Моћни анђео Господњи брани Јерусалим 2. Краљевима 18-19 2. Краљеви 18 1 Треће године Осије, сина Илиног, цара Израиља, почео је царовати Језекија, син Ахазов, цар Јудин. 2 Имао је двадесет и пет година кад је почео да влада; и владао је двадесет и девет година у Јерусалиму. Његова мајка се звала Ави, кћи Захаријина. 3 И чинио је оно што је било исправно у очима Господњим, сасвим као што је чинио Давид, отац његов. 4 Уклонио је узвишице, разбио идоле, посекао гајеве и разбио бронзану змију коју је Мојсије направио; јер су до тих дана синови Израиљеви палили кађан њој; и назвао ју је Нехуштан. 5 Уздао се у Господа, Бога Израиљевог; тако да после њега није било никога равног њему међу свим царевима Јудиним, нити било кога пре њега. 6 Јер се држао Господа и није одступио од њега, него је држао његове заповести које је Господ заповедио Мојсију. 7 И Господ је био с њим; и он је напредовао куда год је ишао; и побуни се против цара асирског и није му служио. 8 Поразио је Филистеје до Газе и њених граница, од стражарске куле до утврђеног града. 9 А догоди се четврте године цара Језекије, а то је била седма година Осије, сина Илиног, цара Израиљевог, да Салманасар, цар Асирије, дође на Самарију и опседе је. 10 И после три године освојише је; чак шесте године Језекијине, то јест девете године Осије, цара Израиља, освојена је Самарија. 11 И цар асирски одведе Израелце у Асирију и насели их у Халаху и у Хавору, на реци Гозан, и у градовима мидским. 12 Јер нису послушали глас Господа Бога свога, него су преступили завет његов и све што им је заповедио Мојсије, слуга Господњи, и нису их послушали нити су их извршили. 13 Четрнаесте године царовања Језекије, Сенахирим, цар асирски, нападне све утврђене градове Јудине и освоји их.
1
Моћни анђео Господњи брани Јерусалим
14 И посла Језекија, цар Јудин, цару асирском у Лахис говорећи: „Сагрешио сам; врати се од мене; оно што ми наметнеш, ја ћу сносити.“ И цар асирски одреди Језекији, цару Јудином, триста талената сребра и тридесет талената злата. 15 И Језекија му даде све сребро које се нашло у дому Господњем и у ризницама царевог дома. 16 У то време Језекија је одсекао злато са врата храма Господњег и са стубова које је Језекија, цар Јудин, обложио, и дао га цару Асирије. 17 А цар асирски посла Тартана и Рабсариса и Рабсака из Лахиса цару Језекији са великом војском против Јерусалима. И они отидоше и дођоше у Јерусалим. И кад дођоше, дођоше и стадоше код канала горњег језера, који је на путу поља ваљара. 18 А кад позвали цара, изађе к њима Елијаким, син Хелкијин, који је био управник двора, и Севна писар, и Јоах, син Асафов, летописац. 19 А Равсак им рече: „Реците сада Језекији: Овако говори велики цар, цар Асирије: Какво је то уздање у које се уздаш? 20 Кажеш (али то су само празне речи): Имам савет и снагу за рат. А на кога се сада уздаш, те се буниш против мене? 21 А сада, ево, ослањаш се на ову стругану трску, на Египат, која ће, ако се човек ослони на њу, ући у његову руку и пробости је. Такав је фараон, цар Египта, свима који се у њега уздају. 22 Али ако ми кажете: Уздамо се у Господа Бога нашег, зар није то онај чије је узвишице и чије је жртвенике Језекија уклонио и рекао Јуди и Јерусалиму: Пред овим жртвеником клањајте се у Јерусалиму? 23 Зато те сада молим, дај обећање господару мом, цару асирском, и ја ћу ти дати две хиљаде коња, ако будеш могао да поставиш јахаче на њих. 24 Како ћеш онда одбити лице једног вође најмањих слугу мог господара, а ослонити се на Египат за коњанике и бојна кола? 25 Зар сам сада без Господа изашао на ово место да га уништим? Господ ми је рекао: „Иди на ову земљу и уништи је.“ 26 Тада рекоше Елијаким, син Хелкијин, и Севна и Јоах Равсаку: „Говори, молим те, слугама својим сиријски, јер га разумемо; и немој с нама говорити јеврејски пред народом који је на зидинама.