Изгубљено Јеванђеље по Петру 1 А од Јевреја нико није прао руке, ни Ирод нити ико од његових судија. А кад они хтедоше да их оперу, устаде Пилат. Тада цар Ирод заповеди да узму Господа говорећи им: Чините шта год сам вам заповедио да му учините. 2 А онде стајаше Јосиф, пријатељ Пилата и Господа; и знајући да ће га распети, дође к Пилату и заиска тело Господње за сахрану. И Пилат посла к Ироду и заиска тело његово. А Ирод рече: Брате Пилате, ако нико није питао за њега, хтели смо да га сахранимо, нарочито кад се приближи субота; јер је у закону писано да сунце не залази над оним ко је убијен. 3 И предаде га народу дан пре бесквасних хлебова, њиховог празника. А они ухватише Господа и гурнуше га док су трчали, говорећи: „Хајде да одвучемо Сина Божијег, пошто смо добили власт над њим!“ И обукоше га у пурпуру, и поставише га на судску столицу говорећи: „Суди праведно, царе Израиљев.“ И један од њих донесе венац од трња и стави га на главу Господу. А други стајаху и пљуваху му у очи, а други га удараху по образима; други га бодоше трском; а неки га бичеваху говорећи: „Овом чашћу почастимо Сина Божијег.“ 4 И доведоше два злочинца и разапеше Господа између њих. Али он ћуташе, као да га ништа не боли. А кад подигоше крст, написаше натпис: Ово је цар Израиљев. И ставивши његове хаљине пред њега, поделише их међу њима и бацише жреб за њих. А један од тих злочинаца прекори их говорећи: Ми смо због зла која смо учинили толико пострадали, али овај, који је постао Спаситељ људи, шта вам је зло учинио? А они, разгневљени на њега, заповедише да му се не сломе ноге, да би умро у мукама. 5 А би подне, и тама паде по целој Јудеји; и беху узнемирени и узнемирени да сунце није зашло док је он још жив; јер је писано за њих да сунце није зашло над оним који је погубљен. А један од њих рече: Дајте му да пије жуч са сирћетом. И помешаше и дадоше му да пије, и испунише све, и извршише своје грехе против своје главе. И многи иђаху са лампама мислећи да је ноћ, и падаху. А Господ повика говорећи: Моја сила, моја сила, оставила си ме. И кад то рече, би узнесен. И у тај час завеса јерусалимског храма раздере се на двоје. 6 И тада извадише ексере из руку Господњих, и положише га на земљу, и сва се земља затресе, и настаде велики страх. Тада засија сунце, и нађе се девети час; и Јевреји се обрадоваше, и дадоше његово тело Јосифу да га сахрани, пошто је видео каква је добра дела учинио. И узе Господа и њега, и умота га у платно, и однесе га у свој гроб, који се звао Јосифов врт. 7 Тада Јевреји и старешине и свештеници, схвативши какво су зло себи учинили, почеше да наричу и говоре:
Тешко због наших грехова! Приближио се суд и крај Јерусалима. И ја и моји пратиоци бејахме ожалошћени, и рањени у души сакрисмо се, јер су нас тражили као злочинце и као оне који желе да запале храм. И због свега тога постисмо и седесмо тугујући и плачући дању и ноћу до суботе. 8 А књижевници и фарисеји и старешине сабравши се једни с другима, чувши да сав народ гунђа и удара се у груди говорећи: Ако су се његовом смрћу догодила ова најјача знамења, видите колико је праведан! – старешине се уплашише и дођоше Пилату молећи га говорећи: Дај нам војнике да чувамо његов гроб три дана, да не дођу његови ученици и не украду га, и народ не помисли да је васкрсао из мртвих и учини нам зло. И Пилат им даде Петронија, капетана, са војницима да чувају гроб. И с њима дођоше старешине и књижевници на гроб, и откотрљавши велики камен заједно са капетаном и војницима, сви који су били онде поставише га на врата гроба; и ставише седам печата, и разапеше онде шатор и чуваху га. А рано ујутру, како се субота приближавала, дође мноштво из Јерусалима и околне околине да виде гроб који је био запечаћен. 9 А у ноћи у којој се дан Господњи приближавао, док војници држе стражу два по два у стражи, зачу се велики глас на небу; и видеше како се небеса отварају, и два човека силазе одатле са великом светлошћу и прилазе гробу. И камен који је био стављен на врата откотрља се сам од себе и размакну се; и гроб се отвори, и оба младића уђоше унутра. 10 Кад то војници видеше, пробудише капетана и старешине, јер и они беху строги на стражи. И док приповедаху шта видеше, опет видеше три човека како излазе из гроба, и двојица од њих носе једнога, и крст иде за њима; и глава двојице досезаше небо, али глава онога кога водеше превазилазише небеса. И чуше глас са неба који говори: „Проповедао си онима који спавају.“ И са крста се чу одговор: „Да.“ 11 Тада су размишљали међу собом да ли да оду и кажу то Пилату. И док су још размишљали о томе, опет се виде небеса где се отварају и неки човек силази и улази у гроб. Кад капетан и они који су били с њим видеше то, пожурише ноћу к Пилату, оставивши гроб који су чували, и испричаше све што су видели, веома узнемирени говорећи: Заиста је он био Син Божији. Пилат одговори и рече: Ја сам чист од крви Сина Божијег; али ви сте то одлучили. Тада сви приступише и мољаху га и преклињаху га да заповеди капетану и војницима да ништа не говоре о ономе што су видели: Јер је боље, говоре, да будемо криви за највећи грех пред Богом, а не да паднемо у руке јеврејског народа и да будемо каменовани. Зато Пилат заповеди капетану и војницима да ништа не говоре. 12 А у зору дана Господњег, Марија Магдалина, ученица Господња, бојећи се Јевреја, јер су горели од гнева, није учинила на гробу Господњем оно што жене чине за оне који умиру и за оне које воле. Па поведе пријатељице своје са собом и дође на гроб где је Он положен. А оне се плаше да их Јевреји не виде, па рекоше: „Иако оног дана када је распет нисмо могли да плачемо и тугујемо, сада хајде да то учинимо на гробу Његовом. Али ко ће нам одвалити камен који је положен на врата гроба, да уђемо и седнемо поред