Јеванђеље по Никодиму, које се раније звало Дела Понтија Пилата ПОГЛАВЉЕ 1 1 Ана и Кајафа, и Сума, и Датам, Гамалило, Јуда, Левије, Нефталим, Александар, Кир и други Јевреји, ишли су код Пилата у вези са Исусом, оптужујући га за многе лоше злочине. 2 И рекоше: Сигурни смо да је Исус син Јосифа дрводеље, земља рођена од Марије, и да се проглашава Сином Божијим и царем; и не само то, већ покушава да се укине суботе и законе наших отаца. 3 Пилат одговори; Шта је то што он изјављује? и шта је то што он покушава да раствори? 4 Јевреји му рекоше: Имамо закон који забрањује да се лечи у суботу; али и хроме и глуве, узете, слепе, и губаве и демоне излечи тога дана злим методама. 5 Пилат одговори: Како може то учинити злим методама? Они одговорише: Он је врачар, и изгони ђаволе преко кнеза ђавола; и тако све ствари постају њему потчињене. 6 Тада је Пилат рекао: Чини се да истеривање ђавола није дело нечистог духа, већ да потиче од силе Божје. 7 Јевреји су одговорили Пилату: Молимо ваше височанство да га позовете да се појави пред вашим судом и да га сами саслушате. 8 Тада Пилат дозва гласника и рече му: Како ће Христос бити доведен овамо? 9 Тада је гласник изашао и, познавши Христа, поклонио му се; и раширивши на земљу огртач који је имао у руци, рече: Господе, ходај по овоме и уђи, јер те намесник зове. 10 Када су Јевреји схватили шта је гласник учинио, узвикнули су (против њега) Пилату и рекли: „Зашто му ниси дао његов позив преко бидла, а не преко гласника? – Јер гласник, када га је видео, поклони му се, и рашири огртач који је имао у руци на земљи пред собом и рече му: Господе, намесник те зове. 11 Тада Пилат дозва гласника и рече: Зашто си тако учинио? 12 Гласник је одговорио: „Када си ме послао из Јерусалима код Александра, видео сам Исуса како седи у злобној фигури на магарцу, а деца Јевреја повикаше: Осана, држећи гране дрвета у рукама. 13 Други су раширили своје хаљине на путу и говорили: Спаси нас, ти који си на небесима; благословен је који долази у име Господње. 14 Тада Јевреји повикаше против гласника и рекоше: Јеврејска деца су говорила на јеврејском језику; а како би ти, који си Грк, могао да разумеш јеврејски? 15 Гласник им одговори и рече: Питао сам једног од Јевреја и рекао: Шта је ово што деца вичу на јеврејском језику? 16 И он ми то објасни говорећи: Они кличу Осана, што се тумачи: Господе, спаси ме; или, Господе, спаси. 17 Пилат им је тада рекао: Зашто ви сами сведочите о речима које су изговорила деца, наиме својим ћутањем? У чему је гласник погрешио? А они су ћутали. 18 Тада намјесник рече гласнику: Изађи и потруди се да га на било који начин уведеш. 19 Али гласник изиђе и учини као пре; и рече: Господе, уђи, јер те намесник зове. 20 И док је Исус улазио поред заставника, који су носили заставе, њихови врхови су се поклонили и поклонили Исусу. 21 Тада су Јевреји још жешће узвикивали против заставника. 22 Али Пилат рече Јеврејима: Знам да вам није мило што су се врхови стандарда сами по себи клањали и клањали Исусу; али зашто узвикујете против заставника, као да су се поклонили и поклонили? 23 Они одговорише Пилату: Видели смо заставнике како се клањају и клањају Исусу. 24 Тада је намесник позвао заставнике и рекао им: Зашто сте тако учинили?
25 Заставници рекоше Пилату: Сви смо ми незнабошци и клањамо се боговима у храмовима; и како да размишљамо о томе да га обожавамо? У рукама смо држали само стандарде, а они су се клањали и клањали му се. 26 Тада је Пилат рекао старешинама синагоге: „Изаберите ли ви неке јаке људе, и нека држе мерила, па ћемо видети да ли ће се онда сами сагнути. 27 Тако су старешине Јевреја потражиле дванаест најјачих и најспособнијих стараца и натерале их да држе заставе и стали су пред намесника. 28 Тада Пилат рече гласнику: Изведи Исуса, па га на неки начин поново уведи. И Исус и гласник изиђоше из предворја. 29 И Пилат је позвао заставнике који су раније носили знамења и заклео им се да ће им одсећи главе, ако нису на тај начин носили знамења када је Исус пре ушао. 30 Тада је намесник заповедио Исусу да поново уђе. 31 И гласник је учинио као што је урадио раније, и веома је молио Исуса да оде на свој огртач, и да хода по њему, и он заиста хода по њему и уђе. 32 И када је Исус ушао, заставе су се поклониле као и раније и поклониле му се. ПОГЛАВЉЕ 2 1 А кад је Пилат то видео, уплашио се и хтео је да устане са свог места. 2 Али док је он мислио да устане, његова сопствена жена, која је стајала подаље, посла к њему говорећи: „Немој ништа с тим праведним човеком; јер сам много патио због њега у визији ове ноћи. 3 Кад су Јудејци то чули, рекли су Пилату: Нисмо ли ти рекли: Он је чаролија? Гле, он је натерао твоју жену да сања. 4 Тада Пилат дозва Исуса и рече: „Чуо си шта сведоче против тебе, а не одговараш? 5 Исус је одговорио: Да нису имали моћ да говоре, не би могли говорити; али пошто свако има заповедништво својим језиком, да говори и добро и лоше, нека гледа на њега. 6 Али старешине јудејске одговорише и рекоше Исусу: На шта да гледамо? 7 Као прво, знамо ово о теби, да си рођен од блуда; друго, да су због твог рођења деца побијена у Витлејему; треће, да су твој отац и мајка Марија побегли у Египат, јер нису могли да верују свом народу. 8 Неки од Јевреја који су стајали по страни говорили су повољније, Не можемо рећи да је рођен од блуда; али знамо да је његова мајка Марија била заручена за Јосифа, па се он није родио од блуда. 9 Тада је Пилат рекао Јеврејима који су тврдили да је рођен од блуда: Ово ваша прича није истинита, јер је била веридба, као што сведоче они који су из вашег народа. 10 Ана и Кајафа рекоше Пилату: За све ово мноштво људи који вичу да је рођен од блуда и да је чародеј; а они који га одричу да се роди кроз блуд, његови су прозелити и ученици. 11 Пилат одговори Ани и Кајафи: Ко су прозелити? Они одговорише: Они су синови незнабожаца, и нису постали Јевреји, него су његови следбеници. 12 Тада одговори Елеазер, и Астерије, и Антоније, и Јаков, Кара и Самуило, Исак и Финеј, Крисп и Агрипа, Ана и Јуда: Ми нисмо прозелити, него деца Јевреја, и говоримо истину, и били смо присутни када је Марија био вереник. 13 Тада Пилат, обраћајући се дванаесторици људи који су ово говорили, рече им: Заклињем вас животом Цезаровим, да верно кажете да ли је рођен од блуда и да су истините ствари које сте испричали. 14 Они су одговорили Пилату: „Имамо закон којим нам је забрањено да се заклињемо, јер је то грех: Нека се закуну животом Цезаровим да није као што смо рекли, и бићемо задовољни да будемо погубљени. 15 Тада Ана и Кајафа рекоше Пилату: Тих дванаест људи неће веровати да га знамо да је подло рођен и да је чаролија, иако се претвара да је син Божији и цар: што смо ми до сада од веровања, да дрхтимо да чујемо. 16 Тада је Пилат заповедио свима да изађу осим дванаесторици људи који су рекли да није рођен од блуда, а Исусу да се повуче
