1ИречеБог:„Начинимочовекаполикунашем,по подобијунашем,иствориБогчовекаполикусвом.
2ИствориБогчовекаодземље,идунумууноздрве дахживота,ичовекпостадеживадушаобдарена говором
3АГосподрече:Ниједоброчовекубитисам; начинићумупомоћникакаоштојеон
4ИГосподучинидаАдамдубоксанпадненањега,и онзаспа,иуземуједноребро,истворинањемумесо, иобликовагаидонесегаАдаму,иАдамсепробудииз снасвог,игле,женастајашепредњим.
5Ирече:Овојекостодмојихкостијуиназваћесе жена,јерјеузетаодчовека;иАдамјојдадеимеЕва, јерјеонабиламајкасвимаживима.
6ИблагословиихБогиназваимименаАдамиЕвау данкадихствори,иречеГосподБог:Рађајтесеи множитесеинапунитеземљу.
7ИузеГосподБогАдамаиженуњегову,исместииху вртеденскидагаобрађујуичувају;изаповедиими речеим:Сасвакогдрветаувртуједите,алисадрвета познањадобраизланеједите,јерукојиданједетес њега,сигурноћетеумрети
8ИкадихБогблагословиизаповедиим,отидеодњих, аАдамињеговаженаживешеувртупремазаповести којуимГосподбешезаповедио
9Измија,којујеБогствориосањиманаземљи,дошла јекњимадаихподстакнедапрекршезаповесткојуим јеБогзаповедио
10Измијанамамиинаговориженудаједесадрвета познања,иженапослушагласзмије,ипреступиреч Божју,иузесадрветапознањадобраизла,иједе,иузе сњегаидадеимужусвоме,ионједе.
11ИАдамињеговаженапреступишезаповестБожју којуимјезаповедио,иБогтознаде,ињеговгневсе распалинањихипроклеих.
12ИГосподБогихјетогданаистераоизврта еденскогдаобрађујуземљуизкојесуузети,ионису отишлиинастанилисенаистокувртаеденског;и АдамјепознаосвојуженуЕву,ионамујеродиладва синаитрикћери
13ИдадеимепрворођеномеКаин,говорећи:„Добила самчовекаодГоспода“,адругомедадеимеАвељ,јер рече:„Узалудносмодошлиназемљуиузалудноћемо битиузетисње.“
14Идечациодрасли,иотацимдадепоседуземљи;и Каинбешеобрађивачземље,аАвељчувароваца.
15Акадпрођенеколикогодина,донесошеГосподу приближнужртву,иКаинпринесеодплодоваземље,и АвељпринесеодпрвинасвогстадаодсалањеговогИ БогсеокренуисклонисеАвељуињеговојжртви,и огањсиђеодГосподаснебаипрогутаје 16АГосподсенеокренунаКајинаињеговужртву, нитисесклоникњој,јерједонеоодлошијегрода земљепредГосподом,иКајинјезбогтогабио љубомораннасвогбратаАвеља,итражиојеизговор дагаубије
17Инековремекасније,КаиниАвељ,братњегов, отидошеједногданаупољедаобавесвојпосао;ибеху обојицаупољу,Каинобрађивашеиорашесвојуземљу,
мојојземљи?“
19ААвељодговорисвомбратуКаинуиречему:Шта имаизмеђуменеитебе,даједешмесомојиховацаида сеоблачишуњиховувуну?
20Асада,дакле,скинивунумојиховацаукојусисе обукаоивратимињиховплодимесокојесијео,икад тоучиниш,јаћутадаотићиизтвојеземљекаоштоси рекао?
21АКаинречесвомбратуАвељу:„Акотеданас убијем,коћетражититвојукрводмене?“
22ААвељодговориКаинуговорећи:„Заиста,Богкоји насјестворионаземљи,онћеосветитимојуствари тражићемојукрводтебеакомеубијеш,јерјеГоспод судијаиарбитар,ионћеузвратитичовекупремазлу његовом,ибезбожникупремабезбожјукојечинина земљи.“
23Асада,акомеовдеубијеш,Богсигурнознатвоје тајненамереисудићетизазлокојесимиданас објавиодаћешучинити.
24АкадКаинчуречикојеАвељ,братњегов,гле,гнев сеКаинраспламсанабратањеговогАвељаштоје објавиоовуствар.
25ИКаинпожурииустаде,иузегвозденидеосвоје оруђезаплуг,којимизненадаударисвогбратаиубига, иКаинпроликрвсвогбратаАвељаназемљу,икрв Авељасепролиназемљупредстадом
26ИпослеовогаКаинсепокајаштојеубиобрата свога,ибешејакоожалошћен,иплакаојенадњимито гајевеомаузнемирило
27ИКаинустадеиископарупуупољу,укојустави телосвогбрата,ипреврнупрашинупрекоњега.
28ИГосподсазнадештајеКаинучиниобратусвоме,и ГосподсејавиКаинуиречему:ГдејеАвељ,браттвој, којијебиостобом?
29АКаинсепретварашеирече:„Незнам,јесамлија чуварбратасвога?“АГосподмурече:„Штасиучинио? Гласкрвибрататвогавапикменисаземљегдесига убио“
30Јерсиубиобратасвогипретвараосепредамном,и усрцусвомесизамишљаодатеневидим,нитизнам сватвојадела
31Алитиситоучиниоиубиосибратасвогнизашта, затоштотијеправоговорио,затосадапроклетдаси
32Икадјебудешобрађивао,вишетинећедавати
35АутовремеиКаинпочезидатиград;исазидаград иназваградЕнох,поименусинасвога;јермууте данеГосподдадепочинакназемљи,инијесекретаои лутаокаоупочетку.
36АЕнохусеродиИрад,аИрадродиМехујаела,а МехујаелродиМетусаила
ПОГЛАВЉЕ2
1АбешестотридесетегодинеАдамовогживотана земљи,кадаонпоновопознаЕву,женусвоју,иона зачеиродисинапоњеговомликуислицињеговој,и дадемуимеСет,говорећи:ЈермијеБогодредиодруго потомствоуместоАвеља,јергајеКаинубио
2АСетпоживестоипетгодина,иродимусесин;и СетнаденеимесвомсинуЕнос,говорећи:Јеруто времесиновиљудскипочешедасемножеидамуче душеисрцасвојапреступајућиибунећисепротив Бога.
3ИуданимаЕносовимсиновиљудскинаставишедасе бунеипреступајупротивБога,дабиповећалигнев Господњипротивсиноваљудских.
4Исиновиљудскиотидошеислужишедругим боговима,изаборавишеГосподакојиихјествориона земљи;иутеданесиновиљудскинаправишеликове одмесингаигвожђа,дрветаикамена,иклањахусеи служахуим
5Исвакичовекначинисвогбогаиклањашемусе,и синовиљудскиоставишеГосподасвегвременаЕносаи децењегове;игневГосподњисераспализбогдела њиховихигнусобакојечињахуназемљи.
6ИГосподучинидаихводерекеГихонпреплаве,и уништиихиистреби,иуништитрећинуземље,и упркостоме,синовиљудскисенеокренушеодсвојих злихпутева,ирукењиховејошувекбехуиспруженеда чинезлоуочимаГосподњим
7Иутеданенијебилонисетвенижетвеназемљи;и нијебилохранезасиновељудскеигладјебилавеома великаутедане
8Асемекојесупосејалиутеданеуземљупосталоје трње,коровидлач;јерјеодАдамовихданабилаова објаваоземљи,опроклетствуБожјем,којимјепроклео земљузбоггрехакојијеАдампочиниопредГосподом.
9Икадасуљудинаставилидасебунеипреступају противБогаидакваресвојепутеве,тадасеиземља покварила.
10АЕносјеживеодеведесетгодинаиродиомусе Каинан;
11ИКаинанодрастаиимачетрдесетгодина,ипостаде мудариимаојезнањеивештинуусвакојмудрости,и владаојенадсвимсиновимаљудским,иводиоје синовељудскекамудростиизнању;јерКаинанбеше веомамударчовекиимаојеразумусвакојмудрости,и својоммудрошћувладаоједуховимаидемонима; 12АКаинанјесвојоммудрошћузнаодаћеБог уништитисиновељудскејерсусагрешилиназемљи,и даћеГосподупоследњимданиманањихдовестиводе потопа
13ИутеданеКаинаннаписанакаменимплочамашта ћеседогодитиубудућности,иставиихусвоје ризнице
14ИКаинанјевладаоцеломземљомиобратиојенеке одсиноваљудскихнаслужбуБогу.
15АкадјеКаинанимаоседамдесетгодина,родиласу мусетрисинаидвекћери.
16АовосуименадецеКаинанове:имепрворођеног Малелел,другогЕнан,атрећегМеред,асестрењихове бехуАдаиЗила;тојепетородецеКаинановекојаму серодише.
17АЛамех,синМетусаилов,сродисесаКаинаном браком,ионузењеговедвекћерисебизажене,иАда затруднеиродисинаЛамеху,идадемуимеЈавал 18Ионапоновозатруднеиродисина,идадемуиме Јувал;аЗила,сестрањена,бешенеплоднаутовремеи неимадепотомства
19Јерутеданесиновиљудскипочешедагреше противБогаидапреступајузаповестикојејеОн заповедиоАдаму,дасеплодеимноженаземљи
20Анекиодсиноваљудскихнатерашесвојеженеда пијунапитаккојибиихучинионеплодним,какоби сачувалесвојуфигуруикакобињиховлепиизгледне избледео
21Акадсиновиљудскинатерашенекеодсвојихжена дапију,Зилаписњима
22Аженекојесурађалеизгледалесуодвратнеуочима својихмужевакаоудовице,доксуиммужевибили живи,јерсубилевезанесамозанероткиње
23Анакрајуданаигодина,кадЗилаостари,Господ јојотвориутробу.
24Ионазатруднеиродисина,идадемуимеТувалКаин,говорећи:„Поштосамувенула,добихгаод СвемогућегБога.“
25Ионапоновозатруднеиродићерку,идадејојиме Наама,јеррече:„Кадсамувенула,нашласам задовољствоинасладу.“
26АЛамехбешестарипоодмакаоугодинама,иочи мубехумутнетенијемогаодавиди,аТувалКаин,син његов,водишега;иједногданаЛамеходеупоље,а ТувалКаин,синњегов,бешесњим,идоксуходалипо пољу,Каин,синАдамов,кренупремањима;јерЛамех бешевеомастаринијемогаомногодавиди,аТувал Каин,синњегов,бешевеомамлад
27ИТувалКаинречесвомоцудазатегнелук,и стреламапогодиКаина,којијејошбиодалеко,иубига, јеримсеучиниокаоживотиња
28ИстрелесупродрлеуКаиновотелоиакојебио далекоодњих,ионјепаоназемљуиумро.
29ИГосподвратиКаинузлопоњеговомбезакоњу, којејеучиниосвомбратуАвељу,поречикојује Господговорио
30ИдогодисекадКаинумре,даЛамехиТувалодоше давидеживотињукојуубише,ивидеше,игле,Каин, дедањихов,падемртавназемљу.
31ИЛамехсевеомарастужиштојетоучинио,и
34Ламехдођексвојимженамаинаваљивашеимдага саслушајуувезистим.
35ИречесвојимженамаАдииСели:Чујтегласмој, женеЛамехове,обратитепажњунаречимоје,јерсада стезамислилеирекледасамубиочовекасвојим ранамаидетесвојимтраговима,затоштонисуучиниле никаквонасиље,алисигурнознајтедасамјастарисед, идасумиочиотежанеодстарости,идасамтоучинио несвесно
36ИженеЛамеховепослушашегауовојстварии вратишемусесасаветомсвогоцаАдама,алимуод таданеродишедеце,знајућидасегневБожјиутим данимаповећаваопротивсиноваљудских,даих уништиводамапотопазбогњиховихзлихдела
37АМалелел,синКаинанов,живеојешездесетпет годинаиродиојеЈареда;аЈаредјеживеошездесетдве годинеиродиојеЕноха
ПОГЛАВЉЕ3
1АЕнохјеживеошездесетпетгодинаиродиомусе Матусала;иЕнохјеходиосБогомпоштомусеродио Матусала,ислужиојеГосподу,ипрезираојезле путевељудске
2ИдушаЕноховабешеобавијенапоукомГосподњом, узнањуиуразумевању;имудросеповукаоодсинова људских,искриваосеодњихмногодана
3Акадсепроведемногогодина,докјеслужио Господуимољаосепредњимусвомдому,анђео Господњипозвагаснебаирече:Евоме 4Ирече:Устани,изиђиизкућесвојеисаместагдесе кријеш,ипокажисесиновимаљудским,дабиих научиопутукојимтребадаидуиделукојеморајуда извршедабиступилинапутевеБожије.
5ИЕнохустадепоречиГосподњој,иизађеизкуће своје,изместасвогиизсобеукојојсекрио;иоде синовимаљудскиминаучиихпутевимаГосподњим,и утовремесабрасиновељудскеиупознаихса упутствимаГосподњим
6Инаредидасеобјавипосвимместимагдеживе синовиљудски:„Гдејечовеккојижелидапозна путевеГосподњеидобрадела?НекадођекЕноху“
7Исвисиновичовечјисетадаокупишеокоњега,јер свикојисужелелиовоидошекЕноху,аЕнох царовашенадсиновимачовечјимпоречиГосподњој,и онидођошеипоклонишемусеичушеречњегову.
8ИдухБожјибешенаЕноху,ионпоучавашесвесвоје људемудростиБожјојипутевимањеговим,исинови људскислужишеГосподусведанеЕноха,идолазиху дачујуњеговумудрост
9Исвицаревисиноваљудских,ипрвиипоследњи, заједносасвојимкнезовимаисудијама,дођошек Енохукадачушезањеговумудрост,ипоклонишему се,итакођезатражишеодЕнохадавладанадњима,на штаонпристаде
10Иокупишесеукупностотридесеткраљеваи кнезова,ипоставишеЕнохазакраљанадсобомисви бехуподњеговомвлашћуикомандом 11ИЕнохихјеучиомудрости,знањуипутевима Господњим;иствориојемирмеђуњима,имирјебио поцелојземљизаживотаЕноховог
12ИЕнохвладашенадсиновимаљудскимдвеста
13АовосунараштајиЕноха,Метусала,Јелисејаи Елимелеха,трисина;ањиховесестребехуМелхаи Нама,аМетусалапоживеосамдесетседамгодинаи родимусеЛамех.
14АбешепедесетшестегодинеживотаЛамеховакад умреАдам;деветстотридесетгодинамујебилокад умре,ињеговадвасина,саЕнохомиМетусалом, синомњеговим,сахранихугасавеликомпомпом,као штосесахрањујукраљеви,упећиникојумујеБог рекао
15Инатомместусвисиновиљудскиучинишевелику тугуиплачзбогАдама;стогајетопостаообичајмеђу синовимаљудскимдоданас
16ИАдамумрејерјејеосадрветапознања;они његовадецапослењега,каоштојерекаоГосподБог. 17ИбешегодинеАдамовесмрти,којабешедвеста четрдесеттрећагодинавладавинеЕноха,утовреме Еноходлучидасеодвојиодсиноваљудскихидасе
18ИЕнохучинитако,алисенијесасвимсакриоод њих,негосеклонисиноваљудскихтридана,азатим одекњиманаједандан
19Итокомтриданаштојебиоусвојојсоби,молиосе ихвалиоГосподаБогасвога,ионогданакадаје отишаоипојавиосесвојимподаницима,поучиоихје путевимаГосподњим,исвештосугапиталио Господу,онимјерекао.
20Ичиниојетакомногогодина,ипослесекриошест дана,ипојављиваосесвомнародуједандануседам;а послетогаједноммесечно,азатимједномгодишње, докгасвикраљеви,кнежевиисиновиљудскинису тражилиипоновожелелидавиделицеЕнохаидачују речњегову;алинисумогли,јерсусесвисинови људскивеомаплашилиЕнохаибојалисуседаму приђузбогбожанскогстрахопоштовањакојејеседело нањеговомлицу;стоганиконијемогаодагапогледа, плашећиседабимогаобитикажњениумрети 21Исвикраљевиикнезовиодлучишедаокупесинове људскеидадођукЕноху,мислећидабисвимоглида муговореувремекадаонизађемеђуњих,иучинише тако
22ИдођеданкадаЕнохизађеисвисеокупишеи дођошекњему,иЕнохимречеречиГосподњеинаучи
25Асадаћутенаучитимудростиизнањуидаћути поукепренегоштотеоставим,какодапоступашна земљидабимогаоживети;ионјетакоучинио
26Инаучиихмудростиизнању,идадеимпоуке,и укориих,иставипредњихуредбеисудоведаихчине наземљи,исклопимирмеђуњима,инаучиихвечном животу,инековремеживеојесњимаучећиихсвему томе.