“ 27 Али Равсак им рече: „Зар ме је мој господар послао к твом господару и к теби да говорим ове речи? Зар ме није послао к људима који седе на зидинама да једу свој измет и пију свој урин с вама?“ 28 Тада Равсак стаде и повика из свег гласа на јеврејском језику, говорећи: Чујте реч великог цара, цара асирског! 29 Овако говори цар: Нека вас Језекија не вара, јер вас неће моћи избавити из своје руке. 30 Нека вас Језекија не наводи да се уздате у Господа говорећи: ‘Господ ће нас сигурно избавити, и овај град неће бити предат у руке цара Асирије.’ 31 Не слушајте Језекију, јер овако говори цар асирски: „Склопите са мном споразум даром и изађите к мени, па нека сваки једе своју лозу и своју смокву, и пијте сваки воду из свог бунара.“ 32 Докле не дођем и одведем вас у земљу као што је ваша земља, у земљу жита и вина, у земљу хлеба и винограда, у земљу маслиновог уља и меда, да бисте живели и не умрли; и не слушајте Језекију кад вас вара говорећи: Господ ће нас избавити. 33 Је ли иједан од богова народа избавио сву своју земљу из руке цара Асирије? 34 Где су богови Емата и Арпада? Где су богови Сефарваима, Хене и Иве? Јесу ли они избавили Самарију из моје руке? 35 Који су они међу свим боговима тих земаља који су избавили своју земљу из моје руке, да би Господ избавио Јерусалим из моје руке? 36 Али народ ћуташе и не одговори му ни речи, јер царева заповест гласеше: Не одговарајте му.
2
Моћни анђео Господњи брани Јерусалим
37 Тада дођоше Елијаким, син Хелкијин, који беше над двором, и Севна писар, и Јоах, син Асафов, записничар, к Језекији раздераних хаљина, и јавише му речи Равсакове. 2. Краљеви 19 1 Кад је цар Језекија то чуо, раздерао је своју одећу, обукао се у кострет и ушао у дом Господњи. 2 И посла Елијакима, који је био управник двора, и Шевну писара и старешине свештеничке, обучене у кострет, к Исаији пророку, сину Амосовом. 3 А они му рекоше: Овако каже Језекија: Овај дан је дан невоље, карања и хуле, јер деца дођоше до порођаја, а нема снаге да се роди. 4 Можда ће Господ, Бог твој, чути све речи Равсака, кога је послао цар асирски, господар његов, да руга живом Богу, и укорити речи које је чуо Господ, Бог твој; зато уздигни своју молитву за остатак који је преостао. 5 Тако су слуге цара Језекије дошле код Исаије. 6 А Исаија им рече: Овако ћете рећи господару своме: Овако говори Господ: Не бој се речи које си чуо, којима су ме слуге цара асирског хулиле. 7 Ево, послаћу на њега дух, и чуће глас, и вратиће се у своју земљу; и учинићу да падне од мача у његовој земљи. 8 Равсак се врати и нађе асирског цара где ратује против Ливне, јер је чуо да је отишао из Лахиса. 9 А кад чу за Тирхаку, цара етиопског: „Ево, изашао је да се бори против тебе“, посла гласнике поново к Језекији говорећи: 10 Овако реците Језекији, цару Јудином: Нека те не вара твој Бог у кога се уздаш говорећи: Јерусалим неће бити предат у руке цару асирском. 11 Ево, чуо си шта су цареви Асирије учинили свим земљама, сасвим их уништивши; и хоћеш ли се ти спасти? 12 Јесу ли богови народа избавили оне које су моји оци уништили, као Гозан, Харан, Резеф и синове Едена који су били у Теласару? 13 Где је цар Емата и цар Арпада и цар града Сефарвајима, Хене и Иве? 14 Језекија прими писмо из руке гласника и прочита га; и Језекија оде у дом Господњи и рашири га пред Господом. 15 И Језекија се помоли пред Господом говорећи: Господе, Боже Израиљев, који пребиваш међу херувимима, ти си Бог, и само ти, свим царствима земаљским; ти си створио небо и земљу. 16 Господе, приклони ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види и чуј речи Сенахирима, који га је послао да руга живога Бога. 17 Заиста, Господе, цареви Асирије уништили су народе и њихове земље, 18 И бацише њихове богове у огањ; јер то нису били богови, већ дело људских руку, дрво и камен: зато их уништише. 