леп и богат, не загушен коровом. 14 После неког времена господар винограда дође и оде у виноград, и кад виде да је лепо ограђен и прекопан, да је коров ишчупан и да винова лоза буја, веома се обрадова бризи свог слуге. 15 И позвавши сина свог кога је волео, и који је требало да му буде наследник, и пријатеље своје с којима се обично саветовао, исприча им шта је заповедио свом слузи да учини и шта је његов слуга још учинио; и они одмах честитаху том слузи што је примио тако потпуно сведочанство од свог господара. 16 Тада им рече: „Ја сам обећао овом слуги слободу ако поштује заповест коју сам му дао; и он ју је поштује, и поред тога учини добро дело за мој виноград, што ми се веома допало.“ 17 Зато, због овог дела које је учинио, учинићу га својим наследником заједно са сином својим, јер када је видео шта је добро, није то занемарио, него је то учинио. 18 Ову господареву намеру одобрили су и његов син и његови пријатељи, наиме, да његов слуга буде наследник заједно са његовим сином. 19 Недуго затим, господар породице сазва своје пријатеље и посла оном слуги разне врсте хране са своје вечере. 20 Када их прими, узе од њих колико му је било довољно, а остатак подели међу својим саслужитељима. 21 Када су то примили, обрадовали су се и желели су да он нађе још већу милост код свог господара због онога што им је учинио. 22 Кад је његов господар чуо све то, поново се испуни великом радошћу; и позвавши поново своје пријатеље и сина свог, исприча им шта је његов слуга учинио са јелима која им је послао. 23 Они су се стога још више сложили са господарем куће; и он је дужан да тог слугу учини својим наследником заједно са својим сином. 24 Рекох му: Господине, не знам ове поређења, нити их могу разумети, осим ако ми их не објасниш. „Ја ћу“, рече он, „изјаснити ти све што сам ти говорио или показао.“ 25 Држи заповести Господње и бићеш одобрен, и бићеш записан у броју оних који држе заповести Његове. Али ако поред онога што је Господ заповедио, додаш нешто добро, стећи ћеш себи веће достојанство и бићеш у већој милости код Господа него што би иначе био. 26 Ако, дакле, будеш држао заповести Господње и додаш им ове положаје, радоваћеш се; али нарочито ако их будеш држао по мојим заповестима. 27 Рекох му: Господине, све што ми заповедиш, држаћу, јер знам да ћеш бити са мном. Бићу с тобом, који си донео такву одлуку, и бићу са свима који намеравају исто. 28 Овај пост, каже он, уз поштовање заповести Господњих, веома је добар. Тако ћеш га тамо држати.
29 Пре свега, чувај се и чувај се сваког злог дела, и сваке прљаве речи, и сваке штетне жеље; и очисти свој ум од сваке сујете овога света. Ако се будеш држао овога, овај пост ће бити исправан. 30 Дакле, учини овако. Извршивши оно што је горе написано, на дан када постиш не окуси ништа осим хлеба и воде; и израчунавши количину хране коју обично једеш другим данима, одложи трошак који би требало да направиш тог дана и дај га удовицама, сирочади и сиромашнима. 31 И тако ћеш усавршити понижење душе своје; да онај који од тога прими насити душу своју, и да се молитва његова уздигне Господу Богу за тебе. 32 Ако, дакле, тако будеш постио свој, као што ти заповедам, жртва ће твоја бити прихватљива Господу, и пост ће твој бити записан у његовој књизи. 33 Овај положај, тако извршен, добар је и угодан и прихватљив Господу. Ако ово будеш држао са својом децом и са свим својим домом, бићеш срећан. 34 И ко год чује ово и извршава то, биће блажен; и шта год заиште од Господа, добиће. 35 И молио сам га да ми објасни поређење о фарми, и Господу, и винограду, и слуги који је уградио виноград; и о корову који је ишчупан из винограда; и о сину његовом и пријатељима његовим које је повео на савет са собом. Јер разумем да је то било поређење. 36 Рече ми: Веома си смео да питаш; јер не треба ништа да питаш; јер ако је прикладно да ти се покаже, показаће ти се. 37 Одговорих му: Господине, шта год да ми покажеш, а да ми не објасниш, узалуд ћу то видети, ако не разумем шта је то. А ако предложиш било каква поређења, а не објасниш их, узалуд ћу их слушати. 38. Он ми поново одговори говорећи: Ко год је слуга Божји и има Господа у свом срцу, жели разумевање о њему и прима га; и објашњава сваку поређење и разуме речи Господње које захтевају истраживање. 39 Али они који су лењи и спори у молитви, сумњају да ли треба тражити од Господа; иако је Господ тако необично добар, да непрестано даје све онима који га моле. 40 Ти, дакле, који си оснажен тим часним гласником и примио тако моћан дар молитве; пошто ниси лењ, зашто сада не затражиш разум од Господа и не примиш га? 41 Рекох му: „Пошто си овде, потребно је да те замолим и да те питам, јер ми све показујеш и говориш ми када си овде.“ 42 Али ако бих видео или чуо ове ствари док ти не би био присутан, тада бих замолио Господа да ми их покаже. 43 А он одговори: „Рекох малопре да си лукав и смео, јер питаш за значење ових поређења.“ 44 Али пошто још увек истрајаваш, открићу ти ову причу коју желиш, да је обзнаниш свим људима. 45 „Слушајте, дакле“, рече он, „и разумејте.“ „Раније поменута фарма означава целу земљу. Господар фарме је онај који је створио и завршио све ствари и дао им врлину.“ 46 Његов син је Свети Дух: слуга је Син Божији: виноград је народ који он спасава. Колци су гласници које је Господ поставио над њима, да подупиру његов
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
народ. Кукољ који се ишчупава из винограда јесу греси које су слуге Божије починиле. 47 Храна коју му је послао са вечере, то су заповести које је дао свом народу преко свог Сина. Пријатељи које је позвао да се саветују са њим, то су свети анђели које је прво створио. Одсуство домаћина је време које је преостало до његовог доласка. 48 Рекох му: „Господине, све су ове ствари веома изврсне, дивне и добре.“ Али, наставих, да ли бих ја или било који други човек, осим оног који никада није био тако мудар, могао да разумем ове ствари? 49 „Зато ми сада, господине, реци шта питам?“ Он одговори: „Питај ме шта хоћеш.“ „Зашто је, рекох ја, Син Божији у овој причи стављен на место слуге?“ 50 Слушајте, рече он; Син Божји није стављен у положај слуге, већ у велику моћ и ауторитет. Рекох му: „Како, господине? Не разумем.“ 51 Јер, рече, Син је поставио своје посланике над онима које му је Отац предао да чувају свакога од њих; али се сам много трудио и много пострадао да би избрисао њихове преступе. 52 Јер се ниједан виноград не може ископати без много труда и муке. Зато, избрисавши грехе свог народа, показа им стазе живота, дајући им закон који је примио од Оца. 53 „Видиш“, рече он, „да је он Господ свог народа, пошто је примио сву моћ од свог Оца.“ Али зашто је Господ позвао свог Сина на савет о подели наследства и добрим анђелима, чуј сада. 54 Тог Светог Духа, који је створен пре свега, он је сместио у тело у коме је Бог требало да обитава; наиме, у изабрано тело, како му се чинило добрим. Ово тело, дакле, у које је Свети Дух доведен, служило је том Духу, ходало је исправно и чисто у скромности; нити је икада оскрнавило тог Духа. 55 Будући да је, дакле, тело у свако доба послушно Светом Духу и исправно и чисто с њим радило, нити је икада посустајало; то тело, будући уморно, разговарало је додуше ропски, али пошто је снажно одобрено Богу Светим Духом, било је од њега прихваћено. 56 Јер такав храбар поступак угодио је Богу, јер се није оскврнио на земљи, чувајући Светог Духа. Зато је позвао свог Сина и добре анђеле да саветују, како би се овом телу које је служило Светом Духу без мане дало неко место угледно; да не би изгледало као да је изгубило награду своје службе. 57 Јер свако чисто тело примиће своју награду; оно које се нађе без мане, у коме је Свети Дух одређен да обитава. И тако сада имате објашњење и ове приче. 58 Господине, рекох, сада разумем шта мислите, пошто сам чуо ово излагање. Слушајте даље, рече он: одржавајте ово своје тело чистим и непорочним, да Дух који ће обитати у њему може посведочити о томе и да се сматра да је био с вама. 59 Пази такође да ти се не усади у ум да ово тело пропада и да га злоупотребиш за било какву похоту. Јер ако оскврниш своје тело, истовремено ћеш оскврнити и Светог Духа; а ако оскврниш Светог Духа, нећеш живети. 60 И рекох: Шта ако је из незнања ово већ учињено, пре него што је човек чуо ове речи; како може доћи до спасења онај ко је тако оскрнавио своје тело?