27ИутовремесиновичовечјибехусаЕнохом,иЕнох имговораше,иониподигошеочисвојеиликвеликог коњасиђеснеба,икоњстадедакорачаповаздуху;
28ИиспричашеЕнохуштасувидели,аЕнохимрече: „Збогменеовајкоњсилазиназемљу;дошлојевреме кадаморамдаодемодвасивишеменећетевидети“
29ИкоњсиђеутовремеистадепредЕноха,исви синовиљудскикојибехусЕнохомвидешега.
30АЕнохтадапоновонаредидасеогласиглас говорећи:Гдејечовеккојижелидапознапутеве ГосподаБогасвога?НекадођеданаскЕнохупренего штобудеузетоднас
31ИсвисиновичовечјисеокупишеидођошекЕноху тогдана;исвицаревиземаљскисасвојимкнезовимаи саветницимаостадошесњимтогдана;иЕнохтада научисиновечовечјемудростиизнању,идадеим божанскепоуке;инаредиимдаслужеГосподуида ходењеговимпутевимасведанеживотасвога,и наставидастварамирмеђуњима
32Ипослетогаустадеипојаханакоња;иизађе,исви синовиљудскипођошезањим,окоосамстохиљада људи;иидошесњимједанданпутовања
33Адругогданаречеим:Вратитесекућиусвоје шаторе,заштоидете?МождаћетеумретиИнекиод њихотидошеодњега,аоникојиостадошеидошес њимшестданахода;иЕнохимговорашесвакидан: Вратитесеусвојешаторе,данеумретеАлионине хтедошедасеврате,ипођошесњим
34Ашестогдананекиодљудиостадошеидржећисе њега,рекошему:Ићићемостобомтамогдеидеш; такоживГоспод,самоћенассмртраставити
35Ионисугатоликонаваљивалидапођусњим,даје онпрестаодаимговори;ионисупошлизањиминису севратили;
36Акадасецаревивратише,наредишедасеизврши попис,дабисазналибројпреосталихљудикоји пођошесаЕнохом;иседмогданаЕнохсеузнесена небоувихору,сакоњимаиватренимколима.
37АосмогданасвицаревикојисубилисаЕнохом послашедавратебројљудикојисубилисаЕнохом,на ономестоодаклесеонузнеонанебо
38Исвитикраљевиодошенатоместоинађоше земљутамоиспуњенуснегом,анаснегубешевелико камењеснега,иједанречедругоме:Хајде,хајдеда пробијемоснегивидимо,мождасуљудикојису осталисаЕнохоммртви,исадасуподкамењемснега, итражилису,алиганисумоглипронаћи,јерсеон узнеонанебо
ПОГЛАВЉЕ4
1ИсвихданакојејеЕнохживеоназемљибилоје тристашездесетипетгодина
2АкадсеЕнохузнеонанебо,устадошесвицареви
страхуБожјем,инијескренуосадоброгпутанидесно нилево.
4АлиупоследњимданимаМетусалаха,синови људскиокренушесеодГоспода,покваришеземљу, пљачкахуипленишеједнидруге,ипобунишесе противБогаипреступише,ипокваришепутевесвоје,и нехтедошедапослушајугласМетусалаха,негосе побунишепротивњега
5ИГосподсевеомаразгневинањих,иГосподнастави
6Јеркадасусејализемљудабидобилихранузасвоју
7Асиновиљудскисеипакнисуокренулиодсвојих злихпутева,ирукесуимјошувекбилепружанеда
покајасештојествориочовека
8Ипомислидаихуништииистреби,иучинито.
9Утовреме,кадајеЛамех,синМетусалахов,имаосто шездесетгодина,умреСет,синАдамов
10АсвихданаколикојеСетживеобилоједевет стотинаидванаестгодина,иумре
11АЛамехјеимаостоосамдесетгодинакадјеузео Ашмују,кћерЕлисаје,синаЕноха,стрицањеговог,и онајезатруднела
12Иутовремесиновиљудскипосејашеземљу,имало хранесероди,алисесиновиљудскинеокренушеод својихзлихпутева,негозгрешихипобунишесе противБога
13АженаЛамеховазачеиродимусинаутовреме,у времепроменегодине
14АМатусалмунаденеимеНоје,говорећи:Земљајеу његовимданимабилаумируибезтрулежи.АЛамех, отацмуњегов,наденеимеМенахем,говорећи:Овајће насутешитиунашимделимаиубедномтрудуна земљикојујеБогпроклео.
15Идетејеодраслоибилоодбијенооддојке,ипође путемсвогоцаМатусалема,савршениправеданпред Богом.
16Исвисиновиљудскиодступишеодпутева Господњихутедане,множећисеналицуземље синовимаикћерима,иучећиједнидругесвојимзлим делимаинастављајућидагрешепротивГоспода
телопокварилосвојепутевеназемљи,свиљудиисве животиње.
19ИречеГоспод:„Истребићучовекакогасамстворио салицаземље,одчовекадоптицанебеских,заједноса стокомизверимакојесуупољу,јерсекајемштосам ихстворио“
20ИсвиљудикојисуходилипутевимаГосподњим помрешеутедане,пренегоштоГосподдонесезлона човекакојејеобјавио,јертобешеодГоспода,дане видезлокојејеГосподговориоосиновимаљудским
21ИНојенађемилостуочимаГосподњим,иГоспод изабрањегаидецуњеговудаодњихподигне потомствопоцелојземљи.
ПОГЛАВЉЕ5
1АосамдесетчетвртегодинеживотаНојеваумреЕнох, синСитов;бешемудеветстотинаипетгодинакад умре.
2АстоседамдесетдеветегодинеживотаНојеваумре Каинан,синЕносов,исвихданаКаинановихбилоје деветстотинадесетгодина,иумре.
3АдвестатридесетчетвртегодинеживотаНојеваумре Малелел,синКаинанов,иданиМалелеловибишеосам стотинадеведесетипетгодина,иумре.
4ИЈаред,синМалелелов,умреутедане,триста тридесетшестегодинеживотаНојева;исвихдана Јаредовихбешедеветстотинашездесетидвегодине,и умре
5ИсвикојисуследилиГосподапомрешеутедане, пренегоштовидешезлокојејеБогобјавиодаће учинитиназемљи
6Инаконпроласкамногихгодина,четиристо осамдесетегодинеживотаНојева,кадасвиониљуди којисуследилиГосподаизумршемеђусиновима људским,исамоМетусаламостаде,БогречеНојуи Метусалахуговорећи:
7Говоритеиобјавитесиновимаљудскимговорећи: ОвакоговориГоспод:Вратитесесасвојихзлихпутева иоставитесвојадела,иГосподћесепокајатизазло којејерекаодаћевамучинити,такодасенеће догодити
8ЈеровакоговориГоспод:Ево,дајемвамрокодстои двадесетгодина;акосеобратитекменииоставите својезлепутеве,ондаћусеијаодвратитиодзлао комесамвамговорио,иононећебити,говориГоспод.
9НојеиМатусалсуговорилисверечиГосподње синовимаљудским,данзаданом,сталноимговорећи.
10Алисиновиљудскинисухтелидаихпослушају, нитисупригнулиушисвојеречимањиховим,ибили сутврдовратни
11ИГосподимдадерокодстодвадесетгодина, говорећи:Акосеврате,ондаћесеБогпокајатизбогзла, данеуништиземљу
12Ноје,синЛамехов,уздржаваосеутовремедасе женидабиимаодецу,јерјерекао:„СадаћеБог уништитиземљу,заштобихјаимаодецу?“
13АНојебешеправеданчовек,биојесавршенусвом нараштају,иГосподгаизабрадаодњеговогпотомства уздигнепотомствоналицуземље.
14АГосподречеНоју:Узмисебиженуиродидецу, јерсамтевидеоправедногпредсобомуовом нараштају
15Иподићићешпотомствоидецусвојусасобом посредземље;иНојеотидеиузежену,иизабраНааму, кћерЕнохову,аонаимашепетстотинаосамдесет година
16АНојебешечетиристотинедеведесетиосам годинакадузеНаамузажену
17ИНаамазатруднеиродисина,идадемуимеЈафет, говорећи:Богмејепроширионаземљи;ионапоново затруднеиродисина,идадемуимеСем,говорећи:Бог мејеучиниоостатком,даподигнемпотомствоусред земље
18АНојебешепетстоидвегодинекадНаамароди Сема,идечациодрастахуиидошепутевима Господњим,усвемуштоихнаучишеМатусалиНоје, отацњихов
19ИЛамех,отацНојев,умреутедане;ализаистаније ишаосвимсрцемсвојимпутевимасвогоца,иумресто деведесетпетегодинеживотаНојевог
20ИсвихданаЛамеховихбилојеседамстоседамдесет година,иумре
21ИсвисиновиљудскикојисупознавалиГоспода, умрошетегодинепренегоштоимГосподдонесезло; јерГосподхтедедаумру,каконебигледализлокоје ћеБогдонетињиховојбраћиирођацима,каоштоје рекаодаћеучинити.
22УтовремеречеГосподНојуиМатусалу:„Иступите иобјавитесиновимаљудскимсверечикојесамвам говориоуонедане,мождасеодвратеодсвојихзлих путева,паћусетадапокајатизбогзлаинећуга довести“
23НојеиМатусалахиступишеирекошесиновима људскимсвештоимјеБогрекао
24Алисиновиљудскинехтедошедаслушају,нити хтедошедаприклонеушисвојесвимњиховим изјавама
25ИпослетогаречеГосподНоју:Крајсвакогтела дођепредменезбогњиховихзлихдела,иево,јаћу уништитиземљу
26Иузмисебидрвогофер,иидинаједноместои направивеликиковчег,ипоставиганатоместо.
27Иовакоћешганаправити:тристалакатадужине, педесетлакаташиринеитридесетлакатависине 28Иначинисебиврата,којаћесеотваратисастране,и завршииходозгодоједноглаката,ипремажиих изнутраиспољасмолом.
29Иево,јаћупуститипотопназемљу,исвакотелоће битиистребљено,исподнебасвештојеназемљи пропашће
30Атиитвојапородицаидитеисакупитеподвапара
32Иизаберизасвојесиноветридевојке,измеђукћери
33НојеустадеинаправиковчегнаместугдемујеБог
34Нојејепочеодаградиковчегусвојојпетсто деведесетпетојгодини,инаправиогајезапетгодина, каоштомујеГосподзаповедио
35ТадаНојеузетрикћериЕлијакима,сина Метусалаховог,заженесвојимсиновима,каоштоје ГосподзаповедиоНоју
36УтовремеумреМатусал,синЕнохов;бешему деветстотинаишездесетгодинакадумре.
ПОГЛАВЉЕ6
1Утовреме,послесмртиМатусала,речеГосподНоју: Уђитисасвојомпородицомуковчег;ево,сабраћук тебисвеживотињеземаљске,зверипољскеиптице небеске,исвећедоћииокружитиковчег
2Иотићићешисестикодвратаковчега,исвезвери, животињеиптиценекасесакупеипоставепредтебе, ионеодњихкоједођуиклекнупредтебе,узмии предајурукесвојихсинова,којићеихдовестиу ковчег,асвекојибудустајалипредтобомостави 3ИГосподјетоучиниоследећегдана,иживотиње, зверовииптицедођошеувеликоммноштвуи окружишековчег 4Нојеодеиседекодвратаковчега,исвакотелокојеје клечалопредњимуведеуковчег,исвештојестајало предњимоставиназемљи
5Идођелавицасасвојадвамладунчета,мужјеми женком,исватричучахупредНојем,идвамладунчета устадошеналавицуиударишеје,иотерашејесасвог места,ионаоде,аонисевратишенасвојаместа,и чучахуназемљипредНојем.
6Илавицапобегнеистаденаместолавова
7Нојетовидеивеомасезачуди,паустадеиузедва младунчетаиунесеихуковчег.
8ИНојеуведеуковчегсвеживестворештосубилина земљи,такоданијеосталониједноштоНојенијеувео уковчег.
9ДваподвауђошекНојууковчег,алиодчистих животињаичистихптицадоведеседампарова,као штомујеБогзаповедио.
10Исвеживотиње,зверовииптицејошувексубиле тамо,иокруживалесуковчегсасвихстрана,икиша нијепадаласведоседамданакасније.
11Итогдана,Господучинидасецелаземљазатресе, исунцепомрачи,итемељисветабесне,ицелаземља сесиловитопотресе,имуњесеваху,игромтутњаше,и свиизвориназемљисеразбише,каквастановници ранијенисузнали;иБогучиниовомоћнодело,даби уплашиосиновељудске,давишенебудезланаземљи 12Асиновиљудскисеипакнисухтеливратитиса својихзлихпутева,иувећалисугневГосподњиуто време,инисуниусмерилисвојасрцанасвето.
13Апослеседамдана,шестстотегодинеНојевог живота,водепотопадођошеназемљу
14Исвиизворибезданасеотворише,иотворишесе небескаокна,икишападашеназемључетрдесетдана ичетрдесетноћи.
15Нојеињеговапородицаисваживабићакојасу биласњимушлисууковчегзбогводапотопа,и Господгајезатвориоунутра.
16Исвисиновиљудскикојисуосталиназемљи,
17Исабрашесесиновиљудски,окоседамстохиљада мушкарацаижена,идођошекНојууковчег 18ИповикашеНојаговорећи:Отворинамдадођемок тебиуковчегу–заштобисмоумрли?
19Нојеимодговориизковчегагласнимгласом: „НистелисесвипобунилипротивГосподаиреклида ганема?ЗатовамјеГосподдовеоовозлодавас уништииистребисалицаземље“
20Зарнијеовооноштосамвамговориопресто двадесетгодина,авинистепослушалигласГосподњи, исадажелитедаживитеназемљи?
21ИрекошеНоју:„Спремнисмодасевратимо Господу;самонамотворидабисможивелиине умрли“
22АНојеимодговориговорећи:Евосадакадавидите невољудушасвојих,желитедасевратитеГосподу; заштосенистевратилитокомовихстодвадесетгодина, којевамјеГосподдаокаоодређенипериод?
23Алисададолазитеиговоритемиовозбогневоља вашихдуша,садавасГосподнећеуслишити,нитиће вамуовомдануобратитипажњу,такодасаданећете успетиусвојимжељама
24Исиновиљудскиприступишедапровалеуковчег, дауђузбогкише,јернисумоглидаподнесукишуна себи
25ИГосподпосласвезверииживотињекојестајаху ококовчега.Извериихсавладашеиотерашесатог места,исвакичовекодесвојимпутем,ионисепоново расушеполицуземље
26Акишајеидаљепадаланаземљу,ипадалаје четрдесетданаичетрдесетноћи,иводесусевеома разливалепоземљи;исвакотелокојејебилоназемљи илиуводамаизгину,билиљуди,животиње,зверови, гмизавциилиптиценебеске,иостадесамоНојеиони којибехусњимуарци
27Иводесусејачалеивеомасусеувећаленаземљи, иподиглесуковчегионбиподигнутсаземље
28Аковчегјеплутаоповоди,ибацаосеповодитако дасусесваживабићауњемуокреталакаочорбау казану
29Ивеликабригаобузесваживабићакојасубилау ковчегу,иковчегјеизгледаокаодаћесеразбити. 30Исваживабићакојасубилауарцисеуплашише,и лавовиричаху,иволовимукаху,ивуковизавијаху,и
33Иветарјепрошаопрекоземље,иводесусе смириле,иаркасезауставила.
34Иизворибезданаинебескаокнасезатворише,и кишаснебапрестаде.
35Иводесусесмањилеутедане,иковчегсе зауставионапланинамаАрарата
36ИНојетадаотворипрозоренаарци,иНојејошувек вапишеГосподуутовремеирече:ОГосподе,којиси створиоземљуинебесаисвештојеуњима,изведи душенашеизовогзаточењаиизтамницеукојусинас ставио,јерсамвеомауморанодуздисања
37ИГосподуслишиНојевгласиречему:Кадсе навршипунагодина,ондаћешизаћи.
38Акадсепрођегодинадана,кадсенавршипуна годинаНојевогборавкауарци,водесеосушишеса земље,иНојескидепоклопацсаарке.
39Утовреме,двадесетседмогданадругогмесеца, земљајебиласува,алиНојеињеговисиновииони којисубилисњимнисуизашлиизковчегадоким Господнијерекао
40ИдођеданкадимГосподречедаизађу,исви изађошеизковчега.