на даљину, и рече им: Зашто Јудејци имају на уму да убију Исуса? 17 Они му одговорише: Љуте се јер је исцељивао у суботу. Пилат рече: Хоће ли га убити за добро дело? Рекоше му: Да, господине. ПОГЛАВЉЕ 3 1 Тада Пилат, испуњен гневом, изађе из предворја и рече Јеврејима: Позивам цео свет у сведочење да не налазим никакву кривицу на том човеку. 2 Јудејци одговорише Пилату: Да није био зао, не бисмо га довели пред тебе. 3 Пилат им рече: Узмите ли га и судите по свом закону. 4 Тада Јудејци рекоше: Није нам дозвољено никога погубити. 5 Пилат рече Јеврејима: Заповед, дакле, не убиј, припада вама, али не мени. 6 И опет уђе у предворје, и сам дозва Исуса и рече му: Јеси ли ти цар јеврејски? 7 А Исус одговарајући рече Пилату: Да ли ти то говориш од себе, или су ти Јудејци рекли за мене? 8 Пилат одговарајући рече Исусу: Јесам ли ја Јеврејин? Предао те ми цео народ и владари јеврејски. Шта си урадио? 9 Одговори Исус и рече: Моје царство није од овога света; да је моје царство од овога света, онда би се моје слуге бориле, а ја не бих био предан Јудејима; али сада моје царство није отуда. 10 Пилат рече: „Јеси ли ти онда краљ? Исус одговори: Ти кажеш да сам ја цар; и због тога сам дошао да сведочим истину; и сваки који је од истине, слуша мој глас. 11 Пилат му рече: Шта је истина? 12 Исус је рекао: Истина је с неба. 13 Пилат рече: Зато истина није на земљи. 14 Исус рече Пилату: Веруј да је истина на земљи међу онима, који када имају моћ расуђивања, управљају се истином и стварају исправан суд. ГЛАВА 4 1 Тада Пилат остави Исуса у предворју, и изиђе к Јеврејима и рече: Не налазим никакву грешку у Исусу. 2 Рекоше му Јевреји: „А он рече: Могу да разоришем храм Божији и да га за три дана поново саградим. 3 Пилат им рече: О каквом храму говори? 4 Јевреји му рекоше: Оно што је Соломон градио четрдесет и шест година, рекао је да ће уништити, а за три дана изградити. 5 Пилат им опет рече: Ја сам невин од крви тог човека; гледаш ли на то. 6 Јевреји му говоре: Његова крв на нас и нашу децу. Тада Пилат сазвавши старешине и књижевнике, свештенике и левите, рече им насамо: Не чините тако; Нисам нашао ништа у вашој одговорности (против њега) у вези са његовим лечењем болесника и кршењем суботе, достојним смрти. 7 Свештеници и Левити одговорише Пилату: За живота ћесаровог, ако је неко богохулник, достојан је смрти; али овај је хулио на Господа. 8 Тада је гувернер поново наредио Јеврејима да изађу из дворане; и дозвавши Исуса рече му: Шта да радим с тобом? 9 Исус му одговори: Учини како је написано. 10 Пилат му рече: Како је написано? 11 Исус му рече: Мојсије и пророци су прорицали о мојој патњи и васкрсењу. 12 Јудејци, чувши то, раздражише се и рекоше Пилату: Зашто ћеш више да слушаш хулу тог човека? 13 Пилат им каже: Ако вам се ове речи чине хулом, узмите га, доведите га у свој суд и судите га по свом закону. 14 Јевреји одговарају Пилату: Наш закон каже да ће бити дужан да добије тридесет и девет удараца, али ако тако хули на Господа, биће каменован. 15 Пилат им каже: Ако је тај његов говор био хула, судите га по свом закону. 16 Јудејци кажу Пилату: Наш закон нам налаже да никога не погубимо; желимо да буде разапет, јер заслужује смрт на крсту. 17 Пилат им каже: Не доликује да буде разапет, само нека буде бичеван и отпуштен.
18 Али када је намесник погледао присутни народ и Јевреје, видео је многе Јевреје у сузама, и рекао је првосвештеничким главама јеврејским: Не жели сав народ његову смрт. 19 Старешине јудејске одговорише Пилату: Ми и сав народ смо дошли овамо управо због тога, да он умре. 20 Пилат им рече: Зашто да умре? 21 Рекоше му: Зато што се проглашава Сином Божијим и Царем. ГЛАВА 5 1 Али Никодим, неки Јеврејин, стаде пред намесника и рече: Молим те, праведни судијо, да ми поклониш слободу да кажем неколико речи. 2 Пилат му рече: Говори. 3 Никодим је рекао: Говорио сам старешинама јеврејским, и књижевницима, и свештеницима и левитима, и свом мноштву Јевреја, у њиховој скупштини; Шта бисте урадили са овим човеком? 4 Он је човек који је учинио многа корисна и славна чуда, каква нико на земљи није учинио, нити ће их икада учинити. Пусти га и не чини му зло; ако долази од Бога, његова чуда, (његова чудесна излечења) ће се наставити; али ако од људи, они ће пропасти. 5 Тако је Мојсије, када га је Бог послао у Египат, учинио чуда која му је Бог заповедио пред фараоном, краљем Египта; и премда су магови те земље, Јаннес и Јамбрес, својом магијом чинили иста чуда која је чинио Мојсије, ипак нису могли учинити све што је он чинио; 6 А чуда која су чинили магови нису била од Бога, као што знате, о књижевници и фарисеји; а они који су их чинили погинуше и сви који им повероваше. 7 А сада пустите овог човека; јер су сама чуда за која га оптужујете, од Бога; и није достојан смрти. 8 Тада су Јевреји рекли Никодиму: Да ли си постао његов ученик и говориш ли у његову корист? 9 Никодим им рече: Да ли је и намесник постао његов ученик, и да ли он говори за њега? Није ли га Цезар поставио на то високо место? 10 Кад су Јудејци то чули, задрхтали су и шкргутали зубима на Никодима, и рекли му: Можеш ли примити његову науку за истину и имати своју судбину са Христом! 11 Никодим је одговорио: Амин; Примићу његову науку и своју судбину с њим, као што сте рекли. 12 Тада је још један Јеврејин устао и замолио гувернера да га саслуша неколико речи. 13 А намјесник рече: Говори шта мислиш. 14 А он рече: Лежао сам тридесет осам година крај овчјег базена у Јерусалиму, трудећи се у великој немоћи и чекајући лек који ће бити учињен доласком анђела, који је у одређено време узнемирио воду ; и ко год је први после узнемирења воде закорачио, био је излечен од сваке болести коју је имао. 15 А кад ме Исус виде како тамо чамкам, рече ми: Хоћеш ли оздравити? А ја рекох: Господине, немам човека да ме баци у базен кад се вода узбурка. 16 А он ми рече: Устани, узми своју постељу и ходај. И одмах оздравих, узех кревет свој и прођох. 17 Тада су Јевреји рекли Пилату, Господу намјеснику, питај га ког дана је био излечен од своје болести. 18 Немоћник је одговорио: „Било је у суботу. 19 Јудејци рекоше Пилату: „Зар нисмо рекли да је он исцељивао у суботу, и да је изгонио ђаволе помоћу кнеза ђавола? 20 Тада је изашао још један 7 Јеврејин и рекао: Био сам слеп, чуо сам звукове, али никога нисам видео; и док је Исус ишао, чуо сам мноштво како пролази, и питао сам шта је тамо? 21 Рекоше ми да Исус пролази; тада сам повикао говорећи: Исусе, Сине Давидов, помилуј ме. А он стаде и заповеди да ме доведу к њему и рече ми: шта хоћеш? 22 Рекао сам: Господе, да прогледам. 23 Рекао ми је: Прогледај, и одмах сам видео и пошао за њим, радујући се и хвалећи. 24 Изашао је и други Јеврејин и рекао: Био сам губавац, и излечио ме је само својом речју говорећи: Хоћу, буди чист; и одмах сам се очистио од своје губе.