19 Зато сада, Господе Боже наш, молим Те, избави нас из његове руке, да би сва царства земаљска познала да си Ти Господ Бог, само Ти. 20 Тада Исаија, син Амосов, посла Језекији говорећи: Овако говори Господ Бог Израиљев: Чуо сам оно што си ми се молио против Сенахирима, цара асирског. 21 Ово је реч коју је Господ рекао за њега: Девица, кћи сионска, презира те и руга ти се; кћи јерусалимска одмахује главом због тебе. 22 Кога си грдио и хулио? И против кога си уздигао свој глас и подигао своје очи увис? На Светог Израиљевог. 23 Преко својих гласника си ругао Господу и рекао си: „Са мноштвом својих кола дошао сам на врхове планина, на стране Ливана, и посекаћу високе кедре његове и одабране јеле његове; и ући ћу у склоништа његових граница и у шуму његовог Кармила.“
3
Моћни анђео Господњи брани Јерусалим
24 Копао сам и пио туђе воде, и стопалима својим исушио сам све реке опседнутих места. 25 Зар ниси чуо одавно како сам то учинио, и од давнина сам то створио? Сада сам то учинио, да опустошиш утврђене градове и претвориш их у гомиле рушевина. 26 Зато су њихови становници били мале снаге, били су застрашени и збуњени; били су као трава пољска, и као зелено биље, као трава на крововима, и као жито увенуто пре него што израсте. 27 Али ја знам твоје пребивалиште, и твој излазак и твој долазак, и твој бес на мене. 28 Јер је твој бес на мене и твоја бука дошла до мојих ушију, зато ћу ти ставити удицу своју у нос и узду своју на усне твоје, и вратићу те путем којим си дошао. 29 И ово ће ти бити знак: Ове године једите оно што само од себе узрасте, а друге године оно што од тога ниче; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите њихове плодове. 30 А остатак који је преостао из дома Јудиног поново ће пустити корен доле и донети плод горе. 31 Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и они који се спасу са горе Сион; ревност Господа над војскама учиниће то. 32 Зато овако говори Господ за цара асирског: Неће ући у овај град, нити ће тамо одапети стрелу, нити ће доћи пред њега са штитом, нити ће насипати насип пред њим. 33 Путем којим је дошао, истим ће се вратити, и неће ући у овај град, говори Господ. 34 Јер ћу бранити овај град, да га спасем, себе ради и Давида ради слуге свога. 35 Те ноћи изађе анђео Господњи и поби у асирском логору сто осамдесет и пет хиљада људи; а кад устадоше рано ујутру, гле, сви беху мртви лешеви. 36 Тако је Сенахирим, цар асирски, отишао, вратио се и настанио се у Ниниви. 37 И догоди се, док се клањао у дому Нисроха, свог бога, да га Адрамелех и Шаресар, његови синови, убише мачем; и они побегоше у земљу Јерменску. А Асархадон, његов син, зацари се на његово место.
2. Летописа 32:1-23 1 После ових догађаја и њиховог утврђивања, дође Сенахирим, цар асирски, и уђе у Јуду, и улогори се око утврђених градова, мислећи да ће их освојити за себе. 2 А кад је Језекија видео да је Сенахирим дошао и да је наумио да ратује против Јерусалима, 3 Саветовао се са својим кнезовима и својим јунацима да зауставе воду извора који су били изван града; и они су му помогли. 4 Тако се окупи много народа, који зачепише све изворе и поток који је текао кроз земљу, говорећи: Зашто би цареви Асирије дошли и нашли много воде? 5 Такође се ојача и поново сагради сав зид који је био срушен, и подиже га до кула, а споља други зид, и поправи Милон у граду Давидовом, и направи мноштво стрела и штитова. 6 И постави ратне заповеднике над народом, и сабра их к себи на улици градских врата, и утешно им рече: 7 Будите јаки и храбри, не бојте се нити се плашите цара Асирије нити свег мноштва које је с њим; јер их је више с нама него с њим. 8 С њим је мишица од крви и меса, а с нама је Господ, Бог наш, да нам помогне и да води наше битке. И народ се ослонио на речи Језекије, цара Јудиног. 9 После тога посла Сенахирим, цар асирски, своје слуге у Јерусалим, (али сам опсеђа Лахис, и сву своју силу са њим), к Језекији, цару Јудином, и к свим Јудиним синовима који беху у Јерусалиму, говорећи: 10 Овако говори Сенахирим, цар асирски: „У шта се уздате, те остајете под опсадом у Јерусалиму?“ 11 Зар вас Језекија не наговара да се предате глади и жеђи говорећи: Господ, Бог наш, избавиће нас из руке цара асирског? 4