41Иотидошеивратишесесвакисвојимпутемина својеместо,иНојеисиновињеговинастанишесеу земљикојуимБогказа,ислужишеГосподусвесвоје дане,иГосподблагословиНојаисиновењеговекад изиђошеизковчега
42Иречеим:Рађајтесеинапунитесвуземљу;јачајте сеимножитесеобилноназемљиимножитесенањој
ПОГЛАВЉЕ7
1АовосуименаНојевихсинова:Јафет,ХамиСем;и децаимсеродишепослепотопа,јерсебехуоженили препотопа
2ОвосуЈафетовисинови:Гомер,Магог,Мадај,Јаван, Тувал,МешехиТирас,седамсинова.
3АсиновиГомеровибехуАскиназ,РефатиТегарма
4АсиновиМагогабехуЕлиханафиЛувал
5АсиновиМадајевибехуАхон,Зило,ХазонииЛот.
6АсиновиЈавановибехуЈелисеј,Тарсис,Хитими Дудоним
7АсиновиТувалабехуАрифи,КеседиТари.
8АсиновиМешеховибехуДедон,ЗарониШевасни
9АсиновиТирасовибехуБениб,Гера,Лупириони Гилах;тосусиновиЈафетовипосвојимпородицама,а њиховбројутовремебешеокочетиристотинеи шездесетљуди.
10АовосусиновиХамови:Хус,Мицраим,Фути Ханан,четирисина;асиновиХусовибехуСева, Хавила,Савта,РамаиСатеха,асиновиРамебеху ШеваиДедан.
11АсиновиМицраимабехуЛуд,АномиПатрос, ХаслотиХафтор
12АсиновиФутовибехуГебул,Хадан,БенахиАдан
13ХанановисиновибилисуСидон,Хет,Амори, Гергаши,Хиви,Арки,Сени,Ароди,ЗимодииХамоти.
14ТосусиновиХамови,посвојимпородицама,а њиховбројутовремебиојеокоседамстотридесет људи.
15АовосусиновиСемови:Елам,Ашур,Арфаксад, ЛудиАрам,петсинова;асиновиЕламовибехуСузан, МахулиХармон 16АсиновиАсарабехуМирусиМохил,асинови АрфаксадовибехуШелах,АнариАскол.
17АсиновиЛудовибехуПеториВизајон,асинови АрамабехуУз,Хул,ГатериМас
18ТосусиновиСемови,посвојимпородицама;а њиховбројутовремебиојеокотристаљуди
19ОвосунараштајиСемови;СемродиАрфаксада,а АрфаксадродиСалаха,аСалахродиЕвера,аЕверусе родишедвоједеце,имеједногбешеФалек,јеру његововремесиновиљудскибехураздељени,ау последњеданеземљасераздељи
20АимедругогбешеЈоктан,штозначидасууњегово времеживотисиноваљудскихбилиумањении смањени
21ОвосуЈоктановисинови:Алмодад,Шелаф, Хазармовет,Јерах,Хадуром,Озел,Дикла,Овал, Авимел,Шева,Офир,ХавилаиЈовав;свисуто Јоктановисинови
22АФалек,братњегов,родиЈена,аЈенродиСеруха,а СерухродиНахора,аНахорродиТаруТарајеимао тридесетосамгодина,иродиХаранаиНахора 23АХуш,синХамов,синаНојевог,узеженууто времеустаростисвојој,ионародисина,иназвашега
старости
24АодећаодкожекојујеБогначиниозаАдамаи његовужену,кадсуизашлиизврта,билаједатаКушу
25ЈерпослесмртиАдамаињеговежене,одећаједата Еноху,синуЈаредовом,акадајеЕнохузведенкБогу, даојујеМетусалаху,свомсину
26АкадумреМетусала,Нојеихузеидонесеуковчег, ибилисусњимдокнијеизашаоизковчега.
27Акадсуизлазили,ХамјеукраотуодећуодНоја, свогоца,иузеојеисакриоодсвојебраће
28АкадсеХамуродиоХуш,његовпрвенац,дадему хаљинетајно,ионесубилекодХушамногодана
29АХушихјетакођесакриоодсвојихсиноваибраће, акадајеХушродиоНимрода,дадемутехаљинеиз љубависвојепремањему,иНимрододрасте,икадаму јебилодвадесетгодина,обучетехаљине
30ИНимродпостадејаккадаобучеодећу,иБогму дадемоћиснагу,ионбешемоћанловацназемљи,да, онбешемоћанловацнапољу,иловиојеживотињеи градиојеолтаре,инањимајеприносиоживотиње предГосподом
31ИНимродсеојача,иустадеизмеђусвојебраће,и
њиховихнепријатеља,таконеканасБогојачаиизбави данас.
34АкадјеНимродимаочетрдесетгодина,утовреме јебиоратизмеђуњеговебраћеидецеЈафетове,такода субилиувластисвојихнепријатеља.
35ИНимродизађеутовреме,исабрасвесинове Кушовеињиховепородице,окочетиристотинеи шездесетљуди,иунајмитакођеоднекихсвојих пријатељаипознаникаокоосамдесетљуди,идадеим плату,ипођесњимаубој,икадајебионапуту, Нимродојачасрцаљудикојиидошесњим
36Аонимрече:„Небојтесеинеузнемиравајтесе,јер ћесвинашинепријатељибитипредатиунашеруке,и можетесњимачинитиштавамјевоља“
37Асвихљудикојисуотишлибилојеокопетстотина, иборилисусепротивсвојихнепријатеља,иуништили суих,ипокорилиих,иНимродјепоставиосталне официренадњиманањиховаместа
38Иузенекуодњиховедецекаозалог,исви постадошеслугеНимродуињеговојбраћи,иНимроди свиљудикојибехусњимвратишесекући
39АкадасеНимродрадосновратиоизбитке,поштоје победиосвојенепријатеље,свањеговабраћа,заједно саонимакојисугаранијепознавали,окупишеседага поставезакраљанадсобом,иставишемукраљевску крунунаглаву
40Ипоставиојенадсвојимподаницимаинародом кнезове,судијеивладаре,каоштојеобичајмеђу краљевима
41ИпоставиТару,синаНахоровог,закнезасвоје војске,иуздижегадостојанственоиизнадсвихсвојих кнезова
42Идокјевладаопожељисвогсрца,наконштоје победиосвесвојенепријатељеунаоколо,саветоваосе сасвојимсаветницимадасаградиградзасвојупалату, ионисутоиучинили
43Инађошевеликудолинунасупротистоку,и саградишемувеликиипространиград,аНимродназва градкојисаградиШинар,јерГосподжестокопотресе његовенепријатељеиуништиих.
44ИНимродјеживеоуШинару,ивладаојебезбедно, ибориосесасвојимнепријатељимаипокориоих,и напредоваојеусвимсвојимбиткама,ињегово краљевствопостадевеомавелико
45Исвинародиијезицичушезањеговуславу,и сабрашесеокоњега,ипоклонишеседоземље,и принесошемужртве,ионпостадењиховгосподари краљ,исвиживешесњимуградуСенару,иНимрод владашеназемљинадсвимНојевимсиновима,исви бехуподњеговоммоћиисаветом
46Исваземљабешеједногјезикаиречијединства, алиНимроднеиђашепутевимаГосподњим,ибеше најзлобнијиодсвихљудикојибехупрењега,оддана потопадотихдана
ицарикнезовигаволешеиуздизахугавеомависоко. 50ИТараузежену,азваласеАмтело,кћиКорневоа;и Тараховаженазачеиродимусинаутовреме
51Тарајеимаоседамдесетгодинакадмусеродио,и Тарајесинусвоме,којимусеродио,даоимеАврам, јергајецародгајиоутовремеиуздигаогаизнадсвих својихкнезовакојисубилисњим
ПОГЛАВЉЕ8
1АтеноћикадсеАврамродио,дођошесвеслуге Тарине,исвимудрациНимродови,ињеговиврачари, иједошеипијашеуТаринојкући,ирадовашесесњим теноћи
2Акадсвимудрацииврачариизађошеизкуће Тарахове,теноћиподигошеочисвојеканебудавиде звезде,ивидеше,игле,једнавеомавеликазвездадође саистокаипотечепонебесима,ипрогутачетири звездесачетиристраненеба
3Исвимудрацикраљаињеговиврачарибеху запањенипризором,имудрациразумешеовуствар,и знахуњензначај
4Ирекошеједандругом:Овосамоуказујенадетекоје серодилоТерахуовеноћи,којећеодрастиибити плодноимножитисе,ипоседоватисвуземљу,они његовадецазаувек,ионињеговопотомствоће побијативеликекраљевеинаследитињиховеземље.
5Имудрацииврачариотишлисукућитеноћи,а ујутрусвитимудрацииврачарираносуусталии окупилисеуодређенојкући.
6Иразговарахуирекошеједандругом:„Гле,призор којисмовиделисиноћсакривенјеодцара,нијему објављен.“
7Аакосеовосазнацаруупоследњимданима,рећиће нам:Заштостемисакрилиовуствар,паћемосви погинути;зато,садахајдедаидемоииспричамоцару призоркојисмовиделиињеговотумачење,иостаћемо чисти
8Иучинишетако,исвиодошецаруипоклонишему седоземље,ирекоше:Некаживицар,некаживицар 9ЧулисмодасеТераху,синуНахоровом,кнезутвоје војске,родиосин,исиноћсмодошлиуњеговукућу,и јелисмоипилиивеселилисесњимтеноћи 10АкадслугетвојеизиђошеизкућеТаринедаодемо
47Иначинибоговеоддрветаикамена,иклањашеим се,ипобунисепротивГоспода,инаучисвесвоје поданикеинародеземљесвојимзлимпутевима;и Мардон,синњегов,бешезлијиодоцасвог 48ИсвакокојечуозаделаМардона,синаНимродовог, говориобизањега:„Одбезбожникаизлази безбожност“Затопостадепословицапоцелојземљи којаговори:„Одбезбожникаизлазибезбожност“Ито
12Асада,господарунашикраљу,гле,заистасмоте упозналисаонимштосмовиделиувезисаовим дететом
13Акоцарубудедобродадасвомоцуценузаоводете, убићемогапренегоштоодрастеиумножисеуземљи, ипренегоштосењеговозлопротивнасповећа,дами инашадецапогинемозбогњеговогзла
14Царчуњиховеречиионемусесвиђаху,папослаи позваТару,иТарадођепредцара
15АцарречеТари:„Јавилисумидатисесиноћродио син,иовакавјеобичајпримећеннанебесимапри његовомрођењу“
16Асадамидајдетедагаубијемопренегоштосе његовозлообрушинанас,идаћутизањеговуцену, твојукућупунусребраизлата
17АТараодговорицаруиречему:Господарумоји цару,чуосамтвојеречи,итвојслугаћеучинитисве штоцарњеговжели
18Алигосподарумојикраљу,рећићутиштамисе догодилосиноћ,давидимкакавћесаветкраљдати свомслуги,паћуондаодговоритикраљунаоноштоје управорекао;акраљрече:Говори.
19АТараречецару:„Ајон,синМоредов,дођекмени синоћговорећи:
20Дајмивеликогилепогкоњакогатијецардао,и даћутисреброизлато,сламуихранузањегову вредност;ирекохму:Сачекајдокневидимцараувези твојихречи,ивидиштагодцаркаже,тоћуучинити.
21Асада,господарумојикраљу,ево,објавиосамти ово,исаветкојићемојкраљдатисвомслузи,тогаћу сепридржавати.
22ЦарјечуоТаринеречи,иразгњевиосе,исматраога јебудалом
23АцародговориТарииречему:Јесилитоликоглуп, неукилинеразумандачиништаконешто,дадајеш своглепогкоњазасреброизлатоиличакзасламуи храну?
24Зартијетоликомалосребраизлатадаточиниш, јернеможешданабавишсламеихранеданахраниш коњасвога?Иштајетебисреброизлато,илисламаи храна,дадаштоглепогкоњакогасамтидао,каквог неманацелојземљи?
25Ицарпрестадедаговори,аТараодговорицару говорећи:„Овакојецарговориосвомслузи;“
26Молимте,господарумојикраљу,штасимито рекаоговорећи:Дајсвогсинадагаубијемо,идаћути среброизлатозањеговуцену;штаћударадимса сребромизлатомпослесмртисвогсина?Коћеме наследити?Сигурноћесепомојојсмртисреброи златовратитимомкраљукојиихједао 27АкадцарчуТаринеречиипричукојујеизнеоо цару,тогавеомаожалостииразбеснесезбогтога,и гневмусеразгориуњему 28АТаравидедасецаревгневраспалионањега,и одговорицаруговорећи:Свештоимамјеуцаревој власти;штагодцаржелидаучинисвомеслузи,нека учини;чакимојсин,онјеуцаревојвласти,безикакве вредностиузамену,онињеговадвабратакојасу старијаодњега
29АцарречеТари:„Не,негоћуоткупититвогмлађег синазанакнаду“
30АТараодговорицаруговорећи:Молимте, господарумојицару,дадопустишслузисвомеда
31ИцарпослушаТаруиучинитако,идадемутри данавремена,иТараодеодцара,идођекућисвојој породицииречеимсвецареверечи;инародсевеома уплаши
32АтрећегданацарпослаТариговорећи:Пошаљими синасвогазанаграду,каоштосамтирекао;аакотоне учиниш,послаћуипобићусвештоимашукућисвојој, такодатинећеостатинипса
33ТадаТарапожури(јерјестварбилахитнаодцара)и узедетеодједногодсвојихслугу,којемујеслушкиња родилатогдана,иТарадонеседетецаруипримиза његацену.
34ИГосподјебиосаТаромуовојствари,даНимрод небипроузроковаоАврамовусмрт,ицарјеузеодете одТареисвомснагоммуразбиоглавуоземљу,јерје мислиодајетобиоАврам;итојебилоскривеноод његаодтогдана,ицарјетозаборавио,јерјебилавоља ПровиђењаданепретрпиАврамовусмрт.
35ТаратајноузесвогсинаАврама,заједносањеговом мајкомидадиљом,исакриихупећину,идоносиим намирницесвакогмесеца.
36ИГосподбешесАврамомупећиниионодрасте,и Аврамбиупећинидесетгодина,ицарињегови кнезови,врачариимудраци,помислишедајецарубио Аврама ПОГЛАВЉЕ9
1Аран,синТераха,Аврамовогнајстаријегбрата,узе женуутовреме.
2Аранјеимаотридесетдеветгодинакадјујеузео;и женаХарановазачеиродисина,ионмудадеимеЛот 3Иопетзачеиродићерку,идадејојимеМилка;и опетзачеиродићерку,идадејојимеСараја
4Харанјеимаочетрдесетдвегодинекадамусеродила Сараја,штојебилоудесетојгодиниАврамовогживота; иутеданеАврам,његовамајкаидадиљаизађошеиз пећине,јерцарињеговиподаницибехузаборавили Аврамовуствар.
5АкадАврамизађеизпећине,одекНојуињеговом
7Ацарисвењеговеслуге,иТарасасвимсвојим домом,билисутадапрвимеђуонимакојисуслужили боговимаоддрветаикамена 8АТарајеимаодванаестбоговавеликихразмера, направљениходдрветаикамена,последванаест месециугодини,ислужиојесвакомодњихсваког месеца,исвакогмесецаТараједоносиосвојужртвуод хлебаижртвупићасвојимбоговима;такојечинио Тарасвихдана
9ИцеотајнараштајбешезаоуочимаГосподњим,и такосвакичовекучинишесвојимбогом,алиоставише Господакојиихјестворио
10Инијесенашаочовекутеданенацелојземљикоји јепознаваоГоспода(јерсуслужилисвакисвомБогу)
осимНојаињеговогдома,исвикојисубилипод његовимсаветомпознавалисуГосподаутедане.
11ААврам,синТарајев,постајашевеомамоћануто времеудомуНојевом,иникотонијезнао,аГоспод бешесњим.
12ИГосподдадеАврамуразумносрце,ионзнадасу сваделатогнараштајабилаузалудна,идасусви њиховибоговибилиузалудниибезкористи.
13ИАврамвидесунцегдесијаназемљи,иречеусеби: ЗаистајеовосунцекојесијаназемљиБог,ињемућу служити.
14Аврамјеслужиосунцутогданаимолиомусе,а кадаједошловече,сунцејезашлокаоиобично,и Аврамјерекаоусеби:ЗаровонијеБог?
15ААврамјеидаљеговориоусеби:Којетајкојије створионебоиземљу?Којестворионаземљи?Гдеје он?
16Иноћсенадњимзамрачи,ионподижеочисвоје премазападу,северу,југуиистоку,ивидедајесунце несталосаземље,иданпостадетаман.
17Аврамвидезвездеимесецпредсобомирече: ЗаистајеовоБогкојијествориосвуземљуичовека,и гле,овосуслугењегове,боговиокоњега.ИАврам служимесецуимолимусецелетеноћи
18Аујутру,кадсеразданиисунцеобасјаземљукаои обично,АврамвидесвестварикојејеГосподБог створионаземљи 19ААврамречеусеби:„Заиста,овонисубоговикоји сустворилиземљуисвељуде,негосуовослуге Божије“АврамјеостаоукућиНојевојитамоје познаоГосподаипутевењегове,ислужиојеГосподу сведанесвогживота,ацеотајнараштајјезаборавио Господаислужиодругимбоговимаоддрветаикамена, ибуниосесвесвоједане.
