Прва књига Пастира Ерме, која се зове Његова виђења ВИЗИЈА 1 1 Онај који ме је одгајио продао је у Риму једну младу девојку; коју сам видео много година касније, сетио се и почео да је волим као сестру. Десило се неко време касније да сам је видео како се пере у реци Тибар; и пружио сам јој руку и извадио је из реке. 2 И кад је видех, помислих у себи говорећи: Колико бих срећан био кад бих имао такву жену, и по лепоти и по маниру. То помислих у себи; нити сам више мислио. Али недуго затим, док сам шетао и размишљао о тим мислима, почех да поштујем ово Божје створење, мислећи у себи; како је племенита и лепа била. 3 И кад сам мало ходао, заспао сам. И дух ме је ухватио и одвео кроз једно место према десној страни, кроз које нико није могао проћи. То је било место међу стенама, веома стрмо и непроходно за воду. 4 Када прођох ово место, дођох у равницу; и тамо паднувши на колена, почех да се молим Господу и да исповедам своје грехе. 5 И док се мољах, отвори се небо, и видех жену коју сам желео како ме поздравља с неба и говори: „Јермо, здраво!“ И погледавши је, одговорих: „Госпођо, шта радиш овде?“ Она ми одговори: „Узведена сам овамо да те оптужим за грех пред Господом.“ 6 „Госпођо“, рекох, „хоћеш ли ме убедити?“ „Не“, рекла је она, „него чуј речи које ћу ти рећи. Бог који обитава на небесима и који је све створио ни из чега и умножио ради своје свете цркве, гневи се на тебе јер си сагрешила против мене.“ 7 А ја јој одговорих и рекох: „Госпођо, ако сам ти сагрешио, реци ми где, или на ком месту, или када сам ти икада рекао непристојну или нечасну реч?“ 8 Зар те нисам увек ценио као госпођу? Зар те нисам увек поштовао као сестру? Зашто онда смишљаш ове зле ствари против мене?
9 Тада она, осмехнувши ми се, рече: жеља за неваљалошћу се појавила у твом срцу. Зар ти се не чини да је лоше за праведника да му се у срцу појави зла жеља? 10 Заиста је грех, и то веома велики, за таквог; јер праведник мисли о ономе што је праведно. И док тако чини и ходи усправно, имаће Господа на небу наклоњеног њему у свему што ради. 11 А они који зло мисле у срцима својим, они себи приписују смрт и ропство; а нарочито они који љубе овај садашњи свет и хвале се богатством својим, а не маре за будућа добра; њихове душе лутају горе-доле и не знају где да се усмере. 12 То је случај са онима који су двосмислени, који се не уздају у Господа, и презиру и занемарују свој живот. 13 Али ти се моли Господу, и он ће исцелити твоје грехе и грехе целог твог дома и свих својих светих. 14 Чим је изговорила ове речи, небеса су се затворила, и ја сам остао потпуно прогутан тугом и страхом; и рекао сам у себи: ако ми се ово рачуна као грех, како могу бити спасен? 15 Или како ћу икада моћи да умолим Господа за своје многе и велике грехе? Којим речима ћу га молити да буде милостив према мени? 16 Док сам размишљао о тим стварима и медитирао у себи о њима, гле, столица је постављена пред мене од најбеље вуне, светле као снег. 17 И дође једна старица у светлој хаљини, држећи књигу у руци, и седећи сама, поздрави ме говорећи: Јермо, здраво! А ја, пун туге и плачући, одговорих: Здраво, Госпођо! 18 А она ми рече: „Зашто си тужан, Ермо, који си обично био стрпљив, скроман и увек весео?“ Одговорих јој: „Госпођо, једна изврсна жена ме је укорила, говорећи ми да сам јој згрешио.“ 19 Она одговори: „Далеко од слуге Божије. Али можда се жеља њена појавила у твом срцу. Јер заиста таква мисао чини слуге Божије кривим за грех.“ 20 Нити би требало да таква гнусна мисао буде у слуги Божијем; нити би требало да жели зло онај кога је Дух одобрио; а посебно Ерма, који се уздржава од свих злих жеља и пун је сваке простоте и велике невиности.