Јеремија ПОГЛАВЉЕ 1 1 Речи Јеремије, сина Хелкијиног, између свештеника који беху у Анатоту, у земљи Венијаминовој: 2 Коме дође реч Господња у дане Јосије, сина Амоновог, цара Јуде, тринаесте године његове владавине. 3 То се догодило и у време Јоакима, сина Јосијиног, цара Јудиног, до краја једанаесте године Седекије, сина Јосијиног, цара Јудиног, до одвођења Јерусалима у ропство у петом месецу. 4 Тада ми дође реч Господња говорећи: 5 Пре него што сам те обликовао у утроби, познах те; и пре него што си изашао из утробе, осветих те и поставих те за пророка народима. 6 Тада рекох: „Ах, Господе Боже! Гле, не могу говорити, јер сам дете.“ 7 Али ми Господ рече: Не говори: Дете сам, јер ћеш ићи код свих које те пошаљем, и шта год ти заповедим, говорићеш. 8 Не бој се њихових лица, јер сам ја с тобом да те избавим, говори Господ. 9 Тада Господ пружи руку своју и дотаче се уста мојих. И рече ми Господ: Ево, ставио сам речи своје у уста твоја. 10 Ево, данас сам те поставио над народима и царствима, да искорењујеш и да рушиш, да затираш и да рушиш, да зидаш и да садиш. 11 И дође ми реч Господња говорећи: Јеремија, шта видиш? А ја рекох: Видим штап од бадема. 12 Тада ми рече Господ: „Добро си видео, јер ћу убрзати да испуним реч своју.“ 13 И реч Господња дође к мени други пут говорећи: Шта видиш? А ја рекох: Видим лонац који кључа, а лице му је окренуто према северу. 14 Тада ми рече Господ: „Са севера ће зло доћи на све становнике земље.“ 15 Јер, ево, позваћу све породице краљевстава севера, говори Господ; и доћи ће, и сваки ће поставити свој престо на улазу у врата Јерусалима, и уз све зидине његове унаоколо, и уз све градове Јудине. 16 И изрећи ћу своје судове против њих због све њихове злобе, који су ме оставили и палили тамјан другим боговима и клањали се делима својих руку. 17 Зато ти опаши бедра своја, и устани, и говори им све што ти заповедам; немој се плашити пред њима, да те не постидим пред њима. 18 Јер, ево, учинио сам те данас утврђеним градом, гвозденим стубом и меденим зидинама против целе земље, против царева Јудиних, против кнезова њених, против свештеника њених и против народа земље. 19 И бориће се против тебе, али те неће надвладати; јер ја сам с тобом, говори Господ, да те избавим. ПОГЛАВЉЕ 2 1 И дође ми реч Господња говорећи: 2 Иди и вичи у уши Јерусалима говорећи: Овако говори Господ: Сећам се тебе, доброте твоје младости,
љубави твојих заручби, када си ишла за мном у пустињи, у земљи која није била засејана. 3 Израиљ је био светиња Господу и првина његовог приноса; сви који га прождиру сагрешиће; зло ће их снаћи, говори Господ. 4 Чујте реч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљевог: 5 Овако говори Господ: Какву су безакоње нашли у мени оци ваши, те су се удаљили од мене и ишли за испразношћу и постали сујетни? 6 И не рекоше: Где је Господ који нас изведе из земље египатске, који нас води кроз пустињу, кроз земљу пустош и јама, кроз земљу сушу и сенке смрти, кроз земљу којом нико није пролазио, и где нико није живео? 7 И довео сам вас у земљу плодну да једете њене плодове и њене доброте; али кад сте ушли, оскрнавили сте моју земљу и учинили моје наслеђе гнусним. 8 Свештеници нису рекли: „Где је Господ?“, и они који држе закон нису ме познавали; и пастири су преступили против мене, и пророци су пророковали у име Ваала и ишли су за оним што не користи. 9 Зато ћу се још судити с вама, говори Господ, и судићу се са синовима ваших деце. 10 Јер прођите преко острва Хитимских и видите; и пошаљите у Кедар, и пажљиво испитајте и видите да ли тамо има тако нешто. 11 Је ли који народ променио своје богове, који ипак нису богови? Али је мој народ променио своју славу за оно што не користи. 12 Зачудите се, небеса, због овога, и ужасно се уплашите, будите веома опустошени, говори Господ. 13 Јер је мој народ починио два зла: оставили су мене, извор живе воде, и ископавали су себи бунаре, бунаре поломљене, које не могу да држе воду. 14 Је ли Израел слуга? Је ли он домаћи роб? Зашто је размажен? 15 Млади лавови рикаше на њега и викаху, и опустошише земљу његову; градови његови спаљени су без становника. 16 Такође су ти синови Нофа и Тахапанеса разбили темељ главе. 17 Ниси ли сам себи то нанео тиме што си оставио Господа Бога свога, кад те је водио путем? 18 А сада шта ти је на путу ка Египту, да пијеш воду из Сихора? Или шта ти је на путу ка Асирији, да пијеш воду из реке? 19 Твоја злоба ће те поправити, и твоји одступци ће те укорити. Зато знај и види да је то зло и горко што си оставио Господа Бога свога, и да нема страха мог у теби, говори Господ Бог над војскама. 20 Јер од давнина сам сломио твој јарам и покидао твоје окове; а ти си рекла: Нећу преступити; кад си по сваком високом брду и под сваким зеленим дрветом лутала, блудећи. 21 Па ипак сам те посадио племенитом лозом, сасвим правим семеном; како си се онда претворила у изродену биљку туђе лозе за мене? 22 Јер ако се и салитром переш и много сапуна узмеш, ипак је твој безакоње обележено преда мном, говори Господ Бог. 23 Како можеш рећи: Нисам оскврњена, нисам ишла за Валима? Погледај свој пут у долини, знај шта си