20ИцарНимродвладашебезбедно,исваземљабеше подњеговомвлашћу,исваземљабешеједногјезикаи речијединства
21ИсвикнезовиНимродовиињеговивеликаши саветовашесе;Фут,Мицраим,КушиХанансасвојим породицама,ирекошеједандругом:Хајдеда саградимосебиградиуњемујакукулу,чијићеврх досезатидонеба,ипрославићемосе,дабисмовладали целимсветом,дабизлонашихнепријатељапрестало однас,дабисмомоћновладалинадњима,идасене бисморасејалипоземљизбогњиховихратова 22Исвиониодошепредцараирекошецаруоверечи,
24Ипочешедаправециглеиложеватрудаби
градити,идоксуградилипротивГосподаБога небеског,замишљахуусрцимасвојимдаратујупротив његаидасепопнунанебо
26Исвитиљудиисвепородицеподелишесенатри дела;првирече:Попећемосенанебоиборићемосе противњега;другирече:Попећемосенанебоитамо ћемопоставитисвојебоговеислужићемоим;атрећи деорече:Попећемосенанебоиударићемога
градитељаидавалииммалтерицигле;такосето радилосвакодневно
28Игле,овисусепењали,адругисилазилицеодан;и
плакалинадњом,аакобичовекпаоиумро,никоод њихганебинипогледао.
29ИГосподјезнаоњиховемисли,идогодиседадок суградили,бацишестрелепреманебесима,исве стрелепадошенањихпунекрви,икадаихвидеше, рекошеједандругом:Заистасмопобилисвеонекоји сунанебу
30ЈерјетобилоодГосподадабиихнавеодазаблуде, идабиихистребиосалицаземље
31Исазидашекулуиград,итосурадилисвакодневно докнепрођемногоданаигодина.
32ИречеБогседамдесеторицианђелакојистајаху предњим,онимакојибехублизуњега,говорећи: Ходите,сиђимоипомешајмоимјезике,даједанчовек неразумејезиксвогближњег,иониимтоучинише
33Иодтогдана,свакијезаборавиојезиксвог ближњег,инисумоглиразуметидаговореједним језиком,икадабиградитељузеоизрукусвогближњег кречиликаменкојинијенаручио,градитељбига бациоибацаонасвогближњег,дабиовајумро
34Итакосуточинилимногодана,имногеодњихсу
35ИГосподударитриодредакојабехуонде,иказни
грађевину,ионисусетакођерасулиполицуцеле земље.
37Ипрестадошедаградеградикулу;затоназвашето местоВавилон,јертамоГосподпомешајезикцеле земље;гле,бешенаистокуземљеСенаар.
38Аштосетичекулекојусусиновиљудскиградили, земљајеотвориласвојаустаипрогуталаједнутрећину њену,аватрајесишласнебаиспалиладругутрећину, адругатрећинајеосталадоданас,ионајеодоног делакојијебиогоре,ањенобимјетриданахода 39Имногисиновиљудскипогинулисуутојкули, народбезброја
ПОГЛАВЉЕ10
1ИФалек,синЕверов,умреутедане,учетрдесет осмојгодиниживотаАврама,синаТераховог,исвих данаФалековихбилоједвестатридесетдеветгодина
2ИкадаГосподрасејасиновељудскезбогњиховог грехакодкуле,гле,онисераширишеумногеодељења, исвисиновиљудскибехурасејаниначетириугла земље.
3Исвепородицесупосталесвакапремасвомјезику, својојземљиилисвомграду
4Исиновиљудскисаградишемногеградовепосвојим породицама,посвимместимакудасуишли,ипоцелој земљигдеихјеГосподрасејао
5Анекиодњихсусаградилиградовенаместимаса којихсукаснијеистребљени,иназвалисутеградове посвојимименима,илипоименимасвоједеце,илипо својимпосебнимдогађајима.
6АсиновиЈафета,синаНојевог,отидошеисаградише себиградовепоместимагдесебехурасејали,и назвашесвесвојеградовепосвојимименима,исинови Јафетовисеподелишеполицуземљеумногенародеи језике
7АовосуЈафетовисиновипосвојимпородицама: Гомер,Магог,Медај,Јаван,Тувал,МешехиТирас;то суЈафетовадецапосвојимнараштајима
8АсиновиГомерови,премасвојимградовима,билису Франкуми,којиживеуземљиФранце,поредреке Франце,поредрекеСене
9АдецаРефатовасуБартонимци,којиживеуземљи Бартоније,поредрекеЛеде,којауливасвојеводеу великомореГион,тојестОкеан
10АдецеТугармеједесетпородица,аовосуњихова имена:Бузар,Парзунак,Балгар,Еликанум,Рагбиб, Тарки,Бид,Зебук,ОнгалиТилмаз;свисеови раширишеинастанишенасеверуисаградишесеби градове
11Иназвашесвојеградовепосвојимименима,тосу оникојиживепоредрекаХитлахиИталакдоданас. 12АлипородицеАнголи,БалгариПарзунак,онеживе поредвеликерекеДубни;иименањиховихградовасу такођепремањиховимименима
13АдецаЈаванасуЈаваникојиживеуземљи Макдоније,адецаМедајаресуОрелумкојиживеу земљиКурсона,адецаТуваласуоникојиживеу земљиТусканапоредрекеПашије
14АсиновиМешеховисуШивашни,асинови
билиљудиЛумбардијакојиживенасупротпланинама ЈоваиШибатмоа,иосвојилисуземљуИталијуи осталитамододанас
16АдецаХитимасуРомимикојиживеудолини КанопијепоредрекеТибре
17АсиновиДудонимасуоникојиживеуградовима мораГихон,уземљиБордна.
18ТосупородицеЈафетовихсиновапремањиховим градовимаијезицима,кадасусерасејалипослекуле,и назвалисусвојеградовепосвојимименимаи догађајима;итосуименасвихњиховихградовапрема њиховимпородицама,којесусаградилиутимданима послекуле.
19АсиновиХамовибехуКуш,Мицраим,ФутиХанан, премасвомнаследствуиградовима
20Свиониотидошеисаградишесебиградовекако нађошезасебеприкладноместо,иназвашесвоје градовепоименимасвојихочеваКуш,Мицраим,Фут иХанан.
21АсиновиМицраимасуЛудимци,Анамими, Лехавимци,Нафтухими,Патрусимци,Каслухимии Кафтуримци,седампородица.
22СвиониживепоредрекеСихор,тојестпотока египатског,исаградишесебиградовеиназвашеих својимименима.
23ИсиновиПатросаиКаслохамеђусобносеженише, иодњихсунасталиФелиштејци,Азаћани,Герарими, ГитимииЕкронимци,свихпетпородица;ионисусеби саградилиградове,иназвалисусвојеградовепо именимасвојихочевадоданас
24ИдецаХананскасаградишесебиградове,иназваше градовесвојепосвојимименима,једанаестградова,а другебезбројне
25ИчетиричовекаизХамовепородицеотидошеу земљуравнице;тосуименатечетворицељуди: Содома,Гомора,АдмаиСебојим
26Итиљудисаградишесебичетириградауземљи равнице,иназвашетеградовесвојимименима
27Иониињиховадецаисвикојисуимприпадали настанишесеутимградовима,ибехуплодниивеома сенамножишеинастањахуумиру
28АСеир,синХуров,синаХивијевог,синаХанановог, одеинађедолинунасупротгориПарану,ионде саградиград,ионињеговихседамсиноваињегова породицасеонденастанише,иназваградкојисагради
31АсиновиСемовибехуЕлам,Ашур,Арфаксад,Луд иАрам,ионисаградишесебиградовеиназвашесве својеградовепоњиховимименима
32ААшур,синСемов,ињеговадецаипородица изађошеутовреме,веомавеликагрупањих,и отидошеудалекуземљукојунађоше,инаиђошена веомапространудолинууземљиукојуотидоше,и саградишесебичетириграда,иназвашеихпосвојим именимаидогађајима
33Аовосуименаградовакојесусаградилисинови Асурови:Нинева,Ресен,КалахиРехоботер;исинови Асуровиживетамододанас 34ИсиновиАрамоваодошеисаградишесебиград,и назвашеградУзпосвомнајстаријембрату,иживеу њему;тојеземљаУздоданас
35Адругегодинепослекуле,човекизкућеАсурове, поименуБела,отишаојеизземљеНиниведасе настанисасвојимдомомгдегодјемогаоданађеместо; идошлисудоградовауравниципремаСодоми,итамо сенастанили
36Ичовекустадеисаградиондемалиград,иназвага Бела,посвомимену;тојеземљаСигордоданас.
37АовосупородицедецеСемовепремањиховом језикуиградовима,наконштосусерасејалипоземљи послекуле.
38Исвакокраљевство,градипородицаНојеведеце саградишесебимногоградовапослеовога
39Ионисууспоставиливладеусвимсвојим градовима,дабисерегулисалипоњиховимнаредбама; такосучинилесвепородицеНојеведецезаувек ПОГЛАВЉЕ11
1АНимрод,синХусов,јошувекјебиоуземљи Сенаар,ивладаојенадњомеиживеојетамо,и саградиојеградовеуземљиСенаар
2Аовосуименачетиријуградовакојејесаградио,и назваоихјеподогађајимакојисуимседогодилипри изградњикуле
3ИназвапрвиВавилон,говорећи:ЈерјеондеГоспод помешаојезикцелеземље;адругомназваимеЕрех, јерихјеодандеБограсејао
4ТрећегназваЕхед,говорећидајенатомместубила великабитка;ачетвртогназваКална,јерсуњегови кнезовиијунацитамопогинули,иразбеснелису Господа,побунилисусеипреступилипротивњега.
5АкадаНимродсаградиовеградовеуземљиСенаар, настаниуњимаостатаксвогнарода,својекнезовеи својемоћникекојисуосталиуњеговомкраљевству
6ИНимродсенастаниуВавилону,итамообнови својувладавинунадостаткомсвојихподаника,и владашебезбедно,аподанициикнезовиНимродови назвашегаАмрафел,говорећидасукодкулењегови кнезовииљудипализбогњега
7Иупркостоме,НимродсенијевратиоГосподу,и наставиојеузлобииучећизлобисиновељудске;а Мардон,синњегов,биојегориодоцасвогинаставио једадодајегнусобеоцасвог 8Инавеојесиновељудскедагреше,затосекаже:„Из безбожникаизлазибезбожност.“
9УтовремејебиоратизмеђупородицаХамових
10ИКедорлаомер,царЕлама,одеодпородица Хамовихсинова,иратоваојесњимаипокориоих,и отишаојеупетградовауравницииратоваојепротив њихипокориоих,ибилисуподњеговомвлашћу
11Ислужилисумудванаестгодинаидавалисуму годишњипорез
12УтовремеумреНахор,синСерухов,учетрдесет деветојгодиниживотаАврама,синаТераховог
13АпедесетегодинеживотаАврама,синаТераховог, АврамизађеизкућеНојевеиодеукућуоцасвога.
14АврампознаГосподаиходашењеговимпутевимаи његовимзаповестима,иГоспод,Богњегов,бешесњим 15АТара,отацњегов,утовремејошувекбешевођа војскецараНимродаијошувекследишетуђебогове 16Аврамдођеукућусвогоцаивидедванаестбогова гдестојеондеусвојимхрамовима,иАврамсе разгњевикадвидетеликовеукућисвогоца 17ААврамрече:ТакоживГоспод,овиликовинеће
18Аврамодеодњих,игневмусеразбеснеуњемуИ Аврампожурииодеизсобеуспољашњедвориште свогоца,инађесвогоцагдеседиудвориштуисве
19Аврамупитаоцасвогаговорећи:„Оче,рецимигде јеБогкојијестворионебоиземљуисвесинове људскеназемљи,икојијествориотебеимене“А ТараодговорисинусвомеАврамуирече:„Ево,они којисунасстворилисвисуснамаукући“ 20ААврамречеоцусвоме:Господарумој,молимте, покажимиих.ИТарауведеАврамаусобу унутрашњегдворишта,иАврамвиде,игле,целасоба бешепунабоговаоддрветаикамена,дванаествеликих ликоваидругихмањиходњихбезброја.
21АТараречесинусвоме:„Ево,тосуоникојису створилисвештовидишназемљи,икојисустворили менеитебе,ицелочовечанство.“
22Тарасепоклонисвојимбоговима,паодеодњих,а Аврам,синњегов,одесњим
23АкадАврамодеодњих,одекмајцисвојојиседе предњом,иречемајцисвојој:Ево,отацмијепоказао онекојисустворилинебоиземљуисвесиновељудске 24Затосадапожуриидонесијареизстадаинаправи одњегаукусномесо,дагадонесембоговимасвогоца каожртвудаједу;мождаћутакопостатиприхватљив
ћусутраприпремитисвежеукусномесо,бољеи обилнијеодовога,давидимрезултат.“
28АсутраданАврамзаповедимајцисвојојувезиса укусниммесом,ињеговамајкаустадеидонесетри лепајаретаизстада,инаправиодњиходличноукусно месо,каквојењенсинволео,идадегасвомсину Авраму;аТара,његовотац,нијезнаозато
29Аврамузеукусномесоодсвојемајкеидонесега предбоговесвогоцаусобу;иприђеимдаједу,истави гапредњих,иАврамседепредњимацеодан,мислећи дабимождамоглијести
30Аврамихпогледа,игле,немајунигласанислуха, нитијеједанодњихпружиорукумесудаједе.
31АувечетогданаутојкућиАврамсеобучеудух Божји
32Иповикаирече:Тешкооцумомиовомзлом нараштају,чијасусрцасвасклонакаташтини,који служеовимидолимаоддрветаикаменакојинемогу нијести,нимирисати,ничутиниговорити,којиимају устабезговора,очибезвида,ушибезслуха,рукебез осећајаиногекојесенемогупомерати;каооникојису ихнаправилиикојисеуњихуздају.
33АкадАврамвидесвето,разгњевисенаоцасвог,и пожури,узесекирицуурукуидођеуодајубогова,и разбисвебоговесвогоца.
34Акадјеразбиоликове,ставиојесекирицууруку великогбогакојијебиотамопредњима,иизашаоје;а Тара,отацњегов,дошаојекући,јерјечуонавратима звукударањасекирице;паТарауђеукућудасазнашта сетодешава
35АТара,чувшизвуксекиреусобисаидолима,отрча усобусаидолимаисретеАврамакакоизлази
36Тарахуђеусобуинађесвеидолеоборенеи разбијене,асекирицууруцинајвећег,којанијебила разбијена,иукусномесокојејеАврам,синњегов, направио,јошувекјебилопредњима
37КадјеТаратовидео,веомасеразгњевио,паје пожуриоиотишаоизсобекАвраму
38ИнађеАврама,синасвог,гдејошувекседиукући, иречему:Штаситоурадиомојимбоговима?
39ААврамодговориТариоцусвомеирече:Нетако господарумој,јерсамимдонеоукуснојело,икадсам имсеприближиосмесомдаједу,свисуодмах пружилирукедаједупренегоштојевеликипружио рукудаједе
40Ивеликивидеделањиховакојасучинилипредњим, игневмусежестокораспалинањих,иодеиузе секирицукојајебилаукући,идођедоњихисвеих поломи,игле,секирицајејошувекуњеговојруцикао штовидиш
41ТасеТараразгњевинасинасвогАврамакадторече; иТараречеАвраму,синусвоме,угневусвом:Штаје топричакојусииспричао?Лажешми 42Ималиуовимбоговимадуха,душеилимоћида учинесвештосимирекао?Зарнисуоддрветаи камена,изарихјанисамсамстворио,иможешлида говориштаквелажи,говорећидаихјевеликибогкоји јебиосњимаубио?Тиситајкојисимуставиосекиру уруке,аондакажешдаихјесвепобио 43ААврамодговориоцусвомеиречему:„Какоонда
44Асадасигурнониједобронизатебенизасинове
јесилитоликоглуп,толикобезуманилитолико неразумљивдаћешслужитидрветуикаменуичинити наовајначин?
45ИзаборавитиГосподаБогакојијестворионебои земљу,икојивасјестворионаземљи,итименанети великозловашимдушамауовојстварислужећи каменуидрвету?
46Зарнисунашиоциустаравременагрешилиуовој ствари,иГосподБогсвемирајенавеонањихводе потопаиуништиосвуземљу?
47Икакоможетенаставитиоводарадитеислужите боговимаоддрветаикамена,којинемогудачују, нитидаговоре,нитидавасизбавеодугњетавања,тиме навлачећигневБогасвемиранавас?