Моћни анђео Господњи брани Јерусалим
12 Није ли тај Језекија уништио његове узвишице и његове жртвенике и заповедио Јуди и Јерусалиму говорећи: „Пред једним жртвеником клањајте се и на њему палите тамјан?“ 13 Зар не знате шта сам ја и моји оци учинили свим народима других земаља? Јесу ли богови народа тих земаља могли икако избавити своје земље из моје руке? 14 Ко је међу свим боговима оних народа које су моји очеви сасвим истребили могао избавити свој народ из моје руке, да би ваш Бог могао избавити вас из моје руке? 15 Зато нека вас Језекија не вара нити вас на тај начин заводи, нити му верујте; јер ниједан бог ниједног народа или царства није могао избавити свој народ из моје руке и из руке мојих отаца; колико ће мање ваш Бог избавити вас из моје руке? 16 А слуге његове још више говоре против Господа Бога и против слуге његовог Језекије. 17 Написао је и писма да би хулио на Господа Бога Израиљевог и говорио против њега, говорећи: Као што богови народа других земаља нису избавили свој народ из моје руке, тако ни Бог Језекијин неће избавити свој народ из моје руке. 18 Тада викаху из свег гласа на јеврејском језику народу Јерусалима који је био на зидинама, да би их уплашили и узнемирили, да би могли да освоје град. 19 И говорили су против Бога јерусалимског као против богова народа земље, који су дело руку људских. 20 И због тога се цар Језекија и пророк Исаија, син Амосов, молише и вапиху небу. 21 И Господ посла анђела, који поби све јунаке храбре људе, и вође и заповеднике у логору цара Асирије. Тако се он врати посрамљен у своју земљу. А кад уђе у дом свог бога, они који изађоше из његове утробе убише га тамо мачем. 22 Тако је Господ спасао Језекију и становнике Јерусалима из руке Сенахирима, цара асирског, и из руке свих осталих, и водио их је са свих страна. 23 И многи доносише дарове Господу у Јерусалим и дарове Језекији, цару Јудином; тако да је од тада постао величанствен пред свим народима.
Исаија 36-37 Исаија 36 1 Четрнаесте године цара Језекије, Сенахирим, цар асирски, дође на све утврђене градове Јуде и освоји их. 2 А цар асирски посла Равсака из Лахиса у Јерусалим цару Језекији са великом војском. А он стаде код цевовода горњег језера на путу поља ваљара. 3 Тада изађе к њему Елијаким, син Хелкијин, који је био над кућом, и Севна писар, и Јоах, син Асафов, летописац. 4 А Равсак им рече: „Реците сада Језекији: Овако говори велики цар, цар Асирије: Какво је то уздање у које се уздаш? 5 Кажеш, кажеш (али то су само узалудне речи): Имам савет и снагу за рат: на кога се сада уздаш, те се буниш против мене? 6 Гле, ти се ослањаш на ову сломљену трску, на Египат; ако се човек на њу ослони, она ће му ући у руку и пробости је; такав је фараон, цар Египта, свима који се у њега уздају. 7 Али ако ми кажеш: Уздамо се у Господа Бога нашег, зар није он чије узвишице и чије жртвенике уклони Језекија и рече Јуди и Јерусалиму: Пред овим жртвеником се клањајте? 8 Зато сада, молим те, дај обећање мом господару, цару асирском, и даћу ти две хиљаде коња, ако можеш са своје стране да поставиш јахаче на њих. 9 Како ћеш онда одбити лице једног вође најмањих слугу мог господара, а ослонити се на Египат за коњанике и бојна кола? 10 Зар сам сада без Господа изашао на ову земљу да је уништим? Господ ми рече: Изађи на ову земљу и уништи је.