25 И други Јеврејин је изашао и рекао: „Био сам крив, и он ме је исправио својом речју. 26 И рече нека жена по имену Вероника: Дванаест година сам имала крвопролиће, и дотакла сам се руба његове хаљине, и тада је крв моје престала. 27 Тада су Јевреји рекли: Имамо закон да се жена не сме дозволити као доказ. 28 И, после других ствари, један други Јеврејин рече: Видео сам Исуса позваног на венчање са својим ученицима, а у Кани Галилејској понестало је вина; 29 И када се све вино попило, заповеди слугама да напуне шест лонаца који су тамо били водом, и они их напунише до врха, и благослови их, и претвори воду у вино, и сав народ пио, изненадивши се овом чуду. 30 А други Јеврејин је изашао и рекао: Видео сам Исуса како учи у синагоги у Кафарнауму; и беше у синагоги неки човек који је имао ђавола; и повика говорећи: Пусти ме; шта ми имамо с тобом, Исусе из Назарета? Јеси ли дошао да нас уништиш? Знам да си ти Светац Божији. 31 А Исус га запрети говорећи: Ућути, нечисти душе, и изиђи из човека; и одмах је изашао из њега и нимало га није повредио. 32 Следеће ствари је рекао и један фарисеј; Видех да дође велико мноштво к Исусу из Галилеје и Јудеје, и морске обале и многих земаља око Јордана, и много немоћих људи дође к њему, и он их све исцели. 33 И чух нечисте духове како вичу и говоре: Ти си Син Божији. А Исус им је строго заповедио да га не објављују. 34 После тога рече друга особа по имену Центурио: Видех Исуса у Кафарнауму, и замолих га говорећи: Господе, слуга мој лежи код куће узет. 35 А Исус ми рече: Доћи ћу да га излечим. 36 Али ја рекох: Господе, нисам достојан да уђеш под мој кров; него само реци реч, и оздравиће слуга мој. 37 А Исус ми рече: Иди; и како си веровао, нека ти буде. И оздрави слуга мој од истог часа. 38 Тада је један великаш рекао: Имао сам сина у Кафарнауму, који је лежао на самрти; и кад чух да је Исус дошао у Галилеју, отидох и замолих га да сиђе у моју кућу и исцели мог сина, јер је био на самрти. 39 Рече ми: Иди, жив ти син. 40 И мој син оздрави од тог часа. 41 Осим ових, и многи други Јевреји, и мушкарци и жене, повикаше и рекоше: Он је заиста Син Божији, који лечи све болести само својом речју, и коме су ђаволи потпуно потчињени. 42 Неки од њих су даље рекли: Ова моћ не може произаћи ни од кога осим од Бога. 43 Пилат рече Јудејцима: Зашто се ђаволи не покоравају вашим лекарима? 44 Неки од њих рекоше: Моћ покоравања ђавола не може произаћи осим од Бога. 45 Али други рекоше Пилату да је подигао Лазара из мртвих, пошто је био четири дана у свом гробу. 46 Чувши то намесник, дрхтећи рече јудејском мноштву: Каква ће вам корист да проливате невину крв? ГЛАВА 6 1 Тада Пилат сазва Никодима и петнаест људи који рекоше да Исус није рођен у блуду, рече им: Шта да радим, кад је међу народом као да је метеж. 2 Рекоше му: Не знамо; нека гледају ко диже метеж. 3 Тада Пилат поново дозва народ и рече им: Ви знате да имате обичај да вам пустим једног затвореника на празник Пасхе; 4 Имам познатог затвореника, убицу, који се зове Варава, и Исуса који се зове Христос, у коме не налазим ништа што заслужује смрт; који од њих дакле имаш на уму да ти пустим? 5 Сви вичу и говоре: Пусти нам Вараву. 6 Пилат им рече: Шта ћу онда с Исусом који се зове Христос? 7 Сви одговарају: Нека буде разапет. 8 Опет повичу и кажу Пилату: Ниси пријатељ Цезаров, ако ослободиш овог човека? јер је објавио да је Син Божији и цар. Али да ли сте склони да он буде краљ, а не Цезар? 9 Тада им је Пилат, пун гнева, рекао: Ваш народ је увек био побуњеник, а ви сте увек против оних који су вам служили?
10 Јудејци су одговорили: Ко су они који су нам служили? 11 Пилат им одговори: Бог ваш који вас је избавио из тешког ропства Египћана, и превео вас преко Црвеног мора као да је суво, и нахранио вас у пустињи маном и месом препелице, и донео воду. из стене, и дао ти закон с неба: 12 Раздражили сте га на све путеве и желели сте за себе лијевано теле, и поклонили му се, и приносили му жртву, и говорили: Ово су твоји богови, Израеле, који те изведоше из земље египатске. 13 Због чега је твој Бог био склон да те уништи; али Мојсије се заложио за тебе, и твој Бог га је услишио, и опростио безакоње твоје. 14 После сте се разбеснели на своје пророке, Мојсија и Арона, када су побегли у шатор, и хтели бисте да убијете своје пророке, а ви сте увек гунђали против Бога и његових пророка. 15 И устао са свог судијског стола, хтео је да изађе; али сви Јевреји повикаше: Признајемо цара Цезара, а не Исуса. 16 Пошто је ова особа, чим се родио, дошли су мудраци и принели му дарове; што је Ирод чуо веома узнемирен и хтео би да га убије. 17 Када је његов отац то сазнао, побегао је са њим и његовом мајком Маријом у Египат. Ирод, кад је чуо да је рођен, хтео би да га убије; и према томе посла и поби сву децу која беху у Витлејему и у свим крајевима његовим, од две године и ниже. 18 Кад је Пилат чуо ову причу, уплашио се; и заповедивши тишину међу народом, који диже буку, рече Исусу: Ти си дакле цар? 19 Сви Јевреји су одговорили Пилату, он је особа коју је Ирод хтео да убије. 20 Тада Пилат узе воду, опере руке пред народом и рече: Ја сам невин у крви овог праведника; пазите на то. 21 Јудејци одговорише и рекоше: крв његова на нас и нашу децу. 22 Тада Пилат заповеди да доведу Исуса пред њега и рече му следећим речима: 23 Твој народ ти је заповедио да си постао краљ; зато те ја, Пилат, осуђујем да будеш бичеван по законима бивших гувернера; и да будеш прво везан, па обешен о крст на оном месту где си сада затвореник; а са тобом и два злочинца, који се зову Димас и Гестас. ГЛАВА 7 1 Тада је Исус изашао из ходника, а с њим и два лопова. 2 И кад дођоше на место које се зове Голгота, свукоше му хаљине, опасаше га платном, и метнуше му на главу венац од трња, и метнуше му трску у руку. 3 И на исти начин су поступили са двојицом разбојника који су били разапети с њим, Димас с његове десне стране и Гестас с његове леве. 4 Али Исус рече: Оче мој, опрости им; Јер не знају шта раде. 5 И поделише његове хаљине, и бацише жреб о његову хаљину. 6 Народ је у међувремену стајао по страни, а првосвештеници и старешине јудејске су му се ругале говорећи, он је друге спасао, нека сада спасе себе ако може; ако је син Божији, нека сада сиђе са крста. 7 И војници су му се ругали и узевши сирће и жуч понудили му то да пије, и рекли му: „Ако си цар јеврејски, ослободи се. 8 Тада Лонгин, неки војник, узевши копље, 1 пробо му бок, и одмах потече крв и вода. 9 И Пилат је написао наслов на крсту хебрејским, латинским и грчким словима, тј. Ово је краљ Јевреја. 10 Али један од двојице разбојника који су били разапети са Исусом, по имену Гестас, рече Исусу: Ако си ти Христос, избави себе и нас. 11 Али разбојник који беше разапет с његове десне стране, по имену Дима, одговарајући, укори га и рече: Зар се не бојиш Бога, који је осуђен на ову казну? Ми заиста с правом и праведно примамо штетност наших поступака; али овај Исус, какво је зло учинио? 12 После овог уздисања, рече Исусу: Господе, сети ме се када дођеш у своје царство. 13 Исус одговарајући рече му: Заиста ти кажем да ћеш данас бити са мном у рају.