48Затосесадаотацмојуздржиодовогаиненаноси злосвојојдушиидушамасвогдома
49Аврампожурииискочииспредсвогоца,иузе секирицусанајвећегидоласвогоца,којомјуАврам разбиипобегне
50АТара,видевшисвештојеАврамучинио,пожури даодеизсвојекуће,иодекцару,идођепредНимрода, истадепредњега,ипоклонисецару;ацаррече:Шта желиш?
51Аонрече:Молимте,господарумој,дамеуслишиш –препедесетгодинародимиседете,итакојеучинио мојимбоговимаитакојеговорио;изатосада, господарумојикраљу,пошаљипоњегададођепред тебеидамусудишпозакону,дабисмосеизбавилиод његовогзла.
52Ицарпослатројицусвојихслугу,иониодошеи доведошеАврамапредцараАНимродисвињегови кнезовиислугесеђахутогданапредњим,аиТара сеђашепредњима
53АцарречеАвраму:Штаситоучиниосвомоцуи његовимбоговима?Аврамодговорицаруречимакоје јерекаосвомоцу,ирече:Великибогкојијебиос њимаукућиучиниоимјеоноштосичуо
54АцарречеАвраму:„Јесулиималимоћдаговореи једуичинекаоштосирекао?“ААврамодговорицару говорећи:„Ааконемајумоћуњима,заштоимслужиш итерашсиновељудскедагрешезбогсвојих глупости?“
55Замишљашлидатемогуизбавитиилиучинити
ивечниБогјенавеоводепотопанањихиуништиоих све,атакођејеуништиоицелуземљузбогњих?И хоћешлитиитвојнародустатисадаиучинитислично овомделу,дабиспустиогневГосподаБогасвемираи донеозлотебиицелојземљи?
59Сада,дакле,оставиовозлоделокојечинишислужи Богусвемира,каодајетвојадушауњеговимрукама,и тадаћетибитидобро.
60Иакотвојезлобносрценепослушаречимоједате наведудаоставишсвојезлепутевеидаслужиш вечномБогу,ондаћешумретиусрамотиупоследњим данима,ти,твојнародисвикојисуповезанистобом, слушајућитвојеречиилиходећитвојимзлимпутевима. 61АкадАврампрестадеговоритипредцареми кнезовима,Аврамподижеочисвојекнебуирече: Господвидисвебезбожникеисудићеим.
ПОГЛАВЉЕ12
1АкадцарчуАврамоверечи,наредидагабацеу тамницу;иАврамјебиоутамницидесетдана 2Инакрајутихданацарнаредидасвицареви, кнезовииуправнициразнихпокрајинаимудрацидођу предњега,иседошепредњега,аАврамјошувекбеше укућитамнице.
3Ацарречекнезовимаимудрацима:Јестеличули штајеАврам,синТарахов,учиниосвомоцу?Такому јеучинио,инаредиосамдагадоведупредмене,итако јеговорио;срцемусенијепоколебало,нитисе помериоумомприсуству,иево,садајезатворену тамници.
4Затоодлучитекаквајепресудазаслуженазаовог човекакојијегрдиоцара;којијеговориоичиниосве штостечули.
5Исвиодговоришецаруговорећи:Човеккојивређа царатребадабудеобешеннадрво;алипоштоје учиниосвештојерекаоипрезреонашебогове,мора битиспаљен,јерјетозаконуовојствари
6Акојецарумилодатоучини,неканаредисвојим слугамадаложеватрудањуиноћуутвојојцигленој пећи,аондаћемоовогчовекабацитиуњуИцартако учини,инаредисвојимслугамадаприпремеватрутри данаитриноћиуцаревојпећи,којајеуКасдиму;ицар имнаредидаузмуАврамаизтамницеиизведугада будеспаљен
7Исвецаревеслуге,кнезови,господари,управниции судије,исвистановнициземље,окодеветстохиљада људи,стајалисунасупротпећидавидеАврама.
8Исвеженеидецаокупишесенакрововимаикулама давидештаседешавасаАврамом,исвистајаху заједноиздаљине;инеостадениједанчовеккојиније дошаотогданадавидитајпризор.
9АкадАврамдође,царевиврачариимудраци угледашеАврамa,иповикашецаруговорећи: „Господарунаш,сигурнојеовочовекзакогазнамода јебиодетепричијемјерођењувеликазвезда прогуталачетиризвезде,штосмообјавилицарусада педесетгодинараније“
10Иево,садајеињеговотацпрекршиотвоје заповестииругаотиседовевшитидругодете,којеси тиубио
11Акадцарчуњиховеречи,веомасеразгневии наредидамудоведуТару.
12Ацаррече:Јесиличуоштасуврачариговорили?
13Авидевшидасецаревгневтоликораспламсао,Тара речецару:„Господарумојицару,чуосиистину,ионо штосумудрациреклијеисправно.“Ацаррече:„Како симогаотоучинити,прекршитимојенаредбеидати мидетекојенисиродио,иузетиуобзирњегову вредност?“
14АТараодговорицару:„Јерсусеутовреме разгореламојанежнаосећањапремамомсину,пасам узеосинасвојеслушкињеидовеогацару“
15Ацаррече:Котејетосаветовао?Рецими,немој ништаскриватиодмене,ионданећешумрети.
16АТарасевеомауплашиуцаревомприсуствуирече цару:„Аран,мојнајстаријисин,саветоваомејенаово; аАранјебиоутовремекадсеАврамродио,имаоје тридесетдвегодине
17АлиХараннијесаветоваосвогоцаниочему,јерје
јерсевеомауплашио;ицарречеТари:Харан,синтвој, којитејесаветоваонаово,погинућекрозватрус Аврамом;јерјенањемусмртнаказнајерсепобунио противцаревежељечинећито
18АранјеутовремеосећаожељудаследиАврамове путеве,алијетозадржаоусеби.
19Аранречеусрцусвоме:„Ево,царјеухватио АврамазбоговихстварикојејеАврамучинио;иако Аврампобедицара,јаћугапратити;аакоцарпобеди, јаћузацарем“
20АкадТараречеовоцаруосвомсинуХарану,цар наредидасеХаранухватизаједносаАврамом.
21Идоведошеихобојицу,АврамаиХарана,братаму, даихбацеуогањ;исвистановнициземљеицареве слугеикнезовиисвеженеидецабехуонде,стајајући тогдананадњима
22АцаревеслугеузешеАврамаибратамуисвукоше имсвуодећуосимдоњеодећекојусуималинасеби. 23Исвезашеимрукеиногеланенимужетом,аслуге царевеподигошеихибацишеобојеупећ
24ИГосподјеволеоАврамаисажалиосенањега,и ГосподјесишаоиизбавиоАврамаизватре,ионније изгорео
25Алисваужетакојимасугавезалиизгореласу,док јеАврамостаоишетаосеповатри
26ААранумрекадгабацишеуогањ,иизгореупепео, јерсрцемунебешесасвимпредГосподом;аонељуде којигабацишеуогањ,пламенватрераширисепо њима,иизгореше,идванаестљудиодњихпогину
тамо-амоусредватре,ивидеХарановотелокакогори, ицарсевеомазачуди.
29ИцарнаредидаАврамаизвадеизватре;ислуге његовеприступишедагаизваде,алинемогадоше,јер ватрабешеунаоколо,апламенсеизпећидизаопрема њима
30Ацаревеслугепобегошеодатле,ацарихпрекори говорећи:„ПожуритеиизведитеАврамаизватредане погинете“
31Ислугецаревепоновоприступишедаизведу Аврама,ипламенихобузеиопечеимлицатакода осамњихпогину
32Акадцарвидедасеслугењеговенемогу приближитиогњуданебиизгорели,царпозваАврама: „СлугоБогакојијенанебесима,изађиизсрединеогња идођиовамопредмене.“ИАврампослушагласцарев, иизађеизогњаидођеистадепредцара
33АкадАврамизађе,царисвењеговеслугевидеше Аврамакакодолазипредцара,удоњојодећинасеби, јеронанијебилаизгорела,алијеужекојимјебио везанбилоизгорело
34АцарречеАвраму:Какотоданисиизгореоуогњу?
35ААврамречецару:Богнебаиземљеукогасе уздамикојиимасвумоћусвојој,онмејеизбавиоиз ватреукојусимебацио.
36ААврамовбратХаранбиспаљенупепео,и тражилисуњеговотелоинашлигакакоизгорело
37ААранјеимаоосамдесетидвегодинекадјеумроу огњуКасдимаАцар,кнезовиистановнициземље, видевшидајеАврамизбављенизогња,дођошеи поклонишесеАвраму.
38ААврамимрече:Неклањајтесемени,негосе клањајтеБогусветакојивасјестворио,ислужитему, иидитењеговимпутевима,јеронјетајкојимеје избавиоизовогогња,ионјетајкојијествориодушеи духовесвихљуди,иобликоваочовекауутробимајке његове,идовеоганасвет,ионјетајкојићеизбавити онекојисеуњегауздајуодсвакепатње
39Итосеучинивеомадивноуочимацараикнезова, штојеАврамспасенодватреиштојеХаранспаљен;и цардадеАврамумногопоклонаидадемусвојадва главнаслугуизцаревекуће;имеједногбешеОни,а имедругогабешеЕлиезер.
40Исвицареви,кнезовиислугедадошеАврамумного даровасребраизлатаибисера,ицарињеговикнезови отпустишега,ионодесмиром.
41ИАврамодеодцараумиру,амногицаревислуге пођошезањим,ипридружимусеокотристаљуди.
42ИвратисеАврамтогданаиодеукућусвогоца,он иљудикојисугапратили,иАврамслужиГосподу, Богусвоме,сведанесвогживота,иходашењеговим путевимаидржећисењеговогзакона.
43ИодтогданапанадаљеАврамјесклониосрца синоваљудскихдаслужеГосподу
44УтовремеНахориАврамузешесебижене,кћери свогбратаАрана;женаНахоровабешеМилка,аиме АврамовеженебешеСараја.АСараја,женаАврамова, бешенероткиња;нијеималапотомстваутовреме
45АкадпрођошедвегодинеоткакоАврамизађеиз огња,тојестпедесетдругегодинеживотањегова,гле, царНимродседешенапрестолууВавилону,ицар
јетрчао,човекбацијајенацаревуглаву,ијајесе претвориувеликуреку.
47Ицарјесањаодасусвењеговетрупепотонулеутој рециипогинуле,ацарјепобегаосатројицомљуди којисубилипредњимионјепобегао
48Икраљпогледаовељуде,аонибехуобучениу кнежевскехаљинекаокраљевскаодора,иимахуизглед ивеличанственосткраљева
49Идоксуонитрчали,рекасепоновопретвориујаје предкраљем,иизјајетаизађемладаптицакојадође предкраља,полетимунаглавуиишчупакраљуоко 50Ицарсеожалостинатајпризор,ипробудисеизсна, идухмусеузнемири;иосетивеликистрах.
51Аујутруцарустадесасвоглежајаустрахуинареди свиммудрацимаиврачаримададођупредњега,када имцариспричасвојсан.
52Амудрислугакраљев,чијејеимебилоАнуки, одговорикраљуговорећи:Овонијеништадругодозло Аврамаињеговогпотомствакојећесеподићипротив могГосподараикраљаупоследњимданима
53Иево,доћићеданкадаћеАврамињегово
54Аштосетичеоногаштосирекаоотројициљуди којесивидеосличнесеби,икојисупобегли,тозначи даћешсесамотиизбавитисатрикраљаодкраљева земљекојићебитистобомубици
55Аоноштосивидеоорецикојасепретворилаујаје каоиупочетку,имладунчекојетијеишчупалооко,то незначиништадругодопотомствоАврамовокојеће убитицараупоследњимданима.
56Овојесанмогцара,иовојењеговотумачење,исан јеистинит,итумачењекојетиједаотвојслугаје исправно.
57Сада,дакле,царемој,сигурнознашдајепрошло педесетдвегодинеоткакосутвојимудрациововидели приАврамовомрођењу,иакомојцардозволида Аврамживиназемљи,тоћебитинаштетумог господараицара,јерсведанедокАврамживинитини твојецарствонећебитиутврђено,јерсетораније зналоприњеговомрођењу;изаштогамојцарнеубије,
58ИНимродпослушагласАнукијевипосланекеод
61ИАврампослушагласЕлиезеров,иАврампожури ипотрчаукућуНојаисинамуСема,исакрисетамои нађесигурноместо;ислугецареведођошеукућу Аврамовудагатраже,алиганемогошенаћи,и претражишепоцелојземљи,иненађошега,иотидоше итражишеусвимправцима,иненађошега
62АкадцаревеслугенисумогледапронађуАврама, вратишесецару,алицаревгневнаАврамасесмири, јерганисунашли,ицародагнаизсвогсрцаовуствар увезисаАврамом
63ААврамсекриоуНојевојкућимесецдана,докцар нијезаборавиоовуствар,алисеАврамјошувек плашиоцара;иТарадођедатајновидиАврама,сина свог,уНојевојкући,аТарабешевеомавеликуочима цара
64ААврамречеоцусвоме:Зарнезнашдацармисли дамеубијеидазатреимемојесаземљесаветомсвојих злихсаветника?
65Когасадаимашовдеиштаимашуовојземљи?
Устани,хајдемозаједноуземљуХананску,дасе избавимоизњеговеруке,даитинепогинешодњегау последњедане.
66ЗарнезнашилинисичуодатиНимроднедајесву овучастизљубави,већтисамозасвојукористдарује сваовадобра?
67Аакотиучинивећедоброодовога,сигурносуто самоташтинеовогасвета,јербогатствоибогатствоне могубитиодкористиудангневаибеса.
68Затосадапослушајгласмој,ихајдедаустанемои пођемоуземљуХананску,далекоодНимрода,ислужи Господукојитејестворионаземљи,ибићетидобро;и одбацисвеузалуднестваризакојиматежиш
69Аврампрестадедаговори,кадНојеисинњеговСем одговоришеТерахуговорећи:„Истинајеречкојутије Аврамрекао“
70ИТарапослушаглассвогсинаАврама,иТара учинисвештоАврамрече,јертобешеодГоспода,да царнепроузрокујеАврамовусмрт
ПОГЛАВЉЕ13
1ТараузесвогсинаАврамаисвогунукаЛота,сина Харановог,иСару,својуснаху,женусвогсинаАврама, исведушесвогдомаиодесњимаизУрКасдимада одууземљуХананскуИкадстигошедоземљеХаран, остадошетамо,јербешеземљавеомадобразаиспашу идовољношироказаонекојисуихпратили 2ИнародземљеХаранвидедајеАврамдобари праведанпредБогомиљудима,идајеГоспод,Бог његов,сњим,инекиоднародаземљеХарандођошеи придружишесеАвраму,ионихучишезаповестима Господњимипутевимањеговим;итиљудиостадоше саАврамомуњеговојкућиидржашегасе
3Аврамостадеуземљитригодине,икадпрођошетри године,ГосподсејавиАврамуиречему:ЈасамГоспод којитеизведохизУрКасдимаиизбавихтеизруку свихнепријатељатвојих.
4Исада,зато,акопослушашгласмојидржишсе заповестимојих,уредбимојихизаконамојих,учинићу данепријатељитвојипаднупредтобом,иумножићу потомствотвојекаозвезденанебу,ипослаћу
благословсвојнасваделарукутвојих,иништатинеће
5Устанисада,узмиженусвојуисвештотије,паиди
мујеГосподрекао;аАврамујебилопедесетгодина кадајеотишаоизХарана.
6АврамдођеуземљуХананскуинастанисеусред града,итаморазапешаторсвојмеђусиновима Хананским,становнициматеземље
7ИГосподсејавиАврамукаддођеуземљуХананску, иречему:Овојеземљакојусамдаотебиипотомству твомепослетебезаувек,иучинићупотомствотвојекао звезденанебу,идаћупотомствутвомеунаследство свеземљекојевидиш.
8АврамсаградижртвеникнаместугдемујеБог говорио,иАврамтамопризваимеГосподње
9Утовреме,кадсенавршитригодинеАврамовог боравкауземљиХананској,умреНојетегодине,ато јебилапедесетосмагодинаАврамовогживота;исвих данакојејеНојеживеобилоједеветстотинапедесет година,иумре 10АврамјеживеоуземљиХананској,он,његоважена исвештојебилосњим,исвикојисугапратили, заједносаонимакојисумусепридружилиоднарода теземље;алиНахор,Аврамовбрат,иТара,његовотац, иЛот,синХаранов,исвињиховистановалисуу Харану
11ПетегодинеАврамовогборавкауземљиХананској, становнициСодомеиГомореисвиградовиуравници одметнушесеодвластиКедорлаомера,цараЕлама;јер сусвицаревиградовауравницислужили Кедорлаомерудванаестгодинаидавалимугодишњи порез,алиутимданима,тринаестегодине,побунише сепротивњега
12АдесетегодинеАврамовогборавкауземљи ХананскојнастадератизмеђуНимрода,цараСенара,и Ходоломера,цараЕлама,иНимроддођедасебориса Ходоломеромидагапокори.
