1. Краљевима ПОГЛАВЉЕ 1 1 Цар Давид беше стар и у годинама; покриваху га одећом, али се није грејао. 2 Зато му слуге рекоше: „Нека се потражи за господара мог, цара, млада девојка; нека стане пред цара и нека га негује, и нека лежи у твојим грудима, да се господар мој, цар, угреје.“ 3 Тражили су лепу девојку по свим крајевима Израиљевим и нашли су Ависагу, Сунамку, и довели је цару. 4 А девојка беше веома лепа, и неговаше цара и служаше му; али цар је не позна. 5 Тада се Адонија, син Агитин, поносио говорећи: „Ја ћу бити краљ.“ И припреми себи бојна кола и коњанике и педесет људи да трче пред њим. 6 А отац му никада није наљутио говорећи: „Зашто си то урадио?“ А он је био веома леп човек; и мајка му га је родила после Авесалома. 7 И саветовао се са Јоавом, сином Серујиним, и са свештеником Авијатаром; и они који су следили Адонију помогли су му. 8 Али свештеник Садок и Венаја, син Јодајев, и пророк Натан, и Шимеј, и Реј, и јунаци који су били Давидови, нису били са Адонијином. 9 И Адонија закла овце и волове и говедину код камена Зохелет, који је код Ен-Рогела, и позва сву своју браћу, цареве синове, и све Јудине слуге, цареве. 10 Али Натана пророка, и Венају, и јунаке, и Соломона, брата свога, није позвао. 11 Зато Натан рече Витсавеји, мајци Соломоновој: „Зар ниси чула да је Адонија, син Агитин, цар, а да Давид, господар наш, то не зна?“ 12 Зато сада хајде, молим те, да ти дам савет, како би могао да сачуваш свој живот и живот свог сина Соломона. 13 Иди и уђи к цару Давиду и реци му: Ниси ли се ти, господару мој, цару, заклео слушкињи својој говорећи: Соломон, син твој, владаће после мене и он ће сести на престолу мом? Зашто онда Адонија влада? 14 Ево, док ти још будеш говорио тамо са царем, и ја ћу ући за тобом и потврдићу твоје речи. 15 И Витсавеја уђе к цару у собу; а цар беше веома стар; и Ависага Сунамка служаше цару. 16 И Витсавеја се поклони и поклони се цару. А цар рече: Шта желиш? 17 А она му рече: Господару мој, заклео си се Господом Богом својим слушкињи својој говорећи: Соломон, син твој, цароваће после мене и он ће сести на престолу мом. 18 А сада, гле, Адонија је цар; а сада, господару мој, цару, ти то не знаш. 19 И поклао је волове и говедину и овце у изобиљу, и позвао је све синове цареве и Авијатара свештеника и Јоава, заповедника војске; али Соломона, слугу твог, није позвао. 20 А ти, господару мој, цару, очи целог Израиља упрте су у тебе, да им кажеш ко ће седети на престолу господара мог цара после њега.
21 Иначе ће се догодити, кад господар мој, цар, почне да спава са својим оцима, да ћемо ја и син мој Соломон бити сматрани кривцима. 22 И гле, док је она још говорила с царем, уђе и пророк Натан. 23 И јавише цару говорећи: „Ево Натана пророка.“ И кад уђе пред цара, поклони се цару лицем до земље. 24 А Натан рече: Господару мој, цару, јеси ли рекао: Адонија ће царовати после мене и он ће сести на мој престо? 25 Јер је данас сишао и поклао је много волова, говеда и оваца, и позвао је све цареве синове и заповеднике војске и свештеника Авијатара; и гле, једу и пију пред њим и говоре: „Живео цар Адонија!“ 26 Али мене, слугу твог, и свештеника Садока, и Венају, сина Јодајевог, и слугу твог Соломона, није позвао. 27 Зар је то учинио мој господар цар, а ти ниси то јавио свом слузи, ко ће сести на престо мог господара цара после њега? 28 Тада цар Давид одговори и рече: „Позовите ме Витсавеју.“ И она дође пред цара и стаде пред њега. 29 И цар се закле и рече: Тако жив Господ, који је избавио душу моју из сваке невоље, 30 Као што сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим говорећи: Соломон, син твој, цароваће после мене и седеће на престолу мом уместо мене, тако ћу данас учинити. 31 Тада се Витсавеја поклони лицем до земље, поклони се цару и рече: „Нека живи господар мој, цар Давид, довека.“ 32 А цар Давид рече: „Позовите ми свештеника Садока и пророка Натана и Венају, сина Јодајевог.“ И они дођоше пред цара. 33 Цар им рече још: „Узмите са собом слуге господара свога и посадите мог сина Соломона на моју мазгу и одведите га доле у Гион. 34 И нека га онде помажу свештеник Садок и пророк Натан за цара над Израиљем; и затрубите у трубу и реците: Живео цар Соломон! 35 Онда ћете се ви попети за њим, да он дође и седне на мој престо; јер ће он бити цар уместо мене; и њега сам поставио да буде владар над Израиљем и над Јудом. 36 А Венаја, син Јодајев, одговори цару и рече: Амин! Тако нека каже Господ, Бог господара мог цара. 37 Као што је Господ био с мојим господарем царем, тако нека буде и са Соломоном, и нека учини његов престо већим од престола мог господара цара Давида. 38 Тада свештеник Садок и пророк Натан и Венаја, син Јодајев, и Херећани и Фелећани сиђоше, и натераше Соломона да јаше на мазгу цара Давида, и доведоше га у Гион. 39 А свештеник Садок узе рог са уљем из шатора и помаза Соломона. И затрубише у трубу; и сав народ повика: „Боже, живео цар Соломон.“ 40 И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале, и радоваше се великом радошћу, тако да се земља парала од њиховог звука. 41 А Адонија и сви гости који су били с њим чуше то кад сврше јело. А када Јоав чу звук трубе, рече: Зашто је толика бука у граду?