ГЛАВА 8 1 И било је око шестог часа, и тама је била на лицу целе земље до деветог часа. 2 И док је сунце помрачило, гле, завеса храма се поцепа од врха до дна; и стене се раздераше, и гробови се отворише, и многа тела светих, која уснуше, устадоше. 3 А око деветог часа Исус повика из свег гласа говорећи: Хеј, Хели, лама забактани? што се тумачи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? 4 А после ових ствари Исус рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој; и рекавши ово, он се одрекао духа. 5 Али кад је стотник видео да је Исус тако вапајући испустио дух, прославио је Бога и рекао: Заиста, ово је био праведан човек. 6 И сав народ који је стајао у близини, силно се узнемири од тог призора; и размишљајући о ономе што је прошло, ударише их у груди, а затим се вратише у град Јерусалим. 7 Стотник је отишао до намесника и испричао му све што се догодило; 8 И када је чуо све ово, био је веома тужан; 9 И сазвавши Јевреје, рече им: Јесте ли видели чудо помрачења сунца и других ствари које су се догодиле док је Исус умирао? 10 Кад су Јудејци чули, одговорили су намеснику: Помрачење сунца догодило се по свом уобичајеном обичају. 11 Али сви који су били Христови познаници стајали су подаље, као и жене које су ишле за Исусом из Галилеје, посматрајући све ово. 12 И гле, неки човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био Исусов ученик, али не отворено, из страха од Јевреја, дошао је к намеснику и замолио га да му дозволи да одузме тело Исусово са крста. 13 И гувернер му је допустио. 14 И дође Никодим, доносећи са собом мешавину смирне и алоје око сто фунти; и скинуше Исуса са крста са сузама, и оковаше га платном са мирисима, по обичају сахрањивања код Јевреја, 15 И ставио га у нову гробницу, коју је Јосиф саградио, и дао да се исече из стене, у коју никада нико није био стављен; и привалише велики камен до врата гроба. ГЛАВА 9 1 Када су неправедни Јевреји чули да је Јосиф просио и сахранио тело Исусово, тражили су Никодима; и оних петнаест људи који су сведочили пред намесником, да Исус није рођен од блуда, и других добрих људи који су показали било каква добра дела према њему. 2 Али када су се сви сакрили од страха од Јудејаца, указао им се сам Никодим и рекао: Како такви људи могу ући у синагогу? 3 Јудејци му одговорише: Али како си се усудио да уђеш у синагогу који си био савезник Христа? Нека твоја судбина буде са њим на другом свету. 4 Никодим одговори: Амин; тако нека буде, да имам своју судбину с њим у његовом царству. 5 На сличан начин је Јосиф, када је дошао код Јевреја, рекао им зашто се љутите на мене што сам желео тело Исуса Пилатовог? Ево, ставио сам га у свој гроб, и повио га чистим платном, и ставио сам камен на врата гроба. 6 Поступио сам исправно према њему; а ви сте неправедно згрозили тог праведника, разапевши га, дајући му да пије сирће, овенчавши га трњем, растргнувши његово тело бичевима, и молили сте кривицу његове крви на вас. 7 Јудејци су чувши ово били узнемирени и узнемирени; и ухватише Јосифа, и заповедише да га ставе у притвор пре суботе и држе га до краја суботе. 8 А они му рекоше: Исповеди се; јер у ово време није дозвољено чинити ти било какву штету док не дође први дан у недељи. Али знамо да се нећеш сматрати достојним погреба; али даћемо твоје тело птицама небеским и зверима земаљским. 9 Јосиф одговори: Тај говор је као говор гордог Голијата, који је прекорио живога Бога говорећи против Давида. Али ви, књижевници и лекари, знате да Бог преко пророка каже: Моја је освета, и ја ћу вам узвратити 1 зло као оно којим сте ми претили.
10 Бог кога си обесио на крст, може ме избавити из твојих руку. Сва ваша злоћа ће се вратити на вас. 11 Јер намјесник, кад је опрао руке, рекао је: Ја сам чист од крви овог праведника. Али ви одговористе и повикате: крв његова на нас и нашу децу. Како рекосте, да погинете заувек. 12 Јудејске старешине су чуле ове речи силно се разбеснеле; и ухвативши Јосифа, метнуше га у одају где није било прозора; причврстили су врата и ставили печат на браву; 13 И Ана и Кајафа поставише стражу над њом, и посаветоваше се са свештеницима и Левитима да се сви састану после суботе, и измислили су на какву смрт да убију Јосифа. 14 Када су то учинили, владари, Ана и Кајафа, наредили су да доведу Јосифа. ГЛАВА 10 1 Када је то чула сва скупштина, дивила се и зачудила се, јер су нашли исти печат на брави одаје, а Јосифа нису могли да нађу. 2 Тада Ана и Кајафа изиђоше, и док су се сви дивили што Јосифов нема, гле, један од војника, који су чували Исусов гроб, проговори у скупштини. 3 Док су чували Исусов гроб, био је земљотрес; и видесмо анђела Божијег како одваљује камен са гроба и седа на њега; 4 И лице му беше као муња и одећа његова као снег; и постали смо кроз страх као мртви. 5 И чусмо анђела како говори женама на Исусовом гробу: Не бојте се; Знам да тражите Исуса распетог; васкрсе као што је предсказао. 6 Дођи и види место где је положен; и идите одмах и реците ученицима Његовим да је васкрсао из мртвих и да ће отићи пре вас у Галилеју; тамо ћете га видети како вам је рекао. 7 Тада су Јевреји сазвали све војнике који су чували Исусов гроб и рекли им: Ко су оне жене којима је анђео говорио? Зашто их нисте ухватили? 8 Војници су одговорили и рекли: Не знамо ко су биле жене; осим тога, од страха смо постали мртви, а како смо могли да ухватимо те жене? 9 Јудејци им рекоше: Жив је Господ, не верујемо вам. 10 Одговоривши војници рекоше Јудејцима, када сте видели и чули Исуса да чини толика чудеса, а нисте му веровали, како да нам верујете? Добро сте рекли: Жив је Господ, јер Господ заиста живи. 11 Чули смо да сте затворили Јосифа, који је сахранио тело Исусово, у одаји, под запечаћеном бравом; и кад отвористе, не нађете га тамо. 12 Да ли онда произведете Јосифа кога сте ставили под стражу у одају, а ми ћемо произвести Исуса кога смо чували у гробу. 13 Јудејци одговорише и рекоше: Ми ћемо родити Јосифа, ви родите Исуса. Али Јосиф је у свом граду Ариматеји. 14 Војници су одговорили: Ако је Јосиф у Ариматеји, а Исус у Галилеји, чули смо да је анђео обавестио жене. 15 Јудејци, чувши то, уплашише се и рекоше међу собом: Ако то на било који начин буде јавно, онда ће свако поверовати у Исуса. 16 Тада су сакупили велику своту новца и дали је војницима говорећи: „Кажете ли народу да су ученици Исусови дошли у ноћи када сте ви спавали и украли тело Исусово; и ако Пилат намесник чује за ово, ми ћемо га задовољити и обезбедити вас. 17 Према томе, војници су узели новац и рекли како су им Јевреји упутили; и њихов извештај се проширио у народу. 18 Али неки свештеник Финес, Ада, учитељица, и Левит, по имену Агеј, њих тројица дођоше из Галилеје у Јерусалим и рекоше првосвештеницима и свима који беху у синагогама говорећи: 19 Видели смо Исуса, кога сте разапели, како разговара са својим једанаесторо ученика и седи усред њих на Маслинској гори и говори им: 20 Изађите по целом свету, проповедајте Јеванђеље свим народима, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа; и ко поверује и крсти се, биће спасен. 21 И када је то рекао својим ученицима, видели смо га како се пење на небо. 22 Кад су првосвештеници, старешине и Левити то чули, рекли су овој тројици људи: „Одајте славу Богу Израиљевом и
признајте му да ли је истина оно што кажете да сте видели и чули . 23 Они одговарајући рекоше: Жив је Господ отаца наших, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев, како смо чули Исуса да разговара са својим ученицима, и како смо га видели како се пење на небо , па смо вам пренели истину. 24 А три човека даље одговорише и рекоше, додајући ове речи: Ако не признамо речи које смо чули да Исус говори, и да смо га видели како се пење на небо, били бисмо криви за грех. 25 Тада првосвештеници одмах устадоше, и држећи у рукама књигу закона, призваше ове људе говорећи: Нећете више говорити оно што сте говорили о Исусу. 26 И дали су им велику своту новца и са њима послали друге људе, који би их одвели у њихову земљу, да се ни на који начин не би задржавали у Јерусалиму. 27 Тада су се Јевреји окупили и изразивши најжалоснију забринутост рекоше: Шта је ово необично што се догодило у Јерусалиму? 28 Али Ана и Кајафа су их тешили говорећи: Зашто да верујемо војницима који су чували гроб Исусов говорећи нам да је анђео одвалио камен од врата гроба? 29 Можда су им то рекли његови ученици и дали им новац да то кажу, а они сами однесу тело Исусово. 30 Осим тога, узмите у обзир да се странцима не приписује признање, јер су и они од нас узели велику суму, и изјавили су нам према упутствима која смо им дали. Они морају или бити верни нама, или Исусовим ученицима. ГЛАВА 11 1 Тада је Никодим устао и рекао: Добро кажете, синови Израиљеви, чули сте шта су се она три човека заклела Законом Божјим, који су рекли: Видели смо Исуса како говори са својим ученицима на Маслинској гори, и видели смо него се уздиже на небо. 2 И Писмо нас учи да је блажени пророк Илија био узнесен на небо; а Јелисеја су синови пророчки питали: где је отац наш Илија? Он им рече да је узнесен на небо. 3 А синови пророчки му рекоше: Можда га је дух однео у неку од Израелових гора, тамо ћемо га можда наћи. И молише Јелисеја, и он је ишао с њима три дана, и не могоше га наћи. 4 А сада ме чујте, синови Израиљеви, и пошаљимо људе у планине Израелове, да можда дух није однео Исуса, и тамо га можда нађемо и задовољимо се. 5 И Никодимов савет се свидео целом народу; и послаше људе који су тражили Исуса, али га не нађоше; и вративши се рекоше: Ишли смо свуда, али нисмо нашли Исуса, али смо нашли Јосифа у његовом граду Ариматеји. 6 Чувши то владари и сав народ, обрадоваше се и хвалише Бога Израиљевог, јер се нађе Јосиф, кога су затворили у одају, и нису могли да га нађу. 7 И када су саставили велики збор, првосвештеници су рекли: На који начин да доведемо Јосифа к себи да разговарамо с њим? 8 И узевши лист папира, писали су му и рекли: Мир теби и целој породици твојој. Знамо да смо се огрешили о Бога и тебе. Са задовољством посетите нас своје очеве, јер смо били савршено изненађени вашим бекством из затвора. 9 Знамо да је то био злобан савет који смо дали против тебе, и да се Господ побринуо за тебе, и да те је сам Господ избавио од наших намера. Мир теби, Јосифе, који си частан међу свим људима. 10 И изабраше седморицу Јосифових пријатеља и рекоше им: Кад дођете код Јосифа, поздравите га у миру и дајте му ово писмо. 11 Према томе, када су људи дошли код Јосифа, поздравили су га у миру и дали му писмо. 12 А када је Јосиф то прочитао, рекао је: „Благословен Господ Бог, који ме је избавио од Израелаца, да нису могли пролити моју крв. Нека је благословен Бог, који ме је заштитио под својим крилима. 13 Јосиф их пољуби и одведе у своју кућу. А сутрадан је Јосиф узјахао магарца и отишао с њима у Јерусалим. 14 А кад су сви Јудејци чули ово, изиђоше му у сусрет и повикаше говорећи: „Мир нека дођеш овамо, оче Јосиф.