13ЈерКедорлаомербешеутовремеједанодкнезова војскеНимродове,икадасесавнародкодкулерасуо,а оникојисуосталитакођесерасушеполицуземље, КедорлаомеродеуземљуЕламивладашенадњомеи побунисепротивсвоггосподара
14АуонеданекадаНимродвидедасусеградовиу равниципобунили,ондођесапоносомигневомурат саХодоломером,иНимродокуписвесвојекнезовеи
хиљадаљуди,испремишесезабиткуудолини
царуГоима,исклописањимазавет,исвибеху послушнињеговимзаповестима.
17АбешепетнаестегодинеАврамовогборавкау земљиХананској,тојестседамдесетегодине Аврамовогживота,иГосподсејавиАврамутегодине иречему:ЈасамГосподкојитеизвеоизУрКасдима датидамовуземљуунаследство
18Затосадаходипредамномибудисавршенидржи семојихзаповести,јертебиитвомпотомствудаћуову земљуунаследство,одрекеМицраимдовеликереке Еуфрат
19Идоћићешкоцимасвојимумируиудоброј старости,ичетвртопоколењевратићесеовамоуову земљуинаследићејезаувек;иАврамсагради жртвеник,ипризваимеГосподакојимусејави,и принесежртвенажртвеникуГосподу.
20УтовремеАврамсевратииодеуХарандавиди свогоцаимајкуиочевдом,пасеАврам,његоважена исвештојеимаовратишеуХаран,иАврамостау Харанупетгодина
21ИмногистановнициХарана,окоседамдесетдвојица људи,следилисуАврама,аАврамихјеучиопоукама Господњимипутевимањеговим,иучиоихједа познајуГоспода
22УтеданејависеГосподАврамууХарануиречему: „Ево,говориосамтипредвадесетгодинаговорећи: 23Изађиизземљесвоје,изместасвогарођењаииз домаоцасвога,уземљукојусамтипоказаодаједам тебиидецитвојој,јерћутеондеутојземљи благословитииучинитиодтебевеликинароди прославићуиметвоје,иутебићесеблагословити племеназемаљска
24Затосадаустани,изиђиодавде,ти,твојаженаисве штојетвоје,исвакокојерођенутвојојкућиисве душекојесиствориоуХарану,иизведиихсасобом одавде,ивратисеуземљуХананску
25АврамустадеиузесвојуженуСарајуисвештому јеприпадалоисвештомусеродилоукућињеговоји душекојесустеклиуХарану,иизиђошедаидуу земљуХананску.
26ИАврамодеивратисеуземљуХананску,поречи ГосподњојИЛот,синњеговогбратаХарана,пођес њим.Аврамујебилоседамдесетпетгодинакадаје отишаоизХаранадасевратиуземљуХананску
27ИдођеуземљуХананскупоречиГосподњој Авраму,иразапешаторсвојинастанисеуравници Мамрејској,асњимбешеЛот,синбратањеговог,исве штомуприпадаше.
28ИГосподсеопетјавиАврамуирече:Потомству твомедаћуовуземљу;ионтамосаградижртвеник Господукојимусејави,којиједоданасуравницама Мамрејским.
ПОГЛАВЉЕ14
1УтовремеживеојеуземљиСенаармударчовеккоји јеимаоразумусвакојмудростиилепогизгледа,алије биосиромашаниубог;зваосеРикајонитешкомује билодасеиздржава
2ИодлучидаодеуЕгипат,кодОсвириса,сина Аномовог,краљаЕгипта,дапокажекраљусвоју
остане
4Ионогданакадацаризађе,изречесудуземљи,и свакикојијеимаопарницудођепредцаратогданада добијењеговзахтев
5АкадајеРикајончуозаобичајуЕгиптуиданеможе доћиуприсуствокраља,веомасеожалиибиојевеома ожалошћен
6АувечеРикајонизађеинађекућуурушевинама, некадапекарууЕгипту,иостадетамоцелуноћу горчинидушеистегнутглађу,исанмунестадеса очију.
7ИРикајонјеразмишљаоусебиштадарадиуграду доксекраљнепојавиикакодасетамоодржи
8Иустадеујутруипрошетасе,инапутусретнуоне
снабдевахустановнике
9ИРикајонјежелеодаучиниистокакобисе издржаваоуграду,алинијебиоупознатсаобичајима народа,ибиојекаослепацмеђуњима
10Иотишаојеинабавиоповрћедагапродазасвоју исхрану,аруљасеокупилаокоњегаиисмевалага,и узималамуповрћеиништамунијеостављала 11Иустадеодатлесагорчиномудуши,иоде уздишућиупекаруукојојјеостаоцелупретходнуноћ, итамопреспавадругуноћ
12Итеноћипоновојеразмишљаоусебикакодасе спасеодгладиисмислиојепланкакодапоступи 13Иустадеујутруипоступилукаво,паодеиунајми тридесетјакихљудиизруље,носећиратнооруђеу рукама,иодведеихнаврхегипатскегробнице,итамо ихположи
14Изаповедиимговорећи:Овакокажецар:Ојачајте сеибудитехрабриљуди,инекасеникоовдене сахрањуједоксенедадвестасребрњака,паћесетада сахранити;итиљудисучинилипоРикајоновој наредбинародуЕгиптацелетегодине
15ИзаосаммесециРикајонињеговиљудисакупише великобогатствосребраизлата,иРикајонузевелику количинукоњаидругихживотиња,иунајмијошљуди, идадеимкоњеиониостадошекодњега.
16Акадаједошлагодина,увремекадајекраљ излазиоуград,свистановнициЕгиптасабрашеседа разговарајусњиморадуРикајонаињеговихљуди
19Знамодајеобичајкраљевадаузимајугодишњи порезодживих,алитинесамоточиниш,већиод мртвихузимашпорезданзаданом
20Сада,краљу,вишенеможемооводаподнесемо,јер јецеоградзбоговогапропао,азартитонезнаш?
21Акадцарчусвештосуговорили,веомасеразгневи, игневмусеразбеснеуњемузбоговествари,јерније знаоништаотоме.
22Ацаррече:Којеигдејетајкојисеусуђуједачини овозлоумојојземљибезмојенаредбе?Сигурноћеш мирећи
23ИиспричашемусваделаРикајонаињеговихљуди, икраљевгневсеразбесне,ионнаредидаРикајонаи његовељудедоведупредњега
24ИРикајонузеокохиљадудеце,синоваикћери,и обучеихусвилуивез,ипосадиихнакоњеипослаих краљупрекосвојихљуди,атакођеузевелику количинусребраизлатаидрагогкамења,иснажноги лепогкоња,каопоклонзакраља,сакојимдођепред краљаипоклониседоземљепредњим;икраљ,његове слугеисвистановнициЕгиптадивишесеРикајоновом делу,ивидешењеговобогатствоипоклонкојије донеокраљу
25Итосевеомасвидекраљуионседивитоме;икада Рикајонседепредњим,краљгапитаосвимњеговим делима,аРикајонмудроизговорисвесвојеречипред краљем,његовимслугамаисвимстановницимаЕгипта 26АкадакраљчуречиРикајонаињеговумудрост, Рикајоннађемилостуњеговимочима,инаиђена милостиљубазносткодсвихслугукраљевихикод свихстановникаЕгипта,збогсвојемудростии изврснихговора,иодтадагаволешеизузетно 27АцародговорииречеРикајону:„Твојеимесевише нећезватиРикајон,негоћетибитиимеФараон,јерси наплатиопорезодмртвих;ионмудадеимеФараон“
28ИкраљињеговиподанициволелисуРикајоназбог његовемудрости,исаветовалисусесасвим становницимаЕгиптадагапоставепрефектомпод краљем
29ИсвистановнициЕгиптаињеговимудраци учинишетако,итопостадезаконуЕгипту
30ИпоставилисуфараонаРикајоназапрефектапод Освирисом,краљемЕгипта,ифараонРикајонјевладао Египтом,свакодневноделећиправдуцеломграду,али краљОсвирисјесудионародуземљеједногданау години,кадајеизлазиодасепојави.
31ИфараонРикајонлукавојеузурпираовластнад Египтоминаметнуојепорезсвимстановницима Египта
32ИсвистановнициЕгиптавеомасуволелифараона Рикајонаидонелисууредбудасвакогкраљакојиби владаонадњимаињиховимпотомствомуЕгипту назовуфараоном
33ЗатосусвикраљевикојисувладалиуЕгиптуод тадапанадаљезванифараонидоданас ПОГЛАВЉЕ15
1Итегодинезавладавеликагладширомземље Ханана,истановнициземљенисумоглидаостанузбог глади,јерјебилавеоматешка
2АврамисвињеговиустадошеисиђошеуЕгипатзбог
4ААврамречесвојојжениСараји:„ПоштотејеБог створиосатаколепимлицем,бојимсеЕгипћанадаме неубију,атебеодведу,јерстрахаБожјегнемауовим местима“
5Заиста,ондаћешовоучинити:Рецидасимисестра свимакојитепитају,дамибудедоброидаживимои данебудемопогинули
6Аврамјетозаповедиосвимакојисудошлисњиму Египатзбогглади;такођејезаповедиоисвомсиновцу Лотуговорећи:„АкотеЕгипћанипитајузаСарају, рецидајеАврамовасестра.“
7Ипак,упркоссвимтимнаредбама,Аврамимније веровао,негојеузеоСарајуиставиојеуковчеги сакриогамеђуњиховимпосудама,јерјеАврамбио веомазабринутзаСарајузбогзлоћеЕгипћана
9АврамсаљудимакојисубилисњимдођеуЕгипат,и
Сараја,иЕгипћанивидешековчег.
10АцаревеслугеприступишеАврамуговорећи:„Шта имашовдеуовомковчегуштонисмовидели?Сада отвориковчегидајцарудесетинуодсвегаштојеу њему“
11ААврамрече:„Овајковчегнећуотворити,алисве штотражишодњегадаћу.“Афараоновислужбеници одговоришеАврамуговорећи:„Тојековчегсадрагим камењем,дајнамдесетинуодњега“
12Аврамрече:„Свештожелишдаћути,аликовчегне отварај“
13АцаревислужбениципритискахуАврама,идођоше доковчегаиотворишегасилом,ивидеше,игле,лепа женабешеуковчегу
14АкадцаревислужбенициугледашеСарају,дивљаху сењенојлепоти,исвикнезовиислугефараонове окупишеседавидеСарају,јербешевеомалепаИ царевислужбенициотрчашеииспричашефараонусве штосувидели,ипохвалишеСарајуцару;ифараон наредидаједоведу,иженадођепредцара 15ФараонјеугледаоСарају,ионамусевеомадопала, ибиојезадивљенњеномлепотом,ицарсевеома обрадоваозбогње,идароваојеонекојисуму доносиливестиоњој
16Аженабитададоведенауфараоновукућу,иАврам серазжалостизбогсвојежене,ипомолисеГосподуда
своје,иотидосмоустрануземљуикнародукоји ранијенисмопознавали.
18Идошлисмоуовуземљудаизбегнемоглад,иова зланесрећамејеснашла;затосада,ГосподеБоже, избавинасиспасинасизрукеовогугњетача,иучини мидоброзбогсвојемилости
19ИГосподуслишигласСарајин,иГосподпосла анђеладаизбавиСарајуизрукефараонове.
20ИцардођеиседепредСарајом,игле,анђео Господњистајашенадњима,иуказасеСарајиирече јој:Небојсе,јерјеГосподчуомолитвутвоју
21ЦарсеприближиСарајииречејој:„Штатијетај човеккојитеједовеоовамо?“Аонарече:„Тојемој брат“
22Ацаррече:Дужностнамједагаучинимовеликим, дагауздигнемоидамуучинимосведоброштонам заповедиш;иутовремецарпослаАврамусребраи златаидрагогкамењауизобиљу,заједносастоком, слугамаислушкињама;ицарнаредидаседоведе Аврам,ионседеудвориштуцаревекуће,ицарвеома узвисиАврамтеноћи
23ИцарсеприближидаразговарасаСарајом,ипружи рукудаједодирне,кадагаанђеојакоудари,ионсе уплашииустежеседаједодирне
24АкадсецарприближиСараји,анђеогаударина земљуитакомупоступашецеленоћи,тесецар престрави
25Ианђеотеноћитешкоударисвеслугецаревеицео његовдомзбогСараје,итеноћинастадевеликиплач међуљудимауфараоновомдому
26Афараон,видевшизлокојегајеснашло,рече: Сигурномисезбоговеженеоводогодило,иудаљисе одњеиречејојпријатнеречи
27АцарречеСараји:„Рецими,молимте,штазнашо човекускојимсидошлаовамо“АСарајарече:„Овај човекјемојмуж,ајасамтирекладамијебрат,јерсам себојаладаганепогубишзбогнечегазлобног.“
28ИцарсеклониСараје,ипошастианђелаГосподњег престадошенањемуињеговомдому;ифараонсазнаде дајепогођензбогСараје,ицарсезбогтогавеома зачуди
29АујутруцарпозваАврамаиречему:Штасимито учинио?Заштосирекао:Онајемојасестра?Затосамје узеосебизаженуЗатојеоватешкапошастснашла менеимојдом
30Затосадаевотвојежене,узмијеиидиизнаше земљеданепогинемосвизбогњеАфараонузејош стоке,слугуислушкиња,исребраизлата,дада Авраму,ивратимуњеговуженуСарају
31Царузедевојкукојујеродиосасвојимконкубинама идадејеСарајизаслушкињу
32Ацарречесвојојкћери:Бољетије,кћеримоја,да будешслушкињаукућиовогчовеканегогосподарица умојојкући,поштосмовиделизлокојенасјеснашло збоговежене
33АврамустадеиодеизЕгипта,онисвињегови;а фараоннарединекимаодсвојихљудидагапратеисве којисуишлисњим
34ИАврамсевратиуземљуХананску,наместогдеје начиниожртвеник,гдејепрвопоставиосвојшатор.
35АЛот,синХаранов,Аврамовбрат,имаојемного стоке,овацаиговедаишатора,јерјеГосподбио
36АкадАврамборавиутојземљи,Лотовипастирису сесвађалисаАврамовимпастирима,јерјењихово имањебилопревеликодабиостализаједноуземљи,и земљаихнијемоглаподнетизбогњиховестоке
37АкадАврамовипастириодошедапасусвојестадо, нехтедошедаидунапољанародатеземље,алистока Лотовихпастираучинишедругачије,јеримбеше дозвољенодапасунапољиманародатеземље
38Анародтеземљејесвакодневновидеоовајдогађај, пасудошликАврамуисвађалисесњимзбогЛотових пастира
39ААврамречеЛоту:Штамиторадиш,дамечиниш презренимстановницимаовеземље,тезаповедашсвом пастирудапасетвојустокунапољимадругихнарода? Зарнезнашдасамјастранацуовојземљимеђу синовимаХананским,изаштомиточиниш?
40АврамсезбогтогасвакодневносвађаосаЛотом, алиЛотнијехтеодагапослуша,већјенаставиода радиисто,астановниционеземљесудошлиијавили Авраму
41ААврамречеЛоту:Доклећешмибитикамен спотицањамеђустановницимаовеземље?Молимте, немојвишедабудесвађемеђунама,јерсморођаци 42Алитемолимдасеодвојишодмене,идииизабрај местогдећешживетисасвојомстокомисвимштоти припада,алиседржиподаљеодмене,тиитвоја породица
43Инебојседаодешодмене,јеракотикоучинизло, јавимиијаћуосветититвојуствародњега,самоиди одмене
44АкадАврамречесвеоверечиЛоту,устадеЛоти погледапремаравнициЈордана
45Ивидеоједајецелоовоместодобронаводњенои доброзачовека,каоидапружапашузастоку.
46ИЛотодеодАвраманатоместо,итаморазапе шаторсвојинастанисеуСодоми,ибехуодвојени једаноддругога.
47АврамсенастаниуравнициМамре,којајеу Хеврону,иондеразапесвојшатор,иАврамостадена томместумногогодина.
