2. Краљеви ПОГЛАВЉЕ 1 1 Тада се Моав побунио против Израела после Ахавове смрти. 2 А Охозија паде кроз решетку у својој горњој соби која беше у Самарији и разболе се; и посла гласнике и рече им: Идите, питајте Валзевула, бога акронског, да ли ћу оздравити од ове болести. 3 Али анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: Устани, иди у сусрет гласницима цара самарије и реци им: Зар није зато што нема Бога у Израиљу, те идете да питате Валзевула, бога акронског? 4 Зато сада овако говори Господ: „Нећеш сићи с постеље на коју си легао, него ћеш сигурно умрети.“ И Илија оде. 5 А кад се гласници вратише к њему, он им рече: Зашто сте се сада вратили? 6 А они му рекоше: „Један човек нам изађе у сусрет и рече нам: Идите, вратите се цару који вас је послао и реците му: Овако говори Господ: Зар није зато што нема Бога у Израиљу, те шаљеш да питаш Веал-Зевува, бога акронског? Зато нећеш сићи са постеље на коју си легао, него ћеш сигурно умрети.“ 7 А он им рече: Какав је био човек који вам је дошао у сусрет и рекао вам ове речи? 8 А они му одговорише: „Беше то човек длакав, опасан кожним појасом око бедара.“ А он рече: „То је Илија Тесвићанин.“ 9 Тада посла к њему цар педесетника са његовом педесеторицом. И он оде к њему; и гле, он седеше на врху брда. И рече му: Човече Божји, цар је рекао: Сиђи доле. 10 А Илија одговори и рече педесетороцу: Ако сам ја човек Божји, нека сиђе огањ с неба и нека прогута тебе и твоју педесеторо. И сиђе огањ с неба и прогута њега и његову педесеторо. 11 Посла му још једног педесетника са његовом педесеторицом. А он одговори и рече му: „Човече Божји, овако је рекао цар: Сиђи брзо.“ 12 А Илија одговори и рече им: Ако сам ја човек Божји, нека огањ сиђе с неба и нека прогута тебе и твоју педесеторицу. И огањ Божји сиђе с неба и прогута њега и његову педесеторицу. 13 И посла опет капетана треће педесетице са његовом педесетицом. И трећи капетан оде горе, дође и паде на колена пред Илијом, и мољаше га и рече му: Човече Божји, молим те, нека буде драгоцен живот мој и живот ових педесет слугу твојих у очима твојим. 14 Гле, огањ је сишао с неба и спалио два заповедника претходних педесетница са њиховим педесетницама; зато нека је сада мој живот драгоцен у твојим очима. 15 А анђео Господњи рече Илији: „Сиђи с њим, не бој га се.“ И он устаде и сиђе с њим к цару. 16 А он му рече: Овако говори Господ: Зато што си послао гласнике да питају Веал-Зевула, бога акронског, зар нема Бога у Израиљу да пита за његову реч? Зато нећеш сићи са постеље на коју си легао, него ћеш сигурно умрети.
17 Тако је умро по речи Господњој коју је Илија рекао. А Јорам се зацарио на његово место друге године Јорама, сина Јосафатовог, цара Јуде, јер није имао сина. 18 А остала Охозијина дела која је учинио, нису ли записана у летописима царева Израиљевих? ПОГЛАВЉЕ 2 1 А кад Господ хтеде да узнесе Илију на небо у вихору, Илија оде са Јелисејем из Галгала. 2 А Илија рече Јелисеју: „Остани овде, молим те, јер ме је Господ послао у Ветиљ.“ А Јелисеј му рече: „Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити.“ Тако су сишли у Ветиљ. 3 А синови пророка који су били у Ветиљу изиђоше к Јелисеју и рекоше му: „Знаш ли да ће данас Господ узети твог господара испред тебе?“ А он рече: „Знам, ћути; ћути.“ 4 А Илија му рече: Јелисеју, остани овде, молим те, јер ме је Господ послао у Јерихон. А он рече: Тако жив Господ и тако жива душа твоја, нећу те оставити. Тако су дошли у Јерихон. 5 А синови пророка који су били у Јерихону дођоше к Јелисеју и рекоше му: „Знаш ли да ће Господ данас узети твог господара испред тебе?“ А он одговори: „Знам; ћути.“ 6 А Илија му рече: „Остани овде, молим те, јер ме је Господ послао на Јордан.“ А он рече: „Тако жив Господ и жива је душа твоја, нећу те оставити.“ И њих двојица отидоше даље. 7 И педесет људи од синова пророка одоше и стадоше да гледају издалека; и њих двојица стадоше код Јордана. 8 Илија узе свој огртач, сави га и удари њиме воду, и она се раздвоји амо и онде, тако да њих двојица пређоше по сувом. 9 А кад пређоше, Илија рече Јелисеју: „Иштај шта да ти учиним пре него што будем узет од тебе.“ А Јелисеј рече: „Молим те, нека на мене буде двоструки део твог духа.“ 10 А он рече: Тешку ствар тражиш; али ако ме видиш кад будем узет од тебе, биће ти тако; ако ли не, неће бити тако. 11 И догоди се, док су они још ишли и разговарали, да се гле, појавише ватрена кола и огњени коњи, и раставише их обоје; и Илија се у вихору попе на небо. 12 Јелисеј је то видео и повикао: „Оче мој, оче мој, кола Израиљева и коњици његови!“ И више га није видео, него је ухватио своју одећу и раздерао је на два дела. 13 И узе Илијин плашт који је спао с њега, и врати се, и стаде на обали Јордана; 14 И узе Илијин огртач који спаде с њега, и удари воду, говорећи: Где је Господ, Бог Илијин? И кад и он удари воду, она се раздвоји амо и онде; и Јелисеј пређе преко. 15 А кад га видеше синови пророка који беху на стражи у Јерихону, рекоше: „Дух Илијин почива на Јелисеју.“ И дођоше му у сусрет и поклонише му се до земље. 16 А они му рекоше: „Ево, има са твојим слугама педесет јаких људи; нека иду и потраже твог господара, да га можда Дух Господњи не однесе и не баци на