Ако је, Пилате, место за нашу молбу, пошто смо некада били на власти, пажљиво сахрани моје домове; јер је право да нас ти сахраниш, а не свештеници, које ће, након кратког времена, као што каже Писмо, о доласку Исуса Христа стићи освета. Срећан живот, Прокла, твоја жена.
Писма Ирода и Пилата ИРОДОВО ПИСМО ПИЛАТУ НАМЕСНИКУ. Ирод Понтију Пилату, управнику Јерусалима: Мир. У великој сам бризи. Пишем ти ово да би, када их чујеш, туговао за мном. Јер, како се моја ћерка Иродијада, која ми је драга, играла на базену са ледом, она се пукла под њом, и цело јој тело је пало, а глава јој је одсечена и остала је на површини леда. И гле, њена мајка држи главу на коленима у крилу, и цела моја кућа је у великој тузи. Јер ја, када сам чуо за човека Исуса, желео сам да дођем к теби, да га видим насамо и да чујем његову реч, да ли је као реч синова људских. И сигурно је да због многих злих дела која сам учинио Јовану Крститељу, и зато што сам исмевао Христа, гле, примам награду праведности, јер сам пролио много крви туђе деце на земљи. Зато су судови Божји праведни; јер сваки човек прима по својој мисли. Али пошто си био достојан да видиш тог Богочовека, зато ти приличи да се молиш за мене. Мој син Азбоније је такође у агонији смртног часа. И ја сам у невољи и великој кушњи, јер имам водену болест; и у великој сам невољи, јер сам прогонио уводитеља крштења водом, то јест Јована. Зато, брате мој, судови Божији су праведни. И моја жена, опет, од све туге за ћерком, ослепе на лево око, јер смо хтели да заслепимо Око праведности. Нема мира онима који чине зло, говори Господ. Јер већ велика невоља долази на свештенике и на законике; јер су ти предали Праведника. Јер ово је свршетак света, да су пристали да незнабошци буду наследници. Јер ће деца светлости бити избачена, јер нису држала оно што је проповедано о Господу и о Сину његовом. Зато опаши бедра своја и прими праведност, ти са женом својом сећајући се Исуса ноћу и дању; и царство ће припасти вама, незнабошцима, јер смо ми, (изабрани) народ, исмевали Праведника.
Шаљем ти минђуше моје ћерке и свој прстен, да ти буду успомена на моју смрт. Јер већ црви почињу да излазе из мог тела, и ево, примам временски суд, и плашим се суда који долази. Јер у оба стојимо пред делима живога Бога; али овај суд, који је временски, је за време, док је онај који долази суд заувек. Крај писма Пилату, управнику. ПИСМО ПИЛАТА ИРОДУ. Пилат Ироду тетрарху: Мир. Знај и види, да сам се оног дана када си ми предао Исуса, сажалио на себе и посведочио прањем руку (да сам невин) о ономе који је васкрсао из гроба после три дана и извршио твоју вољу на њему, јер си желео да будем са тобом у његовом распећу. Али сада сазнајем од џелата и од војника који су чували његов гроб да је васкрсао из мртвих. И посебно сам потврдио оно што ми је речено, да се телесно јавио у Галилеји, у истом облику, и истим гласом, и истом науком, и са здравим ученицима, не мењајући се ни у чему, него проповедајући са смелошћу своје васкрсење и вечно царство. И гле, небо и земља се радују; и гле, Прокла, жена моја, верује у виђења која су јој се јавила, када си послао да предам Исуса народу Израиљевом, због њихове злобе. А кад Прокла, жена моја, чу да је Исус васкрсао и да се појавио у Галилеји, узе са собом капетана Лонгина и дванаест војника, оних који су чували гроб, и оде да поздрави лице Христово као да је на неки велики спектакл, и виде га са његовим ученицима. А док су они стајали, чудили се и гледали га, он их погледа и рече им: Шта је то? Верујете ли у мене? Прокла, знај да је у завету који је Бог дао оцима речено да ће свако тело које је пропало живети мојом смрћу, коју сте видели. А сада видите да ја живим, кога сте ви распели. И много сам претрпео док нисам положен у гроб. Али сада ме послушајте и верујте у мог Оца, Бога који је у мени. Јер сам разрешио уже смрти и разбио врата Шеола; и мој долазак ће бити после. А кад Прокла, жена моја, и Римљани чуше ово, дођоше и јавише ми то плачући; јер и они беху против њега, када смишљаху зла која му учинише. Тако да и ја легох на постељу своју у невољи, обукох хаљину жалости, па узех са собом педесет Римљана са женом својом и одох у Галилеју. И кад сам ишао путем, сведочио сам о овим стварима; да је Ирод то учинио преко мене, да се саветовао са