ПОГЛАВЉЕ16
1УтовремепослаКедорлаомер,царЕлама,свим суседнимцаревима,Нимроду,царуШинара,којије тадабиоподњеговомвлашћу,иТидалу,царуГоима,и Ариоху,царуЕласара,скојимасклопизаветговорећи: „Дођитекмениипомозитемидапоразимосвеградове
2Иовачетирикраљаотидошесасвимсвојим
3ИпеткраљеваСодомеиГоморе,Шинав,краљАдме,
4ИовихдеветкраљеваратовашеудолиниСидим;и краљевиСодомеиГоморебишепораженипред краљевимаЕлама
5АдолинаСидимбилајепунакречнихјамаицареви ЕламапрогонилисуцаревеСодоме,ицаревиСодоме сасвојимлогоримапобеглисуипалиукречнејаме,и свикојисуосталиотишлисуугорурадиспаса,ипет цареваЕламадошлисузањимаипрогонилиихдо капијаСодоме,иузелисусвештојебилоуСодоми 6ИопљачкашесвеградовеСодомуиГомору,и одведошеЛота,синаАврамовогбрата,ињегову имовину,изапленишесвуимовинуградоваСодоме,и отидоше;иУник,Аврамовслуга,којибешеубици, видетоииспричаАврамусвештосуцаревиучинили градовимаСодоме,идасуЛотаодвелиуропство 7Аврамчуово,иустадесаокотристаосамнаестљуди којибехусњим,итеноћипотератецаревеипобиих, исвипадошепредАврамомињеговимљудима,ине остаденикоосимчетирицаракојипобегоше,исваки одесвојимпутем
8АврамјеповратиосвуимовинуСодоме,аповратиоје иЛотаињеговуимовину,његовеженеидецуисве штојебилоњегово,такодаЛотуништаније недостајало
9Акадасевратионаконштојепоразиотекраљеве,он ињеговиљудипрошлисудолинуСидимгдесусе краљевиборилизаједно
10АБера,царСодоме,иостатакњеговихљудикојису билисњимизашлисуизкречњакаукојесуупалида дочекајуАврамоваињеговељуде
11ААдониседек,царјерусалимски,којисезовеСим, изађесасвојимљудимаусусретАврамуињеговом народу,сахлебомивином,иостадошезаједноу долиниМелех.
12ИАдониседекблагословиАврама,иАвраммудаде десетинуодсвегаштоједонеоодпленасвојих непријатеља,јерАдониседекбешесвештеникпред Богом
13ИсвицаревиСодомеиГоморекојисуондебили,са својимслугама,приступишеАврамуизамолишегада имвратислугекојејезаробиоидаузмесебисву имовину
14ААврамодговорицаревимаСодомеговорећи:Тако живГосподкојијестворионебоиземљу,икојије избавиодушумојуодсвакеневоље,икојимеједанас избавиооднепријатељамојихипредаоихумојеруке, нећуузетиништаштојеваше,дасенебистесутра хвалилиговорећи:Аврамсеобогатиооднашеимовине којујеуштедео
15ЈермиречеГоспод,Богмој,укогасеуздам:Ништа тинећенедостајати,јерћутеблагословитиусвим делимарукутвојих.
16Асада,евосвегаштотиприпада,узмиииди;тако живГоспод,нећуузетиодтебениодједнеживедуше, ниодвезицезаципелениодконца,осимтрошкова хранеонихкојисуишлисамномубој,каоидела људикојисуишлисамном,Анара,АсколаиМамреја, ониињиховиљуди,каоионикојисуосталидачувају пртљаг,онићеузетисвојдеоплена
17ИцаревиСодомедадошеАврамусвекакојерекао, инаваљивахунањегадаузмештагоджели,алионне хтеде 18ИотпустицаревеСодомеиостатакњиховихљуди, идадеимнаређењазаЛота,иониодошенасвојаместа. 19ИЛота,синабратасвога,отпустисањеговом имовином,ионодесњима,иЛотсевратиусвојдом, уСодому,аАврамињеговнародвратишесеусвој домуравницеМамреје,којесууХеврону
20УтовремеГосподсеопетјавиАврамууХевронуи речему:Небојсе,наградајетвојавеомавеликапреда мном,јертенећуоставитидоктенеумножими благословимиучинимпотомствотвојекаозвездена небу,којесенемогуизмеритиниизбројати
21Идаћупотомствутвомесвеовеземљекојевидиш својимочима,њимаћуихдатиунаследствозаувек, самобудијакинебојсе,ходипредамномибуди савршен
22АседамдесетосмегодинеАврамоваживота,те годинеумреРеу,синФалеков,исвихданаРеуових билоједвестатридесетдеветгодина,иумре 23АСараја,кћиХаранова,женаАврамова,јошувек бешенеплоднаутовреме;нијеродилаАврамунисина
24Акадвидеданерађадеце,узесвојуслушкињу Агару,којујојдадефараон,идадејеАвраму,мужу своме,зажену
25ЈерАгарајенаучиласвеСаринепутеве,каоштоју јеСарајаучила,нинакојиначиннијебила изостављенауследењуњенихдобрихпутева
26АСарајаречеАвраму:„ЕвомојеслушкињеАгаре, идикњојдародинамојимколенима,даијадобијем децупрекоње“
27АнакрајудесетгодинаАврамовогборавкауземљи Хананској,штојеосамдесетпетагодинаАврамовог живота,СарамудадеАгару
28АврампослушаглассвојеженеСарајеиузесвоју слушкињуАгару,иАврамдођекњој,ионазатрудне 29АкадАгаравидедајезатруднела,веомасе обрадова,ипрезрегосподарицусвоју,иречеусеби: „ТојесамозатоштосамјабољапредБогомодсвоје господарицеСараје,јерсвевремеколикоје господарицамојабиласгосподареммојим,није затруднела,алијеГосподучиниодајазатруднимод његаутакократкомвремену“
30АкадјеСарајавиделадајеАгарзатруднеласа Аврамом,Сарајајезавиделасвојојслушкињиирекла јеусеби:„Тосигурнонијеништадругонегодајеона бољаодмене“
31АСарајаречеАвраму:Мојајекривицанатеби,јер кадсисемолиоГосподузадецу,заштосенисимолио
32АкадговоримсаАгаромутвомприсуству,она
34ИанђеоГосподњинађејенаместугдејепобегла, кодбунара,иречејој:Небојсе,јерћутиумножити потомство,јерћешродитисинаинадетимуиме Исмаил;затосевратикСараји,господарицисвојој,и покорисеуњенеруке.
35АгарназваместотогбунараВир-Лахај-Рои,јерје измеђуКадешаипустињеБеред
36ААгарсеутовремевратиукућусвоггосподара,и накрајуданаАгарродиАврамусина,иАвраммудаде имеИсмаил;аАврамубешеосамдесетшестгодинакад гароди
ПОГЛАВЉЕ17
1Иутедане,деведесетпрвегодинеАврамоваживота, синовиХитимовизаратишесасиновимаТуваловим, јеркадаГосподрасејасиновељудскеполицуземље, синовиХитимовиотидошеинастанишесеуравници Канопији,итамосаградишесебиградовеинастанише сепоредрекеТибре
2АсиновиТубаловинаселилисусеуТускани,и њиховеграницесудопираледорекеТибреја,исинови ТубаловисаградилисуградуТускани,иназвалисуга Сабина,поименуСабине,синаТувала,оцасвога,и живелисутамододанас.
3ИбашутовремезаратишесиновиХитимовиса синовимаТуваловим,исиновиТуваловибише пораженипредсиновимаХитимовим,исинови Хитимовиучинишедатристаседамдесетљудипадне одсиноваТувалових
4УтовремезаклешесесиновиТуваласиновима Хитимаговорећи:„Нећетесемеђунамаженитиинико нећедатисвојукћерниједномодсиноваХитима“
5ЈерсвекћериТуваловебехулепеутовреме,јерсе таданацелојземљиненађеженатаколепихкаокћери Тувалове
6Исвикојисууживалиулепотиженаишлисук ћеркамаТуваловимиузималиженеодњих,исинови људски,краљевиикнезови,којисусевеомауживалиу лепотижена,узималисуженеутовремеодћерки Тувалових
7Апослетригодине,поштосусесиновиТувала заклелисиновимаХитимскимдаимнећедаватисвоје кћеризажене,окодвадесетљудиодсиноваХитимских отишлоједаузмунекеодкћериТувала,алинису нашлиниједну.
8ЈерсуседецаТуваладржаласвојихзаклетвадасе нећеудати/женитисњима,инисухтелидапрекрше својезаклетве
9АуданежетвесиновиТувалаодошенасвојапољада окупежетву,кадсемладићиизКитимасабрашеи одошеуградСавину,исвакичовекуземладуженуод кћериТувала,ионидођошеуњиховеградове
10ИсиновиТувалачушезатоиодошедаратујус њима,инемогошеихнадвладати,јерјепланинабила веомависокаодњих,икадвидешедаихнемогу надвладати,вратишесеусвојуземљу. 11Аувремепреврататегодине,синовиТувалаодоше иунајмишеокодесетхиљадаљудиизонихградова којибехублизуњих,иотидошеуратсасиновима Хитима
12ИсиновиТуваловиотидошеуратсасиновима
очимасиноваТувалових
13АсиновиХитимскирекошеим:Зарстедошлида ратујетесасвојимсиновимаикћерима,аминисмоли сматранивашиммесомикостимаодтададосада?
14АкадсиновиТувалачушето,престадошедаратују сасиновимаХитимаиотидоше
15Ивратишесеусвојеградове,асиновиКитимасеу товремесабрашеисаградишедваградапоредмора,и једанназвашеПурту,адругиАриза
16ААврам,синТерахов,тадајеимаодеведесетдевет година
17УтовремејавимусеГосподиречему:„Учинићу заветсвојизмеђусебеитебеиумножићутвоје потомствовеома;иовојезаветкојичинимизмеђусебе итебе:дасеобрежесвакомушкодете,тиитвоје
18Осамданастаробићеобрезано,иовајзаветбићена вашемтелукаовечнизавет
19ЗатосесадаиметвојевишенећезватиАврамнего Аврам,иженатвојавишесенећезватиСарајанего Сара
20Јерћувасобојеблагословитииумножићутвоје потомствопослетебе,такодаћешпостативелики народикраљевићеизаћиизтебе
ПОГЛАВЉЕ18
1АврамустадеиучинисвештомујеБогзаповедио,и узељудеизсвогдомаионекупљенезасвојновац,и обрезаихкаоштомујеГосподзаповедио
2Инијеостаониједанкоганијеобрезао,иАврамисин његовИсмаилбишеобрезанинакожицисвоје;Исмаил јеимаотринаестгодинакадајебиообрезаннакожици своје.
3АтрећегданаАврамизађеизсвогшатораиседена вратимадауживаусунчевојтоплоти,докгајетело мучило.
4ИГосподмусејавиуравнициМамрејскојипосла трисвојаанђеласлугедагапосетеАонседешена вратимашатора,иподижеочисвојеиугледа,игле, тричовекадолазеиздаљинеИустадеипотрчаиму сусрет,ипоклониимсеиуведеихусвојукућу. 5Иречеим:Акосамнашаомилостувашимочима, свратитеунутраипоједитезалогајхлебаИ наваљивашеих,тесвратишеунутра,идадеимводе,и
9Акадсузавршилисајелом,једанодњихмурече: Вратићусектебиувремекојемиједошло,иСара, женатвоја,имаћесина
10Аљудипотомотидошесвојимпутем,каместима кудабехупослати.
11УтовремесвистановнициСодомеиГомореисвих петградовабехувеомазлиигрешнипредГосподоми љутишеГосподасвојимгнусобама,иојачашесе гнусноипрезривостарећипредГосподом,ињихова злобаизлочинибехуутовремевеликипредГосподом 12Иималисуусвојојземљивеомапространудолину, удаљенуокополаданахода,иуњојсубилиизвори водеимногобиљаоководе.
13ИсвистановнициСодомеиГомореишлисутамо четирипутагодишње,сасвојимженамаидецоми свимаштосуимприпадали,итамосусевеселилиуз тамбуреиплес
14Иувремерадостисвибиусталиихваталижене својихсуседа,анекиидевственекћерисвојихсуседа, иуживалисууњима,исвакичовекбивидеосвоју женуикћерурукамасвогсуседаинебирекаониреч 15Итакосучинилиодјутрадовечери,апослесусе враћаликућисвакичовексвојојисвакаженаусвој шатор;такосуувекчиниличетирипутагодишње 16Такође,кадабистранацдошаоуњиховеградовеи донеоробукојујекупиоснамеромдајетамопрода, становницитихградовабисеокупили,мушкарци, женеидеца,младиистари,иодлазилибикодчовекаи силомузималињеговуробу,дајућисвакомепомало докнебинесталосверобевласникакојуједонеоу земљу.
17Аакобисевласникробесвађаосњимаговорећи: „Штастемитоурадили?“,ондабимуониприлазили једанпоједан,исвакибимупоказиваоономалоштоје узеоиругаомусеговорећи:„Узеосамсамоономало штосимидао“Икадбиточуоодсвихњих,устајао бииодлазиоодњихутузиигорчинидуше,кадаби свиусталиикренулизањим,иистералигаизградаса великомбукомиметежом
18ИбешечовекизземљеЕламскекојиселагано кретаопутем,седећинамагарцусвом,којијеносио лепплаштразнихбоја,аплаштјебиовезанужетом окомагарца.
19Ачовекјебионапутупролазећикрозулицу Содомукадјесунцезашлоувече,иостадеондеда преноћи,алиникоганепустиукућу;аутовреме бешеуСодомиједанзаоиневаљаочовек,вешту чињењузла,азваосеЕдад.
20Иподижеочисвојеиугледапутниканаградској улици,падођекњемуирече:Одакледолазишикуда идеш?
21Ачовекмурече:„ИдемизХевронауЕлам,гдеми јеместо,икадсампролазио,сунцејезашло,иникоми ниједозволиодауђемукућу,иакосамимаохлебаи воде,сламеихранезамагарца,иништамине недостаје“
22АХедадодговорииречему:Свештотибуде потребнодаћути,алинемојостатинаулиципреко ноћи
23ИХедадгаодведеусвојукућу,искидеогртачса магарцаузпомоћужета,идонесеихусвојукућу,и
дадемагарцусламуихранудокјепутникјеоипиоу
устадедаиде
25АХедадмурече:„Гле,дансеближикрају,бољеби тибилодапреноћишдасесрцетвојеутеши“Ионга наваљивашетакодаондепреноћи,идругогдана устадеранодаиде,кадагаХедаднаваљиваше говорећи:„Утешисезалогајемхлеба,паиди“Иостаде иједесњимидругогдана,аондачовекустадеда наставипут
26АХедадмурече:„Ево,дансеближикрају;остани самномдаутешимсвојесрце,аујутруустаниранои идисвојимпутем“
27Ачовекнехтедедаостане,негоустадеиоседла магарцасвога.Идокјеонседлаомагарцасвога,жена Хедадоваречесвоммужу:„Ево,овајчовекјеостаос намадвадана,једеипије,анијенамништадао,пазар ћесадаотићиоднас,адаништаниједао?“АХедадјој рече:„Ћути“
28Ичовекоседламагарцадаиде,изамолиХедадада мудаужеиогртачдагавежезамагарца.
29АХедадмурече:„Штакажеш?“Аонмурече:„Ти, господарумој,даћешмиужеишарениогртачкојиси сакриокодсебеукућидагачувам.“
30АХедадодговоричовекуговорећи:Овојетумачење твогсна:ужекојесивидеозначидаћетисеживот продужитикаоуже,авидетиплаштобојенсвим врстамабојазначидаћешимативиноградукомећеш посадитидрвећесвихврставоћа
31Апутникодговориговорећи:Нијетако,господару мој,јерсамбиобуданкадасамтидаоужеиогртач исткануразличитимбојама,којесискинуосамагарца даихсачувашзамене;аХедадодговориирече:Заиста самтирекаотумачењетвогсна,итоједобарсан,иово јењеговотумачење
32Садамисиновиљудскидајучетирисребрника,тоје мојаплатазатумачењеснова,асамоодтебетражим трисребрника
33АчовексеразгневинаХедадоверечи,пагорко заплака,идоведеХедадакодСерака,судијеуСодоми
34ИчовекизнесесвојустварпредсудијуСерака,а Хедадодговориговорећи:„Нијетако,негостварстоји тако“Асудијаречепутнику:„ОвајчовекХедадти
35Ачовекповиканаречсудијеирече:„Нетако,
38АХедадодговорипредсудијомиречечовеку: „Нисамлитирекаотумачењетвогсна?Врпцазначида ћетиданибитипродуженикаоврпца,аплаштдаћеш имативиноградукомећешсадитисвакојакевоћке.“
39Овојеправотумачењетвогсна:садамидајчетири сребрњакакојамитребајукаонадокнаду,јертинећу датиникаквуодштету
40АчовекзаплаканаХедадоверечииобојицасе посвађашепредсудијом,асудијададенаређењасвојим слугама,којеихнепромишљеноистерашеизкуће
41Иотишлисусвађајућисеодсудије,кадсуихчули становнициСодоме,иокупилисусеокоњихивикали супротивстранца,ибрзоплетогаистералиизграда.