5
Моћни анђео Господњи брани Јерусалим
11 Тада рекоше Елијаким и Шевна и Јоах Равсаку: „Говори, молим те, својим слугама сиријски, јер га разумемо; а немој нам говорити јеврејски, да чује народ који је на зиду.“ 12 Али Равсак рече: „Зар ме је мој господар послао к твом господару и к теби да говорим ове речи? Зар ме није послао к људима који седе на зиду да једу свој измет и пију свој урин с вама?“ 13 Тада Равсак стаде и повика из свег гласа на јеврејском језику: „Чујте речи великог цара, цара асирског.“ 14 Овако говори цар: Нека вас Језекија не вара, јер вас неће моћи избавити. 15 Нека вас Језекија не наводи да се уздате у Господа говорећи: Господ ће нас сигурно избавити; овај град неће бити предат у руке цара асирског. 16 Не слушајте Језекију, јер овако говори цар асирски: „Склопите са мном споразум даром и изађите к мени, и једите сваки са своје лозе и сваки са своје смокве, и пијте сваки воду из свог бунара.“ 17 Док не дођем и не одведем вас у земљу као што је ваша земља, у земљу жита и вина, у земљу хлеба и винограда. 18 Пазите да вас Језекија не превари говорећи: ‘Господ ће нас избавити.’ Је ли који од богова народа избавио своју земљу из руке цара Асирије? 19 Где су богови Емата и Арфада? Где су богови Сефарваима? И јесу ли они избавили Самарију из моје руке? 20 Који су они међу свим боговима ових земаља који су избавили своју земљу из моје руке, да би Господ избавио Јерусалим из моје руке? 21 Али они ћутаху и не одговорише му ни речи, јер царева заповест гласеше: Не одговарајте му. 22 Тада дођоше Елијаким, син Хелкијин, који је био управник двора, и Севна писар, и Јоах, син Асафов, летописац, к Језекији са раздераним хаљинама, и јавише му речи Равсакове. Исаија 37 1 Кад је цар Језекија то чуо, раздерао је своју одећу, обукао се у кострет и ушао у дом Господњи. 2 И посла Елијакима, који је био управник двора, и Шевну писара, и старешине свештеничке обучене у кострет, к Исаији пророку, сину Амосовом. 3 А они му рекоше: Овако каже Језекија: Овај дан је дан невоље и прекора и хуле, јер деца дођоше до порођаја, а нема снаге да се роди. 4 Можда ће Господ, Бог твој, чути речи Равсака, кога је послао цар асирски, господар његов, да руга живом Богу, и укорити речи које је чуо Господ, Бог твој; зато уздигни своју молитву за остатак који је преостао. 5 Тако су слуге цара Језекије дошле код Исаије. 6 А Исаија им рече: Овако ћете рећи господару своме: Овако говори Господ: Не бој се речи које си чуо, којима су ме слуге цара асирског хулиле. 7 Ево, послаћу на њега дух, и чуће глас, и вратиће се у своју земљу; и учинићу да падне од мача у његовој земљи. 8 Равсак се врати и нађе асирског цара где ратује против Ливне, јер је чуо да је отишао из Лахиса. 9 И чу за Тирхаку, цара етиопскога: „Изашао је да ратује с тобом.“ И кад то чу, посла гласнике Језекији говорећи: 10 Овако реците Језекији, цару Јудином: Нека те не вара твој Бог, у кога се уздаш говорећи: Јерусалим неће бити дат у руке цару асирском. 11 Гле, чуо си шта су цареви Асирије учинили свим земљама сасвим их уништивши; и хоћеш ли се спасти?