61 Он одговори: „Што се тиче претходних дела људи која су починили из незнања, само Бог може да им пружи лек; јер сва моћ припада њему.“ 62 Али сада се чувај; и пошто је Бог свемогућ и милостив, Он ће дати лек за оно што си раније погрешио, ако у будућности не будеш оскврњавао своје тело и дух; 63 Јер су другови заједно, и један се не може оскврнити, али и други ће се оскврнити. Зато их обоје чувај чистима, и живећеш Богу. СЛИЧНОСТ 6 1 Док сам седео код куће и хвалио Бога за све што сам видео; и размишљао о заповестима, да су оне изузетно добре, и велике, и часне, и пријатне; и такве да су могле довести човека до спасења; рекох у себи: Бићу срећан ако будем ходио по овим заповестима, и ко год буде ходио по њима, живеће Богу. 2 Док сам тако говорио у себи, угледах онога кога сам раније виђао где седи поред мене; и он ми рече овако: 3 У чему сумњаш у моје заповести које сам ти дао? Добре су, не сумњај, него се уздај у Господа и ходићеш по њима. Јер ћу ти дати снагу да их испуниш. 4 Ове заповести су корисне онима који ће се покајати за грехе које су раније починили; ако у будућности не наставе у њима. 5 Ко год да се покајете, одбаците од себе злобу садашњег света и обуците се у сву врлину и праведност, и тако ћете моћи да држите ове заповести и од сада више не грешите. 6 Јер ако се од будућег времена чувате греха, одсећи ћете многе од својих пређашњих грехова. Ходите по мојим заповестима и живећете Богу. Ово сам вам говорио. 7 Рекавши то, додаде: „Хајдемо у поље, и показаћу ти пастире оваца.“ Ја одговорих: „Господару, хајдемо.“ 8 И дођосмо на једно поље, и тамо ми показа младог пастира, лепо одевеног, у љубичастој одећи. И он пасе велика стада; и овце његове беху пуне радости, и у великој радости и веселости; и скачући, трчаху тамоамо. 9 И пастир је био веома задовољан својим стадом; и лице тог пастира беше весело, трчећи горе-доле међу својим стадом. 10 Тада ми анђео рече: „Видиш ли овог пастира?“ Одговорих: „Господине, видим га.“ Рече ми: „Ово је гласник радости и задовољства.“ Он зато квари умове слугу Божјих и одвраћа их од истине, одушевљавајући их многим задовољствима, и они пропадају. 11 Јер заборављају заповести живога Бога, и живе у раскоши и узалудним задовољствима, и кваре их зли анђели, неке од њих чак до смрти; а друге до отпадништва. 12 Одговорих: „Не разумем шта мислиш када кажеш на смрт и на отпад.“ Чуј, каже он, „све ове овце које си видео веома радосне, јесу оне које су заувек одступиле од Бога и предале се жељама овога времена.“ 13 За њих, дакле, нема повратка у живот кроз покајање, јер су својим другим гресима додали и ово, да су
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
хулили на име Господње. Такви људи су предодређени за смрт. 14 Али оне овце које си видео како не скачу, него пасу на једном месту, оне су се заиста предале задовољствима и уживањима; али нису рекле ништа зло против Господа. 15 Дакле, само су они отпали од истине и зато још увек имају наду у покајању. Јер таквом отпаду још увек је остала нека нада у обнову; али они који су мртви, потпуно су нестали заувек. 16 Поново смо отишли мало даље; и он ми је показао великог пастира, који је имао као да је био рустичан, обучен у белу козју кожу, са торбом на рамену, а у руци штап пун чворова, и веома тврд, и бич у другој руци; а лице му је било строго и кисело; довољно да уплаши човека; такав је био његов поглед. 17 Он узе од тог младог пастира овце које су живеле у задовољствима, али нису скакале горе-доле; и потера их на једно стрмо, каменито место пуно трња и драља, тако да се нису могле ослободити од њих. 18 Али будући да су се уплели у њих, хранили су се трњем и купином и били су жестоко мучени његовим бичевањем. Јер их је и даље терао и није им давао места ни времена да мирују. 19 Када сам их, дакле, видео тако окрутно бичеване и мучене, било ми је жао за њих; јер су били веома мучени, нити су им пружили одмор. 20 И рекох пастиру који беше са мном: Господине, ко је овај окрутни и неумољиви пастир, који нема сажаљења према овим овцама? Он одговори: Овај пастир је заиста један од светих анђела, али је постављен за кажњавање грешника. 21 Њему се, дакле, предају они који су одступили од Бога и служили страстима и задовољствима овога света. Због тога их он кажњава свакога према његовим заслугама, окрутним и разним врстама мука. 22 Господине, рекох ја, желео бих да знам какве су то патње које свако подноси? Слушајте, рече он; разне патње и муке су оне које људи свакодневно подносе у свом садашњем животу. Јер неки трпе губитке; други сиромаштво; трећи разне болести. Неки су немирни; други трпе повреде од оних који су недостојни; други падају под многа друга искушења и непријатности. 23 Јер многи са неодлучном намером циљају на многе ствари, и то им не користи; и кажу да немају успеха у својим подухватима. 24 Не сећају се шта су погрешили и жале се на Господа. Када, дакле, претрпе сваку врсту муке и непријатности, тада се предају мени на добру поуку и утврђују се у вери Господњој и служе Господу све остале дане својих чистим умом. 25 А када почну да се кају за своје грехе, тада се сећају својих дела која су погрешили и одају част Богу говорећи: Да је он праведан Судија и да су заслужено претрпели све ствари према својим делима. 26 Затим, докле год им је преостало од живота, служе Богу чистим умом; и имају успеха у свим својим подухватима, и примају од Господа све што желе. 27 И тада захваљују Господу што су мени предати; нити трпе више никакву окрутност. 28 Рекох му: Господине, још те молим да ми сада покажеш једну ствар. Шта, рече, питаш? Рекох му: Да
ли су они који одступају од страха Божјег мучени исто време у којем су уживали у својим лажним задовољствима и задовољствима? Он ми одговори: Муче се исто време. 29 И рекох му: Они су, дакле, мало мучени; док они који уживају у својим задовољствима тако да забораве Бога, треба да поднесу седам пута већу казну. 30 Он ми одговори: „Глупав си, нити разумеш дејство ове казне.“ Рекох му: „Господине, кад бих то разумео, не бих желео да ми кажеш.“ 31 „Послушајте“, рече он, „и научите каква је снага и једног и другог, и задовољства и казне. Један сат задовољства завршава се у свом временском оквиру; али један сат казне има дејство тридесет дана. Ко год дакле ужива у свом лажном задовољству један дан, а један дан буде мучен; тај један дан казне једнак је целој години. 32 Дакле, погледајте колико дана неко тежи својим задовољствима, толико година је због тога кажњен. Видите, дакле, како је време светских уживања само кратко; али време бола и мучења много веће. 33 Одговорих; Господине, пошто уопште не разумем ова времена задовољства и бола; Молим те да ми јасније објасниш шта мислиш о њима. Он ми одговори: „Твоја лудост те је још увек прилепила.“ 34 Зар не би требало радије да очистиш свој ум и да служиш Богу? Пази да се, када се твоје време испуни, не нађеш још увек неразумним. Слушај, дакле, како желиш, да би лакше разумео. 35 Онај који се једног дана препусти својим задовољствима и уживањима и чини шта год му душа жели, пун је велике глупости, нити разуме шта ради, али следећег дана заборавља шта је радио претходног дана. 36 Јер се уживање и земаљско задовољство не чувају у сећању, због лудости која је у њима укорењена. Али када човека снађу бол и мука једног дана, он је заправо узнемирен целе године након тога; јер његова казна остаје чврсто у његовом сећању. 37 Зато се тога сећа са тугом целе године; а онда призива у сећање своје узалудне задовољства и уживања, и схвата да је због тога био кажњен. 38 Свако ко се, дакле, предао таквим задовољствима, бива кажњен, јер када су имали живот, учинили су себе подложним смрти. 39 Рекох му: „Господине, која задовољства су штетна?“ Он одговори: „Свакоме је задовољство оно што чини добровољно.“ 40 Јер гневљивац, задовољавајући своју страст, осећа задовољство у њој; и тако прељубник и пијаница; клеветник и лажов; похлепник и преварант; и свако ко чини нешто слично овим, зато што следи своју злу нарав, добија задовољство у томе. 41 Сва ова задовољства и уживања штете слугама Божјим. Због тога су мучени и трпе казну. 42 Постоје и задовољства која људима доносе спасење. Јер многи, када чине добро, налазе задовољство у томе и привлаче их та задовољства. 43 Ово задовољство је корисно слугама Божјим и доноси живот таквим људима; али та штетна
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
задовољства, која су раније поменута, доносе муке и казну. 44 А ко год остане у њима и не покаје се за оно што је учинио, навући ће на себе смрт. СЛИЧНОСТ 7 1 После неколико дана видех исту особу која је раније разговарала са мном, на истом пољу, где сам видео оне пастире. И она ми рече: Шта тражиш? 2 „Господине“, рекох, „дошао сам да те замолим да заповедиш пастиру, који је служитељ казне, да изађе из моје куће, јер ме много мучи.“ 3 А он одговори: „Неопходно је да поднесеш непријатности и муке, јер је тако добри анђео заповедио за тебе, желећи да те искуша.“ 4 Господине, рекох ја; какав сам толики преступ починио да бих био предат овом посланику? Слушај, рече он: Заиста си крив за многе грехове, али не толико да би требало да будеш предат овом посланику. 5 Али твој дом је починио многе грехе и преступе, и зато је тај добри посланик, ожалошћен њиховим делима, наредио да неко време трпиш патњу; да би се покајали за оно што су учинили и опрали се од свих пожуда овога света. 6 Када се, дакле, покају и очисте, тада ће од тебе отићи онај гласник који је постављен над твојом казном. 7 Рекох му: „Господине, ако су се понашали тако да су разгневили тог доброг анђела, шта сам ја урадио?“ Он одговори: „Не могу другачије бити патили, осим ако ти, који си глава породице, не пострадаш.“ 8 Јер шта год да претрпиш, они морају осетити; али док год стојиш чврсто, они не могу искусити никакву узнемиреност. 9 Одговорих; Али, господине, гле, и они се сада кају свим срцем својим. Знам, каже он, да се кају свим срцем својим; али зар зато мислиш да се њихови преступи који се покају одмах бришу? 10 Не, нису тренутно; али онај који се покаје мора понизити своју душу и показати се смирен у свим својим пословима, и поднети многе и разноврсне муке. 11 А када претрпи све што му је било одређено; тада ће можда онај који га је створио и све остало обликовао, бити покренут саосећањем према њему и пружити му неки лек; а посебно ако осети да је његово срце, које се покаје, чисто од сваког злог дела. 12 Али сада је потребно да ти и твој дом будете у жалости; и потребно је да поднесеш много муке, као што је заповедио анђео Господњи који те је поверио мени. 13 Него захвали Господу што те је, знајући шта ће се десити, сматрао достојним онога коме је прорекао да ће те задесити невоља, који је можеш поднети. 14 Рекох му: Господине, буди и ти са мном, и ја ћу лако поднети сваку невољу. Бићу с тобом, рече, и замолићу гласника који је постављен над твојом казном да ублажи своје патње према теби. 15 И штавише, трпећеш невоље само за кратко време; а онда ћеш се опет вратити у своје пређашње стање; само настави у смирењу свог ума.
16 Послушај Господа чистим срцем; ти и дом твој и деца твоја; и ходи по заповестима које сам ти дао; и тада твоје покајање може бити чврсто и чисто. 17 И ако будеш држао ове ствари код куће своје, нестаће те тешке муке. 18 И свака мука ће на исти начин нестати од свих оних који буду живели по овим заповестима. СЛИЧНОСТ 8 1 Поново ми показа низију која је покривала поља и планине, под чијом су сеном дошли сви који су позвани именом Господњим. 2 И код те врбе стајаше анђео Господњи веома изврстан и узвишен; и одсецаше гране са те врбе великом куком; и пружише према људима који беху под сенком те врбе мале штапове, дугачке око једне стопе. 3 И када су их сви ухватили, он је одложио куку, а дрво је остало цело, као што сам га раније видео. На то сам се зачудио и размишљао у себи. 4 Тада ми тај пастир рече: Немој се чудити што то дрво остаје цело, упркос томе што је толико грана одсечено са њега, него остани мало, јер ће ти се сада показати шта значи тај анђео који је дао те штапове људима. 5 Зато је поново затражио њихове штапове, и истим редом којим их је свако примио, био је позван к њему и вратио му је штап; када га је примио, испитао их је. 6 Од неких их је примио суве и труле, као да их је мољац додирнуо; оне је наредио да се одвоје од осталих и поставе посебно. Други су дали своје штапове суве, али не и мољац их је додирнуо: и оне је наредио да се поставе посебно. 7 Други су дали своје штапове полусуве; и они су били одвојени. Други су дали своје штапове полусуве и расцепљене; и они су били одвојени. Други су донели своје штапове полусуве, а полузелене, и они су на сличан начин били одвојени. 8 Други су предали своје штапове два дела зелене, а трећи део суве; и они су такође били одвојени. Други су донели своје штапове два дела суве, а трећи део зелене; и такође су били постављени засебно. 9 Други су предали своје штапове мање суве (јер је било само врло мало, наиме, њихових врхова сувих), али су имали пукотине, и оне су биле постављене на сличан начин саме по себи. У штаповима других било је само мало зеленила, а остало суво; и оне су биле постављене саме по себи. 10 Други су дошли и донели своје штапове зелене као што су их и примили, и највећи део народа је тако донео своје штапове; и гласник се веома обрадовао због тога, и они су такође били одвојени од себе. 11 Други су донели своје штапове не само зелене, већ пуне грана; и они су били одложени, а анђео их је такође прихватио са великом радошћу. Други су донели своје штапове зелене са гранама, а и они су имали плодове на њима. 12 Они који су имали такве штапове, били су веома весели; и сам анђео се веома обрадовао због њих; ни пастир који је стајао са мном није био мање задовољан њима.
