Прича о сејачу Матеј 13:1-23 1 Истог дана Исус изађе из куће и седе крај мора. 2 И сабра се око њега велико мноштво људи, тако да он уђе у лађу и седе; а сав народ стајаше на обали. 3 И говораше им много у причама говорећи: „ Ево, сејач изађе да сеје;“ 4 А кад сејаше, нешто семена паде поред пута, и птице дођоше и позобаше га. 5 Нека су пала на каменита места, где нису имала много земље, и одмах су изникла, јер нису имала дубоку земљу. 6 А кад је сунце изашло, осушиле су се, и пошто нису имале корена, увенуле су се. 7 А нешто је пало међу трње; и трње је израсло и угушило га; 8 А друга су пала на добру земљу и донела плод, нека стоструко, нека шездесетструко, нека тридесетструко. 9 Ко има уши да чује, нека чује. 10 А ученици приступивши рекоше му: Зашто им говориш у причама? 11 А он одговори и рече им: Јер вама је дато да знате тајне царства небескога, а њима није дано. 12 Јер ко има, даће му се и имаће још више; а ко нема, одузеће му се и оно што има. 13 Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и слушајући не чују, нити разумеју. 14 И на њима се испуњава пророчанство Исаијино које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети, и очима ћете гледати, и нећете видети. 1
15 Јер је срце овог народа огрубело, и уши им тешко чују, и очи су затворили, да не би икада очима видели, и ушима чули, и срцем разумели, и обратили се, и ја бих их исцелио. 16 Али блажене су ваше очи, јер виде, и ваше уши, јер чују. 17 Јер заиста вам кажем да су многи пророци и праведници желели да виде оно што ви видите, и нису видели; и да чују оно што ви чујете, и нису чули. 18 Чујте, дакле, причу о сејачу. 19 А ко чује реч о царству, а не разуме је, долази Зли и отима оно што је посејано у срцу његовом. То је онај који је посејан поред пута. 20 А онај ко је посејан у каменито место, то је онај који чује реч и одмах је с радошћу прима; 21 Али нема корена у себи, него је привремен; јер када настане невоља или прогонство због речи, одмах се саблазни. 22 А посејано међу трње је онај који слуша реч, али брига овога света и превара богатства угуше реч, и он остане без плода. 23 А посејано у добру земљу је онај који слуша реч и разуме је, који доноси плод, и доноси, неко стоструко, неко шездесет, неко тридесет пута.
Марко 4:1-20 1 И поче опет учити крај мора; и сабра се око њега велики народ, тако да уђе у лађу и седе на мору; а сав народ беше крај мора на копну. 2 И учио их је много чему у причама и говорио им у својој науци: 3 Слушајте! Гле, изађе сејач да сеје: 4 И догоди се, кад је сејао, нешто паде поред пута, и птице небеске дођоше и позобаше га. 5 А друго паде на каменито тло, где није имало много земље; и одмах никне, јер земља није имала дубоку. 6 Али када је сунце изашло, осушило је; и пошто није имало корена, увело се. 7 А друго је пало међу трње, и трње је израсло и угушило га, и оно није донело плода. 8 А друга падоше на добру земљу и донесе плод који никне и умножи се; и донесе, једно тридесет, друго шездесет, а друго стотину. 9 А он им рече: Ко има уши да чује, нека чује. 10 А кад је био сам, они који су били око њега са дванаесторицом питали су га за причу. 11 А он им рече: Вама је дато да знате тајну царства Божијег, а онима који су напољу све се то дешава у причама. 12 Да гледајући виде, не виде; и слушајући чују, не разумеју; да се не обрате и да им се не опросте греси. 13 А он им рече: Зар не знате ову причу? Како ћете онда знати све приче? 14 Сејач сеје реч. 2
15 А то су они поред пута, где се сеје реч; али кад чују, одмах долази сатана и узима реч посејану у њиховим срцима. 16 А то су слично они који су посејани на каменитом тлу, који, кад чују реч, одмах је с радошћу прихвате; 17 И немају корена у себи, па су зато привремени; потом, када настане невоља или прогонство због речи, одмах се саблазне. 18 А то су они који су посејани у трње, који слушају реч, 19 А бриге овога света и превара богатства и жеље за другим стварима улазећи гуше реч, и она остаје без плода. 20 А то су они који су посејани на доброј земљи; они који слушају реч и примају је, и доносе плод, неки тридесет пута, неки шездесет, а неки сто пута.
Лука 8:4-15 4 А кад се окупи много народа, и дођоше к њему из свих градова, он им рече причом: 5 Изађе сејач да сеје своје семе; и док сејаше, нешто паде поред пута; и би згажено, и птице небеске га позобаше. 6 А нешто је пало на камен, и чим је никло, увенуло је, јер није имало влаге. 7 А друго је пало међу трње; и трње је израсло с њим и угушило га. 8 А друго паде на добру земљу, и изникне, и донесе стоструки плод. И кад то рече, повика: Ко има уши да чује, нека чује. 9 А ученици његови питаху га говорећи: Шта би могла бити ова прича? 10 А он рече: Вама је дато да знате тајне царства Божијег, а другима у причама, да гледајући не виде, и слушајући не разумеју. 11 А ова је прича: Семе је реч Божија. 12 Они који су поред пута су они који слушају; тада долази ђаво и узима реч из њихових срца, да не би поверовали и били спасени. 13 Они који су на стени, то су они који, када чују, примају реч са радошћу; и они немају корена, који само привремено верују, а у време искушења отпадају. 14 А оно што је пало у трње, то су они који, када чују, оду, и угуше се бригама и богатством и задовољствима овога живота, и не доносе савршеног плода. 15 А оно што је на доброј земљи јесте они који, чувши реч у чистом и добром срцу, чувају је и доносе плод са стрпљењем.
3