Нехемија ПОГЛАВЉЕ 1 1 Речи Немије, сина Ахалијиног. И догоди се у месецу Кислеву, двадесете године, док сам био у дворцу Сузану, 2 Тај Анани, један од моје браће, дође, он и неки људи из Јуде; и ја их питах о Јеврејима који су побегли, који су остали од ропства, и о Јерусалиму. 3 И рекоше ми: Остатак који је преостао од ропства тамо у покрајини је у великој невољи и порузи; зидине Јерусалима су срушене, а врата његова су спаљена ватром. 4 И догоди се, кад чух ове речи, да седох и плаках, и туговах неколико дана, и постих и мољах се пред Богом небеским, 5 И рече: Молим те, Господе Боже небески, велики и страшни Боже, који чуваш завет и милост онима који те љубе и држе се заповести твоје, 6 Нека ухо твоје буде пажљиво и очи твоје отворене, да чујеш молитву слуге твоје, коју сада молим пред тобом, дању и ноћу, за синове Израиљеве, слуге твоје, и да исповедиш грехе синова Израиљевих, које смо ти згрешили; и ја и дом оца мог сагрешисмо. 7 Веома смо се покварили против тебе и нисмо држали заповести, ни уредбе, ни законе које си заповедио слузи своме Мојсију. 8 Сети се, молим те, речи коју си заповедио слузи своме Мојсију говорећи: Ако преступите, расејаћу вас по народима. 9 Али ако се обратите к мени и будете држали моје заповести и чинили их, чак и ако међу вама буде избачено до краја неба, ипак ћу их оданде сакупити и довести их на место које сам изабрао да тамо настаним име своје. 10 А ово су слуге твоје и народ твој, које си откупио својом великом силом и својом снажном руком. 11 Господе, молим те, нека ухо твоје буде пажљиво на молитву слуге твоје и на молитву слугу твојих, који желе да се боје имена твог; и учини да данас слузи твоме буде добро, и дај му милост пред овим човеком, јер ја сам био царев пехарник. ПОГЛАВЉЕ 2 1 У месецу Нисану, двадесете године цара Артаксеркса, вино је било пред њим; и ја узех вино и дадох га цару; а раније нисам био тужан у његовом присуству. 2 Зато ми цар рече: „Зашто ти је лице тужно, кад ниси болестан? То није ништа друго него туга у срцу.“ Тада се јако уплаших, 3 И рече цару: Нека цар живи довека! Зашто да ми лице не буде тужно, кад град, место гробова мојих отаца, лежи опустошено, а врата његова ватром спаљена? 4 Тада ми цар рече: „За шта молиш?“ Помолих се Богу небеском. 5 И рекох цару: Ако је цару угодно, и ако је слуга твој нашао милост у твојим очима, пошаљи ме у Јуду, у град гробова отаца мојих, да га сазидам.
6 А цар ми рече (а царица је седела поред њега): Колико ће дуго трајати твоје путовање и када ћеш се вратити? Цару би мило да ме пошаље, и ја му одредих време. 7 Још рекох цару: Ако је цару угодно, нека ми се дају писма управницима с оне стране реке, да ме преведу док не дођем у Јуду; 8 И писмо Асафу, чувару царске шуме, да ми да дрво за прављење греда за капије палате која припадају кући, и за градски зид и за кућу у коју ћу ући. И цар ми је дао, пошто је добра рука Бога мог била нада мном. 9 Онда дођох к управницима с оне стране реке и предадох им краљева писма. Краљ је послао са мном војне заповеднике и коњике. 10 Кад то чуше Санавалат Хороњанин и Товија, слуга Амонац, веома их ожалости што је дошао човек да се брине о добробити деце Израиљеве. 11 Тако сам дошао у Јерусалим и остао тамо три дана. 12 И устадох ноћу, ја и неколико људи са мном; никоме не казах шта ми је Бог мој ставио у срце да учиним у Јерусалиму; нити је било звери са мном осим звери на којој сам јахао. 13 И изађох ноћу кроз врата долине, чак испред змајевог бунара, и до отвора за ђубриво, и погледах зидине Јерусалима, које беху срушене, а врата његова спаљена ватром. 14 Онда сам отишао до капије извора и до царевог језера, али није било места да звер која је била подо мном прође. 15 Тада сам се ноћу попео уз поток, и осмотрио зид, па се вратио и ушао кроз капију долине, и тако се вратио. 16 А поглавари нису знали куда сам ишао ни шта сам радио; нити сам то још рекао Јеврејима, ни свештеницима, ни великашима, ни поглаварима, ни осталима који су вршили посао. 17 Тада им рекох: „Видите у каквој смо невољи, како је Јерусалим разорен, а врата његова спаљена ватром. Хајде да подигнемо зидине Јерусалима да више не будемо ругло.“ 18 Тада им испричах о руци Бога мог која је била добра на мени, као и о речима које ми је рекао цар. А они рекоше: „Хајде да устанемо и градимо.“ Тако су ојачали руке своје за ово добро дело. 19 А кад то чуше Санавалат Хороњанин и Товија слуга Амонац и Гешем Арапин, подсмеху нам се и презреше нас, говорећи: Шта је то што радите? Хоћете ли се побунити против цара? 20 Тада им одговорих и рекох: Бог небески, он ће нам донети успех; зато ћемо ми, слуге његове, устати и градити; а ви немате дела, ни права, ни спомена у Јерусалиму. ПОГЛАВЉЕ 3 1 Тада устаде Елијасив, првосвештеник, са својом браћом свештеницима, и сазидаше Овчија врата; осветише их и поставише врата њихова; чак до куле Меа осветише је, до куле Ананеил. 2 А поред њега зидаше Јерихонци. А поред њих зидаше Захур, син Имријев. 3 Али Рибља врата саградише синови Хасенајини, који су такође поставили греде на њима и поставили врата, браве и преворе.