15 На шта је он одговорио: Благостање од Господа прати сав народ. 16 И сви су га пољубили; и Никодим га одведе својој кући припремивши велику забаву. 17 Али сутрадан, као дан припреме, Ана, Кајафа и Никодим рекоше Јосифу: Исповеди се Богу Израиљевом и одговори нам на сва питања која ти поставимо; 18 Јер смо се веома узнемирили што си сахранио тело Исусово; и кад смо те затворили у одају, нисмо те могли наћи; и плашимо се од тада, до овог времена да се појавиш међу нама. Реци нам, дакле, пред Богом шта се догодило. 19 Тада Јосиф одговори и рече: Заиста сте ме затворили на дан припреме, до јутра. 20 Али док сам стајао на молитви усред ноћи, кућа је била окружена са четири анђела; и видех Исуса као сјај сунца, и падох на земљу од страха. 21 Али Исус ме је ухватио за руку и подигао ме са земље, и роса се тада попрскала по мени; али он, бришући моје лице, пољуби ме и рече ми: Не бој се, Јосифе; погледај ме, јер то сам ја. 22 Тада сам га погледао и рекао: Рабони Илија! Он ми одговори: нисам ја Илија, него Исус Назарећанин, чије си тело сахранио. 23 Рекао сам му: покажи ми гроб у који сам те положио. 24 Тада ме Исус, узевши ме за руку, одведе до места где сам га положио и показао ми платнену одећу и убрус који сам му ставио око главе. Тада сазнах да је то Исус, и поклоних му се и рекох: Благословен који долази у име Господње. 25 Исус ме опет узевши за руку, одведе ме у Ариматеју у моју кућу и рече ми: Мир теби! али не излази из куће своје до четрдесетог дана; али морам ићи својим ученицима. ГЛАВА 12 1 Кад су првосвештеници чули све ово, запрепастили су се, пали су лицем на земљу као мртви, и вичући један другоме говорили: Шта је ово изванредно знамење које се догодило у Јерусалиму? Знамо Исусовог оца и мајку. 2 А неки Левит рече: Знам многе његове рођаке, религиозне особе, који имају обичај да приносе жртве и паљенице Богу Израиљевом, у храму, уз молитве. 3 А кад га је првосвештеник Симеон узео на руке. рече му: Господе, сада пушташ слугу својега у миру, по речи својој; јер видеше очи моје спасење твоје које си припремио пред лицем свих људи: светлост за просветљење незнабожаца и славу народа Твога Израиља. 4 Симеон је на сличан начин благословио Марију, мајку Исусову, и рекао јој: Изјављујем ти за то дете; Он је одређен за пад и ускрснуће многих, и за знак против кога ће се говорити. 5 Да, мач ће пробити и твоју душу, и откриће се мисли многих срца. 6 Тада су сви Јевреји рекли: „Пошаљимо до она три човека који су рекли да су га видели како разговара са својим ученицима на Маслинској гори. 7 После тога су их питали шта су видели; који је једнодушно одговорио: Пред Богом Израиљевим потврђујемо, да смо јасно видели Исуса како разговара са својим ученицима на Маслинској гори и како се пење на небо. 8 Тада су их Ана и Кајафа одвели на одвојена места и одвојено их прегледали; који су једногласно признали истину и рекли да су видели Исуса. 9 Тада Ана и Кајафа рекоше: „Наш закон каже: Устима два или три сведока свака ће се реч утврдити. 10 Али шта смо рекли? Блажени Енох угоди Богу, и преведен је речју Божијом; и познато је место сахрањивања блаженог Мојсија. 11 Али Исус је предат Пилату, бичеван, овенчан трњем, попљуван, прободен копљем, разапет, умро на крсту, и сахрањен је, а његово тело часни Јосиф је сахранио у новом гробу, и он сведочи да је видео га живог. 12 И поред тога ови људи су изјавили да су га видели како разговара са својим ученицима на Маслинској гори и како се пење на небо. 13 Тада је Јосиф устао. рече Ани и Кајафи: Можда ћете бити праведно изненађени што вам је речено да је Исус жив и да се попео на небо.
14 Заиста је изненађујућа ствар да он не само да сам устаје из мртвих, него и да подиже друге из њихових гробова, које су многи видели у Јерусалиму. 15 А сад ме чуј мало: сви смо познавали блаженог Симеона, првосвештеника, који је узео Исуса као дете у наручје у храму. 16 Тај исти Симеон имао је два своја сина и сви смо били присутни на њиховој смрти и сахрани. 17 Зато идите и погледајте њихове гробове, јер су они отворени и ускрснули су; и гле, они су у граду Ариматеји, проводе своје време заједно у службама побожности. 18 Неки су, заиста, чули звук својих гласова у молитви, али неће ни са ким разговарати, него остају неми као мртви. 19 Али хајде, пођимо к њима и понашајмо се према њима са свим дужним поштовањем и опрезом. И ако можемо да их наведемо да се закуну, можда ће нам открити неке од тајни свог васкрсења. 20 Кад су Јудејци то чули, силно су се обрадовали. 21 Тада су Ана и Кајафа, Никодим, Јосиф и Гамалило отишли у Ариматеју, али их нису нашли у њиховим гробовима; али ходајући по граду, везали су их на колена на својим побожностима: 22 Тада их поздравивши са свим поштовањем и поштовањем према Богу, одведоше их у синагогу у Јерусалиму, и затворивши врата, узеше књигу закона Господњег, 23 И давши им га у руке, заклели су се Богом Адонајем и Богом Израиљевим, који је говорио нашим оцима по закону и пророцима, говорећи: Ако верујете ономе који вас је васкрсао из мртвих да је Исус, реците нас шта сте видели и како сте васкрсли из мртвих. 24 Харин и Лентије, два Симеонова сина, задрхташе кад су то чули, и узнемирише се и застењаше; и истовремено гледајући у небо, крстили су се прстима на језицима. 25 И одмах проговорише и рекоше: дајте сваком од нас папира, па ћемо вам записати све што смо видели. И седе сваки и написаше говорећи:
ГЛАВА 13 1 Господе Исусе и Оче, који си Бог, и васкрсење и живот мртвих, допусти нам да објављујемо твоје тајне, које смо видели после смрти, крсту твоме; јер смо се заклињали именом твојим. 2 Јер ти си забранио својим слугама да објављују тајне ствари које је твоја божанска моћ извршила у паклу. 3 Када смо били смештени са својим очевима у дубину пакла, у тами таме, изненада се појавила боја сунца попут злата, и велика пурпурна светлост која је осветљавала место. 4 У овом тренутку, Адам, отац целог човечанства, са свим патријарсима и пророцима, обрадова се и рече: Та светлост је аутор вечне светлости, који је обећао да ће нас превести у вечну светлост. 5 Тада пророк Исаија повика и рече: Ово је светлост Оца и Сина Божијег, по мом пророчанству, док сам био жив на земљи. 6 Земља Завулонова и земља Нефталимска иза Јордана, народ који је ходао у тами, видео је велику светлост; и онима који су живели у области сенке смрти, светлост се појавила. И сада је дошао и просветлио нас који смо седели у смрти. 7 И док смо се сви радовали светлости која нас обасјаше, дође међу нас отац наш Симеон, и честитајући целом друштву рече: Прославите Господа Исуса Христа, Сина Божијег. 8 Кога сам узео у наручје када му је дете у храму, дирнуто Духом Светим, рекао и признао, 1 да су сада моје очи виделе спасење твоје, које си припремио пред лицем свих људи. , светлост за просветљење незнабожаца и славу народа Твога Израиља. 9 Сви свети који су били у дубини пакла, чувши то, још се више обрадоваше. 10 После је изашао један као мали пустињак, и сви су га питали: Ко си ти?