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
13 Тада анђео Господњи заповеди да се донесу круне; и донесоше круне од палми; и анђео крунише оне људе у чијим је штаповима нашао младе гране плодовима; и заповеди им да уђу у кулу. 14 И оне посла у кулу, у чијим штаповима нађе гране без плода, и да им печат. Јер имадоше исту одећу, то јест, белу као снег, коју им заповеди да уђу у кулу. И тако учини онима који вратише своје штапове зелене као што их је и примио; даде им белу одећу и тако их отпусти да уђу у кулу. 15 Учиневши то, рече пастиру који је био са мном: „Ја идем својим путем, али ове пошаљи унутар зидина, свакога на место где је заслужио да живи, прво испитај њихове штапове, али их пажљиво испитај да те нико не превари. А ако ти ко побегне, искушаћу га на жртвенику.“ Рекавши то пастиру, он оде. 16 Након што је отишао, пастир ми рече: Хајде да им узмемо штапове и посадимо их; ако можда поново позелене. Рекох му: Господине, како ће ти суви штапови икада поново позеленети? 17 Он ми одговори: „То дрво је врба и увек воли да живи. Ако се, дакле, ове шипке посаде и приме мало влаге, многе од њих ће се саме опоравити.“ 18 Зато ћу покушати и излићу воду на њих, и ако неко од њих може да преживи, радоваћу се с њим; али ако не, бар ћу се на тај начин показати да нисам занемарио свој део. 19 Тада ми заповеди да их позовем; и сви дођоше к њему, сваки у реду у којем је стајао, и дадоше му своје штапове; примивши их, он посади сваког од њих у њихове различите редове. 20 И пошто их је све посадио, залио их је обилном водом, тако да су били покривени водом и нису се појављивали изнад ње. Затим, када их је залио, рекао ми је: „Хајдемо, и после мало времена вратићемо се и посетићемо их.“ 21 Јер онај који је створио ово дрво, желео је да сви они који су примили штапове од њега живе. И надам се да ће се сада, када су ови штапови тако заливени, многи од њих који примају влагу, опоравити. 22 Рекох му: Господине, реци ми шта ово дрво означава? Јер сам веома запањен да након што је толико грана одсечено, оно изгледа још увек цело; нити изгледа да је ишта мање од њега остало, што ме веома запањује. 23 Он одговори: „Слушајте. Ово велико дрво које покрива равнице и планине и сву земљу, јесте закон Божји, објављен по целом свету.“ 24 А овај закон је Син Божји, који се проповеда свим крајевима земље. Људи који стоје у његовој сенци, то су они који су чули његову проповед и поверовали. 25 Велики и поштовани анђео кога си видео био је Михаило, који има моћ над својим народом и управља њиме. Јер је он засадио закон у срца оних који су веровали; и зато посећује оне којима је дао закон, да види да ли су га држали. 26 И испитује свачији штап, а међу њима многе који су ослабљени, јер су ти штапови закон Господњи. Тада открије све оне који нису држали закон, знајући место свакога од њих. 27 Рекох му: Господине, зашто је неке послао у кулу, а друге оставио овде теби? Он одговори: Они који су
преступили закон који су примили од њега остављени су у мојој власти да се покају за своје грехе; али они који су испунили закон и држали га се, под његовом су влашћу. 28 „Али ко су онда?“ рекох ја, „они који су ушли у кулу крунисани?“ Он одговори: „Сви који су се борили са ђаволом и победили га, крунисани су; а то су они који су тешко претрпели да би држали закон.“ 29 Али они који су предали своје штапове зелене, са младим гранама, али без плода, заиста су поднели невољу због истог закона, али нису претрпели смрт; нити су се одрекли свог светог закона. 30 Они који су предали своје штапове зелене као што су их и примили, јесу они који су били скромни и праведни, и живели су веома чистим умом, и држали су заповести Божје. 31 Остало ћеш знати када будем размислио о оним штаповима које сам посадио и залио. 32 После неколико дана вратисмо се, и на истом месту стајаше онај славни анђео, и ја стајах поред њега, тада ми рече: „Опаши се пешкиром и послужи ми.“ 33 И опасах се чистим убрусом, који је био направљен од грубе тканине. А кад ме је видео опасаног и спремног да му послужим, рекао је: Позовите оне људе чији су штапови посађени, свакога по реду како им је дао. 34 И одведе ме у поље, и ја их све позвах, и сви стадоше спремни у својим редовима. Тада им рече: Нека свако узме свој штап и донесе га мени. И прво предадоше своје, чији штапови беху суви и трули. 35 А онима чији су штапови и даље тако стајали, заповеди да се по страни. Тада дођоше они чији су штапови били суви, али не и трули. Неки од њих предадоше своје штапове зелене; други суви и трули, као да их је мољац дотакао. 36 Онима који су их предали зелене, наредио је да се одвоје; али онима чији су штапови били суви и трули, натерао је да стану са првом врстом. Затим су дошли они чији су штапови били полусуви и расцепљени: многи од њих предали су своје штапове зелене и нерасипне. 37 Други су их предали зелене са гранама и плодовима на гранама, попут оних који су крунисани ушли у кулу. Други су их предали суве, али не и труле; а неки су их оставили какве су биле пре, полусуве и расцепљене. 38 Наредио је да сваки од њих стоји одвојено; неки засебно, а други у својим редовима. 39 Тада дођоше они чији су штапови били зелени, али расцепљени. Они предадоше своје штапове сасвим зелене и стадоше у свом реду. И пастир се обрадова због њих, јер се сви променише и ослободише својих расцепа. 40 Тада су предали своје штапове, који су их имали напола зелене, а напола суве. Од њих су неки нађени потпуно зелени, други напола суви; други зелени, са младим изданцима. И сви су они послати, сваки на свој ред. 41 Тада су предали своје штапове, који су их имали пре два дела зелене, а трећи део суве. Многи од њих су предали своје штапове зелене; многи полусуве; остатак сув, али не труо. Тако су ови послати, сваки на своје место.
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
42 Тада су дошли они који су пред својим штаповима имали два дела сува, а трећи део зелен; многи од њих предадоше своје штапове полусуве, други суве и труле; други полусуве и расцепљене; али мало зелених. И сви су они постављени сваки у свој ред. 43 Тада су посегнули у своје штапове, у којима је пре било само мало зеленила, а остатак сув. Њихови штапови су углавном били зелени, са малим гранчицама, са плодовима на њима, а остатак је био сасвим зелен. 44 И пастир, угледавши их, веома се обрадова, јер их је тако нашао; и они такође одоше својим наредбама. 45 Након што је прегледао све њихове штапове, рекао ми је: „Рекао сам ти да ово дрво воли живот: видиш колико се њих покајало и постигло спасење.“ „Господине“, рекох, „видим то.“ 46 Да би знао, каже, да је велика доброта и милост Господња и да је треба поштовати; који је дао дух свој онима који су се нашли достојнима покајања. 47 Одговорих: „Господине, зашто се онда нису сви покајали?“ Он одговори: „Онима чије је умове Господ предвидео да ће бити чисте и да ће му служити свим срцем својим, њима је дао покајање.“ 48 Али онима чију је превару и злобу видео и схватио да се неће истински вратити к њему; њима је ускратио сваки повратак покајању, да не би поново хулили на његов закон злим речима. 49 Рекох му: Сада, господине, откриј ми какво је место сваког од оних који су се одрекли својих штапова и какав је њихов 2 део; да када можда нису сачували свој печат у целини, већ су потрошили печат који су примили, чују и поверују у ово, могу признати своја зла дела и покајати се; 50 И примивши поново њихов печат од вас, нека прославе Бога што се сажалио на њих и послао вас да обновите њихов дух. 51 Слушајте, рече он: они чији су штапови нађени суви и трули, као да их је мољац додирнуо, јесу одметници и издајници цркве. 52 Који су са осталим својим злочинима хулили и на Господа и порицали име његово које је било призвано на њих. Зато су сви ови мртви Богу; и видиш да се нико од њих није покајао, иако су чули моје заповести које си им предао. Од ових људи је, дакле, живот далеко. 53 Ни они који су предали своје штапове суве, али не и труле, нису далеко од њих. Јер су били варалице и унели су зла учења; и изопачили су слуге Божије, а нарочито оне који су сагрешили, не допуштајући им да се врате покајању, него их задржавајући својим лажним учењима. 54 Ови, дакле, имају наду; и видиш да су се многи од њих покајали откако си им изнео моје заповести; и још ће се многи покајати. Али они који се не покају, изгубиће и покајање и живот. 55 Али они који су се покајали, њихово место је почело да буде унутар првих зидина, а неки од њих су чак ушли у кулу. Дакле, видиш, рече он, да у покајању грешника постоји живот; али за оне који се не покају, припремљена је смрт. 56 Чујте сада о онима који су предали своје штапове полусуве и пуне пукотина. Они чији су штапови били
само полусуви, сумњичави су; јер нису ни живи ни мртви. 57 Али они који су предали своје штапове, не само полусуве него и пуне пукотина, су и сумњичави и зли говорници; који омаловажавају оне који су одсутни, и никада немају мира међу собом, и који завиде једни другима. 58 Међутим, и њима се нуди покајање; јер видиш да су се неки од њих покајали. 59 Сада, сви они ове врсте који се брзо покају, имаће место у кули; али они који су били спорији у свом покајању, живеће унутар зидина; али они који се не покају, него наставе у својим злим делима, умреће смрћу. 60 Што се тиче оних који су имали зелене штапове, али ипак расцепљене; они су увек били верни и добри, али су имали извесну завист и свађу међу собом око достојанства и превласти. 61 Сви такви су сујетни и неразумни, јер се међусобно препиру око тога. 62 Ипак, пошто су иначе добри, ако се поправе када чују ове заповести и на мој наговор изненада покају; коначно ће живети у кули, као они који су се истински и достојно покајали. 63 Али ако се ко поново врати својој раздори, биће искључен из куле и изгубиће живот свој. Јер живот оних који држе заповести Господње састоји се у вршењу онога што им је заповеђено, а не у поглаварству или у било ком другом достојанству. 64 Јер стрпљењем и смирењем ума људи ће доћи до живота; али побунама и непоштовањем закона, купиће себи смрт. 65 Они који су у својим штаповима имали пола сувог, а пола зеленог, јесу они који се баве многим пословима света и нису се придружили светима. Због тога је половина њих жива, а половина мртва. 66 Зато су се многи од њих, откако су чули моје заповести, покајали и почели да живе у кули. Али неки од њих су потпуно отпали; за њих више нема места покајању. 67 Јер због својих садашњих интереса, они су хулили и порицали Бога: и због ове злобе су изгубили живот. И многи од њих су још увек у сумњи; ови се још могу вратити; и ако се брзо покају, имаће место у кули; али ако буду спорији, живеће унутар зидина; али ако се не покају, умреће. 68 Што се тиче оних који су имали два дела својих штапова зелена, а трећи сув; они су на много начина порекли Господа. Од њих су се многи покајали и нашли место у кули: а многи су се потпуно одвојили од Бога. Они су потпуно изгубили живот. 69 А неки, будући у несигурном стању, подигли су раздоре: они се још могу вратити ако се изненада покају и не наставе у својим жељама; али ако наставе у свом злом чињењу, умреће. 70 Они који су дали своје штапове два дела сува, а други зелен; то су они који су заиста били верни, али уз то богати и пуни добрих ствари; и стога су желели да буду славни међу незнабошцима који су напољу, и стога су пали у велики понос, и почели су да циљају на високе ствари, и да напуштају истину.
