Захарија ПОГЛАВЉЕ 1 1 У осмом месецу, друге године Даријеве, дође реч Господња пророку Захарији, сину Варахијином, сину Идовом, говорећи: 2 Господ се веома разгневио на ваше очеве. 3 Зато им реци: Овако говори Господ над војскама: Обратите се к мени, говори Господ над војскама, и ја ћу се обратити к вама, говори Господ над војскама. 4 Не будите као ваши оци, којима су пређашњи пророци вапили говорећи: Овако говори Господ над војскама: Вратите се сада са својих злих путева и од својих злих дела! Али они не слушаху нити ме слушаху, говори Господ. 5 Где су ваши очеви и пророци, зар живе довека? 6 Али речи моје и уредбе моје, које сам заповедио слугама својим пророцима, нису ли дотакле оце ваше? Те су се вратили и рекли: Како је Господ над војскама хтео да нам учини, по нашим путевима и по нашим делима, тако је поступио с нама. 7 Двадесет четвртог дана једанаестог месеца, то јест месеца Севат, друге године Даријеве, дође реч Господња пророку Захарији, сину Варахијином, сину Идовом: 8 Видео сам ноћу, и гле, човека где јаше на црвеном коњу, и стајаше међу миртама које беху у долини; а за њим беху црвени коњи, шарени и бели. 9 Тада рекох: „Господару мој, шта је ово?“ А анђео који је говорио са мном рече ми: „Ја ћу ти показати шта је ово.“ 10 А човек који је стајао међу миртама одговори и рече: То су они које је Господ послао да обилазе земљу. 11 А они одговорише анђелу Господњем који стајаше међу миртама и рекоше: „Прошли смо земљом тамоамо, и гле, сва земља мирује и почива.“ 12 Тада анђео Господњи одговори и рече: Господе над војскама, докле се нећеш смиловати Јерусалиму и градовима Јудиним, на које се гневиш већ седамдесет година? 13 И Господ одговори анђелу који је говорио са мном добрим речима и утешним речима. 14 Анђео који је разговарао са мном рече ми: „Вичи и реци: Овако говори Господ над војскама: Ревнујем за Јерусалим и за Сион великом ревношћу.“ 15 И ја сам веома незадовољан незнабошцима који живе безбрижно; јер сам био само мало незадовољан, а они су допринели да невоља порасте. 16 Зато овако говори Господ: Враћам се Јерусалиму с милосрђем; дом ће се мој саградити у њему, говори Господ над војскама, и уже ће се разапети над Јерусалимом. 17 Вичите још и говорите: Овако говори Господ над војскама: Градови моји ће се још проширити благостањем, и Господ ће још утешити Сион и још ће изабрати Јерусалим. 18 Тада подигох очи своје и видех, и гле, четири рога. 19 И рекох анђелу који је говорио са мном: Шта је ово? А он ми одговори: То су рогови који су расејали Јуду, Израиља и Јерусалим.
20 И Господ ми показа четири дрводеље. 21 Тада рекох: Шта долазе ови да раде? А он рече говорећи: То су рогови који су расејали Јуду, тако да нико није подигао главу; него ови дођоше да их уплаше, да збаце рогове незнабожаца, који су подигли рог свој над земљом Јудином да је расеју. ПОГЛАВЉЕ 2 1 Подигох поново очи своје и погледах, и гле, човек са мерним ужетом у руци. 2 Тада рекох: „Куда идеш?“ А он ми рече: „Да измерим Јерусалим, да видим колика је његова ширина и колика је његова дужина.“ 3 И гле, анђео који је говорио са мном изађе, и други анђео изађе му у сусрет, 4 И рече му: Трчи, реци овом младићу: Јерусалим ће бити насељен као градови без зидина због мноштва људи и стоке у њему. 5 Јер ја, говори Господ, бићу јој зид од ватре унаоколо и бићу слава усред ње. 6 Хо, хо, изиђите и бежите из земље северне, говори Господ; јер сам вас расејао као четири ветра небеска, говори Господ. 7 Избави се, Сионе, који живиш са кћерју Вавилона. 8 Јер овако говори Господ над војскама: По слави ме је послао к народима који су вас опљачкали; јер ко вас се дотиче, дотиче се зенице ока свога. 9 Јер, ево, ја ћу им замахнути руком, и биће плен својим слугама; и познаћете да ме је послао Господ над војскама. 10 Певај и радуј се, кћери сионска, јер ево, долазим и настањићу се усред тебе, говори Господ. 11 И многи ће се народи придружити Господу у онај дан и биће мој народ; и ја ћу живети усред тебе, и познаћеш да ме је Господ над војскама послао к теби. 12 И Господ ће наследити Јуду, свој део у светој земљи, и поново ће изабрати Јерусалим. 13 Ћути, свако тело, пред Господом, јер се он уздиже из свог светог пребивалишта. ПОГЛАВЉЕ 3 1 И показа ми Исуса Навина, првосвештеника, где стоји пред анђелом Господњим, и Сатану где му стоји с десне стране да му се супротстави. 2 А Господ рече Сатани: Господ нека те укори, Сатано; нека те укори Господ који је изабрао Јерусалим! Зар није ово главња ишчупана из огња? 3 А Исус Навин беше обучен у прљаву одећу и стајаше пред анђелом. 4 А он одговори и рече онима који стајаху пред њим: „Скините с њега прљаве хаљине.“ А њему рече: „Ево, скинуо сам с тебе безакоње твоје и обући ћу те у променљиву одећу.“ 5 И рекох: Нека му ставе лепу митру на главу. И ставише му лепу митру на главу и обукоше га у хаљине. А анђео Господњи стајаше поред. 6 А анђео Господњи рече Исусу Навину говорећи: 7 Овако говори Господ над војскама: Ако будеш ходио мојим путевима и ако будеш држао моје службе, онда ћеш судити дому мојем и чуваћеш моје дворове, и даћу ти места да ходаш међу онима који стоје онде.