11 На шта је он одговорио: Ја сам глас вапијућег у пустињи, Јована Крститеља, и пророка Свевишњега, који је ишао пре свог доласка да припреми свој пут, да свом народу да спознање спасења за опроштење грехова. 12 А ја, Јован, кад видех Исуса како долази к мени, дирнут Духом Светим, рекох: Ево Јагњета Божјег, гле онога који узима на себе грехе света. 13 И крстих га у реци Јордану, и видех Духа Светога како силази на њега у облику голуба, и чух глас с неба који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи. 14 И сада док сам ишао пред њим, сишао сам овамо да вас упознам, да ће нас Син Божији следећи пут посетити, и као пролеће са висине доћи к нама, који смо у тами и сенка смрти. ГЛАВА 14 1 Али када је први човек наш отац Адам чуо ово, да се Исус крстио у Јордану, повикао је свом сину Сету и рекао: 2 Објави својим синовима, патријарсима и пророцима, све оно што си чуо од арханђела Михаила, када сам те послао на врата раја, да умолиш Бога да ми помаже главу када будем болестан. 3 Тада је Сет, прилазећи патријарсима и пророцима, рекао: Ја, Сите, када сам се молио Богу на вратима раја, видео ми се анђео Господњи, Михаило јавио говорећи: послао сам ти се од Господа. ; Постављен сам да председавам људским телима. 4 Кажем ти, Сите, не моли се Богу у сузама и моли га за уље са дрвета милосрђа којим да помажеш свог оца Адама за његову главобољу; 5 Јер га никако не можеш добити до последњих дана и времена, наиме, док не прође пет хиљада и пет стотина година. 6 Тада ће Христос, најмилостивији Син Божији, доћи на земљу да васкрсне људско тело Адамово, и у исто време да васкрсне тела мртвих, и када дође, биће крштен у Јордану: 7 Тада ће уљем своје милости помазати све оне који верују у њега; и уље милосрђа његове ће се наставити будућим нараштајима, за оне који ће се родити од воде и Светога Духа за живот вечни. 8 И када у то време најмилосрднији Син Божији, Христос Исус, сиђе на земљу, увешће нашег оца Адама у рај, на дрво милосрђа. 9 Када су сви патријарси и пророци чули све ово од Сета, више су се обрадовали. ГЛАВА 15 1 Док су се сви свети радовали, гле, Сатана, кнез и капетан смрти, рече кнезу пакла: 2 Припремите се да примите самог Исуса из Назарета, који се хвалио да је Син Божији, а ипак је био човек који се плашио смрти, и рекао: Тужна је душа моја до смрти. 3 Осим тога, нанео је многе повреде мени и многим другима; јер оне које сам учинио слепим и хромим и оне које сам мучио са неколико ђавола, он је излечио својом речју; да, и оне које сам ти довео мртве, он силом одузима од тебе. 4 На то је кнез пакла одговорио сотони: Ко је тај тако моћни кнез, а ипак човек који се боји смрти? 5 Јер сви властодршци на земљи подложни су мојој моћи, које си својом силом покорио. 6 Али ако си тако моћан у својој људској природи, потврђујем ти за истину, да је он свемогућ у својој божанској природи, и нико се не може одупрети његовој сили. 7 Када је, дакле, рекао да се бојиш смрти, смислио је да те ухвати у замку, и то ће ти бити несрећно у векове векова. 8 Тада Сатана одговори и рече кнезу пакла: Зашто си изразио сумњу и уплашио се да примиш тог Исуса из Назарета, и твог и мог противника?
9 Што се мене тиче, ја сам га искушавао и подстицао своје старе Јевреје ревношћу и гневом на њега? 10 Наоштрио сам копље за његову патњу; Помешао сам жуч и сирће, и заповедио да то попије; Припремио сам крст да га разапнем, и ексере да пробијем Ибисове руке и ноге; а сада је његова смрт близу, довешћу га овамо, покорног и теби и мени. 11 Тада је кнез пакла одговарајући рекао: Малочас си ми рекао да је силом одузео мртве од мене. 12 Они који су држани овде док не би поново живели на земљи, одведени су одавде, не својом властитом силом, већ молитвама упућеним Богу, и њихов свемогући Бог их је узео од мене. 13 Ко је онда тај Исус из Назарета који је својом речју узео мртве од мене без молитве Богу? 14 Можда је то онај исти који ми је отео Лазара, пошто је био мртав четири дана, и смрдео и труо, и кога сам имао као мртав, али га је својом силом поново оживео. . 15 Сатана је одговарајући, одговорио кнезу пакла: То је иста особа, Исус из Назарета. 16 Кад је то чуо кнез пакла, рекао му је: Заклињем те силама које припадају теби и мени, да га не доводиш к мени. 17 Јер кад сам чуо за снагу његове речи, задрхтао сам од страха, и све моје безбожно друштво у исто време се узнемирило; 18 И Лазара нисмо успели да задржимо, али он се стресе, и са свим знацима злобе, одмах оде од нас; и сама земља, у којој је лежало мртво Лазарево тело, одмах га је изнела живог. 19 И сада знам да је он Свемогући Бог који може учинити такве ствари, који је моћан у својој власти и моћан у својој људској природи, који је Спаситељ човечанства. 20 Не доводите, дакле, ову особу овамо, јер ће ослободити све оне које држим у тамници под невером, и свезане оковама њихових греха, и одвешће их у живот вечни. ГЛАВА 16 1 И док су сатана и кнез пакла тако разговарали један с другим, одједном се зачу глас као од грмљавине и удара ветрова, говорећи: Подигните своја врата, кнезови; и подигните се, врата вечна, и ући ће Цар славе. 2 Када је то чуо кнез пакла, рекао је сотони: Одлази од мене и одлази из мојих станова; ако си моћан ратник, бори се са Царем славе. Али шта ти имаш са њим? 3 И избаци га из његових станова. 4 А кнез рече својим безбожним официрима: Затворите месингане капије свирепости и учврстите их гвозденим шипкама и борите се храбро да не будемо заробљени. 5 Али када је ово све друштво светих чуло, говорило је великим гласом гнева кнезу пакла: 6 Отвори врата своја да уђе Краљ славе. 7 И божански пророк Давид је повикао говорећи: Нисам ли на земљи заиста пророковао и рекао: О кад би људи хвалили Господа за његову доброту и за његова дивна дела синовима људским. 8 Јер је разбио врата од месинга, и пресекао шипке гвоздене на комаде. Он их је узео због безакоња њиховог, и због неправде њихове су мучени. 9 После овога, други пророк, наиме, свети Исаија, говорио је на исти начин свим светима, зар вам нисам исправно пророковао док сам био жив на земљи? 10 Мртви ће живети, и они ће васкрснути који су у својим гробовима, и радоваће се они који су на земљи; јер ће им роса која је од Господа донети спасење. 11 И на другом месту рекох: О смрти, где је твоја победа? О смрти, где је твој жалац? 12 Када су сви свети чули ово што је рекао Исаија, рекли су кнезу пакла: Отвори сада своја врата и скини своје гвоздене шипке; јер ћеш сада бити везан и немаш моћи.
