Прва књига Пастира Ерме, која се зове Његова виђења ВИЗИЈА 1 1 Онај који ме је одгајио продао је у Риму једну младу девојку; коју сам видео много година касније, сетио се и почео да је волим као сестру. Десило се неко време касније да сам је видео како се пере у реци Тибар; и пружио сам јој руку и извадио је из реке. 2 И кад је видех, помислих у себи говорећи: Колико бих срећан био кад бих имао такву жену, и по лепоти и по маниру. То помислих у себи; нити сам више мислио. Али недуго затим, док сам шетао и размишљао о тим мислима, почех да поштујем ово Божје створење, мислећи у себи; како је племенита и лепа била. 3 И кад сам мало ходао, заспао сам. И дух ме је ухватио и одвео кроз једно место према десној страни, кроз које нико није могао проћи. То је било место међу стенама, веома стрмо и непроходно за воду. 4 Када прођох ово место, дођох у равницу; и тамо паднувши на колена, почех да се молим Господу и да исповедам своје грехе. 5 И док се мољах, отвори се небо, и видех жену коју сам желео како ме поздравља с неба и говори: „Јермо, здраво!“ И погледавши је, одговорих: „Госпођо, шта радиш овде?“ Она ми одговори: „Узведена сам овамо да те оптужим за грех пред Господом.“ 6 „Госпођо“, рекох, „хоћеш ли ме убедити?“ „Не“, рекла је она, „него чуј речи које ћу ти рећи. Бог који обитава на небесима и који је све створио ни из чега и умножио ради своје свете цркве, гневи се на тебе јер си сагрешила против мене.“ 7 А ја јој одговорих и рекох: „Госпођо, ако сам ти сагрешио, реци ми где, или на ком месту, или када сам ти икада рекао непристојну или нечасну реч?“ 8 Зар те нисам увек ценио као госпођу? Зар те нисам увек поштовао као сестру? Зашто онда смишљаш ове зле ствари против мене?
9 Тада она, осмехнувши ми се, рече: жеља за неваљалошћу се појавила у твом срцу. Зар ти се не чини да је лоше за праведника да му се у срцу појави зла жеља? 10 Заиста је грех, и то веома велики, за таквог; јер праведник мисли о ономе што је праведно. И док тако чини и ходи усправно, имаће Господа на небу наклоњеног њему у свему што ради. 11 А они који зло мисле у срцима својим, они себи приписују смрт и ропство; а нарочито они који љубе овај садашњи свет и хвале се богатством својим, а не маре за будућа добра; њихове душе лутају горе-доле и не знају где да се усмере. 12 То је случај са онима који су двосмислени, који се не уздају у Господа, и презиру и занемарују свој живот. 13 Али ти се моли Господу, и он ће исцелити твоје грехе и грехе целог твог дома и свих својих светих. 14 Чим је изговорила ове речи, небеса су се затворила, и ја сам остао потпуно прогутан тугом и страхом; и рекао сам у себи: ако ми се ово рачуна као грех, како могу бити спасен? 15 Или како ћу икада моћи да умолим Господа за своје многе и велике грехе? Којим речима ћу га молити да буде милостив према мени? 16 Док сам размишљао о тим стварима и медитирао у себи о њима, гле, столица је постављена пред мене од најбеље вуне, светле као снег. 17 И дође једна старица у светлој хаљини, држећи књигу у руци, и седећи сама, поздрави ме говорећи: Јермо, здраво! А ја, пун туге и плачући, одговорих: Здраво, Госпођо! 18 А она ми рече: „Зашто си тужан, Ермо, који си обично био стрпљив, скроман и увек весео?“ Одговорих јој: „Госпођо, једна изврсна жена ме је укорила, говорећи ми да сам јој згрешио.“ 19 Она одговори: „Далеко од слуге Божије. Али можда се жеља њена појавила у твом срцу. Јер заиста таква мисао чини слуге Божије кривим за грех.“ 20 Нити би требало да таква гнусна мисао буде у слуги Божијем; нити би требало да жели зло онај кога је Дух одобрио; а посебно Ерма, који се уздржава од свих злих жеља и пун је сваке простоте и велике невиности.
