1. Самуилова ПОГЛАВЉЕ 1 1 А бејаше један човек из Раматајим-Цофима, с планине Јефремове, по имену Елкана, син Јероама, сина Елијуја, сина Тохуја, сина Суфа, Ефраћанин. 2 И имао је две жене; једној је било име Ана, а другој Фенина; и Фенина је имала децу, али Ана није имала деце. 3 И овај човек је ишао сваке године из свог града да се моли и да приноси жртве Господу над војскама у Силому. А онде су били два Илијева сина, Офније и Финес, свештеници Господњи. 4 А кад дође време да Елкана принесе жртву, даде својој жени Фенини и свим њеним синовима и њеним кћерима делове. 5 Али Ани даде достојан део; јер је волео Ану; али Господ јој је затворио утробу. 6 И њен противник ју је јако раздраживао, да би је узнемирио, јер јој је Господ затворио утробу. 7 И као што је то чинио из године у годину, кад год је она ишла у дом Господњи, тако ју је она раздраживала; зато је плакала и није јела. 8 Тада јој рече Елкана, муж њен: „Ана, зашто плачеш? И зашто не једеш? И зашто ти је срце жалостно? Зар ти ја нисам бољи од десет синова?“ 9 Тако је Ана устала пошто су јели у Силому и пошто су пили. А свештеник Илија седео је на столици поред стуба храма Господњег. 10 А она беше огорчена у души, и помоли се Господу и горко плакаше. 11 И заветова се и рече: Господе над војскама, ако погледаш на невољу слушкиње своје и сетиш се мене, и не заборавиш слушкињу своју, него јој даш мушко дете, даћу га Господу све дане живота његовог, и бритва неће доћи на главу његову. 12 И догоди се, док се она молила пред Господом, да је Илија пазио на њена уста. 13 А Ана говори у срцу своме; само су јој се усне померале, али јој се глас није чуо; зато Илија помисли да је била пијана. 14 А Илија јој рече: Докле ћеш бити пијана? Остави своје вино пред собом. 15 А Ана одговори и рече: Не, господару мој, ја сам жена тужног духа; нисам пила ни вина ни жестоког пића, него сам излила душу своју пред Господом. 16 Не сматрај слушкињу своју за неваљалу кћер, јер сам до сада говорила од велике туге и жалости своје. 17 Тада Илија одговори и рече: Иди с миром, а Бог Израиљев нека ти испуни молбу коју си му упутила. 18 А она рече: „Нека слушкиња твоја нађе милост у твојим очима.“ Тако жена оде својим путем и једе, и лице јој више не беше тужно. 19 И устадоше рано ујутру и поклонише се пред Господом, па се вратише и дођоше кући својој у Раму; и Елкана позна Ану, жену своју; и Господ се сети ње. 20 Кад је дошло време да Ана затрудни, роди сина и надена му име Самуило, говорећи: „Јер сам га замолила од Господа.“
21 И човек Елкана и сав његов дом отидоше да принесу Господу годишњу жртву и свој завет. 22 Али Ана не оде горе, јер рече свом мужу: „Нећу ићи горе док се дете не одбије од сисања, па ћу га тада довести да се појави пред Господом и да онде остане заувек.“ 23 А Елкана, муж њен, рече јој: Чини шта ти се чини добрим; остани док га не одбијеш од сисе; само нека Господ испуни своју реч. Тако жена остаде и доји сина свог док га не одбије од сисе. 24 А кад га одби од сисања, поне га са собом три јунца, једну ефу брашна и мех вина, и донесе га у дом Господњи у Силому; а дете је било мало. 25 И заклаше јунца, и доведоше дете Илији. 26 А она рече: „О господару мој, тако жива душа твоја, господару мој, ја сам жена која је овде стајала поред тебе молећи се Господу.“ 27 За ово дете сам се молила; и Господ ми је испунио молбу коју сам тражила од Њега: 28 Зато сам га и ја позајмио Господу; док год је жив, биће позајмљен Господу. И он се тамо поклонио Господу. ПОГЛАВЉЕ 2 1 И Ана се помоли говорећи: Срце моје се радује у Господу, рог мој се уздиже у Господу; уста моја раширише се над непријатељима мојим, јер се радујем спасењу твоме. 2 Нико није свет као Господ; јер нема никога осим тебе; нити је стена као што је Бог наш. 3 Не говорите више тако охоло; нека вам не излази охолост из уста, јер је Господ Бог знања, и он процењује дела. 4 Лукови јунака су сломљени, а они који су се спотакнули опасани су снагом. 5 Који су били сити, зарађивали су се за хлеб, а који су били гладни престали су; тако да је нероткиња родила седам деце, а она која је имала много деце изнемоглала је. 6 Господ убија и оживљава, спушта у гроб и изводи горе. 7 Господ осиромашује и обогаћује, понижава и уздиже. 8 Он подиже сиромахе из прашине и подиже убога из буништа, да их постави међу кнезове и да им да у наследство престо славе; јер су стубови земље Господњи, и он је на њима поставио свет. 9 Чуваће ноге својих светаца, а безбожници ће ћутати у тами; јер снагом нико неће победити. 10 Противници Господњи биће сатрти; с неба ће загрмети на њих; Господ ће судити крајевима земље; и даће снагу своме цару, и уздићи ће рог свога помазаника. 11 Елкана оде у Раму у своју кућу, а дете служаше Господу пред свештеником Илијем. 12 А синови Илијеви беху синови Велијарови; нису познавали Господа. 13 А обичај свештеника према народу беше да кад год би неко приносио жртву, дође слуга свештеников, док се месо кључало, са удицом са три зуба у руци; 14 И бацао га је у лонац, котао, лонац или лонац; све што је вилица извадила, свештеник је узимао себи.