Деутерономи ГЛАВА 1 1 Ово су речи које је Мојсије рекао целом Израиљу са ове стране Јордана у пустињи, у равници насупрот Црвеног мора, између Парана и Тофела, и Лавана, и Асерота и Дизахаба. 2 (Има једанаест дана пута од Хорива, путем планине Сеир до Кадеш-Варне.) 3 И догоди се четрдесете године, једанаестог месеца, првог дана у месецу, Мојсије рече синовима Израиљевим, све што му је Господ дао у заповести; 4 Пошто је убио Сихона, краља Аморејаца, који је живео у Хесебону, и Ога, краља Башанског, који је живео у Астароту у Едреју. 5 С ове стране Јордан, у земљи моавској, Мојсије је почео да објављује овај закон, говорећи: 6 Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте живели на овој гори. 7 Окрените се и идите и идите на гору Аморејску, и на сва места близу ње, у равници, у брдима, и у долини, и на југу, и поред мора, у земљу Хананејаца, и на Либан, до велике реке, реке Еуфра. 8 Ево, дао сам вам земљу: уђите и поседујте земљу за коју се Господ заклео вашим оцима, Аврааму, Исаку и Јакову, да ће их дати њима и њиховом потомству после њих. 9 И рекох вам у то време говорећи: не могу сам да вас поднесем. 10 ГОСПОД, ваш Бог, вас је умножио, и гле, данас сте као звезде на небу од мноштва. 11 (Господ, Бог отаца ваших, учини да вас хиљаду пута буде више него што јесте, и благослови вас, као што вам је обећао!) 12 Како да сам ја носим твој терет, и твој терет, и твоју свађу? 13 Узмите себи мудре људе и разумне, и познате међу својим племенима, и поставићу их за владаре над вама. 14 А ви ми одговорите и рекосте: Добро је да учинимо оно што си рекао. 15 Тако сам узео поглаваре ваших племена, мудре људе и познате, и поставио их за поглаваре над вама, за капетане над хиљадама и за капетане над стотинама, за капетане над педесетима, за десеторке и за старешине међу вашим племенима. 16 Тада сам заповедио вашим судијама, говорећи: Чујте разлоге између своје браће и судите праведно између сваког човека и његовог брата и странца који је с њим. 17 Не поштујете особе које суде; али чућете и мале као и велике; нећете се бојати лица човека; јер је суд Божији, а узрок који је претешки за вас, донесите ми га, и ја ћу га чути. 18 И заповедио сам вам у то време све што треба да чините. 19 И када смо отишли од Хорива, прошли смо кроз сву ону велику и страшну пустињу, коју сте видели на путу до горе Амореја, како нам је заповедио Господ Бог наш; и дођосмо у Кадешбарну.
20 И рекох вам: Дошли сте на гору Аморејску коју нам даје Господ Бог наш. 21 Гле, Господ Бог твој је поставио земљу пред тобом: иди и поседуј је, као што ти је рекао Господ, Бог отаца твојих; не бојте се, нити се обесхрабрујте. 22 И пришли сте ми сваки од вас и рекли: Послаћемо људе испред себе, и они ће нам истражити земљу, и поново ће нам јавити којим путем треба да идемо и у које ћемо градове доћи. 23 И прија ми та изрека: и узех од вас дванаест људи, једног из племена. 24 Окренуше се и попеше се на гору, и дођоше у долину Ескол и истражише је. 25 И узели су плодове земље у своје руке, и донели нам га, и поново нам јавили говорећи: Добра је то земља коју нам даје Господ Бог наш. 26 Ипак, нисте хтели да идете горе, него сте се побунили против заповести Господа Бога свог: 27 И ви сте мрмљали у својим шаторима и говорили: Пошто нас је Господ мрзео, извео нас је из египатске земље да нас преда у руке Аморејцима, да нас уништи. 28 Куда да идемо горе? браћа наша обесхрабрише наше срце говорећи: Народ је већи и виши од нас; градови су велики и зазидани до неба; а штавише видели смо тамо и синове Анакимове. 29 Тада сам вам рекао: Не бојте се и не бојте их се. 30 Господ Бог ваш који иде испред вас, он ће се борити за вас, као што је све што је учинио за вас у Египту пред вашим очима; 31 И у пустињи, где си видео како те је Господ Бог твој носио, као што човек носи сина свог, на свим путем којим сте ишли, док нисте дошли на ово место. 32 Али у овој ствари нисте веровали Господу Богу свом, 33 Који је ишао путем пре вас, да вам нађе место где ћете разапети своје шаторе, у ватри ноћу, да вам покаже којим путем треба да идете, а дању у облаку. 34 И Господ је чуо глас ваших речи, и разгневио се и заклео се говорећи: 35 Сигурно нико од ових људи овог злог нараштаја неће видети ону добру земљу коју сам се заклео да ћу дати вашим оцима, 36 Спаси Халева, сина Јефонина; он ће то видети, и њему ћу дати земљу по којој је газио и деци његовој, јер је потпуно следио Господа. 37 И Господ се разгневио на мене због вас, говорећи: „Немој ни ти ући тамо. 38 Али Исус Навин син, који стоји пред тобом, нека уђе тамо; охрабри га, јер ће га наследити Израел. 39 Штавише, ваши малишани, за које сте рекли да ће бити плен, и ваша деца, која у тај дан нису знала између добра и зла, они ће ући тамо, и ја ћу им то дати, и они ће га поседовати. 40 А ти се окрени и иди у пустињу путем Црвеног мора. 41 Тада сте ми одговорили и рекли ми: Згрешили смо Господу, ићи ћемо и борићемо се према свему што нам је Господ Бог наш заповедио. И кад опасасте свакога своје ратно оружје, били сте спремни да се попнете на брдо. 42 А Господ ми рече: Реци им: Не идите и не борите се; јер нисам међу вама; да не будете поражени пред својим непријатељима.