Прва књига о пастиру Ерми - Визије
21 Ипак, Господ се не љути толико на тебе због тебе самог, колико због дома твог, који је починио безакоње против Господа и против родитеља својих. 22 И зато што из наклоности према синовима својим ниси опоменуо дом свој, него си им дозволио да живе безбожно; зато се Господ гневи на тебе; али ће исцелити сва зла која се чине у дому твоме. Јер због њихових грехова и безакоња, ти си сав заокупљен светским пословима. 23 Али сада се милост Божија сажалила на тебе и на твој дом и веома те утешила. Само ти не лутај, него буди мирног ума и утеши свој дом. 24 Као што радник израђује свој посао и нуди га коме год жели, тако ћеш и ти, учећи сваког дана оно што је праведно одсечено од великог греха. Зато не престај да опомињеш синове своје, јер Господ зна да ће се покајати свим срцем својим и биће записани у књизи живота. 25 И кад је то рекла, додаде ми: „Хоћеш ли да ме чујеш како читам?“ Одговорих јој: „Госпођо, хоћу.“ 26 „Чуј дакле“, рекла је; и отворивши књигу, читала је, славно, велико и дивно, ствари које нисам могла да запамтим. Јер су то биле страшне речи, какве ниједан човек није могао да поднесе. 27 Ипак, запамтио сам њене последње речи; јер их је било мало, а биле су нам од велике користи. 28 Гле, моћног Господа, који је својом невидљивом силом и својом изврсном мудрошћу створио свет, и својим славним саветом улепшао своје створење, и речју своје силе утврдио небо, и земљу основао на водама; и овом моћном врлином успоставио своју свету Цркву, коју је благословио. 29 Гле, он ће уклонити небеса и планине, брда и мора; и све ће бити јасно његовим изабранима; да би им могао испунити обећање које је обећао, са много части и радости; ако буду држали заповести Божје, које су примили са великом вером. 30 И кад заврши са читањем, устаде са столице; и гле, дођоше четири младића и однесоше столицу на исток. 31 И она ме позове к себи, додирну моје груди и рече ми: „Је ли ти се моје читање допало?“ Одговорих: „Госпођо, ово последње ми се допало; али оно што је било пре тога било је строго и тешко.“ 32 Она ми рече: „Ове последње ствари су за праведнике, а претходне за одметнике и незнабошце.“ 33 И док је разговарала са мном, појавише се два човека, узеше је на рамена и одоше на исток где беше столица. 34 А она оде весело; и одлазећи рече ми: Јерме, не бодри се. ВИЗИЈА 2 1 Док сам био на путу за Куму, отприлике у исто време када сам ишао годину дана раније, почео сам да се сећам виђења које сам раније имао. И поново ме је дух понео и довео на исто место где сам био годину дана раније. 2 И када дођох на то место, падох на колена и почех се молити Господу и славити име његово, што ме је сматрао достојним и што ми је открио моје претходне грехе.
3 И када устадох од молитве, гле, угледах наспрам себе старицу коју сам видео прошле године, где хода и чита неку књигу. 4 А она ми рече: „Можеш ли то рећи изабранима Божјим?“ Одговорих јој: „Госпођо, не могу толико ствари да запамтим, али дај ми књигу, па ћу их записати.“ 5 „Узми га“, каже она, „и побрини се да ми га вратиш.“ 6 Чим сам га примио, отишао сам на одређено место на пољу и преписао свако слово, јер нисам нашао слогове. 7 И чим заврших оно што је написано у књизи, књига ми се изненада оте из руке, али ко ју је отео, не видех. 8 После петнаест дана, пошто сам постио и усрдно се молио Господу, откривено ми је знање писма. А писмо је гласило ово: 9 Потомство твоје, Ермо, сагрешило је против Господа и издало је родитеље своје великом злобом њиховом. И названи су издајницима родитеља својих и наставили су са својом издајом. 10 А сада су додали разврат својим другим гресима и прљавштинама своје злобе; тако су испунили меру својих безакоња. Али ти грди своје синове свим овим речима; и своју жену, која ће ти бити сестра; и нека научи да обузда свој језик којим клевеће. 11 А кад чује ово, уздржаће се и задобиће милост. 12 И они ће бити поучени, када их прекориш овим речима, које је Господ заповедио да ти се открију. 13 Тада ће им се опростити греси које су до сада починили, и греси свих светаца који су грешили чак и до данас; ако се покају свим срцем својим и отклоне све сумње из срца својих. 14 Јер се Господ заклео славом својом за своје изабранике, одлучивши баш сада да ако ко сагреши, неће се спасти. 15 Јер покајање праведника има свој крај; дани покајања су се испунили свима светима; а за незнабошце је покајање до последњег дана. 16 Зато ћеш рећи онима који су над црквом: да управљају својим путевима у праведности, да би могли у потпуности примити обећање са много славе. 17 Стојте чврсто, дакле, ви који чините правду, и наставите да је чините, да ваш одлазак буде са светим анђелима. 18 Срећни сте ви који ћете издржати велико искушење које је пред вама, и ко год се не одрекне свог живота. 19 Јер се Господ заклео Сином својим да ће се ко год одрекне Сина његовог и њега, бојећи се живота свога, одрећи и њега у будућем свету. 20 Али онима који га никада неће порећи, он ће, по својој изузетно великој милости, бити благонаклон. 21 Али ти, Ермо, не сећај се зла која су твоји синови учинили, нити занемаруј сестру своју, него се побрини да се они поправе од својих ранијих грехова. 22 Јер ће бити поучени овом учењем, ако не будеш имао на уму шта су зло учинили. 23 Јер сећање на зла доноси смрт, а заборав њихов доноси живот вечни. 24 Али ти, о пустињаци! претрпео си многе светске невоље због преступа свог дома, јер си их занемарио као ствари које ти не припадају; и потпуно си заузет својим великим послом.