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
71 Нити су се придружили светима, него су живели са незнабошцима; и тај живот им се чинио пријатнијим. Али нису одступили од Бога, него су остали у вери; само нису чинили дела вере. 72 Многи од њих су се зато покајали и почели да живе у кули. Други, пак, живећи међу незнабожачким народом и уздижући се својим таштинама, потпуно су отпали од Бога и следили дела и злобе незнабожаца. Стога се такви људи убрајају међу странце Јеванђеља. 73 Други од њих почеше да сумњају у својим умовима; очајавајући због својих злих дела да ће икада постићи спасење: други, будући тако доведени у сумњу, штавише, изазваше раздоре. 74 За њих, дакле, и за оне који су због својих дела постали сумњичави, још увек постоји нада повратка; али морају се брзо покајати, да би им место било у кули. Али они који се не покају, него и даље настављају у својим задовољствима, близу су смрти. 75 Што се тиче оних који су давали своје штапове зелене, осим врхова, који су само били суви и имали пукотине; они су увек били добри, верни и 2 праведни пред Богом: ипак су мало грешили, због својих празних задовољстава и безначајних мисли које су имали у себи. 76 Зато се многи од њих, када су чули моје речи, одмах покајаше и почеше да живе у кули. Ипак, неки постадоше сумњичави, а други у своје сумњиве умове додадоше раздоре. За њих, дакле, још увек постоји нада повратка, јер су увек били добри; али неће се тешко поколебати. 77 Што се тиче оних, коначно, који су своје штапове дали суве, изузев само врхова, који су једини били зелени: они су они који су заиста веровали у Бога, али су живели у злу; ипак, не одступајући од Бога: увек су радо носили име Господње; и спремно су примали у своје домове слуге Божје. 78 Чувши ово, вратише се и без одлагања се покајаше и живеше у свакој праведности. И неки од њих претрпеше смрт: други лако поднесоше многа искушења, свесни својих злих дела. 79 А када је завршио своја објашњења свих штапова, рекао ми је: Иди и реци свим људима да се покају, да би живели Богу; јер ме је Господ, покретан великом милошћу, послао да проповедам покајање свима. 80 Чак и онима који због својих злих дела не заслужују да постигну спасење. Али Господ ће бити стрпљив и одржати позив који је упутио његов Син. 81 Рекох му: Господине, надам се да ће се сви покајати када чују ово. Јер верујем да ће се свако ко призна своје злочине и прихвати страх Господњи вратити покајању. 82 Рече ми: Ко год се покаје свим срцем својим и очисти се од свих зала која сам раније поменуо, и не дода ништа више својим гресима, примиће од Господа лек за своје раније безакоња, ако не буду сумњали у ове заповести и живеће Богу. 83 Али они који буду настављали да додају своје преступе и даље буду разговарали са жељама садашњег света, осудиће себе на смрт. Али ти ходи по овим заповестима, и ко год буде ходио по њима и правилно их вршио, живеће Богу. 84 И показавши ми све ово, рече: Остало ћу ти показати за неколико дана.
СЛИЧНОСТ 9 1 Након што сам написао Заповести и Поређења Пастира, Анђео Покајања дође к мени и рече ми: Показаћу ти све оне ствари које ти је Дух говорио под ликом Цркве. Јер тај Дух је Син Божји. 2 И пошто си био слаб телом, анђео ти то није објавио, док те Дух није ојачао и увећао снагом, да би и ти могао видети анђела. 3 Јер тада ти је црква веома лепо и славно показала грађење куле; ипак си све видео као да ти је показала девица. 4 Али сада си просветљен анђелом, али ипак истим Духом. Али мораш пажљиво размотрити све ствари; јер зато сам послат у твој дом по том часном гласнику, да када све будеш моћно видео, не би се плашио као пре. 5 И одведе ме на врх планине у Аркадији, и седосмо на њен врх. И показа ми велику равницу, и око ње дванаест планина у различитим облицима. 6 Прва је била црна као чађ. Друга је била глатка, без биља. Трећа је била пуна трња и корова. Четврта је имала полуосушено биље; чији је горњи део био зелен, али следећи корен је био сув; а неке биљке, када је сунце постало јаче, биле су суве. 7 Пета планина беше веома неравна; али ипак имаше зелено биље. Шеста планина беше пуна пукотина, неких мањих, а неких већих; и у тим пукотинама расла је трава, која није бујала, већ је изгледало као да вене. 8 Седма гора имала је дивне пашњаке и била је потпуно плодна; и сваковрсна стока и птице небеске пасле су се на њој; и што су се више њоме хранили, то је трава расла све јаче и боље. 9 Осма планина беше пуна извора, и из тих извора су се напајале све врсте створења Божјих. Девета планина уопште није имала воде, већ је била потпуно лишена ње; и хранила је смртоносне змије, погубне за људе. 10 Десета планина беше пуна високог дрвећа и сасвим сеновита: а у њиховом хладу лежала је стока одмарајући се и преживајући. 11 Једанаеста планина била је пуна најдебљег дрвећа; и то дрвеће је изгледало као да је препуно разних врста воћа; тако да ко год би их видео није могао а да не пожели да једе њихов плод. 12 Дванаеста планина беше сасвим бела, и веома пријатног изгледа, и сама себи је давала најизврснију лепоту. 13 ¶ Усред равнице 1 показа ми огромну белу стену, која се уздизала из равнице, а стена је била виша од оних планина и била је четвртаста; тако да је изгледало као да може да подржи цео свет. 14 Изгледала ми је стара, а ипак је у себи имала нову капију, која је изгледала као да је новоисклесана у њој. Та капија је блистала више од самог сунца; толико да сам се дивио њеној светлости. 15 Око капије стајаше дванаест девојака; од којих четири, које су стајале на угловима капије, учинише ми се најглавнијима, мада су и остале биле вредне; и стајале су на четири дела капије. 16 То је такође допринело милости тих девица, што су стајале у паровима, обучене у ланене хаљине и пристојно опасане, са слободним десним рукама, као да
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
ће подићи неки терет; јер су тако биле украшене и биле су веома веселе и спремне. 17 Када сам ово видео, задивио сам се што видим тако велике и племените ствари. И поново сам се дивио због тих девица, што су биле тако лепе и нежне; и стајале су са таквом чврстином и постојаношћу, као да ће носити цело небо. 18 И док сам тако размишљао у себи, пастир ми рече: Шта мислиш у себи, и узнемирен си, и испуњаваш се бригом? 19 Не размишљај, као да си мудар, о ономе што не разумеш, него се моли Господу да то можеш разумети: оно што ће доћи не можеш разумети, али видиш оно што је пред тобом. 20 Не узнемиравај се, дакле, због онога што не можеш видети, него схвати оно што видиш. 21 Престани да будеш радознао; и показаћу ти све што треба да ти објавим; али прво размисли о ономе што још преостаје. 22 ¶ И кад ми то рече, погледах горе, и гле, видех шест високих и угледних људи како долазе; лица им беху сва слична; и позвали су извесну гомилу људи; и они који дођоше на њихов позив беху такође високи и крупни. 23 И та шесторица им заповедише да саграде кулу над том капијом. И одмах настаде велика бука људи који трчаху тамо-амо око капије, а беху се окупили да саграде кулу. 24 Али оне девојке које су стајале око капије схватише да ће убрзати градњу куле. И пружише руке као да ће од њих нешто примити да ураде. 25 Тада тих шест људи заповедише да изваде камење из једног дубоког места и да га припреме за градњу куле. И би подигнуто десет белих каменова, четвртастих, а не округлих. 26 Тада тих шест људи позваше к себи десет девица и заповедише им да понесу све камење које је требало уградити у градњу, а пошто га понесу кроз капију, предаду га онима који ће градити кулу. 27 Одмах девице почеше све заједно да подижу камење које је претходно извађено из дубине. 28 ¶ А они који су стајали око врата носили су камење тако да су камење које је изгледало најјаче стављали на углове, а остало са стране. 29 И тако су понели све камење, и уневши га кроз капију, предали га градитељима, као што им је било наређено: који су га примили из њихових руку и градили њиме. 30 Али ова грађевина је саграђена на тој великој стени, и изнад капије; и на њима је била подупрта цела кула. Али зидање од десет камења испунило је целу капију, која је почела да се прави за темељ те куле. 31 После тих десет каменова изронило је из дубине још двадесет пет; и они су постављени у зграду исте куле; подигнути од стране тих девица, као што су и остали били раније. 32 После њих подиже се још тридесет пет; и они су на сличан начин уклопљени у исти посао. Затим је донето још четрдесет камења, и све је то додато грађевини те куле.
33 Тако су почела да се појављују четири реда у темељу те куле; и камење је престало да извире из дубине; и они који су градили мало су се одморили. 34 Опет тих шест људи заповедише мноштву да донесе камење са оних дванаест гора за изградњу исте куле. 35 Тако су из свих планина исекли камење разних боја, и донели га и дали га девојкама; које су, када су га примиле, однеле и предале у зграду куле, 36 Када су изграђене, постале су беле и другачије него што су биле пре; јер су све биле сличне и промениле су своје претходне боје. А неке су сами људи дохватили, који су, када су ушли у зграду, наставили да раде онако како су постављене. 37 Нити су постали бели, нити другачији од онога што су били пре, јер их девојке нису унеле кроз капију. Због тога је ово камење било непријатно за градњу. Када су то шест људи схватили, наредили су да се уклони и врати на место одакле је донето. 38 И рекоше онима који донесоше то камење: Не пружајте нам камење за ову грађевину, него га положите поред куле, и ове девице нека га понесу и донесу нам. 39 Јер ако их ове девице не понесу кроз ова врата, не могу променити своје боје; зато се не трудите узалуд. 40 ¶ Тако је градња тог дана била завршена, мада кула није била завршена; јер је требало касније да се сагради, зато је сада дошло и до одлагања. 41 И ових шест људи наредише онима који су градили да оду и да се, такорећи, одморе неко време; али оним девицама нареде да не одлазе од куле; сада ми се чинило да су остављене да је чувају. 42 Када сви одоше, рекох оном пастиру: Господине, зашто није завршена градња куле? Зато што не може, рече он, бити завршена док њен Господар не дође и не одобри градњу; да ако нађе у њој камење које није добро, оно може бити замењено; јер је ова кула саграђена по његовој вољи. 43 Господине, рекох ја, желео бих да знам шта значи изградња ове куле; као што бих желео да будем обавештен и о овој стени и овим вратима. 44 А што се тиче планина, и девица, и камења које излази из дубине, и није тесано, већ је стављено у зграду баш онако како је и изашло; и зашто је десет каменова прво положено у темељ; затим двадесет пет; затим тридесет пет; затим четрдесет? 45 Такође, што се тиче овог камења које је стављено у зграду, па поново извађено и враћено на своје место? Испуни, молим те, жељу моје душе у вези са свим овим стварима и објави ми све. 46 И рече ми: Ако не будеш досадан, знаћеш све и видећеш све остало што ће се догодити у овој кули; и пажљиво ћеш разумети сва ова поређења. 47 И после неколико дана дођосмо на исто место где смо раније седели; и он ми рече: Хајдемо до куле; јер ће њен господар доћи и испитаће је. 48 Тако смо дошли тамо и не нашли никога осим тих девица тамо. И он их је упитао да ли је Господар те куле дошао тамо? А они су одговорили да ће ускоро бити тамо да прегледа зграду. 49 ¶ После врло мало времена видех како долази велико мноштво људи, а међу њима човека тако високог да је висином превазилазио кулу.
