Музика Сатане и Генуна Исаија 14 12 Како си пао с неба, Луцифере, сине зорње! Како си се срушио на земљу, ти који си ослабио народе! 13 Јер си рекао у срцу своме: „Узнећу се на небо, уздићи ћу престо свој изнад звезда Божјих; сешћу и на гори збора, на крајевима северним.“ 14 Уздићи ћу се изнад висина облака; бићу као Свевишњи. 15 Ипак ћеш бити сведен у пакао, на стране јаме. 16 Они који те виде, погледаће те упркос погледу и размишљаће о теби говорећи: „Је ли ово човек који је терао земљу да тресе, који је тресао царства?“ 17 Који је свет претворио у пустињу и разорио градове његове; који није отворио куће својих заробљеника? 18 Сви краљеви народа, сви они, леже у слави, сваки у својој кући. 19 Али ти си избачен из свог гроба као гнусна грана, и као одећа оних који су побијени, прободени мачем, који силазе у камење јаме, као леш згажен ногама. 20 Нећеш се с њима спојити у гроб, јер си уништио земљу своју и побио народ свој; потомство злочинаца никада се неће споменути.
Језекиљ 28 11 И дође ми реч Господња говорећи: 12 Сине човечји, започеј тужбалицу за цара Тира и реци му: Овако говори Господ Бог: Ти си запечатио крај, пун мудрости и савршен у лепоти. 13 Био си у Едену, врту Божјем; сваки драгоцени камен био је твој покривач, сард, топаз и дијамант, берил, оникс и јаспис, сафир, смарагд и карбункул и злато; израда твојих тамбура и твојих свирала била је припремљена у теби у дан када си био створен. 14 Ти си помазани херувим који покрива; и ја сам те тако поставио; био си на светој гори Божјој, ходао си горе-доле посред камења огњеног. 15 Био си савршен у својим путевима од дана кад си створен, док се у теби није нашло безакоње. 16 Због мноштва твоје трговине напунили су те насиљем, и ти си сагрешио; зато ћу те одбацити као бескрвног са горе Божије, и истребићу те, херувиме заштитник, из средине камења огњеног. 17 Срце ти се узнемирило због лепоте твоје, покварио си мудрост своју због сјаја свог; бацићу те на земљу, положићу те пред цареве да те виде.
18 Оскрнавио си светиње своје мноштвом безакоња својих, безакоњем трговине своје; зато ћу извести огањ из твоје средине, прождреће те, и претворићу те у пепео на земљи пред свима који те виде. 19 Сви који те познају међу народима запрепастиће се тобом; бићеш страх и никада те више неће бити.
2 Књига о Адаму и Еви 20 1 Након што је Каин сишао у земљу мрачне земље и након што су се његова деца умножила у њој, појавио се један од њих, по имену Генун, син Ламеха слепог, који је убио Каина. 2 Али што се тиче овог Генуна, Сатана је ушао у њега у детињству; и он је направио разне трубе и рогове, и жичане инструменте, чинеле и псалтире, и лире и харфе, и флауте; и свирао је на њима у свако доба и у сваки час. 3 И када је свирао на њима, сатана је ушао у њих, тако да су се из њих чули лепи и слатки звуци, који су одушевљавали срце. 4 Тада је сакупио чете за четама да играју на њима; и када су играли, то се свиђало Каиновој деци, која су се међусобно распаљивала грехом и горела као у огњу; док је Сатана распаљивао њихова срца, једне са другима, и повећавао похоту међу њима. 5 Сатана је такође научио Генуна да доноси жестока пића од кукуруза; и овај Генун је окупљао групе за групама у пивницама; и доносио им у руке свакојако воће и цвеће; и пили су заједно. 6 Тако је овај Генун прекомерно умножио грех; такође је поступао са гордошћу и учио је Каинову децу да чине све врсте најгрубљег злодела, за које нису знали; и навео их на многа дела за која раније нису знали. 7 Тада се Сатана, видевши да су се предали Генуну и да су га слушали у свему што им је говорио, веома обрадова, увећао је Генуново разумевање, све док није узео гвожђе и од њега направио ратно оружје. 8 А кад су се напили, међу њима се повећала мржња и убиство; један човек је употребљавао насиље над другим човеком да би га научио злу, узимајући му децу и скрнавећи их пред њим. 9 А када људи видеше да су побеђени, и видеше друге који нису били савладани, они који су били поражени дођоше Генуну, склонише се код њега, и он их учини својим савезницима. 10 Тада се грех међу њима веома умножио; док се човек није оженио својом сестром, или ћерком, или мајком, и другима; или ћерком сестре свог оца, тако да више није било разлике у сродству, и више нису знали шта је безакоње; него су чинили безбожно, и земља се оскврнила грехом, и разгњевили су Бога Судију, који их је створио. 11 Али Генун је окупио чете за четама, које су свирале на роговима и на свим осталим инструментима које смо већ поменули, у подножју Свете Горе; и учинили су то да би то чула деца Сетова која су била на Светој Гори. 12 Али када су Сетова деца чула буку, зачудили су се, и дођоше у групама, и стадоше на врх планине да погледају оне доле; и тако су чинили целу годину. 13 Када је, на крају те године, Генун видео да их мало-мало придобија за себе, Сатана је ушао у њега и научио га да прави боје за одећу различитих узорака, и научио га је како да боји гримизну и љубичасту боју и шта све не. 14 А синови Кајинови, који су све то учинили, и блистали су у лепоти и раскошној одећи, окупили су се у подножју планине у сјају, са роговима и раскошним хаљинама, и коњским тркама, чинећи свакојаке гнусобе. 15 У међувремену, деца Ситова, која су била на Светој гори, молила су се и хвалила Бога, уместо мноштва анђела који су пали; зато их је Бог назвао „анђелима“, јер им се веома радовао.