13 Тада се зачу јак глас, као од звука грмљавине, говорећи: Подигните своја врата, кнезови; и будите подигнути, врата пакла, и Цар Славе ће ући. 14 Принц пакла, приметивши исти глас, поновио је, повикао као да је био у незнању: Ко је тај Краљ славе? 15 Давид је одговорио кнезу пакла и рекао: Разумем речи тог гласа, јер сам их изговорио његовим духом. И сада, као што рекох горе, кажем ти, Господ силан и моћан, Господ моћни у борби: он је Цар славе, и он је Господ на небу и на земљи; 16 Погледао је доле да чује стењање затвореника и да ослободи оне који су осуђени на смрт. 17 А сада, ти прљави и смрдљиви кнеже пакла, отвори своја врата, да Цар Славе може ући; јер је Господ неба и земље. 18 Док је Давид ово говорио, појави се моћни Господ у лику човека и просветли она места која су одувек била у тами, 19 И раскинуо је окове који се раније нису могли раскинути; и својом непобедивом силом посети оне који безакоњем седе у тами дубокој, а грехом у сенци смрти. ГЛАВА 17 1 Безбожна Смрт и њени окрутни службеници чувши ово, обузели су страх у неколико својих краљевстава, када су видели јасноћу светлости, 2 И сам Христос се изненада појавио у њиховим становима; они зато повикаше и рекоше: Тобом смо везани; изгледа да намераваш нашу смутњу пред Господом. 3 Ко си ти, који немаш знака покварености, осим те светле појаве која је потпуни доказ твоје величине, на коју изгледа да ипак не обраћаш пажњу? 4 Ко си ти, тако моћан и тако слаб, тако велики а тако мали, зао, а опет војник првог реда, који може да командује у облику слуге као обичан војник? 5 Краљ славе, мртав и жив, иако једном убијен на крсту? 6 Ко лежи мртав у гробу, и сиђе нам жив, и у твојој смрти сва створења су задрхтала, и све звезде су се покренуле, и сада имаш слободу међу мртвима и узнемираваш наше легије? 7 Ко си ти, који ослобађаш заробљенике које је првобитни грех држао у оковима и доводиш их на њихову некадашњу слободу 8 Ко си ти, који шириш тако славну и божанску светлост над онима које је тама греха ослепела? 9 На сличан начин све легије ђавола биле су обузете истим ужасом, и са најпокорнијим страхом повикаше и рекоше: 10 Откуд то, о ти Исусе Христе, да си ти човек тако моћан и славан у величанству, тако светао да нема мрље, и тако чист да нема злочина? Јер тај доњи свет земље, који нам је одувек до сада био подложан, и одакле смо примали данак, никада нам раније није послао таквог мртваца, никада није послао такве поклоне кнезовима пакла. 11 Ко си дакле ти, који са таквом храброшћу улазиш у наша пребивалишта, и не само да се не плашиш да нам запретиш највећим казнама, већ се трудиш да избавиш све друге из окова у којима их држимо? 12 Можда си ти онај Исус, о коме је Сатана управо говорио нашем кнезу, да си смрћу на крсту примио моћ смрти. 13 Тада је Цар Славе погазивши смрт, ухватио кнеза пакла, лишио га сваке његове моћи и узео са собом у своју славу нашег земаљског оца Адама. ГЛАВА 18 1 Тада је кнез пакла узео Сатану и са великим назнаком рекао му: О ти кнеже разарања, аутору Белзебубовог пораза и протеривања, презиру Божјих анђела и гнушани од свих праведника! Шта те је подстакло да тако поступаш? 2 Ти би разапео Цара Славе, и његовим уништењем, дао си нам обећања о веома великим предностима, али као будала ниси знао шта си хтео.
3 Јер гле сада да Исус из Назарета, са сјајем свог славног божанства, баца све страшне силе таме и смрти; 4 Он је разбио наше затворе од врха до дна, отпустио све заробљенике, ослободио све који су били везани, и сви који су раније стењали под теретом својих мука, сада су нас увредили, а ми смо као да будемо поражени од њихове молитве. 5 Наше безбожне власти су покорене, и ниједан део човечанства сада није остао у нашој потчињености, али с друге стране, сви нам се храбро пркосе; 6 Мада, раније, мртви никада нису смели да се понашају дрско према нама, нити су, као затвореници, икада могли бити весели. 7 О Сатано, ти кнеже свих злих, оче безбожних и напуштених, зашто би покушао овај подвиг, пошто су наши затвореници до сада увек били без и најмање наде у спасење и живот? 8 Али сада нико од њих не застење, нити има најмање сузе на лицу њиховог. 9 О кнеже Сатано, ти велики чувару паклених области, све своје предности које си стекао забрањеним дрветом и губитком Раја, сада си изгубио дрветом крста; 10 И сва срећа твоја је тада истекла, када си разапео Исуса Христа, Цара славе. 11 Поступио си против свог и мог интереса, као што ћеш сада схватити по тим великим мукама и бесконачним казнама које ћеш претрпјети. 12 О Сатано, кнеже сваког зла, творче смрти и изворе сваке гордости, прво си требао да испиташ зле злочине Исуса из Назарета, а онда би открио да он није крив ни за једну грешку достојну смрти. 13 Зашто си се усудио, без разлога и правде, да га разапнеш, и спустио си у наше крајеве човека невиног и праведног, и тиме изгубио све грешнике, безбожнике и неправеднике у целом свету? 14 Док је кнез пакла овако разговарао са Сатаном, Краљ славе је рекао Велзевулу, кнезу пакла, Сатано, принц ће бити подложан твојој власти заувек, у соби Адама и његових праведних синова, који су мој. ГЛАВА 19 1 Тада Исус пружи руку и рече: Дођите к мени сви свети моји, који сте створени на моју слику, који сте осуђени од дрвета забрањеног воћа, и од ђавола и смрти; 2 Живи сада уз дрво мог крста; ђаво, кнез овога света, је побеђен, и смрт је побеђена. 3 Тада су се одмах сви свети сјединили под руком Бога Свевишњега; и Господ Исус ухвати Адама за руку и рече му: мир теби и све твоје праведно потомство, које је моје. 4 Тада Адам, бацивши се пред ноге Исусове, обрати му се са сузама, понизним језиком и великим гласом, говорећи: 5 Величаћу те, Господе, јер си ме подигао, и ниси учинио да се моји непријатељи радују нада мном. Господе Боже мој, завапих к теби, и ти си ме исцелио. 6 Господе, ти си душу моју извео из гроба; ти си ме сачувао у животу да не сиђем у јаму. 7 Певајте Господу, сви свети његови, и хвалите сећањем на светост његову. Јер његов гнев траје само за тренутак; у његову корист иде живот. 8 На исти начин сви свети, који су се поклонили Исусовим ногама, рекоше у један глас: Дошао си, Откупитељу света, и заиста си остварио све ствари, што си предвидео законом и својим светим пророцима. 9 Крстом си откупио живе и сишао си к нама, да нас смрћу на крсту избавиш од пакла, а силом својом од смрти. 10 О, Господе, као што си ставио заставе славе своје на небо, и поставио си знак свог откупљења, чак и крст свој на земљи! тако, Господе, постави знак победе крста свога у паклу, да смрт више не чини помоћника.