6
Моћни анђео Господњи брани Јерусалим
12 Јесу ли богови народа избавили оне које су моји очеви уништили, као што су Гозан, Харан, Резеф и синови Едена који су били у Теласару? 13 Где је цар Емата и цар Арфада и цар града Сефарвајима, Хене и Иве? 14 Језекија прими писмо из руке гласника и прочита га; и Језекија оде у дом Господњи и рашири га пред Господом. 15 И Језекија се помоли Господу говорећи: 16 Господе над војскама, Боже Израиљев, који пребиваш међу херувимима, ти си Бог, једини, свих царстава земаљских; ти си створио небо и земљу. 17 Приклони ухо своје, Господе, и чуј; отвори очи своје, Господе, и види; и чуј све речи Сенахирима, који је послао да руга живога Бога. 18 Заиста, Господе, цареви Асирије су опустошили све народе и њихове земље, 19 И бацише њихове богове у огањ; јер то нису били богови, већ дело људских руку, дрво и камен: зато их уништише. 20 Зато сада, Господе Боже наш, избави нас из његове руке, да сва царства земаљска познају да си ти Господ, само ти. 21 Тада Исаија, син Амосов, посла к Језекији говорећи: Овако говори Господ Бог Израиљев: Зато што си ми се молио против Сенахирима, цара асирског, 22 Ово је реч коју је Господ рекао за њега: Девица, кћи сионска, презира те и руга ти се; кћи јерусалимска одмахује главом због тебе. 23 Кога си грдио и хулио? И против кога си уздигао свој глас и подигао своје очи увис? На Светог Израиљевог. 24 Слугама својим си се вређао Господу и рекао: „Са мноштвом својих кола дошао сам на висину гора, на обронке Ливана, и посекаћу високе кедре његове и одабране јеле његове, и ући ћу на висину његове границе, у шуму његовог Кармила.“ 25 Копао сам и пио воду, и стопалима својих исушио сам све реке опседнутих места. 26 Зар ниси чуо одавно како сам то учинио, од давнина сам то створио? А сада сам то учинио да опустошиш утврђене градове и претвориш их у гомиле рушевина. 27 Зато су њихови становници били мале снаге, били су застрашени и постиђени: били су као трава пољска, и као зелено биље, као трава на крововима, и као жито увенуто пре него што израсте. 28 Али ја знам твоје пребивалиште, и твој излазак и твој долазак, и твој бес на мене. 29 Јер је твој бес на мене и твоја бука допрла до ушију мојих, зато ћу ти ставити удицу своју у нос и узду своју на усне твоје, и вратићу те путем којим си дошао. 30 И ово ће ти бити знак: Ове године једите оно што само од себе уздиже, а друге године оно што од тога само ниче; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите њихов род. 31 А остатак који је преостао из дома Јудиног поново ће пустити корен доле и донети плод горе: 32 Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и они који се спасу са горе Сион; ревност Господа над војскама учиниће то. 33 Зато овако говори Господ за цара асирског: Неће ући у овај град, нити ће тамо испалити стрелу, нити ће доћи пред њега са штитовима, нити ће насипати насип око њега. 34 Путем којим је дошао, истим ће се вратити, и неће ући у овај град, говори Господ. 35 Јер ћу бранити овај град да га спасем себе ради и Давида ради слуге свога. 36 Тада анђео Господњи изађе и поби у асирском логору сто осамдесет и пет хиљада људи; и кад устадоше рано ујутру, гле, сви беху мртви лешеви. 37 Тако је Сенахирим, цар асирски, отишао, вратио се и настанио се у Ниниви. 38 И догоди се, док се клањао у дому Нисроха, свог бога, да га Адрамелех и Шаресар, његови синови, убише мачем; и они побегоше у земљу Јерменију; а Асархадон, његов син, зацари се уместо њега.
7
Моћни анђео Господњи брани Јерусалим
Расподела стих по стих Историјска нарација о Језекији, Исаији, Сенахириму и Равсаку забележена је на три главна места у Старом завету: 2. Краљевима 18–19 , Исаија 36–37 и 2. Летописима 32 . Испод је преглед стих по стих који одговара паралелним одломцима из превода краља Џејмса , након чега следе кључне лекције. 1. Језекијина верност и ране реформе 2. Краљевима 18:1–3 – Језекија почиње своју владавину у Јуди са 25 година и чини „оно што је исправно у очима Господњим“. 2. Краљевима 18:4 – Уклања узвишице, разбија ликове, посече гајеве и разбија бакарну змију (Нехуштана) коју је Мојсије направио, јер је Израел почео да јој пали тамјан. 