Судије ПОГЛАВЉЕ 1 1 А после смрти Исусове, синови Израиљеви упиташе Господа говорећи: Ко ће од нас први поћи на Хананце да се бори против њих? 2 И рече Господ: Јуда ће ићи горе; ево, предао сам земљу у његове руке. 3 А Јуда рече Симеону, брату своме: „Пођи са мном у моју жреб, да се боримо против Хананејаца; и ја ћу ићи с тобом у твоју жреб.“ Тако Симеон пође с њим. 4 И Јуда оде горе; и Господ им предаде Хананце и Ферезеје у руке; и они побише од њих у Безеку десет хиљада људи. 5 И нађоше Адонивезека у Везеку, и борише се против њега, и побише Хананце и Ферезеје. 6 Али Адонивезек побегне; а они га потераше, ухватише га и одсекоше му палчеве на рукама и ногама. 7 А Адонивезек рече: „Седамдесет царева, са одсеченим палчевима на рукама и ногама, сакупили су храну под мојим столом; као што сам ја чинио, тако ми је Бог вратио.“ И доведоше га у Јерусалим, и онде умре. 8 Јудини синови су ратовали против Јерусалима и освојили га, и поразили га оштрицом мача, и запалили град. 9 А после тога синови Јудини сиђоше да се боре против Хананејаца, који живеше у планини, на југу и у долини. 10 И Јуда оде на Хананце који живе у Хеврону (а Хеврон се раније звао Киријатарба), и убише Сесаја, Ахимана и Талмаја. 11 И одатле је кренуо против становника Девира; а име Девира раније беше Киријат-Сефер. 12 А Халев рече: Ко погоди Киријат-Сефер и освоји га, даћу му Ахсу кћер своју за жену. 13 И освоји га Отнијел, син Кеназов, млађег брата Халевовог, и даде му за жену своју кћер Ахсу. 14 А кад дође к њему, наговори га да затражи од њеног оца њиву; и сиђе с магарца, а Халев јој рече: Шта желиш? 15 А она му рече: „Дај ми благослов; јер си ми дао јужну земљу; дај ми и изворе воде.“ А Халев јој даде горње изворе и доње изворе. 16 А синови Кенејца, Мојсијевог таста, отидоше из града палми са синовима Јудиним у пустињу Јудину, која се налази на југу од Арада; и отидоше и настанише се међу народом. 17 Јуда оде са својим братом Симеоном и побише Хананце који су живели у Цефату и сасвим га уништише. И град се прозва Хорма. 18 Јуда је такође освојио Газу са њеном границом, и Аскалон са његовом границом, и Екрон са његовом границом. 19 И Господ је био с Јудом; и отерао је становнике планине; али није могао отерати становнике долине, јер су имали гвоздена кола. 20 И дали су Хеврон Халеву, као што је Мојсије рекао; и он је отерао одатле три сина Енакова. 21 А синови Венијаминови нису отерали Јевусејце који су живели у Јерусалиму; него Јевусејци живе са синовима Венијаминовим у Јерусалиму до данас.
22 И дом Јосифов, и они су отишли против Ветиља; и Господ је био с њима. 23 И дом Јосифов посла да извиди Бетел. (А име града раније беше Луз.) 24 А шпијуни видеше човека где излази из града, и рекоше му: Покажи нам, молимо те, улаз у град, и ми ћемо ти показати милост. 25 А кад им показа улаз у град, они побише град оштрицом мача; али човека и сву његову породицу пустише. 26 И човек оде у земљу Хетита, и сагради град, и назва га Луз; то му је име до данас. 27 Манасија није отерао становнике Бет-Шана и његових градова, ни Таанаха и његових градова, ни становнике Дора и његових градова, ни становнике Ивлеама и његових градова, ни становнике Мегидона и његових градова; него су Хананци остали да живе у тој земљи. 28 А кад се Израел ојачао, наметнуше Хананејима данак, али их не истераше сасвим. 29 Ни Јефрем није отерао Хананце који су живели у Гезеру; него су Хананци живели у Гезеру међу њима. 30 Ни Завулон није отерао становнике Китрона ни становнике Наалола; него су Хананци живели међу њима и постали им даници. 31 Асир није отерао становнике Аха, ни становнике Сидона, ни Ахлава, ни Ахзива, ни Хелбе, ни Афика, ни Рехова. 32 Али Асирци су живели међу Ханаанцима, становницима те земље; јер их нису истерали. 33 Ни Нефталим није отерао становнике Бет-Шемеша ни становнике Бет-Аната, него је живео међу Хананејима, становницима те земље; ипак су им становници Бет-Шемеша и Бет-Аната постали даници. 34 А Амореји су потиснули Данову децу у гору, јер им нису дозволили да сиђу у долину. 35 Али Амореји хтедоше да живе на гори Херес у Ајалону и у Шаалбиму; ипак рука дома Јосифовог одоле, тако да постадоше данак. 36 А граница Аморејаца протезала се од успона до Акравима, од стене и навише. ПОГЛАВЉЕ 2 1 И анђео Господњи дође из Галгала у Бохим и рече: Извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу коју сам се заклео вашим оцима; и рекао сам: Нећу никада прекршити свој завет с вама. 2 Не склапајте савез са становницима ове земље; срушићете њихове олтаре; али нисте послушали глас мој; зашто сте то учинили? 3 Зато сам и рекао: Нећу их отерати испред вас; него ће вам бити као трње у боковима, а богови њихови биће вам замка. 4 И догоди се, кад анђео Господњи рече ове речи свим синовима Израиљевим, народ подиже глас свој и заплака. 5 И назваше то место Бохим; и онде принесоше жртву Господу. 6 А кад Исус Навин отпусти народ, синови Израиљеви отидоше сваки у своје наследство да поседну земљу. 7 И народ је служио Господу свег дана Исуса Навина и свег дана старешина који су надживели Исуса Навина,