Прва књига о пастиру Ерми - Визије
25 Ипак, због тога ћеш бити спасен, јер ниси одступио од живог Бога, и твоја једноставност и јединствена уздржаност сачуваће те, ако наставиш у њима. 26 Да, они ће спасити све оне који чине такве ствари, и ходају у невиности и једноставности. 27 Они који су такви победиће сваку безбожност и настаће до вечног живота. 28 Срећни су сви који чине правду, јер неће бити уништени заувек. 29 Али рећи ћеш: „Гле, долази велико искушење.“ Ако ти се чини добрим, опет га се одреци. 30 Господ је близу оних који се обраћају к њему, као што је написано у књизи Хелдама и Модала, који су пророковали народу Израиљевом у пустињи. 31 Штавише, браћо, открио ми је, док сам спавао, један веома леп младић, говорећи ми: Шта мислиш о оној старици од које си примио књигу? Ко је она? Одговорих: Сибила. 32 „Вараш се“, рече он, „није она.“ Ја одговорих: „Ко је онда она, господине?“ Он ми одговори: „То је црква Божија.“ 33 И рекох му: Зашто онда изгледа стара? Она је, дакле, рече он, стара жена, јер је била прва од свег створења, и свет је створен за њу. 34 После овога сам видео визију код куће у својој кући, и старица коју сам раније видео дошла је к мени и питала ме јесам ли већ предао њену књигу старешинама цркве? А ја сам одговорио да још нисам. 35 Она одговори: „Добро си урадио, јер имам још неке речи да ти кажем; али када завршим све речи, изабрани ће их јасно разумети.“ 36 И написаћеш две књиге, и пошаљи једну Клименту, а једну Грапти. Јер ће је Климент послати у стране градове, јер му је дозвољено да то чини; а Грапти ће опоменути удовице и сирочад. 37 Али читаћеш у овом граду са старешинама цркве. ВИЗИЈА 3 1 Визија коју сам видео, браћо, била је оваква. 2 Када сам често постио и молио се Господу да ми објави откровење које ми је обећао преко старице; исте ноћи ми се указала и рекла ми: 3 Пошто се тако мучиш и желиш да све сазнаш, дођи на поље где хоћеш, и око шестог сата јавићу ти се и показаћу ти шта треба да видиш. 4 Упитах је говорећи: „Госпођо, у који део поља?“ Она одговори: „Где год хоћеш, само изабери добро и скровито место.“ И пре него што сам почео да говорим и да јој кажем место, она ми рече: „Доћи ћу где год ти хоћеш.“ 5 Ја сам, дакле, браћо, био на пољу, и пазио сам на сате и дошао на место где јој бях заказао да дође. 6 И видех постављену клупу; то беше ланени јастук, а преко њега простиран покривач од финог лана. 7 Када сам видео да су ствари тако уређене и да никога нема на том месту, почео сам да се чудим, коса ми се најежила и обузео ме је неки ужас; јер сам био сам. 8 Али, дошавши себи и сећајући се славе Гадове, и скупивши храброст, падох на колена и почех поново да исповедам своје грехе као и пре.