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
50 Око њега беху оних шесторо који су раније командовали градњом, и сви остали који су градили ту кулу, и многи други од великог достојанства; и девице које су чувале кулу потрчаше му у сусрет, и пољубише га, и почеше да ходају близу њега. 51 Али он је прегледао зграду са толиком пажњом да је додирнуо сваки камен; и ударио је сваки штапом који је држао у руци: 52 Од којих су неки, тако погођени, поцрнели као чађ; други су били груби; неки су изгледали као да имају пукотине у себи; други су деловали осакаћено: неки ни црни ни бели; неки су изгледали оштро и нису се слагали са осталим камењем, а други су били пуни мрља. 53 То су биле разне врсте камења које нису пронађене као одговарајуће у грађевини; све које је Господ заповедио да се изваде из куле и положе близу ње, а друго камење да се донесе и постави на њихова места. 54 А они који су градили питали су га са које горе жели да донесу камење да га уместо оног што је одложено ставе. Али он им је забранио да доносе камење са гора, него је заповедио да га ваде са једног оближњег поља. 55 Тако су копали по пољу и нашли много сјајног четвртастог камења, а и нешто округлог. Међутим, све што се нашло на том пољу однеше те девице и унесе кроз капију; а оно од њих што је било четвртасто постављено је на места оног што је извучено. 56 Али округли нису стављени у зграду, јер су били тврди, и требало би превише времена да се исеку; већ су постављени око куле, као да ће касније бити исечени у квадрат и стављени у зграду; јер су били веома бели. 57 Када је онај који је био највиши по достојанству и господар целе куле видео ово, позвао је пастира који је био са мном и дао му камење које је одбачено и постављено око куле и рекао му: „Очисти ово камење са сваком пажњом и уклопи га у грађевину куле, да се слаже са осталим; али оно које се не слаже са осталим, баци далеко од куле.“ 58 Када му је то заповедио, он је отишао са свима који су дошли с њим до куле; али оне девице су још увек стајале око куле да је чувају. 59 И рекох том пастиру: „Како се ово камење, пошто је одбачено, може вратити у зграду ове куле?“ Он одговори: „Одсећи ћу највећи део овог камења и додати га згради, и оно ће се слагати са остатком.“ 60 И рекох: „Господине, како ће моћи да попуне исто место, када ће их толико бити одсечено?“ Он одговори: „Они који се буду показали премалима биће стављени у средину зграде, а већи ће бити постављени напоље и чуваће их унутра.“ 61 Када ми је то рекао, додао је: „Хајдемо, па ћемо се после три дана вратити, и ја ћу ово камење, очишћено, ставити у кулу.“ 62 Јер сви ови који су око куле морају бити очишћени, да се не би догодило да господар куће изненада наиђе и нађе оне који су око куле нечистима; и да се толико разбесни да ово камење никада не би требало да буде стављено у грађевину ове куле, и да ће се на мене гледати као да сам занемарио заповести свог господара. 63 Када, дакле, после три дана дођосмо до куле, рече ми: „Хајде да испитамо све ово камење и да видимо
које од њих може да се угради у градњу.“ Одговорих: „Господару, да видимо.“ 64 ¶ И најпре почесмо да разматрамо оне који су били црни; јер су се нашли баш такви какви су били када су извучени из куле: зато је наредио да се уклоне са куле и ставе одвојено. 65 Затим је прегледао оне који су били груби; и наредио је да се многи од њих исеку у круг, и да их девице уклопе у зграду куле; па су их узеле и уклопиле у средину зграде; а он је наредио да се остатак положи са црним, јер су и они постали црни. 66 Затим је размотрио оне које су биле пуне пукотина, и многе од њих је наредио да се скину, и тако да их исте девице додају остатку грађевине. 67 Ови су постављени напоље јер су пронађени цели; али остаци због мноштва њихових пукотина нису могли бити поправљени, па су стога одбачени са градње куле. 68 Затим је погледао оне који су били осакаћени; многи од њих су имали пукотине и били су црни; други су били велике пукотине; наредио је да се ови ставе са онима који су одбачени. 69 А остало, пошто је очишћено и преуређено, заповеди да се стави у зграду. Њих, дакле, те девице узеше и сместише у средину зграде, јер беху слабе. 70 После тога прегледао је оне који су били полубели, а полуцрни; и многи од њих су сада били црни; и њих је наредио да се положе међу оне који су одбачени. 71 Остале су пронађене сасвим беле; њих су узеле девице и сместиле у исту кулу: а ове су стављене споља, јер су нађене целе; да би могле да задрже оне које су биле постављене у средини, јер ништа није било одсечено од њих. 72 Затим је погледао оне које су биле тврде и оштре; али мало њих је искоришћено, јер се нису могле сећи, јер су се показале веома тврдим: али остале су обликовале и поставиле девице у средину зграде, јер су биле слабије. 73 Затим је погледао оне које су имале пеге; од њих се неколико нађе црних, и ове однесе својима. Остале су биле беле и целе; и девице су их уградиле у зграду и поставиле споља, због њихове чврстоће. 74 ¶ После тога дође да погледа оно камење које је било бело и округло; и рече ми: Шта ћемо са овим камењем? Одговорих: Господине, не знам. 75 Он одговори: „Зар онда ништа не можеш да смислиш за ово?“ Одговорих: „Господине, не разумем ову вештину; нити сам каменорезац, нити могу било шта да кажем.“ 76 А он рече: „Зар не видиш да су веома округли? Да бих их учинио четвртастим, морам много тога одсећи од њих; међутим, потребно је да нешто од њих уђе у градњу куле.“ 77 Одговорих: Ако је потребно, зашто се збуњујеш, а не изабереш, ако уопште имаш избор међу њима, и уклопиш их у зграду. 78 Након тога је изабрао највеће и најсветлије и обликовао их у квадрат; када је то урадио, девице су их узеле и поставиле испред зграде. 79 А остатак који је преостао однесен је назад у исто поље са ког је узет; међутим, није одбачен; јер, рече он, још увек нема мало недостатка овој кули, која ће бити
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
изграђена; и можда ће Господ дати да се ово камење угради у ову зграду, јер је изузетно бело. 80 Тада су позвали дванаест веома достојанствених жена, обучених у црну одећу, опасаних, са слободним раменима и распуштеном косом. Чинило ми се да су то сеоске жене. 81 И пастир им заповеди да покупе оно камење које је избачено из зграде и да га однесу назад у планине одакле је узето. 82 И они их све радосно подигоше и однесоше назад на њихова места одакле су били одведени. 83 Када око куле није остао ни камен, рекао ми је: „Хајде да обиђемо ову кулу и видимо да ли јој шта недостаје.“ 84 Почесмо дакле да је обилазимо; и када је видео да је лепо саграђена, почео је да се веома радује; јер је била тако лепо урађена, да је свако ко ју је видео морао бити заљубљен у грађевину: 85 Јер је изгледало као да је све само један камен, нити се игде видео спој; већ је изгледало као да је све исклесано из једне стене. 86 ¶ И када пажљиво размислих каква је то кула, бих веома задовољан; и он ми рече: Донеси овамо мало креча и малих шкољки, да могу да попуним празнине оног камења које је извађено из грађевине и поново стављено; јер све ствари око куле морају бити поравнате. 87 И учиних како ми је заповедио, а он ми рече: Буди спреман да ми помогнеш, и ово ће дело брзо бити завршено. 88 Зато је попунио просторе између тог камења и наредио да се очисти место око куле. 89 Тада те девице узеше метле и очистише цело место унаоколо, однесеше сав отпад и посипаху водом; пошто то учинише, место постаде дивно, а кула лепа. 90 Тада ми рече: „Све је сада чисто; ако Господ дође да заврши кулу, неће наћи ништа због чега би нам се могао жалити.“ 91 Кад је то рекао, хтео је да оде. Али ја сам ухватио његову торбу и почео да га молим Господа ради да ми објасни све што ми је показао. 92 Рече ми: „Имам тренутно један мали посао, али ћу ти одмах све објаснити. Остани овде док не дођем.“ 93 Рекох му: „Господине, шта ћу ја овде сам да радим?“ Он одговори: „Ниси сам, пошто су све ове девице с тобом.“ 94 Рекох: „Господине, предај ме им.“ Тада их позва и рече им: „Препоручујем вам овог човека док не дођем.“ 95 Тако сам остао са тим девицама: сада су биле веселе и љубазне према мени; посебно оне четири, које су изгледале као најглавније међу њима. 96 ¶ Тада ми те девојке рекоше: „Пастир се данас неће вратити овамо.“ Рекох им: „Шта ћу онда учинити?“ Оне одговорише: „Чекај га до вечери, можда ће доћи и разговарати с тобом; ако ли не, остани с нама док не дође.“ 97 Рекох им: Чекаћу га до вечери; али ако не дође до тада, отићи ћу кући и вратити се овамо следећег јутра. 98 Одговорили су ми: „Предат си нам, не можеш отићи од нас.“ Рекох: „Где ћу остати?“
99 Они одговорише: „Спаваћеш с нама као брат, а не као муж, јер си нам брат и спремни смо од сада да живимо с тобом, јер си нам веома драг.“ 100 Међутим, стидео сам се да наставим са њима. Али она која је изгледала као најглавнија међу њима, загрли ме и поче ме љубити. А остали, када видеше да ме је пољубила, почеше ме такође љубити као брата; и водили су ме по кули и играли се са мном. 101 Неки од њих су такође певали псалме, други су с њима чинили рефрен. Али ја сам шетао по кули с њима, радујући се у тишини и чинећи се себи као да сам поново подмладио. 102 Када је пало вече, хтео сам одмах да пођем кући, али ме задржаше и нису ми дозволили да одем. Зато сам те ноћи остао с њима близу исте куле. 103 Тако су раширили своје ланене хаљине по земљи; и мене су поставили у средину, и нису ништа друго урадили, само су се молили. 104 И ја сам се молио с њима непрестано, ни мање од њих. Који су, када су ме видели како се тако молим, веома се обрадовали; и ја сам остао тамо с њима до следећег дана. 105 А кад се поклонисмо Богу, дође пастир и рече им: „Нисте учинили ништа лоше овом човеку.“ Они одговорише: „Питајте њега.“ Рекох му: „Господине, много сам задовољан што сам остао са њима.“ 106 А он ми рече: „Како вечераш?“ Одговорих: „Господине, целу ноћ сам се гозбио речима Господњим.“ „Добро су те примили“, рече он; „Рекох: Господине, веома добро.“ 107 Он одговори: „Хоћеш ли сада сазнати шта си желео?“ Одговорих: „Господине, хоћу; и прво те молим да ми покажеш све редом којим сам питао.“ 108 Он одговори: „Учинићу све како желиш, нити ћу шта крити од тебе.“ 109 „Пре свега, Господине“, рекох, „реци ми шта означавају ова стена и ова врата?“ „Слушајте“, рече он, „ова стена и ова врата су Син Божији.“ Одговорих: „Господине, како је то могуће, пошто је стена стара, а врата нова.“ 110 „Чуј“, рече он, „безумни човече!“ и разумеј. „Син Божји је заиста древнији од било ког створења; толико да је био у савету са својим Оцем при стварању свих ствари.“ 111 Али врата су стога нова, јер се он појавио у последњим данима у пуноћи времена; да они који постигну спасење, могу кроз њих ући у царство Божије. 112 Видео си, рече он, оно камење које је унето кроз капију, како је постављено у згради куле; али оно које није унето кроз капију, послато је на своја места? 113 Одговорих: Господине, видео сам. Тако“, рече он, „нико неће ући у царство Божије, осим онај који на себе узме име Сина Божијег“. 114 Јер ако бисте ушли у било који град, и тај град би био окружен зидом и имао само једна врата, зар не бисте могли ући у тај град осим кроз та врата? 115 Одговорих: „Господине, како бих могао другачије? Као што, дакле“, рече он, „нема другог начина да се уђе у тај град осим кроз његова врата, тако нико не може ући у царство Божије осим само кроз име његовог Сина, који му је најмилији.“
