Прво јеванђеље детињства Исуса Христа ПОГЛАВЉЕ 1 1 Следеће извештаје смо нашли у књизи Јосифа, првосвештеника, коју је назвао неки Кајафа 2 Он прича да је Исус говорио чак и када је био у колевци, и рекао својој мајци: 3 Маријо, ја сам Исус Син Божији, ту реч коју си изнела по изјави анђела Гаврила теби, а мој отац ме посла за спас света. 4 Триста девете године Александрове ере, Август је објавио декрет да сви људи оду да буду опорезовани у својој земљи. 5 Јосиф је дакле устао и са својом женом Маријом отишао је у Јерусалим, а затим је дошао у Витлејем, да би он и његова породица били опорезовани у граду његових отаца. 6 А када су дошли поред пећине, Марија је признала Јосифу да је дошло време њеног рођења, и да није могла даље у град, и рекла је: Хајдемо у ову пећину. 7 У то време сунце је било веома близу заласка. 8 Али Јосиф је пожурио да јој доведе бабицу; и кад угледа стару Јеврејку која беше из Јерусалима, рече јој: Моли се, дођи овамо, добра жено, и уђи у ону пећину, и видећеш тамо жену која је тек спремна да роди. 9 Било је после заласка сунца, када су старица и Јосиф са њом стигли до пећине, и обојица су ушли у њу. 10 И гле, све је било испуњено светлима, већим од светлости лампи и свећа, и већим од светлости самог сунца. 11 Дете је тада било повијено у пелене и сисало груди своје мајке Свете Марије. 12 Када су обоје видели ову светлост, изненадили су се; старица упита Свету Марију: Јеси ли ти мајка овог детета? 13 Света Марија је одговорила: Била је. 14 На шта је старица рекла: „Ти се много разликујеш од свих других жена. 15. Света Марија одговори: Како нема детета као што је мој син, тако ни жене као што је његова мајка. 16 Старица је одговорила и рекла: О моја Госпо, дошла сам овамо да добијем вечну награду. 17 Тада јој наша Госпа, Света Марија, рече: Положи своје руке на дете; који је, када је то урадила, постала цела. 18 И док је излазила, рекла је: Од сада, у све дане свог живота, чуваћу и служићу овом детету. 19 После тога, када су пастири дошли и наложили ватру, и силно се радовали, јави им се небеска војска славећи и клањајући се свевишњем Богу. 20 И пошто су пастири били ангажовани на истом послу, пећина је у то време изгледала као славни храм, јер су се и језици анђела и људи сјединили да обожавају и величају Бога, због рођења Господа Христа. 21 Али када је старица Јеврејка видела сва ова очигледна чуда, одала је славу Богу и рекла: Хвала ти, Боже, Боже Израиљев, што су моје очи виделе рођење Спаситеља света. ПОГЛАВЉЕ 2 1 А када дође време његовог обрезања, наиме, осми дан, када је закон заповедио да се дете обреже, они га обрезаше у пећини. 2 И стара Јеврејка је узела кожицу (други кажу да је узела врпцу за пупак) и сачувала је у кутији од алабастра старог уља од нарда.
3 И имала је сина апотекара, коме је рекла: Пази да не продајеш ову алабастерну кутију нардове масти, иако би ти за њу требало понудити триста пенија. 4 Ово је она кутија од алабастера коју је Марија грешница прибавила, и излила из ње маст на главу и ноге Господа нашег Исуса Христа, и обрисала је длакама своје главе. 5 Затим су га после десет дана довели у Јерусалим, и четрдесетог дана од његовог рођења представили су га у храму пред Господом, приносећи за њега одговарајуће приносе, према захтеву Мојсијевог закона: наиме, да сваки мужјак који отвара материцу назваће се светим Богу. 6 У то време га је старац Симеон видео како сија као стуб светлости, када га је света Богородица, његова мајка, носила на рукама, и био је испуњен највећим задовољством при том призору. 7 И анђели су стајали око њега, клањајући му се, као што краљеви стражари стоје око њега. 8 Тада се Симеон приближи Светој Марији, и пружи руке према њој, рече Господу Христу: Сада ће, Господе мој, слуга твој отићи у миру, по твојој речи; 9 Јер су очи моје виделе милост твоју, коју си припремио за спасење свих народа; светлост свим људима и славу народа Твога Израиља. 10 Пророчица Ана је такође била присутна, и приближавајући се, хвалила је Бога и славила Маријину срећу. ПОГЛАВЉЕ 3 1 И догоди се, када се Господ Исус роди у Витлејему, граду Јудеји, у време Ирода цара; дођоше мудраци са истока у Јерусалим, по Зорадасхтовом пророчанству, и донесоше са собом приносе: наиме злато, тамјан и смирну, и поклонише му се, и принеше му своје дарове. 2 Тада је Госпа Марија узела један од његових пелена у који је дете било умотано и дала им га уместо благослова, који су од ње добили као најплеменитији поклон. 3 И у исто време појавио им се анђео у облику оне звезде која им је раније била водич на њиховом путу; чију светлост су следили све док се нису вратили у своју земљу. 4 Када су се вратили, њихови краљеви и принчеви дошли су до њих и питали: Шта су видели и урадили? Какво су путовање и повратак имали? Какво су друштво имали на путу? 5 Али они су донели пелене које им је дала Света Марија, због чега су приредили гозбу. 6 И пошто су, по обичају своје земље, наложили ватру, поклонили су јој се. 7 И бацивши у њу пелене, огањ га узе и задржа. 8 И када се ватра угасила, изнели су пелену неповређену, као да је ватра није дотакла. 9 Затим су почели да га љубе, и стављали на своје главе и своје очи, говорећи: „Ово је свакако несумњива истина, и заиста је изненађујуће да огањ није могао да га спали и да га прождре. 10 Затим су га узели и са највећим поштовањем положили међу своје благо. ГЛАВА 4 1 А Ирод, видећи да су мудраци одуговлачили и да се нису вратили к њему, сазва свештенике и мудраце и рече: Реците ми на ком месту треба да се роди Христос? 2 А када су они одговорили, у Витлејему, граду Јудеји, он је у свом уму почео да смишља смрт Господа Исуса Христа. 3 Али анђео Господњи се јави Јосифу у сну и рече: Устани, узми дете и мајку његову и иди у Египат чим запева петао. Тако је устао и отишао. 4 И док је у себи размишљао о свом путовању, дошло му је јутро.