9 И док сам то радио, старица дође тамо са шесторицом младића које сам раније видео, и стаде иза мене док сам се молио, и чу ме како се молим и исповедам своје грехе Господу. 10 И додирнувши ме, рекла је: Престани да се сада молиш само за своје грехе; моли се и за праведност, да би примио део ње у свом дому. 11 И подиже ме с места, ухвати ме за руку и донесе ме до седишта; и рече младићима: Идите и градите. 12 Чим су отишли и остали смо сами, она ми рече: Седи овде. Одговорих јој: Госпођо, нека старији седну први. Она одговори: Седите како вам кажем. 13 А кад хтедох да седнем с десне стране, не допусти ми, него ми руком даде знак да седнем с леве стране. 14 Док сам, дакле, размишљао и био пун туге што ми не дозвољава да седнем с десне стране, она ми рече: Хермесе, зашто си тужан? 15 Место које је с десне стране припада онима који су већ достигли Бога и пострадали за његово име. Али теби још много тога преостаје пре него што седнеш с њима, Банате. 16 Али настави као што чиниш у својој искрености, и седећеш с њима: као и сви остали који чине њихова дела, и носиће оно што су понели. 17 Рекох јој: „Госпођо, хтео бих да знам шта су претрпели?“ „Чуј, дакле“, рекла је она: „Звери, бичевање, тамнице и крстове за име његово.“ 18 Зато десница светости припада њима и свима осталима који ће пострадати за име Божије; а лева припада осталима. 19 Међутим, дарови и обећања припадају обојима, и онима с десне стране и онима с леве стране; само што седећи с десне стране имају неку славу више од осталих. 20 Али ти желиш да седиш с десне стране са њима, а ипак су твоји недостаци многи. Али бићеш очишћен од својих недостатака, као што ће и сви који не сумњају бити очишћени од свих грехова које су починили до данас. 21 И кад је то рекла, хтела је да оде. 22 Зато, паднувши пред њене ноге, почех је молити, Господа ради, да ми покаже визију коју је обећала. 23 Тада ме је поново ухватила за руку, подигла ме и посадила на седиште са леве стране; и држећи неки сјајни штап, рекла ми је: „Видиш ли ту велику ствар?“ Одговорио сам: „Госпођо, не видим ништа.“ 24 Она одговори: „Зар не видиш преко себе велику кулу, која је саграђена на води, од сјајног, четвртастог камења?“ 25 Јер је кула била саграђена на квадрату од стране ових шест младића који су дошли с њом. 26 Али многе хиљаде других људи доносиле су камење; једни су га вадили из дубине, други су га износили из земље и давали га шесторици младића. И они су га узели и градили. 27 Што се тиче камења које је извучено из дубине, све су их ставили у зграду; јер су били углачани, а њихови квадрати су се тачно уклапали један у други, и тако је један био спојен тако да се није видео простор где су се спајали, тако да је цела кула изгледала као да је изграђена од једног камена.
Прва књига о пастиру Ерми - Визије
28 Али што се тиче осталог камења које је извађено из земље, неке су одбацили, а друге су уклопили у зграду. 29 Што се тиче оних који су одбачени, неке су исекли и бацили на даљину од куле; али многи други су лежали око куле, које нису користили у грађевини. 30 Јер неки од њих су били груби, други су имали пукотине у себи, трећи су били бели и округли, неприкладни за градњу куле. 31 Али видео сам остало камење одбачено далеко од куле и како пада на пут, али ипак није наставило путем, него је било откотрљано са пута у пусто место. 32 Друге сам видео како падају у ватру и горе; други су пали близу воде, али се нису могли откотрљати у њу, иако су веома желели да падну у воду. 33 И кад ми је то показала, хтеде да оде; али ја јој рекох: Госпођо, каква ми је корист да ово видим, а не разумем шта значи? 34 Она одговори и рече ми: Веома си лукав/а, јер желиш да знаш ствари које се односе на кулу. Да, рекох, госпођо, да бих то објавила браћи, и да би се они радовали, и чувши ово, прославили Бога великом славом. 35 Тада рече: Многи ће их заиста чути, и када их чују, једни ће се радовати, а други ће плакати. Па ипак, чак и ови, ако се покају, радоваће се. 36 Послушај, дакле, шта ћу рећи о причи о кули, и после овога не буди више наметљив са мном због открића. 37 Јер ова откровења имају крај, пошто су се испунила. Али ти не престајеш да желиш откровења, јер си веома хитан. 38 Што се тиче куле коју видиш саграђену, то сам ја, наиме црква, која ти се јавила и сада и раније. Зато питај шта желиш у вези са кулом, и ја ћу ти то открити, да би се радовао са светима. 39 Рекох јој: „Госпођо, пошто си ме једном сматрала достојним да од тебе примим откровење свих ових ствари, објави ми их.“ 40 Она ми одговори: „Што год треба да ти се открије, откриће се; само нека твоје срце буде са Господом и не сумњај у све што ћеш видети.“ 41 Упитах је: „Госпођо, зашто је кула изграђена на води?