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
116 И рече ми: „Јеси ли видео мноштво оних који су градили ту кулу?“ „Господине“, рекох, „видео сам је.“ Он одговори: „Сви су то анђели, достојни свог достојанства.“ 117 Онима је Господ окружен као зидом: али врата су Син Божји, који је једини пут доласка к Богу. Јер нико неће доћи к Богу осим кроз Сина његовог. 118 Видео си такође, рече он, шест људи, и међу њима оног часног великаша, који је ходао око куле и одбацивао камење из куле? 119 Господине, рекох, видео сам их. Он одговори, тај високи човек је Син Божји, а тих шест су његови анђели најистакнутијег достојанства, који стоје око њега с десне и леве стране. 120 Од ових изврсних анђела нико не долази к Богу без њега. Додао је: Ко год, дакле, не узме на себе његово име, неће ући у царство Божије. 121 ¶ Тада рекох: Шта је ова кула? Ово је црква, рече он. А шта су, господине, ове девице? Он ми рече: То су свети духови, јер нико не може ући у царство Божије ако га они не обуку у своју одећу. 122 Јер ти неће ништа користити ако узмеш име Сина Божјег, осим ако не примиш и њихову одећу од њих. Јер ове девице су силе Сина Божјег. Тако ће човек узалуд носити његово име, осим ако не буде обдарен и његовим моћима. 123 И рече ми: „Јеси ли видео оно камење које је одбачено? Носило је име, али није обукло своју одећу.“ Рекох: „Господине, каква је њихова одећа?“ „Њихова имена“, рече он, „су њихова одећа.“ 124 Зато свако ко носи име Сина Божјег, треба да носи и њихова имена; јер и сам Син Божји носи њихова имена. 125 Што се тиче оног камења, настави он, које је, будући да је предато њиховим рукама, видео си како остаје у згради, било је обучено у њихову моћ; због чега видиш да је цела кула исте боје као и стена, и направљена као да је од једног камена. 126 Тако и они који су веровали у Бога кроз Сина његовог, обукли су се у дух његов. Гле, биће један дух, и једно тело, и једна боја њихове одеће; и сви ће то постићи који ће носити имена ових девица. 127 И рекох: Господине, зашто је онда одбачено то камење које је одбачено, када је и оно пронето кроз капију и достављено рукама ових девица у зграду ове куле? 128 „Пошто се трудиш да све испиташ“, рече он, „послушај и о камењу које је одбачено. Све је то камење примило име Сина Божјег, а са тим и моћ ових девица.“ 129 Примивши, дакле, ове духове, усавршили су се и приписали броју слугу Божјих; и почели су бити једно тело и имати једну одећу, јер су били обучени истом праведношћу, коју су подједнако испољавали. 130 Али после тога су држане за оне жене које си видео обучене у црну одећу, са слободним раменима и распуштеном косом; усмериле су своје жеље на њих, искушаване њиховом лепотом; и обучене у њихову моћ, и одбацише одећу девица: 131 Зато су одбачени из дома Божјег и предати тим женама. Али они који се нису покварили својом
лепотом, остали су у дому Божјем. То, рекао је, јесте значење оног камења које је одбачено. 132 И рекох: Господару, шта ако се који од ових људи покаје и одбаци жељу за тим женама, и обрати се, и врати се овим девицама, и поново обуче своју врлину, зар неће ући у дом Божији? 133 Ући ће, рече он, ако оставе сва дела тих жена и врате се у силу ових девица и ходају по њиховим делима. 134 И због тога постоји заустављање у градњи, да ако се покају, могу бити додати грађевини ове куле; али ако се не покају, да се други могу изградити на њиховим местима, и тако могу бити потпуно одбачени. 135 За све ово захвалио сам Господу, што је, будући милосрдан према свима онима на које се позива име његово, послао нам анђела покајања да председава над нама који смо згрешили против њега; и што је освежио наше духове који су били скоро изнемогли и који нису имали наде у спасење, али су сада освежени за обнову живота. 136 Тада рекох: „Покажи ми сада, господине, зашто ова кула није саграђена на земљи, него на стени, и на вратима?“ Он одговори: „Безумни сте и неразумни, зато то питате.“ 137 А ја рекох: Господине, морам те питати све, јер не разумем ништа. Јер су сви твоји одговори велики и изврсни; и човек их тешко може разумети. 138 Чујте, рече он: Име Сина Божјег је велико и безгранично, и цео свет је њиме подржан. Ако, дакле, рекох ја, свако створење Божје подржава његов Син, зашто не би подржао и оне које је позвао, и који носе његово име, и ходе по његовим заповестима? 139 Зар не видиш, рече он, да он подржава оне који свим срцем носе његово име? Он је, дакле, њихов темељ и радосно подржава оне који не поричу његово име, већ га радо носе. 140 И рекох: Господине, реци ми имена ових девица и оних жена које су биле обучене у црну хаљину. 141 Чујте, рече он, имена оних девица које су моћније, и станите на углове капије. Ово су њихова имена: 142 Прва се зове Вера; друга Уздржаност; трећа Моћ; четврта Стрпљење; остало што стоји испод њих су Једноставност, Невиност, Чедност, Веселост, Истина, Разум, Слог, Љубав. 143 Свако, дакле, ко носи ова имена и имена Сина Божијег, ући ће у царство Божије. 144 Чујте сада, рече он, имена оних жена, које су биле обучене у црну одећу. Од њих, четири су главне: прва је Перфидност; друга, Неуздржаност; трећа, Неверство; четврта, Уживање. 145 А остало што следи назива се овако: Туга, Злоба, Похота, Гнев, Лаж, Глупост, Гордост и Мржња. Слуга Божији, који носи ове духове, видеће заиста царство Божије, али неће ући у њега. 146 Али, господине, шта је то камење које је извађено из дубине и уграђено у зграду? Десет, рече он, који су постављени у темељ, представљају прво доба; следећих двадесет пет, друго, праведних људи. 147 Следећих тридесет пет су пророци и служитељи Господњи. А четрдесет су апостоли и учитељи проповеди Сина Божјег.
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
148 И рекох: Господине, зашто су девице ставиле чак и то камење у зграду након што је унето кроз капију? А он рече: Зато што су ове прво носиле те духове, и нису одступиле ни један од једног, ни људи од духова, ни духови од људи: 149 Али духови су били повезани са тим људима чак и до дана њихове смрти; који, да нису имали те духове са собом, не би могли бити корисни за изградњу ове куле. 150 И рекох: „Господине, покажи ми ово даље.“ Он одговори: „Шта питаш? Зашто је ово камење изашло из дубине и стављено у зграду ове куле, будући да је давно носило те свете духове.“ 151 Било је неопходно, рекао је, да се попну водом, да би могли да се одморе. Јер не би могли другачије ући у царство Божје, осим ако не би одложили смртност свог претходног живота. 152 Они, дакле, будући да су мртви, ипак беху запечаћени печатом Сина Божјег, и тако уђоше у царство Божје. 153 Јер пре него што човек прими име Сина Божјег, он је одређен за смрт; али када прими тај печат, он је ослобођен смрти и додељен животу. 154 Тај печат је вода крштења, у коју људи силазе под обавезом смрти, али излазе одређени за живот. 155 Зато је и њима проповедан овај печат, и они су га употребили да би могли ући у царство Божије. 156 И рекох: Зашто је онда, господине, и ових четрдесет каменова изронило с њима из дубине, пошто су већ примили тај печат? 157 Он одговори: Зато што су ови апостоли и учитељи, који су проповедали име Сина Божјег, умрли након што су примили његову веру и силу, проповедали онима који су раније били мртви; и дали су им овај печат. 158 И они сиђоше с њима у воду, и поново изронише. Али ови сиђоше живи, и поново изронише живи; док они који су пре били мртви, сиђоше мртви, али поново изронише живи; 159 Кроз њих су, дакле, примили живот и познали Сина Божјег: због чега су се попели са њима и били достојни да уђу у грађевину куле; и нису били посечени, већ су стављени цели; јер су умрли у праведности и у великој чистоти; само им је овај печат недостајао. 160 Тако имате објашњење ових ствари. 161 ¶ Одговорих: Господине, реците ми сада шта се тиче тих планина, зашто су тако различите; неке једног облика, а неке другог. 162 Чуј, рече он; ових дванаест гора које видиш, то су дванаест народа, који чине цео свет. Зато им Сина Божјег проповедају они које им је послао. 163 Али зашто, рекох ја, су они различити, и сваки од њих је у једној фигури? Он одговори: Слушајте. Оних дванаест народа који поседују цео свет, то су дванаест људи. 164 И као што си видео ове планине различитим, такве су и оне. Зато ћу ти открити значење и дејства сваке планине. 165 Али прво, господине, рекох, покажите ми ово; Видећи да су ове планине тако различите, како су се сложиле у изградњи ове куле; и доведене до једне боје;
и нису ништа мање светле од оних које су изашле из дубине? 166 Јер, одговори он, сви народи под небом чули су и поверовали у једно име Сина Божјег, којим се зову. 167 Стога, примивши његов печат, сви су постали учесници истог 1 разумевања и 2 знања; и њихова вера и милосрђе су биле исте; и носили су духове ових девица заједно са његовим именом. 168 И стога је зграда ове куле изгледала исте боје и сијала је попут сјаја сунца. 169 Али након што су се тако сложили у једном уму, почело је да буде једно тело од свих њих; међутим, неки од њих оскврнише себе и беху одбачени од врсте праведника, и поново се вратише у своје пређашње стање, и постадоше још гори него што су били пре. 170 ¶ Како су, рекох ја, били гори они који су познавали Господа? Он одговори: Ако онај који не познаје Господа живи безбожно, стиже га казна за његово безбожје. 171 Али онај који је познао Господа, треба да се потпуно уздржава од сваке злобе, и све више и више да буде слуга праведности. 172 И зар ти се онда не чини да више греши онај који треба да следи доброту, ако више воли део греха; него онај који вређа не познајући Божју силу? 173 Зато су ови заиста одређени за смрт; али они који су познали Господа и видели његова чудесна дела, ако буду живели злобно, биће двоструко кажњени и умреће заувек. 174 Као што си, дакле, видео да је камење, након што је избачено из куле, која је била одбачена, предато злим и окрутним духовима; и видео си кулу тако очишћену, као да је сва направљена од једног камена: 175 Тако ће црква Божја, када буде очишћена (зли и варалице, злонамерни и сумњичави, и сви који су се у њој зло понашали и чинили разне врсте греха, бити избачени) постати једно тело, и биће једно разумевање, једно мишљење, једна вера и иста љубав. 176 И тада ће се Син Божји радовати међу њима и примиће свој народ чистом вољом. 177 И рекох: Господине, све су то велике и часне ствари; али сада ми покажи дејство и снагу сваке планине: да свака душа која се узда у Господа, када чује ове ствари, може поштовати његово велико, и дивно, и свето име. 178 Чујте, рече он, разноликост ових планина, то јест, дванаест народа. 179 ¶ Они који су поверовали у прву гору, која је црна, јесу они који су се одметнули од вере; и говорили злобне ствари против Господа; и издали слуге Божије. 180 Ови су осуђени на смрт, за њих нема покајања: и зато су црни, јер је њихова врста зла. 181 Са друге планине, која је била глатка, су лицемери, који су поверовали, и учитељи неваљалости: и они су следећи претходнима, који немају у себи плод праведности. 182 Јер као што је њихова планина неплодна и без плода, тако и такви људи имају име хришћана, али су празни од вере; нити у њима има икаквог плода истине. 183 Ипак, остаје им простора за покајање, ако га изненада потраже; али ако оклевају, и они ће бити учесници смрти са претходном врстом.