11 Тада је Господ пружио своју руку и учинио знак крста на Адаму и на свим његовим светима. 12 И ухвативши Адама за десну руку, он се уздигне из пакла, и сви свети Божији пођоше за њим. 13 Тада је краљевски пророк Давид смело повикао и рекао: 1 Певајте Господу песму нову, јер је учинио чудесне ствари; његова десница и његова света рука донеле су му победу. 14 Господ је открио своје спасење, своју праведност је јавно показао пред незнабошцима. 15 И сав мноштво светих одговори говорећи: Ова част имају сви свети његови, амин, хвалите Господа. 16 После тога је пророк Авакум 3 повикао и рекао: Изашао си ради спасења свог народа, чак и ради спасења свог народа. 17 И сви свети рекоше: 4 Благословен који долази у име Господње; јер нас је Господ просветлио. Ово је Бог наш у векове векова; он ће владати над нама у векове векова, амин. 18 На исти начин су сви пророци говорили светиње његове хвале, и следили су Господа. ГЛАВА 20 1 Тада Господ, држећи Адама за руку, предаде га арханђелу Михаилу; и уведе их у Рај, испуњени милошћу и славом; 2 И среташе их два веома древна човека, и упиташе их свети: Ко сте ви, који још нисте били с нама у паклу, и тела своја положили у рај? 3 Одговори један од њих и рече: Ја сам Енох, који је преведен речју Божијом; а овај човек који је са мном је Илија Тишбејин, који је преведен у огњена кола. 4 Овде смо до сада били, и нисмо окусили смрт, али сада ћемо се вратити по доласку Антихриста, наоружани божанским знацима и чудима, да ступимо с њим у битку, и да нас он побије у Јерусалиму, и да буде поново жив однесен у облаке, после три и по дана. 5 И док су свети Енох и Илија то причали, гле, дошао је још један човек у јадној фигури који је носио знак крста на својим раменима. 6 А кад га видеше сви свети, рекоше му: ко си ти? Јер је лице твоје као у лопова; и зашто носиш крст на раменима? 7 На шта је он одговорио, рекао је: Добро кажете, јер сам био лопов који је починио свакаква зла на земљи. 8 И разапеше ме Јевреји са Исусом; и посматрао сам изненађујуће ствари које су се десиле у стварању на распећу Господа Исуса. 9 И веровао сам да је Створитељ свих ствари и Свемогући Краљ; и помолих му се говорећи: Господе, сети ме се кад дођеш у царство своје. 10 Он је одмах погледао моју молбу и рекао ми: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају. 11 И дао ми је овај знак крста говорећи: Носи ово и иди у рај; и ако анђео који је чувар раја не жели да те прими, покажи му знак крста и реци му: Исус Христос који је сада распет посла ме овамо к теби. 12 Када сам то учинио, и рекао анђелу који је чувар раја све те ствари, и он их је чуо, он је одмах отворио капије, увео ме и поставио ме са десне стране у рај, 13 Рекавши: Останите мало овде док Адам, отац целог човечанства, не уђе, са свим својим синовима, који су свете и праведне слуге Исуса Христа, који је био распет. 14 Када су чули сав овај извештај од разбојника, сви патријарси рекоше у један глас: Благословен да си, Свемогући Боже, Отац вечне доброте и Отац милосрђа, који си показао такву милост онима који су грешни против њега, и привео си их на милост рају, и ставио их међу своје велике и духовне опскрбе, у духовном и светом животу. Амин.
ГЛАВА 21 1 Ово су божанске и свете тајне које смо видели и чули. Ја, Харинус и Лентије не смемо да објављујемо друге тајне Божије, како нам је наредио архангел Михаило, 2 Рекавши, ићи ћете са мојом браћом у Јерусалим, и остаћете у молитвама, објављујући и прослављајући васкрсење Исуса Христа, јер вас је он васкрсао из мртвих у исто време са собом. 3 И не разговарајте ни са ким, него седите као неми док не дође време када ће вам Господ дозволити да испричате тајне његовог божанства. 4 Арханђел Михаило даље нам је заповедио да идемо даље од Јордана, у одличну и дебелу земљу, где има много оних који су заједно са нама устали из мртвих за доказ васкрсења Христовог. 5 Јер имамо само три дана од мртвих, који су устали да са родитељима прославимо Пасху нашег Господа, и да сведочимо за Христа Господа, и крштени смо у светој реци Јордану. А сада их нико не види. 6 Ово је онолико колико нам је Бог дозволио да се односимо према вама; одајте му, дакле, хвалу и част, и покајте се, и он ће се смиловати на вас. Мир вам од Господа Бога Исуса Христа и Спаситеља свих нас. Амин, Амин, Амин. 7 И пошто су завршили са писањем и написали на два различита папира, Харин је дао оно што је написао у руке Ани, Кајафи и Гамалилу. 8 Лентије је исто тако дао оно што је написао у руке Никодиму и Јосифу; и одмах су претворени у претерано беле облике и више нису виђени. 9 Али показало се да се савршено слаже оно што су написали, једно писмо није садржало једно писмо више или мање од другог. 10 Када је сав скуп Јевреја чуо све ове изненађујуће односе Харина и Лентија, рекоше једни другима: Заиста је све ово учинио Бог, и благословен Господ Исус у векове векова, Амин. 11 И они су ишли унаоколо са великом забринутошћу, и страхом, и дрхтањем, и ударали се по прсима и одлазили сваки својој кући. 12 Али одмах су Јосиф и Никодим рекли управитељу све ове ствари које су Јудејци у својим синагогама причали о Исусу. 13 И Пилат је записао све ове трансакције и ставио све ове рачуне у јавне евиденције своје дворане. ГЛАВА 22 1 После ових ствари Пилат је отишао у јудејски храм, сазвао све владаре и књижевнике и докторе закона, и ушао с њима у капелу храма. 2 И заповедивши да се затворе сва врата, рече им: Чуо сам да имате једну велику књигу у овом храму; Желим те, дакле, да се донесе преда мном. 3 И када је донешена велика књига коју су носила четири служитеља храма и украшену златом и драгим камењем, Пилат им рече свима: Заклињем вас Богом ваших отаца, који је направио и заповедио да овај храм буде изграђен, да не скривате истину од мене. 4 Ви знате све што је написано у тој књизи; реците ми, дакле, сада, ако сте у Писму нашли што од онога Исуса кога сте распели, и у које време света је требало да дође: покажите ми. 5 Тада су заклели Ану и Кајафу, наредили су свима осталима који су били с њима да изађу из капеле. 6 И затворише врата храма и капеле и рекоше Пилату: Закунеш нас, судијо, градњом овог храма, да ти објавимо оно што је истинито и исправно. 7 Након што смо разапели Исуса, не знајући да је он Син Божији, али претпостављајући да је чинио своја чуда неким магијским вештинама, сазвали смо велики скуп у овом храму.
8 И када смо међусобно расправљали о чудима која је Исус учинио, нашли смо многе сведоке из наше земље, који су изјавили да су га видели живог после његове смрти, и да су га чули како разговара са својим ученицима, и видели он се уздиже у висину небеса и улази у њих; 9 И видели смо два сведока, чија тела је Исус подигао из мртвих, који су нам причали о многим чудним стварима које је Исус учинио међу мртвима, о чему имамо писани извештај у нашим рукама. 10 И наш је обичај да сваке године отворимо ову свету књигу пред скупштином и да тамо тражимо савет Божији. 11 И нашли смо у првој од седамдесет књига, где арханђел Михаило говори трећем сину Адама, првог човека, извештај да је после пет хиљада и петсто година Христос највољенији Син Божији дошао на земљу, 12 И даље смо разматрали да је можда он био исти Бог Израиљев који је говорио Мојсију: Ти ћеш начинити ковчег сведочанства; два лакта и по нека му буде дужина, и лакат и по ширина, и лакат и по висина. 13 Са ових пет и по лаката за изградњу ковчега Старог завета, ми смо схватили и знали да је за пет хиљада и по (хиљаду) година Исус Христ требао доћи у ковчегу или шатору тела ; 14 И тако наши списи сведоче да је он син Божји, и Господ и краљ Израела. 15 И пошто су наши првосвештеници после његовог страдања били изненађени знамењима која су била учињена његовим средствима, отворисмо ту књигу да истражимо све генерације до нараштаја Јосифа и Марије, мајке Исусове, претпостављајући да је он од семе Давидово; 16 И нашли смо извештај о стварању и у које време је створио небо и земљу и првог човека Адама, и то од тада до потопа, две хиљаде двеста и дванаест година. 17 А од потопа до Аврахама девет стотина и дванаест. А од Аврама до Мојсија четири стотине и тридесет. И од Мојсија до Давида цара пет стотина десет. 18 И од Давида до вавилонског ропства пет стотина година. И од вавилонског ропства до Христовог оваплоћења четири стотине година. 19 Збир свега што износи пет хиљада и по (хиљаду). 20 И тако се чини да је Исус кога смо разапели Исус Христос, Син Божији, и истинити и Свемогући Бог. Амин.