Јубилеји ПОГЛАВЉЕ 1 1 Прве године изласка деце Израиљеве из Египта, трећег месеца, шеснаестог дана у месецу, [2450 Anno Mundi] рече Бог Мојсију говорећи: „Попни се к мени на гору, и даћу ти две камене плоче закона и заповести које сам написао, да их учиш.“ 2 И Мојсије се попе на гору Божију, и слава Господња остаде на гори Синај, и облак ју заклони шест дана. 3 И позва Мојсија седмог дана из облака, и изглед славе Господње беше као пламтећи огањ на врху горе. 4 И Мојсије је био на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи, и Бог га је научио ранијој и каснијој историји поделе свих дана закона и сведочанства. 5 И рече: „Приклони срце своје свакој речи коју ћу ти рећи на овој гори и напиши је у књигу да би њихови нараштаји видели да их нисам оставио због свег зла које су починили преступајући завет који данас утврђујем између себе и тебе за њихове нараштаје на гори Синај.“ 6 И тако ће се догодити када их све ово снађе, да ће препознати да сам праведнији од њих у свим својим судовима и у свим својим делима, и препознаће да сам заиста био с њима. 7 И напиши себи све ове речи које ти данас објављујем, јер знам њихову побуну и њихов тврдоврат, пре него што их доведем у земљу за коју сам се заклео њиховим оцима, Авраму и Исаку и Јакову, говорећи: ’Твоме потомству даћу земљу у којој тече мед и млеко.’ 8 И јешће и наситиће се, и окренуће се ка туђим боговима, који их не могу избавити ни од једне њихове невоље; и ово сведочанство ће се чути као сведочанство против њих. Јер ће заборавити све моје заповести, све што им заповедам, и ићи ће за незнабошцима, за њиховом нечистотом и за њиховом срамотом, и служиће њиховим боговима, а они ће им бити преступ и невоља и патња и замка. 9 И многи ће изгинути и биће одведени у ропство и пашће у руке непријатеља, јер су оставили моје уредбе и моје заповести, и празнике мог завета и моје суботе, и моје свето место које сам посветио себи усред њих, и мој шатор и моје светилиште, које сам посветио себи усред земље, да бих на њој поставио своје име и да би оно тамо обитало. 10 И направиће себи узвишице и гајеве и ликове резбарене, и клањаће се, сваки свом (лику), да би залутали, и жртвоваће своју децу демонима и свим делима заблуде својих срца. 11 И послаћу им сведоке да сведочим против њих, али неће послушати, него ће и сведоке побити, и прогонити оне који траже закон, и укинуће и измениће све да би чинили зло пред мојим очима. 12 И сакрићу лице своје од њих, и предаћу их у руке незнабожаца за ропство, и за плен, и за прождирање, и уклонићу их из земље, и расејаћу их међу незнабошцима.
13 И заборавиће сав закон мој и све заповести моје и све судове моје, и залутаће у погледу младих месеци и субота и празника и јубилеја и уредби. 14 И после овога, обратиће се к мени из народа свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом, и сабраћу их из свих народа, и тражиће ме, да ме нађу кад ме буду тражили свим срцем својим и свом душом својом. 15 И открићу им обилан мир с праведношћу, и уклонићу им садницу праведности, свим срцем својим и свом душом својом, и биће благослов, а не проклетство, и биће глава, а не реп. 16 И сазидаћу своје светилиште међу њима и пребиваћу с њима, и бићу им Бог, а они ће бити мој народ у истини и праведности. 17 И нећу их оставити нити ћу их изневерити; јер сам ја Господ, Бог њихов. 18 И Мојсије паде ничице и помоли се говорећи: „Господе, Боже мој, не остави народа свог и наслеђа свог, да лутају у заблуди срца својих, и не предај их у руке непријатеља њихових, незнабожаца, да не би владали над њима и навели их да греше против тебе.“ 19 Нека се милост твоја, Господе, уздигне на народ Твој, и створи у њима праведан дух, и не дозволи да дух Велијара влада над њима да их оптужује пред Тобом и да их завара са свих путева праведности, да би пропали испред Твога лица. 20 Али они су Твој народ и Твоје наслеђе, које си избавио својом великом силом из руку Египћана: створи у њима чисто срце и свети дух, и не дозволи да буду заплетени у својим гресима од сада па до вечности. 21 И рече Господ Мојсију: „Знам њихову противност и њихове мисли и њихову тврдовратност, и неће бити послушни док не признају свој грех и грех својих отаца.“ 22 И после овога ће се обратити к мени у свакој праведности и свим срцем и свом душом, и обрезаћу кожицу њиховог срца и кожицу срца њиховог потомства, и створићу у њима светог духа и очистићу их да се не одврате од мене од тог дана до вечности. 23 И душе ће се њихове прилепити мени и свим заповестима мојим, и испуниће заповести моје, и ја ћу им бити Отац, а они ће бити деца моја. 24 И сви ће се назвати децом живога Бога, и сваки анђео и сваки дух ће знати, да, знаће да су то моја деца, и да сам ја њихов Отац у праведности и исправности, и да их волим. 25 И запиши себи све ове речи које ти објављујем на овој гори, прве и последње, које ће се испунити у свим деловима дана у закону и у сведочанству и у недељама и јубилејима до вечности, док не сиђем и не будем живео с њима кроз вечност. 26 И рече анђелу присуства: Пиши за Мојсија од почетка стварања док се моје светилиште не сагради међу њима за сву вечност.