“ Она одговори: „Рекла сам ти већ да си веома мудра што си пажљиво испитала о грађевини, зато ћеш пронаћи истину.“ 42 Чуј, дакле, зашто је кула саграђена на води: зато што је твој живот спасен водом и биће спасен. Јер је утемељена речју свемогућег и часног имена и подржана је невидљивом силом и врлином Бога. 43 А ја одговорих и рекох јој: Ово је веома дивно; али, госпођо, ко су она шест младића који граде? 44 То су, рекла је, анђели Божји, који су првобитно одређени, и којима је Господ предао сва своја створења, да их обликују и изграде, и да владају над њима. Јер ће се њима завршити изградња куле. 45 А ко су остали који им доносе камење? 46 И они су свети анђели Господњи; али други су бољи од ових. Зато, када се цела грађевина куле заврши, сви ће се заједно славити поред куле и славиће Бога, јер је грађевина куле завршена. 47 Упитах је говорећи: „Желео бих да знам у каквом је стању камење и шта оно значи?“
48 Она одговори и рече ми: Јеси ли ти бољи од свих осталих да ти се ово открије? Јер постоје и пре тебе и бољи од тебе, којима ће се ове визије открити. 49 Ипак, да би се прославило име Божје, то је било и биће ти откривено, ради оних који сумњају и размишљају у срцима својим да ли је то тако или не. 50 Реците им да су све ове ствари истините и да у њима нема ничега што није истинито; већ су све чврсте и истински утврђене. 51 Чујте сада шта је са камењем које је у згради. 52 Квадратни и бели каменови који се тачно слажу у својим спојевима, јесу апостоли, епископи, учитељи и свештеници, који су, по милости Божјој, ушли, управљали, учили и служили свето и скромно изабраницима Божјим, како онима који су умрли, тако и онима који још увек остају; и увек су се слагали са њима, и имали су мир у себи, и слушали су једни друге. 53 Због тога се њихови спојеви тачно спајају приликом изградње куле. 54 Они који су извучени из дубине и стављени у грађевину, и чији се спојеви слажу са осталим камењем које је већ узидано, јесу они који су већ положени и пострадали су за име Господње. 55 А које је то друго камење, госпођо, које је донето из земље? Желела бих да знам шта је то. 56 Она одговори: „Оне које леже на земљи и нису углачане, то су оне које је Бог одобрио, јер су ходили по закону Господњем и управљали својим путевима по његовим заповестима.“ 57 Они који су доведени и постављени у градњу куле, јесу млади у вери и верни. И њих анђели опомињу да чине добро јер се у њима не налази безакоње. 58 Али ко су они које су одбацили и положили поред куле? 59 Они су такви који су згрешили и спремни су да се покају; због чега нису одбачени далеко од куле, јер ће бити корисни за грађевину, ако се покају. 60 Они, дакле, који се још увек не покају, ако се покају, постаће јаки у вери; то јест, ако се покају сада, док се кула гради. Јер ако се зграда заврши, тада неће бити места да буду смештени, већ ће бити одбачени; јер само онај има ову привилегију која ће сада бити напољу у кули. 61 Али хоћеш ли знати ко су они који су одсечени и одбачени далеко од куле? „Госпођо“, рекох, „желим то.“ 62 Они су деца безакоња, која су веровала само у лицемерје, али нису одступила од својих злих путева; због тога неће бити спасени, јер нису од користи у грађевини због својих грехова. 63 Зато су одсечени и одбачени због гнева Господњег, и зато што су га разгњевили против њих. 64 Што се тиче великог броја других камења које си видео постављених око куле, али не и уграђених у зграде; они који су чврсти, то су они који су познали истину, али нису остали у њој, нити су се придружили светима, и стога су бескорисни. 65 Они који имају пукотине у себи, то су они који у срцима својим несложе једни против других и не живе у миру; који су пријатељски настројени када су присутни са својом браћом, али чим се растану једни
Прва књига о пастиру Ерми - Визије
од других, њихова злоба и даље остаје у њиховим срцима: то су пукотине које се виде у том камењу. 66 Они који су осакаћени и ниски, то су они који су заиста веровали, али су и даље у великој мери пуни злобе: због тога су осакаћени и нису цели. 67 Али шта је то бело и округло камење, госпођо, а које није прикладно за градњу куле? 68 А она одговори и рече ми: Докле ћеш бити безуман и неразумљив, питајући све, а ништа не разумевајући? 69 Они су они који заиста имају веру, али имају у себи богатство овога света. Када се, дакле, појаве било какве невоље, због свог богатства и трговине, поричу Господа. 70 Одговорих јој и рекох: Када ће, дакле, бити корисни Господу? Када им се одузме богатство, у којем уживају, тада ће бити корисни Господу за његову градњу. 71 Јер као што се округли камен, ако се не одсече и мало одбаци, не може учинити четвртастим, тако и они који су богати на овом свету, ако се њихово богатство не смањи, не могу бити корисни Господу. 