Исаија ПОГЛАВЉЕ 1 1 Визија Исаије, сина Амосовог, коју је видео о Јуди и Јерусалиму у време Озије, Јотама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних. 2 Чујте, небеса, и обратите ухо, земљо! Јер Господ је рекао: „Ја сам одгајила и одгајила децу, а она су се побунила против мене.“ 3 Вол познаје свог господара, и магарац јасле свог господара; али Израиљ не зна, мој народ не разуме. 4 Ах, грешни народе, народе оптерећени безакоњем, семе злочинаца, деца која покварују! оставише Господа, разгневише Свеца Израиљевог, отидоше уназад. 5 Зашто бисте још више били ударани? Бунићете се све више и више: сва глава је болесна и цело срце изнемогло. 6 Од табана до главе нема на њему здравог места, него ране, модрице и гнојне ране; нису затворене, нити превијене, нити ублажене мастом. 7 Ваша земља је пуста, ваши градови су спаљени ватром: вашу земљу, странци је прождиру пред вама, и она је пуста, као да су је странци разорили. 8 И кћи сионска је остављена као колиба у винограду, као колиба у башти краставаца, као опкољен град. 9 Да нам Господ над војскама није оставио врло мали остатак, били бисмо као Содома и били бисмо слични Гомори. 10 Чујте реч Господњу, кнезови Содоме, послушајте закон Бога нашег, народе Гоморе. 11 Чему ће ми мноштво ваших жртава? говори Господ: „Сит сам жртава паљеница овнова и сала угојених животиња, и не уживам у крви јунаца, ни јагањаца, ни јараца.“ 12 Кад дођете да се појавите преда мном, ко је то тражио од вас, да газите моје двориште? 13 Не доносите више узалудне жртве; тамјан ми је гнусан; младине и суботе, сазивање скупштина, не могу да уклоним; то је безакоње, чак и свечани састанак. 14 Ваше младе месеце и ваше празнике мрзи душа моја; мука су ми; уморан сам да их подносим. 15 И кад раширите руке своје, сакрићу очи своје од вас; и кад се много молите, нећу вас услишити; ваше руке су пуне крви. 16 Оперите се, очистите се; уклоните зло својих дела испред мојих очију; престаните да чините зло; 17 Учите се чинити добро; тражите правду, помагајте угњетаванима, судите сирочади, заступајте удовицу. 18 Хајде сада да расправљамо, говори Господ: ако су ваши греси као скерлет, постаће бели као снег; ако су црвени као кармин, постаће као вуна. 19 Ако будете вољни и послушни, јешћете добра земље: 20 Али ако одбијете и побуните се, мач ће вас прождрети, јер уста Господња рекоше. 21 Како је верни град постао блудница! Био је пун суда, праведност је обитала у њему, а сада су убице. 22 Сребро ти је постало згура, вино ти је помешано са водом:
23 Кнезови твоји су бунтовни и другари лопова; сваки воли дарове и тежи за наградама; не суде сирочади, нити им се парница удовице јавља. 24 Зато говори Господ, Господ над војскама, Силни Израиљев: Ах, ја ћу се ослободити противника својих и осветићу се непријатељима својим! 25 И окренућу руку своју на тебе и потпуно ћу очистити твоју шљаку и уклонити сав твој калај. 26 И вратићу ти судије као пре, и саветнике твоје као у почетку; после ћеш се звати Град правде, град верни. 27 Сион ће бити откупљен судом, а његови обраћеници праведношћу. 28 И пропаст преступника и грешника биће заједно, и они који остављају Господа биће ишчезли. 29 Јер ће се постидети храстова које сте желели, и бићете постиђени због вртова које сте изабрали. 30 Јер ћете бити као храст коме лист вене, и као башта која нема воде. 31 И јаки ће бити као кудела, а онај који је ствара као искра, и обоје ће горети заједно, и нико их неће угасити. ПОГЛАВЉЕ 2 1 Реч коју је Исаија, син Амосов, видео о Јуди и Јерусалиму. 2 И догодиће се у последње дане да ће се гора дома Господњег утврдити на врху гора и узвисити изнад брда; и сви ће се народи сливати к њој. 3 И многи ће народи отићи и рећи: „Хајде да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог; и Он ће нас научити својим путевима, и ходићемо његовим стазама; јер ће из Сиона изаћи закон и реч Господња из Јерусалима.“ 4 И судиће међу народима и укориће многе племена; и прековаће мачеве своје у плугове, и копља своја у српове; народ неће дизати мач на народ, нити ће се више учити рату. 5 Доме Јаковљев, дођите и ходајмо у светлости Господњој. 6 Зато си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер се напуњавају са истока и врачају као Филистеји, и угађају се синовима туђина. 7 Њихова земља је пуна сребра и злата, и нема краја њиховим благом; њихова земља је пуна коња, и нема краја њиховим колима: 8 Њихова земља је пуна идола; клањају се делу својих руку, ономе што су њихови прсти начинили: 9 И убог се човек клања, а велики се понижава: зато им не опростите. 10 Уђи у стену и сакриј се у прашину, због страха од Господа и због славе величанства његовог. 11 Понизни ће се погледи људски, и охолост људска биће погнута, и само ће се Господ узвисити тог дана. 12 Јер ће дан Господа над војскама бити на свакога ко је поносан и горд, и на свакога ко се уздиже; и биће понижен. 13 И на све кедре Ливана, који су високи и узвишени, и на све храстове Васанске, 14 И на свим високим планинама и на свим уздигнутим брдима, 15 И на свакој високој кули и на сваком ограђеном зиду, 16 И на све тарсиске бродове и на све лепе слике.