2. Краљевима 18:5–7а – „Уздао се у Господа Бога Израиљевог; тако да после њега није било никога као он међу свим царевима Јудиним...“ Господ је с њим, и он напредује куда год иде. 2. Краљевима 18:7б–8 – Побунио се против асирског краља (одбио је да му служи) и поразио Филистеје до Газе. 2. Летописа 32:1–8 – Видевши Сенахиримов прилаз, Језекија се саветује са својим кнезовима да зауставе изворе воде изван Јерусалима, гради зидине и куле, прави оружје и охрабрује народ: „Будите јаки и храбри... с њим је мишица телесна; а с нама је Господ, Бог наш, да нам помогне и да води наше битке“ (2. Летописа 32:7–8). 2. Пад Самарије и инвазија Асирије 2. Краљевима 18:9–12 – У четвртој години Језекијине владавине, Салманасар, краљ Асирије, опсео је Самарију (Северно краљевство Израела), освојивши је у шестој години Језекијине владавине, јер Израелци „нијесу послушали глас Господа, Бога свога“. 2. Краљевима 18:13 / Исаија 36:1 – У 14. години Језекијине владавине, Сенахирим, краљ Асирије, напада све утврђене градове Јуде и осваја их. 2. Краљевима 18:14–16 – У тренутку страха, Језекија шаље данак Сенахириму у Лахис, говорећи: „Сагрешио сам; врати се од мене; оно што ми наметнеш, ја ћу сносити.“ Плаћа 300 талената сребра и 30 талената злата, чак је скинуо злато са врата и стубова храма Господњег. 3. Равсакове провокације и психолошки рат 2. Краљевима 18:17–18 / Исаија 36:2–3 – Сенахирим шаље тартана, Рабсариса и Рабсака из Лахиса са великом војском у Јерусалим. Они стоје код цевовода горњег језера. Елијаким, Севна и Јоах излазе им у сусрет. 2. Краљевима 18:19–21 / Исаија 36:4–6 – Равсак преноси Сенахиримову поруку: „У какво је то уздање у које се уздаш?“ Он исмева Јуду због веровања у Египат, називајући Египат „сломљеном трском“ која ће пробости руку свакоме ко се на њу ослони. 2. Краљевима 18:22 / Исаија 36:7 – Равсак покушава да искриви Језекијине верске реформе, тврдећи да је Језекија увредио Бога уклањањем узвишица и жртвеника. 2. Краљевима 18:23–25 / Исаија 36:8–10 – Равсак подсмевајући нуди 2.000 коња ако Јуда може да обезбеди чак и јахаче за њих. Затим тврди да га је сам Господ послао да уништи Јуду: „Господ ми рече: Иди на ову земљу и уништи је.“
8
Моћни анђео Господњи брани Јерусалим
2. Краљевима 18:26 / Исаија 36:11 – Елијаким, Шевна и Јоах траже од Равсака да говори сиријским (арамејским) уместо јеврејским језиком (хебрејским) како обичан народ на зиду не би паничио. 2. Краљевима 18:27–35 / Исаија 36:12–20 – Равсак одбија, вичући на хебрејском људима на зиду. Он их позива да не дозволе да их Језекија превари обећањима да ће их Бог избавити. Хвали се да ниједан бог Емата, Арпада, Сефарваима или Самарије није спасао њихове земље од Асирије – па „ко су они међу свим боговима земаља који су избавили своју земљу из моје руке, да би Господ избавио Јерусалим из моје руке?“ (2. Краљевима 18:35). 2. Краљевима 18:36–37 / Исаија 36:21–22 – Народ ћути и не одговара му ни реч, као што је Језекија заповедио („Не одговарај му“). Службеници се враћају Језекији са поцепаном одећом. 4. Језекија тражи Исаију и прво Господње обећање 2. Краљевима 19:1–5 / Исаија 37:1–5 – Цар Језекија раздера своју одећу, обуче се у кострет, оде у дом Господњи и шаље Елијакима, Севну и старешине свештеничке код пророка Исаије . Они изјављују: „Овај дан је дан невоље, карања и хуле... зато уздигни своју молитву за остатак који је преостао.“ 2. Краљевима 19:6–7 / Исаија 37:6–7 – Исаија одговара Божјом речју: „Не бој се речи које си чуо, којима су ме слуге цара асирског хулиле. Ево, послаћу дух на њега, и чуће глас, и вратиће се у своју земљу; и учинићу да падне од мача у његовој земљи.“ 5. Равсаково богохулно писмо и Језекијина молитва 2. Краљевима 19:8–13 / Исаија 37:8–13 – Равсак се враћа и затиче Сенахирима како се бори против Ливне. Чувши да је Тирхака, краљ Етиопије, изашао да се бори против њега, Сенахирим поново шаље писма Језекији, упозоравајући га да Бог не може да избави Јерусалим и наводећи уништене народе (Гозан, Харан, Резеф, Теласар). 2. Краљевима 19:14 / Исаија 37:14 – Језекија прима писмо од гласника, чита га, одлази у дом Господњи и рашири га пред Господом . 