72 Научи ово из сопственог искуства; када си био богат, био си некористан; али сада си користан и способан за живот који си предузео; јер си и ти некада био једно од тих камења. 73 Што се тиче осталог камења које си видео одбачено далеко од куле, и како трчи путем, и отпада с пута у пуста места, то су они који су заиста веровали, али су због своје сумње напустили прави пут, мислећи да могу наћи бољи. Али они лутају и јадни су, идући пустим путевима. 74 Тада, што се тиче оног камења које је пало у ватру и изгорело, то су они који су заувек одступили од живог Бога; нити им икада долази на срце да се покају, због наклоности коју гаје према својим пожудама и злоћама које чине. 75 А шта су остали који су пали поред воде и нису могли да се откотрљају у воду? 76 Они су такви који су чули реч и били су вољни да се крсте у име Господње; али с обзиром на велику светост коју истина захтева, повукли су се и поново ходили за својим злим жељама. 77 Тако је завршила објашњење куле. 78 Али ја, будући да сам и даље настојао, упитах је: „Да ли је дозвољено покајање за све то камење које је тако одбачено и није било погодно за изградњу куле; и да ли ће оно наћи места у овој кули?“ 79 Можда се покају, рекла је она, али не могу ући у ову кулу; него ће бити постављени у много нижи ранг, и након тога ће бити патили и испунити дане својих грехова. 80 И због тога ће бити уклоњени, јер су примили реч праведности; и тада ће бити ослобођени својих невоља, ако буду имали истински осећај у својим срцима шта су погрешили. 81 Али ако не буду имали овај осећај у срцима својим, неће бити спасени због тврдоће срца својих. 82 Кад сам је, дакле, питао о свему томе, она ми је рекла: „Хоћеш ли видети још нешто?“ И желећи да то видим, ја се веома развеселих. 83 Она ме је зато погледала и благо се осмехнула, па ми рекла: „Видиш ли седам жена око куле?“ „Госпођо“, рекох, „видим их.“
84 Ова кула, одговори она, подупиру се њима, по заповести Господњој: чуј, дакле, њихове последице. 85 Прва од њих, која се чврсто држи руком, зове се Вера, њоме ће се изабрани спасити. Следећа, која је опасана и изгледа мужевно, зове се Уздржање: она је ћерка Вере. 86 Ко год да је следи биће срећан у целом свом животу, јер ће се уздржавати од свих злих дела, верујући да ако се уздржи од сваке похоте, биће наследник вечног живота. А шта је, госпођо, рекох ја, осталих пет? 87 „Оне су“, одговори она, „кћери једна друге. Прва од њих зове се Једноставност; друга Невиност; трећа Скромност; затим Дисциплина; а последња од свих је Љубав. Када, дакле, испуниш дела њихове мајке, моћи ћеш све.“ 88 Госпођо, рекох, желела бих да знам коју посебну врлину свака од њих поседује. 89 „Чуј онда“, одговори она; „оне имају једнаке врлине, а њихове врлине су испреплетене и следе једна другу као што су се родиле.“ 90 Из вере произилази уздржање; из уздржања једноставност; из једноставности невиност; из невиности скромност; из скромности дисциплина и милосрђе. Стога су дела ова света, чедна и праведна. 91 Ко год, дакле, буде служио овим и држао се њихових дела, имаће пребивалиште у кули са светима Божјим. 92 Тада је питах о временима, да ли је крај већ близу; 93 А она повика из свег гласа говорећи: „Безумни човече! Зар не видиш да је кула већ грађевина? Када се, дакле, кула заврши и изгради, биће јој крај; и заиста ће ускоро бити завршена.“ 94 Али не постављај ми више питања. Оно што је речено може бити довољно теби и свима свецима за освежење вашег духа. Јер ове ствари нису само теби откривене, него да их свима објасниш. 95 Јер зато, о Хермесе, после три дана мораш разумети ове речи које ти почињем говорити, да би их могао рећи у уши светаца; да када их чују и изврше, могу бити очишћени од својих безакоња, и ти заједно с њима. 96 Чујте ме, дакле, синови моји, одгајио сам вас у многој једноставности, невиности и скромности за љубав Божју, која је излила на вас у праведности, да бисте били освећени и оправдани од сваког греха и злобе; али ви нећете престати са својим злим делима. 97 Зато ме сада послушајте и имајте мир једни с другима, и посећујте једни друге, и примајте једни друге, и не уживајте само у створењима Божјим. 98 Дајте дарежљиво онима којима је потребно. Јер неки претераним храњењем добијају слабост у свом телу и наносе штету својим телима; док тело других који немају хране вене, јер им је потребна довољна храна, и тела се троше. 99 Зато вам ова неуздржаност шкоди, који имате, а не делите се са онима којима је потребно. Припремите се за суд који ће вас задесити. 100 Ви који сте најугледнији, потражите оне који су гладни, док кула још није завршена. Јер када кула буде завршена, бићете вољни да чините добро и нећете наћи места у њој.