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
184 Рекох: Господине, зашто је остављен простор за покајање онима, а не овима горе наведеним, када су им греси готово исти? 185 Стога, рече им, постоји повратак у живот кроз покајање, јер нису хулили на свог Господа, нити издали слуге Божије, него су жељом за добитком преварили људе, водећи их према жељама грешника; зато ће због тога патити. 186 Ипак, још увек им је остало места за покајање, јер нису рекли ништа зло против Господа. 187 ¶ Они који су са треће горе која је имала трње и купину, јесу они који су веровали, али једни од њих беху богати, други заузети многим пословима: купина је њихово богатство: трње, ти послови којима су се бавили. 188 А они који су запетљани у многим пословима и разним пословима, не придружују се слугама Божјим, већ лутају, одвучени оним пословима којима су загушени. 189 И тако се богати тешко предају разговору са слугама Божијим, бојећи се да се од њих нешто не тражи. Зато ће тешко ући у царство Божије. 190 Јер као што људи једва ходе боси по трњу, тако ће и ови људи једва ући у царство Божије. 191 Ипак, свима њима је упућен повратак ка покајању; ако се брзо врате њему; да, пошто су у својим претходним данима занемаривали рад, у времену које долази могу учинити нешто добро. 192 Ако се, дакле, покајавши се, буду чинили дела праведности, живеће; али ако наставе у својим злим путевима, биће предати оним женама које ће им одузети живот. 193 ¶ Што се тиче четврте планине, која је имала много биља, чији је горњи део зелен, али корење суво, а неке од њих, додирнуте сунчевом врућином, увенуше; 194 Означава сумњичаве, који су поверовали, и неке друге који носе Господа на својим језицима, али га немају у свом срцу: зато је њихова трава сува и без корена; јер живе само у речима, а њихова дела су мртва. 195 Ови, дакле, нису ни мртви ни живи, и уз то су сумњиви. Јер сумњиви нису ни зелени ни суви; то јест, ни мртви ни живи. 196 Јер као што се биље суши на поглед на сунце; тако се сумњичави чим чују за прогон и плаше се непријатности, враћају својим идолима и поново им служе, и стиде се да носе име свог Господа. 197 Овакви људи, дакле, нису ни мртви ни живи; ипак, и они могу живети, ако се одмах покају; али ако не, биће предати тим женама, које ће им одузети живот. 198 ¶ Што се тиче пете планине која је стрма, а ипак има зелену траву: од ових су они који су веровали, и заиста су верни, али верују са тешкоћом; и дрски су и уображени; за које се мисли да све знају, а заправо не знају ништа. 199 Због тога, због овог поверења, знање им је одузето; и у њих се увлачи непромишљена претпоставка. 200 Али се понашају високо и као разборити људи; и иако су будале, ипак би изгледале као учитељи. 201 Због ове лудости многи од њих, док се хвале, постају сујетни и празни. Јер смелост и сујетно самопоуздање су веома зао дух.
202 Стога су многи од њих одбачени; али други, признавши своју грешку, покајали су се и покорили се онима који знају. 203 А свима осталима ове врсте дозвољено је покајање; будући да нису били толико зли колико глупи, колико неразумни. 204 Ако се ови, дакле, покају, живеће Богу; ако ли не, живеће са тим женама које ће над њима вршити своју злобу. 205 ¶ Јер што се тиче шесте горе која има веће и мање пукотине, то су они који су веровали; а они у којима су биле мање пукотине, то су они који су имали међусобне расправе; и због својих свађа чаме у вери; 206 Ипак, многи од њих су се покајали, а покајаће се и остали када чују моје заповести; јер су њихове расправе само мале и лако ће се вратити покајању. 207 Али они који имају веће пукотине, биће као тврдо камење, сећајући се замерки и увреда, и пуни гнева међу собом. Зато су бачени са куле и одбијају да буду уграђени у њену грађевину; јер ће такви људи тешко преживети. 208 Наш Бог и Господ, који влада над свим стварима и има моћ над свим својим створењима, неће се сећати наших преступа, већ га лако смирују они који признају своје грехе: али човек, будући тром, смртан, немоћан и пун грехова, истрајава у свом гневу против човека; као да је у његовој моћи да га спасе или уништи. 209 Али ја, као анђео који је постављен над вашим покајањем, опомињем вас да ко год међу вама има такву намеру, треба да је остави по страни и врати се покајању; и Господ ће исцелити ваше претходне грехе, ако се очистите од овог злог духа; али ако то не учините, бићете му предати на смрт. 210 ¶ Што се тиче седме планине на којој је трава била зелена и бујна, и сва планина верна; и сваковрсна стока се хранила травом њеном, и што се више трава јела, то је више бујала: 211 Они су такви који су веровали, и увек су били добри и праведни; и без икаквих разлика међу собом, али су се ипак радовали слугама Божјим, обукавши се у дух ових девица; и увек су били спремни да покажу милост свим људима, спремно дајући свима њихов труд без прекора и без размишљања. 212 Зато Господ, видећи њихову простоту и невиност, умножи их у делима руку њихових и даде им благодат у свим делима њиховим. 213 Али ја, који сам анђео постављен над вашим покајањем, подстичем вас да сви који су такви остану у истој намери, да се ваше семе не искорени заувек. 214 Јер вас је Господ искушао и уписао вас међу наше; и све ваше потомство ће пребивати са Сином Божјим; јер сте сви од његовог духа. 215 ¶ Што се тиче осме горе на којој је било много извора, којима су се напајале све врсте свих створења Божјих; то су они који су веровали апостолима које је Господ послао по целом свету да проповедају; 216 А неки од њих, будући учитељи, проповедали су и учили чисто и искрено, и нису се нимало поддали било каквим злим жељама, већ су стално ходили у праведности и истини. 217 Ови, дакле, воде своје разговоре међу анђелима.
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
218 ¶ Опет; што се тиче девете планине која је пустиња и пуна змија; то су они који су веровали, али су имали много мрља: 219 То су такви служитељи који погрешно обављају своју службу; отимајући имовину удовица и сирочади; и служе себи, а не другима, од онога што су примили. 220 Ови, ако наставе у овој похлепи, предали су себе смрти, и неће имати никакве наде у живот за њих. Али ако се обрате и буду искрено обављали своју службу, моћи ће да живе. 221 Што се тиче оних који су пронађени груби, то су они који су порекли име Господње и нису се вратили Господу, већ су постали дивљи и дивљи; не обраћајући се слугама Божјим; већ су, будући одвојени од њих, због мало непажње изгубили животе. 222 Јер као што лоза која је напуштена у живој огради и никада није обрађена, пропада и гуши се коровом, и временом постаје дивља и престаје да буде корисна свом господару; тако су и овакви људи, очајавајући над собом и киселећи се, почели да буду некорисни свом Господу. 223 Међутим, њима је, на крају крајева, дозвољено покајање, ако се не утврди да су се у срцу одрекли Христа; али ако се утврди да га се било ко од њих одрекао у срцу, не могу рећи да ли такав може достићи живот. 224 Кажем, дакле, ако је неко порекао, требало би да се у ове дане врати покајању; јер не може бити да било ко ко сада пориче Господа, касније може достићи спасење: ипак, покајање се предлаже онима који су раније порицали. 225 Али онај који се покаје, мора пожурити са покајањем пре него што се изградња ове куле заврши: иначе ће га те жене предати смрти. 226 Али они који су осакаћени су варалице; а они који се мешају једни с другима, то су змије које си видео помешане на тој планини. 227 Јер као што је отров змија смртоносан за људе, тако и речи таквих људи заражавају и уништавају људе. Стога су они осакаћени у својој вери због таквог живота који воде. 228 Међутим, неки од њих, покајавши се, спасени су, а тако ће и други исте врсте бити спасени, ако се покају; али ако не, умреће од оних жена чију моћ и силу поседују. 229 ¶ Што се тиче десете горе, на којој су била дрвећа која су покривала стоку, то су они који су поверовали, а неки од њих су били епископи, то јест управници цркава. 230 Други, су такво камење које није претварало, већ је весело угостило слуге Божје. 231 Дакле, они који су постављени над нижим службама; и штитили су сиромашне и удовице; и увек су одржавали чедан живот: зато су и они заштићени од Господа. 232 Свако ко тако поступи, биће почаствован код Господа; и њихово је место међу анђелима, ако наставе да слушају Господа чак до краја. 233 ¶ Што се тиче једанаесте планине на којој су била дрвећа пуна разних врста плодова, то су они који су веровали и претрпели смрт за име Господње; и
истрајали су спремним умом и предали своје животе свим срцем својим. 234 И рекох: Зашто онда, господине, заиста имамо све те плодове, али су ипак неки лепши од других? 235 Слушајте, рече он: Свако ко је пострадао за име Господње, Господ га сматра поштованим; и сви њихови преступи су избрисани, јер су претрпели смрт за име Сина Божјег. 236 Чујте сада, зашто су њихови плодови различити, и неки од њих надмашују друге, они који су, будући изведени пред судије и будући питани, нису се одрекли Господа, већ су спремно трпели; ови су часнији код Господа. Дакле, ово су плодови који су најлепши. 237 Али они који су били бојажљиви и сумњичави, и размишљали су у себи да ли да исповедају или да се одрекну Христа, а ипак су патили; њихови плодови су мањи, јер је та мисао дошла у њихова срца. 238 Јер је зла и зла мисао за слугу да размишља да ли ће се одрећи свог господара. Пазите, дакле, ви који имате такве мисли, да та мисао не остане у вама и да не умрете Богу. 239 Али ви који подносите смрт због његовог имена, дужни сте да поштујете Господа, јер вас је сматрао достојним да носите његово име; и да ћете бити избављени од свих својих грехова. 240 И зашто се онда не сматрате срећнима? Заиста мислите да ако неко међу вама пати, чини велико дело? Јер вам Господ даје живот, а ви то не разумете. Јер су вас ваши преступи мучили; и да нисте патили за име његово, сада бисте били мртви Господу, 241 Зато вам ово говорим који размишљате да ли да га исповедате или да га порекнете; исповедајте да имате Господа за Бога свог; да га се икада, поричући га, не бисте предали у окове. 242 Јер сви народи кажњавају своје слуге који се поричу својих господара; шта мислите да ће вам учинити Господ, који има моћ над свим стварима? 243 Одбаците, дакле, из срца ове сумње, да бисте вечно живели Богу. 244 Што се тиче дванаесте планине, која је била бела, то су они који су веровали као искрена деца, у чије мисли никада није ушла злоба, нити су икада знали шта је грех, већ су увек остали у својој честитости. 245 Стога ће овакви људи без икакве сумње наследити царство Божије; јер никада ни у чему нису оскрнавили заповести Божије, него су са искреношћу остали у истом стању све дане свог живота. 246 Свако, дакле, рече, нека остане као деца без злобе; биће поштованији од свих о којима сам до сада говорио; јер сва таква деца су поштована од Господа и сматрана првама од свих. 247 Блажени сте, дакле, ви који уклоните са себе сваку злобу и обучете се у невиност, јер ћете најпре видети Господа. 248 И пошто је тако завршио своје објашњење свих планина, рекох му: Господине, покажи ми сада и шта је са камењем које је донето из равнице и стављено у кулу у место оних који су одбачени: 249 Као и у вези са оним округлим камењем које је додато у изградњу куле: а такође и са оним које је и даље остало округло.