2. Краљевима 19:15–19 / Исаија 37:15–20 – Језекија се моли: „Господе, Боже Израиљев, који пребиваш међу херувимима, ти си Бог, једини, свих царстава земаљских... Приклони ухо своје, Господе, и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; и чуј речи Сенахирима, који га је послао да руга живога Бога.“ Он признаје да је Асирија уништила друге народе зато што су њихови богови били само дрво и камен, и моли се: „Сада, зато, Господе, Боже наш, молим те, избави нас из његове руке, да би сва царства земаљска познала да си ти Господ Бог, једини.“ 6. Божји одговор кроз Исаију 2. Краљевима 19:20 / Исаија 37:21–22 – Исаија шаље поруку Језекији: „Чуо сам оно што си ми се молио против Сенахирима, цара асирског.“ 2. Краљевима 19:21–28 / Исаија 37:22–29 – ГОСПОД кори Сенахиримов понос: „Кога си изгрдио и хулио?... на Свеца Израиљевог.“ Бог напомиње да су асирске победе дозвољене само Његовом божанском промислом („Зар ниси давно чуо како сам то учинио?“). Због Сенахиримовог беса, Бог изјављује: „Удицу своју метнућу ти у нос и узду своју на усне твоје, и вратићу те путем којим си дошао.“ 2. Краљевима 19:29–31 / Исаија 37:30–32 – Бог даје Јуди знак опстанка и раста: остатак дома Јудиног поново ће пустити корен доле и донети плод горе. 2. Краљевима 19:32–34 / Исаија 37:33–35 – Бог обећава у вези са краљем Асирије: „Неће ући у овај град, нити ће тамо одапети стрелу, нити ће доћи пред њега са штитом, нити ће насипати
9
Моћни анђео Господњи брани Јерусалим
насип пред њим... Јер ћу ја бранити овај град да га спасем, себе ради и слуге свог Давида ради.“ 7. Божанска интервенција и пад Сенахериба 2. Краљевима 19:35 / Исаија 37:36 / 2. Днев. 32:21 – Те исте ноћи, анђео Господњи изађе и поби у асирском логору 185.000 људи . Када људи устану рано ујутру, „гле, сви беху мртви лешеви“. 2. Краљевима 19:36 / Исаија 37:37 – Сенахирим одлази, враћа се у Ниниву и тамо се настањује. 2. Краљевима 19:37 / Исаија 37:38 / 2. Днев. 32:21 – Док се Сенахирим клањао у дому Нисроха, свог бога, његови синови Адрамелех и Шарезар убили су га мачем, и он је побегао у земљу Јерменију. Његов син Асархадон завладао је уместо њега.
Кључне лекције из наратива Разлика између људског компромиса и божанског избављења Језекија је у почетку покушао да откупи Сенахериба тако што је из Храма извадио злато (2. Краљевима 18:14–16), али се Асирија ипак вратила и потпуно освојила земљу. Умиривање Божјег непријатеља ретко успева; трајни мир је дошао тек када је Језекија престао да се ослања на сребро и потпуно се окренуо молитви. Практична припрема у комбинацији са духовним поверењем Пре него што је опсада почела, Језекија је зауставио довод воде, ојачао зидине и организовао одбрану (2. Днев. 32:2–5). Вера у Бога не значи игнорисање практичне одговорности, али је Језекија своје крајње поверење заснивао на Свемогућем, а не на својим утврђењима. Духовно расуђивање против подсмеха и обмане Равсак је користио психолошке тактике — искривљавао је Свето писмо, ширио страх, доводио у питање Божју моћ и покушавао да одвоји вођство од народа (2. Краљевима 18:22, 28–35). Језекијина наредба „Не одговарај му“ учи мудрости одбијања расправе са богохулним подсмехом, већ бирања да се питање директно изнесе Богу. Ширење наших проблема пред Господом Када је Језекија примио Сенахиримово застрашујуће писмо, однео га је право у храм и „раширио га пред Господом“ (2. Краљевима 19:14). Ово пружа модел за молитву: изношење опипљивих претњи, страхова и стрепњи директно у Божје присуство и њихово излагање пред Њим. Божја слава као највиши приоритет у молитви Језекија се није само молио за лични опстанак; молио се да Бог делује „да сва царства земаљска познају да си ти Господ Бог, ти једини“ (2. Краљевима 19:19). Молитве усредсређене на Божју част уско су у складу са Његовом вољом. Гордост човека наспрам суверенитета Бога Сенахирим је веровао да су његова војна освајања резултат његове сопствене моћи (2. Краљевима 19:23–24). Бог га је подсетио да је он само инструмент у Божјем свеобухватном плану (2. Краљевима 19:25–28). Бог се опире гордима и ниједна светска сила не може да надвлада Његове суверене намере.
10