Прва књига о пастиру Ерми - Визије
101 Пазите, дакле, ви који се хвалите богатством својим, да не зајауче они који су у оскудици, и да њихово уздисање не допре до Бога, и да не будете затворени са својим благом изван врата куле. 102 Гле, сада вас упозоравам који сте постављени над црквом и волите највиша места, не будите као они који чине зло. 103 И они заиста носе свој отров у кутијама, али ви држите свој отров и инфекцију у својим срцима и не желите да их очистите и помешате своја чула са чистим срцем, да бисте нашли милост код Великог Краља. 104 Пазите, децо моја, да вас ваше раздоре не лише живота. Како ћете поучавати изабранике Божије, када и сами желите поправу? Зато опомињите једни друге и будите у миру међу собом, да ја, стојећи пред вашим оцем, могу дати одговор за вас Господу. 105 А кад је завршила разговор са мном, шест младића који су градили дођоше и однесоше је до куле; а четворица других заузеше столицу на којој је она седела, и и они се вратише до куле. Нисам видео њихова лица, јер су ми била окренута леђима. 106 Док је одлазила, замолих је да ми открије шта се тиче три облика у којима ми се јавила. 107 А она одговори и рече ми: „О томе мораш питати другога, да ти се открије.“ 108 Сада, браћо, у првој визији прошле године, она ми се указа веома стара, и седећи на столици. 109 У другој визији, она је заиста имала младалачко лице, али јој је тело и коса били стари; али је разговарала са мном стојећи и била је веселија него први пут. 110 У трећој визији, она је била у сваком погледу много млађа и лепа за око; само што је имала косу старије особе; ипак је изгледала весело и седела је на столици. 111 Зато сам био веома тужан због тога, док нисам разумео визију. 112 Зато сам видео исту старицу у ноћној визији како ми говори: Свака молитва захтева понижење. Пости, дакле, и научићеш од Господа оно што тражиш. Зато сам једног дана постио. 113 Исте ноћи указао ми се младић и рекао: Зашто тако често желиш Откровења у својим молитвама? Пази да тражећи много ствари не нашкодиш телу. Нека ти ова Откровења буду довољна. 114 Можеш ли видети значајнија Откровења од оних која си већ примио? 115 Одговорих и рекох му: Господине, питам само ово једно због три фигуре старице које су ми се указале, да би Откровење било потпуно. 116 Он ми одговори: „Ниси без разума, него те сумње твоје чине таквим, јер твоје срце није са Господом.“ 117 Одговорих и рекох: Али ове ствари ћемо пажљивије сазнати од тебе. 118 „Слушај, дакле“, каже он, „о бројкама о којима питаш.“ 119 И прво, у првој визији ти се указала у облику старице која седи на столици, јер је твој стари дух био иструнут и без снаге, због твојих слабости и сумњичавости твог срца.
120 Јер као што стари немају наде да ће се обновити, нити очекују ишта осим свог одласка; тако си се и ти, ослабљен због својих светских послова, предао лењости и не баци бригу своју од себе на Господа; и твој разум се помутио, и остарио си у својој тузи. 121 Али, господине, хтео бих да знам зашто је седела на столици? 122 Он одговори: „Зато што свако ко је слаб седа на столицу због своје немоћи, да би се његова слабост подржала.“ Погледајте, дакле, слику из прве визије. 123 У другој визији си је видео како стоји, и има младалачко лице, и веселију него пређашњу; али јој тело и коса беху стари. Чуј, рече он, и ову причу. 124 Када неко остари, очајава због своје немоћи и сиромаштва и не очекује ништа осим последњег дана свог живота. 125 Али изненада му је остављено наследство, и он чује за то, и устаје; и развеселивши се, облачи нову снагу. И више не седи, него стоји, и избављен је од пређашње туге; и не седи, него се понаша храбро. 126 Тако си, чувши Откривење које ти је Бог открио, јер се Бог сажалио на тебе и обновио твој дух, и одбацио си своје слабости, и снага ти је дошла, и ојачао си у вери; и Бог, видевши твоју снагу, обрадова се. 127 Зато вам је показао грађење куле, и показаће вам друге ствари, ако будете имали мир свим срцем својим међусобно. 128 Али у трећој визији си је видео још млађу, лепу и веселу, и мирног лица. 129 Јер као да му дође нека добра вест која је жалосна, он одмах заборавља своју тугу и не мари ни за шта друго осим за добру вест коју је чуо; а у осталом се теши и дух му се обнавља радошћу коју је примио: тако сте и ви освежени у свом духу видевши ове добре ствари. 130 А то што си је видео како седи на клупи, означава снажан положај; јер клупа има четири ноге и чврсто стоји. Чак и сам свет подржавају четири елемента. 131 Они који се, дакле, савршено покају, биће млади; а они који се одврате од грехова својих свим срцем својим, биће учвршћени. 132 А сада имате Откровење у потпуности, не тражите више да вам се ишта даље открије. 133 Али ако се нешто открије, биће вам јавно. ВИЗИЈА 4 1 Видех виђење, браћо, двадесет дана после претходног виђења; слику невоље која долази. Ишао сам пољским путем. 2 Од јавног пута до места куда сам ишао има око десет стадија; то је пут којим се врло мало хода: 3 И док сам ишао сам, преклињао сам Господа да потврди Откровења која ми је показао преко своје свете Цркве: 4 И хтео је да подари покајање свим слугама својим који су били увређени, да би се прославило његово велико и часно име, и зато што ме је сматрао достојним коме би могао да покаже своја чудеса, и да га поштујем и захвалим му. 5 И гле, некакав глас ми одговори: „Не сумњај, Ерме.“ Зато почех да размишљам и говорим у себи:
Прва књига о пастиру Ерми - Визије
„Зашто бих сумњао, кад ме је Господ тако утешио и видео сам тако славне ствари?“ 6 Отишао сам само мало даље, браћо, када гле, видех прашину како се диже до неба. Почех да говорим у себи: Зар долази стадо говеда које диже толику прашину? 7 Било је то отприлике један фарлонг удаљено од мене. И гле, видео сам како се прашина све више и више диже, толико да сам почео да сумњам да у томе има нечег необичног. 8 И сунце је мало засијало; и гле, видех велику звер, као кита; и огњени скакавци излазили су из њених уста. Звер је била висока око сто стопа, а глава јој је била као велика земљана посуда. 9 Почех да плачем и да се молим Господу да ме избави од тога. Тада се сетих речи коју сам чуо: Не сумњај, Ермо. 10 Зато, браћо, обукавши се у божанску веру и сетивши се ко ме је научио великим стварима, предадох се телесно звери. 11 Звер је напредовала као да би могла одједном прогутати град. 12 Приближио сам му се, а звер је испружила целу своју масу по земљи, не испљујући ништа осим језика, нити се померила док нисам сасвим прошао поред ње. 13 Звер је на глави имала четири боје: прво црну, затим црвену и крваву, затим златну, па белу. 14 Након тога прођох поред њега и отидох око девет метара, гле, срете ме једна девојка, лепо украшена као да је управо изашла из своје брачне собе, сва у белом, обучена у беле ципеле, са велом преко лица, и покривена сјајном косом. 15 Сада сам знао по својим претходним визијама да је то црква, и тада сам се још више развеселио. Она ме је поздравила говорећи: „Здраво, човече!“ Узвратио сам поздрав говорећи: „Госпођо, здраво!“ 16 Она одговори и рече ми: „Зар те ништа није срело, човече?“ Ја одговорих: „Госпођо, срела ме је таква звер која је изгледала као да може прогутати цео народ; али силом Божјом и његовом јединственом милошћу, ја сам јој побегао.“ 17 „Срећно си се извукао“, рекла је, „јер си сву своју бригу бацио на Бога и отворио му своје срце, верујући да можеш бити безбедан само уз његово велико и часно име.“ 18 Зато је Господ послао свог анђела, који је над звери, чије је име Егрин, и затворио јој уста да те не прождере. Избегао си велико искушење вером својом и зато што ниси посумњао у тако страшну звер. 19 Иди, дакле, и испричај изабраницима Божјим велике ствари које је учинио за тебе. И реци им да је ова звер слика искушења које ће ускоро доћи. 20 Ако се, дакле, припремите, можете томе избећи, ако вам је срце чисто и без мане; и ако будете служили Богу све остале дане своје без жаљења. 21 Баците све своје бриге на Господа, и он ће их управљати. Верујте у Бога, ви сумњичави, јер он може све; он може и одвратити свој гнев од вас и послати вам помоћ и сигурност. 22 Тешко сумњичавима, онима који ће чути ове речи и презрети их: боље би им било да се нису ни родили.
23 Тада је питах о четири боје које је звер имала на глави. Али она ми одговори говорећи: „Опет си радознала што питаш о тим стварима.“ Али ја јој рекох: „Госпођо, покажи ми шта је то.“ 24 Чуј, рекла је она; црна боја коју си видео означава свет у коме живиш. Ватрена и крвава боја означава да ово доба мора бити уништено ватром и крвљу. 25 Златни део сте ви који сте из њега избегли. Јер као што се злато куша ватром и истиче, тако сте и ви на исти начин кушани који живите међу људима овога света. 26 Они, дакле, који истрају до краја и буду њима испитани, биће очишћени. И као што се злато овим искушењем чисти и губи своју шљаку, тако ћете и ви одбацити сву тугу и невољу и бити очишћени за градњу куле. 27 Али бела боја означава време света који долази, у коме ће изабраници Божији живети: јер ће изабраници Божији бити чисти и без мане до живота вечног. 28 Зато не престај да говориш ово у уши светих. Овде имате слику велике невоље која ће ускоро доћи; која, ако желите, неће вам бити ништа. Запамтите, дакле, оно што сам вам рекао. 29 Кад је то рекла, отишла је; али ја нисам видео куда је отишла. Али одједном сам чуо буку и окренуо се назад, уплашен, јер сам мислио да звер долази према мени.