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
250 ¶ Чујте сада, каже он, о оном камењу које је донето из равнице у зграду куле и стављено у место оних који су одбачени; то су корени те беле планине. 251 Стога, пошто су они који су веровали у ту планину били веома невини; господар ове куле је наредио да се они који су од корена ове планине смеште у зграду. 252 Јер је знао да ако буду смештени у ову зграду, остаће светли; нити ће ико од њих више постати црн. 253 Али да је додао на овај начин са остатка планина, скоро би морао поново да посети кулу и да је очисти. 254 Сада, сви ови бели каменчићи су младићи који су поверовали, или ће поверовати; јер су сви исте врсте. Срећна је ова врста, јер је невина. 255 Чујте сада и о том округлом и сјајном камењу: све је то са ове беле планине. Али зато се налази округло, јер их је њихово богатство мало помрачило од истине и заслепило им очи: 256 Али они никада нису одступили од Господа, нити је икаква зла реч изашла из њихових уста; него сва праведност, и врлина, и истина. 257 Када је, дакле, Господ видео њихове мисли и да би украсили истину, заповедио им је да наставе у добру и да уштеде богатство своје. 258 Јер није хтео да их потпуно узму, да би могли учинити нешто добро са оним што је преостало и живети Богу; јер су и они добре врсте. 259 Стога је од њих било мало одсечено, и тако су били смештени у зграду ове куле. 260 ¶ Што се тиче осталих који су и даље били округли, а нису били нађени погодним за градњу ове куле, јер још нису добили печат; они су враћени на своје место, јер су се нашли веома округлим. 261 Али овај садашњи свет мора бити одсечен од њих, и таштине њиховог богатства; и тада ће бити способни за царство Божије. Јер морају ући у царство Божије, јер је Бог благословио овај невини род. 262 Од ових, дакле, нико неће отпасти; јер ако било ко од њих, кога ђаво искушава, сагреши, ускоро ће се вратити свом Господу Богу. 263 Ја, анђео покајања, сматрам вас срећним, све који сте невини као мала деца, јер је ваш део добар и частан код Господа. 264 И кажем свима вама који сте примили овај печат; чувајте једноставност и не сећајте се преступа који су вам учињени, нити настављајте у злоби или у горчини због сећања на преступе. 265 Него постаните један дух и обезбедите лекове за ове зле пукотине и уклоните их од себе; да би се господар оваца могао обрадовати томе; јер ће се обрадовати ако нађе све здравим. 266 Али ако се иједна од ових оваца нађе расејана, тешко пастирима; али ако се и сами пастири расеју, шта ће одговорити господару тора? Хоће ли рећи да су их овце узнемириле? Али им се неће веровати. 267 Јер је невероватно да пастир трпи због свог стада; и биће још више кажњен због своје лажи. 268 Сада сам ја пастир; и посебно морам дати извештај о вама. 269 ¶ Зато пазите на себе док се кула још гради. Господ обитава у онима који љубе мир; јер је мир вољен; али је далеко од оних који се свађају и пуни злобе.
270 Зато му врати дух целог, као што си га и примио. Јер ако даш ваљаоцу одећу нову и целу, очекиваћеш да ћеш је поново добити целу; ако ти је, дакле, ваљаоц врати поцепану, хоћеш ли је примити? 271 Зар се не би одмах наљутио и прекорио га говорећи: Дао сам ти своју хаљину целу; зашто си је поцепао и учинио је мени бескорисном? Сада ми није од користи због пукотине коју си на њој направио. Зар не би све ово рекао ваљаоцу, због пукотине коју је направио на твојој хаљини? 272 Ако се, дакле, бринеш за своју одећу и жалиш се што је ниси примио целу, шта мислиш да ће учинити Господ, који ти је дао свог Духа целокупног, а ти си га учинио сасвим неупотребљивим, тако да не може бити од користи свом Господу? Јер, пошто си га покварио, више му није користан. 273 Зар Господ неће учинити исто са својим Духом, због твог дела? Несумњиво, рекох, учиниће исто свима онима које нађе да и даље памте увреде. 274 Не газите, дакле, по његовој милости, него га поштујте, јер је тако стрпљив према вашим преступима, а не као један од вас; него се покајте, јер ће вам то бити корисно. 275 ¶ Све ово што је горе написано, ја пастир, анђео покајања, показах и говорих слугама Божјим. 276 Ако, дакле, верујете и послушате ове речи и будете ходили по њима и исправите своје путеве, живећете. Али ако наставите у злоби и у сећању на неправде, ниједан такав грешник неће живети пред Богом. 277 Све ово што је требало да буде речено од мене, овако сам вам предао. Тада ме пастир упита: „Јеси ли ме питао за све?“ Одговорих: „Господине, јесам.“ 278 Зашто онда, рече он, ниси питао за размаке између овог камења које је положено у зграду, да ти и то објасним? Одговорио сам: Господине, заборавио сам. Чуј, дакле, рече он, и за ово. 279 То су они који су сада чули ове заповести и покајали се свим срцем својим; 280 И када је Господ видео да је њихово покајање добро и чисто и да могу наставити у њему, заповедио је да се њихови пређашњи греси избришу. Јер ови простори беху њихови греси, и стога су изједначени да се не би појавили. СЛИЧНОСТ 10 1 Након што сам написао ову књигу, анђео који ме је предао том пастиру уђе у кућу у којој сам био и седе на кревет, а тај пастир стаде с његове десне стране. 2 Тада ме позва и рече ми: „Предао сам тебе и твој дом овом пастиру да би те он заштитио.“ Рекох: „Да, Господе.“ 3 Ако, дакле, рече он, будеш заштићен од свих невоља и од сваке окрутности, и будеш успешан у свакој доброј речи и делу; и будеш имао сву врлину и праведност; ходи по оним заповестима које ти је дао, и имаћеш власт над сваким грехом. 4 Јер ако се будеш држао тих заповести, сва похота и задовољство овога света биће ти подложни; и успех ће те пратити у сваком добром подухвату.
Трећа књига о пастиру Ерми - Симилитуде
5 Зато прихвати његову озбиљност и скромност према теби и реци свима да је он у великој части и угледу код Бога и да је кнез велике власти и моћан у својој служби. 6 Само њему је дата сила покајања по целом свету. Зар ти се не чини да је он од великог ауторитета? 7 Али ви презирете његову доброту и скромност коју према вама гризе. 8 Рекох му: Господине, питај га откако је ушао у моју кућу, јесам ли учинио шта нередно или га ичим увредио? 9 Знам, рече он, да ниси учинио ништа нередно, нити ћеш од сада чинити тако нешто; и зато ти ово говорим да би истрајао; јер ми је дао добар извештај о теби, 10 Али говорићеш ово другима, да они који су се покајали или ће се покајати, буду истомишљени као и ти; и он може и мени дати подједнако добар извештај о њима, и ја могу учинити исто Господу. 11 Одговорих: Господине, објављујем свим људима чудесна дела Божја; и надам се да ће се сви који их љубе и који су раније грешили, када чују ово, покајати и повратити живот. 12 Наставите, дакле, у овој служби и испуните је. И ко год буде чинио по заповестима овог пастира, живеће и имаће велику част и овде и код Господа. 13 Али они који не држе његове заповести, беже од свог живота и противе му се. А који не следе његове заповести, предаће се смрти и биће сваки крив за своју крв. 14 Али ја ти кажем, држи се ових заповести, и наћи ћеш лек за све грехе своје. 15 ¶ Штавише, послао сам ове девице да живе с тобом; јер сам видео да су веома добре према теби. Зато ћеш их имати за помоћнице, да би боље држао заповести које ти је дао; јер се ове заповести не могу држати без ових девица. 16 И видим како су вољни да буду с тобом; и заповедићу им да не оду сви из твоје куће. 17 Само ти очисти свој дом, јер ће они радо живети у чистом дому. Јер су чисти и непорочни и марљиви; и сви они имају благодат код Господа. 18 Ако, дакле, будеш имао кућу чистом, остаће с тобом. Али ако се и мало не оскврни, одмах ће напустити твоју кућу: јер ове девице не могу поднети никакву врсту оскврњења. 19 Рекох му: Господине, надам се да ћу им се тако допасти да ће увек радо живети у мојој кући. И као што се онај коме си ме поверио не жали на мене, тако се ни они неће жалити. 20 Тада рече оном пастиру: Видим да ће слуга Божји живети и држати ове заповести и сместити ове девице у чисто становање. 21 Рекавши то, предаде ме назад оном пастиру, и позва девојке и рече им: „Пошто видим да ћете радо живети у кући овог човека, препоручујем вам њега и његов дом, да никако не излазите из његове куће.“ И они радо слушаху ове речи. 22 Тада ми рече: „Настави храбро у својој служби; објављуј свим људима велике ствари Божије, и наћи ћеш благодат у овој служби.“ 23 И ко год буде ходио по овим заповестима, живеће и биће срећан у свом животу. Али онај који их занемари, неће живети и биће несрећан у свом животу.
24 Реците свима да ко год може добро да чини, не престаје да се вежба у добрим делима, јер му је то корисно. Јер бих желео да сви људи буду избављени од непријатности у којима се налазе. 25 Јер онај ко оскудева и трпи непријатности у свом свакодневном животу, налази се у великој муци и невољи. Ко год, дакле, избави такву душу из невоље, добија велику радост за себе. 26 Јер онај ко је ожалошћен таквим непријатностима, подједнако је мучен као да је у оковима. И многи због таквих невоља, не могући да их поднесу, одлучили су чак и да се униште. 27 Онај, дакле, ко зна за несрећу таквог човека и не ослободи га од ње, чини велики грех и крив је за његову крв. 28 Зато се вежбајте у добрим делима, сви који су примили способност од Господа, да се, док оклевате да их чините, не заврши зидање куле; јер је због вас зидање заустављено. 29 Ако, дакле, не пожурите да чините добро, кула ће бити завршена, а ви ћете бити искључени из ње. 30 И пошто је то рекао са мном, устаде са постеље и оде, поведоши са собом пастира и девојке. 31 Али ми рече да ће вратити пастира и девојке у мој дом. Амин.