2
16 Али после овога, више нису држали Његову заповест, нити су се држали обећања које је дао њиховим очевима; него су попустили од свог поста и молитве, и од савета Јареда, свог оца. И наставили су да се окупљају на врху планине, да гледају децу Кајинову, од јутра до вечери, и шта чине, њихове лепе хаљине и украсе. 17 Тада Кајинова деца погледаше горе одоздо и угледаше Сетову децу како стоје у четама на врху планине; и позваше их да сиђу к њима. 18 Али Сетова деца им рекоше одозго: „Не знамо пут.“ Тада их Генун, син Ламехов, чу где говоре да не знају пут, и смисли како би их срушио. 19 Тада му се ноћу јави Сатана говорећи: „Нема начина да сиђу са горе на којој живе; него када дођу сутра, реци им: Дођите на западну страну планине; онде ћете наћи пут до потока воде који тече до подножја планине, између два брда; сиђите тим путем к нама.“ 20 А кад је свануло, Генун је затрубио у рогове и ударио у бубњеве испод планине, као што је обично радио. Ситова деца су то чула и дошла су као што су то чинила. 21 Тада им Генун рече одоздо: „Идите на западну страну планине, тамо ћете наћи пут да сиђете.“ 22 Али када су Сетова деца чула ове речи од њега, вратила су се у пећину код Јареда да му испричају све што су чула. 23 А кад Јаред то чу, ожалости се; јер је знао да ће прекршити његов савет. 24 После тога сабра се стотину људи од Ситових потомака и рекоше међу собом: „Хајде да сиђемо к Каиновим потомцима и да видимо шта раде и да се провеселимо с њима.“ 25 Али када Јаред чу ово о стотини људи, душа му се дирну, а срце му се растужи. Он тада устаде са великим жаром, и стаде међу њих, и закле их крвљу Авеља праведног: „Нека нико од вас не сиђе са ове свете и чисте горе, на којој су јој оци наши наредили да живи.“ 26 Али када Јаред виде да нису примили његове речи, рече им: „О моја добра и невина и света децо, знајте да када једном сиђете са ове свете планине, Бог вам неће дозволити да се поново вратите на њу.“ 27 И поново их заклиња говорећи: „Заклињем вас смрћу нашег оца Адама и крвљу Авеља, Сета, Еноса, Каинана и Малелеила да ме послушате и да не силазете са ове свете горе; јер чим је напустите, бићете лишени живота и милости; и више се нећете звати 'деца Божја', већ 'деца ђавола'.“ 28 Али они нису хтели да послушају његове речи. 29 Енох је у то време већ био одрастао и у својој ревности за Бога устаде и рече: „Чујте ме, синови Ситови, мали и велики, кад прекршите заповест наших отаца и сиђете са ове свете горе, нећете се више овамо попети довека.“ 30 Али они устадоше против Еноха и не хтедоше послушати његове речи, него сиђоше са Свете горе. 31 И кад погледаше кћери Кајинове, њихове лепе фигуре, и њихове руке и ноге обојене бојом, и тетовиране украсе на лицима, у њима се распламса ватра греха. 32 Тада их је Сатана учинио да изгледају најлепше пред синовима Сетовим, као што је учинио да и синови Сетови изгледају најлепше у очима кћери Кајинових, тако да су кћери Кајинове пожуделе за синовима Сетовим као прождрљиве звери, а синови Сетови за кћерима Кајиновим, све док нису починили гнусобе са њима. 33 Али након што су тако пали у ову скврну, вратили су се путем којим су и дошли и покушали да се попну на Свету Гору. Али нису могли, јер је камење те свете планине било од ватре која је бљештала пред њима, због чега нису могли поново да се попну. 34 И Бог се разгневи на њих и покаја се због њих јер беху сишли са славе и тиме изгубили или напустили своју чистоту или невиност, и пали у скврну греха. 35 Тада Бог посла своју реч Јареду, говорећи: „Ово су твоја деца, коју си назвао 'Моја деца', Гле, преступили су заповест Моју и сишли су у пребивалиште пропасти и греха. Пошаљи гласника онима који су преостали, да не падну и не буду изгубљени.“
3
36 Тада Јаред заплака пред Господом и замоли Га за милост и опроштај. Али је желео да му душа напусти тело, него да чује ове речи од Бога о силаску његове деце са Свете Горе. 37 Али он је следио Божју заповест и проповедао им да не силазе са те свете горе и да не имају односе са децом Кајиновом. 38 Али они нису послушали његову поруку и нису хтели да послушају његов савет.
4