42Ачовекнаставипутнамагарцусагорчиномудуши, јадикујућииплачући
43Идокјепутовао,плакаојезбогоногаштомусе догодилоупоквареномградуСодоми
ПОГЛАВЉЕ19
1АградовиСодомеималисучетирисудијеучетири града,аовосубилањиховаимена:Серакуграду Содоми,ШаркадуГомори,ЗабнакуАдмииМенону Севојиму
2ААврамовслугаЕлиезеримједаоразличитаимена, ипретвориојеСеракауШакра,ШаркадауШакрура, ЗевнахауКезовим,аМенонауМацлодин
3Ипожељисвојечетворицесудија,становници СодомеиГоморепоставишепостељенаулицама градова,иакобичовекдошаонатаместа,онибига зграбилиидовелидоједнеодсвојихпостеља,исилом ганатералидалегнеуњих 4Идокјелегао,тричовекабистајалакодњеговеглаве итрикодњеговихногу,имерилигадужиномкревета, аакојечовекбиомањиодкревета,овихшестљудиби гарастезалонасвакомкрају,икадабиимвапио,они мунебиодговарали.
5Аакојебиодужиодкревета,спојилибидвестране креветанасвакомкрају,сведокчовекнебистигаодо вратасмрти.
6Аакобиимидаљевикао,онибимуодговорили говорећи:Такоћесеучинитичовекукојиуђеунашу земљу.
7Акадсуљудичулисветоштосучинилистановници градоваСодоме,уздржалисусеоддоласкатамо 8Акадбисиромахдошаоуњиховуземљу,далибиму среброизлатоиобјавилибипоцеломградудамуне дајунизалогајхлебазајело,аакобистранацостао тамонеколикоданаиумроодглади,неуспевшида набавинизалогајхлеба,ондабипоњеговојсмртисви људиизградадошлииузелињиховосреброизлато којесумудали.
9Аоникојисумоглипрепознатисреброилизлато којесумудали,узелисуганазад,апоњеговојсмрти свуклисумуиодећу,исвађалисусеокоње,ионај којијенадвладаосвогближњег,узеоје 10Послетогабигаоднелиисахранилиподнеким жбуњемупустињама;такосучинилисвакогдана свакомекобидошаокњимаиумроуњиховојземљи 11ИсвременомСарапослаЕлиезерауСодомуда видиЛотаираспитасезањеговоблагостање
13ИовајсиромашничовекјевапиоЕлиезеруимолио
14Аонмурече:Заштотакопоступашсасиромахом којиједошаоутвојуземљу?
15АчовекСодомаодговориЕлиезеруговорећи:Јели тиовајчовекбрат,илисутестановнициСодомеданас поставилизасудију,теговоришоовомчовеку?
16ИЕлијезерсесвађаосаСодомљаниномзбог сиромаха,икадасеЕлијезерприближиодаузмеодећу сиромахаодСодомљанина,пожуриојеикаменом удариоЕлијезераучело
17ИкрвјеобилнотекласаЕлиезеровогчела,икад човеквидекрв,ухватиЕлиезераговорећи:Дајми платуштосамтеослободиоовезлекрвикојајебила натвомчелу,јерјетакавобичајизаконунашојземљи.
18АЕлиезермурече:„Повредиосимеитражишдати
изСодоме.
19АчовекухватиЕлиезераиодведегапредСакру, судијууСодоми,дапресуди
20Ачовекречесудијиговорећи:Молимте,господару мој,овакојеовајчовекурадио,јерсамгаударио каменомдамујекрвпотекласачела,аоннећедами даплату.
21АсудијаречеЕлиезеру:Овајчовектиговори истину,дајмуплату,јерјетообичајунашојземљиИ Елиезерчуречисудије,иподижекамениударисудију, икаменмуудариучело,икрвобилнопотечесачела судијеИЕлиезеррече:Акојетообичајутвојојземљи, дајовомчовекуоноштобихмујатребаодати,јерјето твојаодлука,тиситоодлучио
22ЕлиезерјеоставиочовекаизСодомекодсудијеи отишао.
23АкадсуцаревиЕламазаратилисацаревимаСодоме, царевиЕламазаробишесвуимовинуСодоме,и заробишеЛота,заједносањеговомимовином.Акадје тојављеноАвраму,онодеизаратисацаревимаЕлама, иповратиизњиховихрукусвуимовинуЛотовукаои имовинуСодоме.
24Утовреме,женаЛотовародимукћер,ионјојдаде имеПалтит,говорећи:ЈерјеБогизбавиоњегаицео његовдомодцареваЕлама;иПалтит,кћиЛотова, одраслаје,иједанодљудиСодомскихузејезажену 25Иједансиромахдођеуграддатражихрану,и остадеуградунеколикодана,исвистановници
узималабихлебизкрчалаидаваламудаједе;такоје чиниламногодана.
29ИсвистановнициСодомеиГоморечудилисусе какојеовајчовекмогаодаподносигладтоликодана.
30Ирекошеједандругом:Томожебитисамозатошто једеипије,јерниконеможедаподнесегладтолико дананитидаживикаоовајчовек,адамусечакилице непромени;итричовекасесакришенаместугдесе налазиосиромах,дасазнајукомуједонеохлебдаједе
31ИПалтит,кћиЛотова,изиђетогданададонесеводе, иставихлебусвојкрчагсводом,иодедазахвативоде кодместасиромаха,иизвадихлебизкрчалаидадега сиромаху,ионгапоје.
32ИтројицаљудивидешештаПалтитучинисиромаху, ирекошејој:„Тисига,дакле,издржавала,изатоније гладовао,нитисепромениоуизгледунитиумрокао остали“
33Итројицаљудиизађошеизместагдесебеху сакрили,изграбишеПалтитихлебкојибешеуруци сиромаха
34ИониузешеПалтитидоведошејепредсвојесудије, ирекошеим:Такојеонаучинила,ионајетакојаје снабдеваласиромахахлебом,затонијеумросвеово време;затонамсадаобјавитеказнукојазаслужујеова женаштојепрекршиланашзакон.
35АстановнициСодомеиГоморесабрашесеи запалишеватрунаградскојулици,паухватишеженуи бацишејеуватру,ионаизгореупепео.
36АуградуАдмибешеједнаженакојојучинише слично
37ЈерједанпутникдођеуградАдмудатамопреноћи, снамеромдасеујутрувратикући,иседенасупрот вратимакућеоцамладежене,датамоостане,поштоје сунцезашлокадајестигаонатоместо;имладаженага угледакакоседипоредвратакуће
38Изамолиједамудаводе,аонамурече:„Коси ти?“Аонјојрече:„Данассамишаопутемистигаосам овдекадјесунцезашло,затоћуовдепреноћити,а ујутрућураноустатиинаставитисвојпут“
39Имладаженауђеукућуидонесечовекухлеби водудаједеипије
40ИзаовустварсазнадошељудиизАдме,ионисе окупишеидоведошемладуженупредсудије,дајој осудезбоговогдела
41Асудијарече:„Оваженаморабитиосуђенанасмрт јерјепреступиланашзакон,изатојеовопресудау везисањом“
42Иљудиизтихградовасабрашесеиизведошемладу жену,ипомазашејемедомодглаведопете,каоштоје судијаодредио,иставишејепредројпчелакојесу тадабилеуњиховимкошницама,ипчелеполетешена њуиубодошејетакодајојјецелотелоотекло. 43Имладаженајеплакалазбогпчела,алиниконије обраћаопажњунањунитијојсесажалио,ињени крицисусеуздизалидонеба 44ИГосподсеразгневизбоговогаизбогсвихдела градоваСодоме,јеримадошеобиљехранеивладаше мирмеђусобом,аипакнехтедошедахране сиромашнеиубоге,иутеданењиховазладелаигреси постадошевеликипредГосподом.
45ИГосподпослаподваанђелакојисудошлиу АврамовукућудауништеСодомуињенеградове. 46ИанђелиустадошеодвратаАврамовогшатора, поштосујелиипили,истигошеуСодомуувече,аЛот
47Ионихјаконаваљивашеиуведеихусвојукућу,и
48АанђелирекошеЛоту:Устани,изиђиизовогместа, тиисвикојисутвоји,данепогинешубезакоњуовог града,јерћеГосподуништитиовоместо
49ИанђелиухватишеЛотазарукуиженуњеговуи децуњеговузарукуисвештомуприпадаше,и изведошегаипоставишегаизванградова
50АонирекошеЛоту:„Бежидабиспасаоживот свој.“Ионпобегнусасвимштомујебило.
51ТадаГосподпустинаСодомуинаГоморуинасве теградовесумпориогањодГосподаснеба
52Ионјесрушиотеградове,свуравницуисве становникеградова,исвештојераслоназемљи;иАдо, женаЛотова,осврнуседавидиразарањеградова,јер сесажалилазбогсвојихкћерикојесуосталеуСодоми, јернисупошлесњом
53Акадасеосврнула,посталајестубодсоли,ијош увекјенатомместудоданас.
54Иволовикојисустајалинатомместусвакодневно сулизалисодокрајевасвојихногу,аујутрубипоново изникла,ионисујепоноволизалидоданас.
55АЛотидвењеговекћерикојесуосталесњим побегошеиспасошесеупећинуАдулам,итамо остадошенековреме.
56ААврамустараноујутрудавидиштаседогодило градовимаСодоме;ипогледаивидедимизградова какоседижекаодимизпећи.
57АЛотињеговедвекћериостадошеупећини,и натерашеоцасвогдапијевино,илегашесњим,јер рекошеданемачовеканаземљикојибимогаода подигнепотомствоодњих,јермислишедајецела земљауништена
58Иобојелегашесасвојимоцем,изатруднешеи родишесинове,ипрвенканаденеимесвомсинуМоав, говорећи:Одсвогоцасамгазачела;онјеотац Моавацадоданас.
59АмлађаназвасвогсинаБенами;онјеотац Амоновихсиновадоданас 60ИпослетогаЛотињеговедвекћериотидоше оданде,ионсенастанисдругестранеЈорданасасвоје двекћериињиховимсиновима,иЛотовисинови одрасли,иотидошеиузешесебиженеизземље Ханана,иродишедецуиплодишесеимножише
1УтовремеАврамкренуизравницеМамреиодеу
3АдокјеАврамборавиоуземљиФилистејаца,слуге Авимелеха,цараФилистејаца,видешедајеСаравеома лепа,папитахуАврамазању,аонрече:Онамије сестра.
4АслугеАвимелеховеодошекАвимелехуговорећи: „ЧовекизземљеХананадошаоједасенастаниу земљи,иимасеструкојајевеомалепа“
5ААвимелехчуречисвојихслугукојисумухвалили Сару,папосласвојеслугеионидоведошеСаруцару
6ИдођеСараукућуАвимелехову,ицарвидедаје Саралепа,ионамусевеомадопаде
7Ионјојприступииречејој:„Штатијетајчовекс којимсидошлаунашуземљу?“АСараодговории рече:„Онјемојбрат,амисмодошлиизземљеХанана дасенастанимогдегодможемонаћиместо“
8ААвимелехречеСари:„Ево,мојаземљајепред тобом;поставибратасвогагдегодтисесвиђауовој земљи,инашаћебитидужностдагауздигнемои уздигнемоизнадсвихљудиуземљи,јертијебрат.“
9АвимелехпослапоАврама,иАврамдођек Авимелеху
10ААвимелехречеАвраму:„Ево,наредиосамдати сеукажепоштовањезбогтвојесестреСаре“
11Аврамодеодцара,ацаревдарпођезањим
12Каоувече,пренегоштољудилегнунапочинак, краљјеседеонасвомпрестолу,идубоксангаје обузео,ионјелегаонапрестоиспаваодојутра
13ИсањаоједамујеанђеоГосподњидошаоса извучениммачемуруци,ианђеојестаонад Авимелехомихтеоједагаубијемачем,ацарсе уплашиоуснуирекаоанђелу:Чимесамтизгрешиода долазишдамеубијешмачемсвојим?
14АанђеоодговорииречеАвимелеху:Ево,умиреш збогженекојусисиноћдовеоусвојукућу,јерјеудата жена,женаАврамакојиједошаоутвојукућу;зато садавратитомчовекуњеговужену,јерјеонањегова жена;иакојеневратиш,знајдаћешсигурноумрети, тиисвештојетвоје
15ИтеноћинастадевеликавапауземљиФилистејаца, истановнициземљевидешеликчовекагдестојиса извучениммачемуруци,ионударастановникеземље мачем,да,наставидаихудара 16ИанђеоГосподњиударисвуземљуФилистејацате ноћи,инастадевеликазбркатеноћииследећегјутра 17Исвакаутробасезатвори,исвињиховиизливи,и рукаГосподњабешенањимазбогСаре,жене Аврамове,којујеАвимелехузео 18АујутруАвимелехустадесастрахом,збуњеношћу ивеликимстрахом,ипослапослугесвоје,иисприча имсвојсан,инародсевеомауплаши 19Аједанчовеккојијестајаомеђуцаревимслугама одговорицаруговорећи:„Овладарскицаре,вратиову женуњеноммужу,јерјојјеонмуж,јерсеисто догодилоисацаремегипатскимкадајеовајчовек дошаоуЕгипат“
20Азаженусвојурече:Сестрамије,јертакопоступа каддођедасенастаниуземљиукојојјестранац. 21Фараонпослаиузетуженузажену,аГосподму нанесетешкепошастидокневратиженуњеноммужу
23Сада,дакле,вратитеовуженуњеноммужу,данам
ипозваАврама,иондођепредњега
24ААвимелехимрече:Штајетошторадитеговорећи дастебратисестра,ајасамузеоовуженузажену?
25ААврамрече:„Јерсаммислиодаћупогинутизбог својежене“ЗатоАвимелехузеовацаиговеда,слугеи слушкињеихиљадусребрњака,идадеихАвраму,и вратимуСару.
26ААвимелехречеАвраму:Ево,целаземљајепред тобом,живиуњојгдегодизабереш
27ААврамиСара,његоважена,отишлисуодцараса чашћуипоштовањеминастанилисусеуземљи,чаку Герару
28АсвистановнициземљеФилистејацаицаревеслуге јошувексубилиуболузбогпошастикојуимјеанђео наносиоцеленоћизбогСаре
29АвимелехпослапоАврамаговорећи:„Помолисе садазаслугесвојеГосподуБогусвоме,дауклониову смртностизмеђунас“
30ИАврамсепомолизаАвимелехаињеговеподанике, иГосподуслишиАврамовумолитвуиисцели Авимелехаисвењеговеподанике
ПОГЛАВЉЕ21
1Абашутовреме,кадсепроведегодинаичетири месецаАврамовогборавкауземљифилистејскоју Герару,посетиБогСару,иГосподсесетиње,иона зачеиродиАврамусина.
2Аврамнаденеимесинукојимусероди,когамуСара роди,Исак
3АврамобрезасвогсинаИсакауосамдана,каоштоје БогзаповедиоАврамудаучинипотомствусвомепосле њега;аАврамујебилосто,аСаридеведесетгодина кадаимсеродиоИсак.
4Идетејеодраслоибиодбијеноодсисе,иАврам приредивеликугозбунаданкадјеИсакбиоодбијенод сисе.
5ИСемиЕверисаввеликинародземље,иАвимелех, царфилистејски,ињеговеслуге,иФихол,заповедник његовевојске,дођошедаједуипијуидасерадују гозбикојујеАврамприредионаданкадсењеговсин Исакодбијаоодсисања.
6Такође,Тара,Аврамовотац,иНахор,његовбрат, дошлисуизХарана,ониисвињихови,јерсусевеома обрадоваликадасучулидасеСариродиосин
7ИдођошекАврааму,иједошеипидошенагозби
8АТараиНахорсусерадовалисаАврамомиостали
9УтовремеумреСерух,синРеуов,првегодинепо рођењуИсака,синаАврамовог
22Затосада,окраљусуверени,знајштаседогодило синоћпоцелојземљи,јерјезавладаовеомавелики ужасивеликиболијадиковање,изнамодајетобило
11АИсмаил,синАврамов,одрастаојеутовреме; имаојечетрнаестгодинакадајеСарародилаАвраму Исака
12ИБогјебиосаИсмаилом,синомАврамовим,ионје одрастао,инаучиоједакористилукипостаоје стрелац
13АкадјеИсакимаопетгодина,седеојесаИсмаилом навратимашатора.
14АИсмаилдођекИсакуиседенасупротњега,паузе лук,затегнегаиставистрелууњега,инамеравашеда убијеИсака
15АСаравидештајеИсмаилхтеодаучинисину свомеИсаку,ивеомасеожализбогсинасвога,ипосла поАврамаиречему:Отерајовуслушкињуисина њеног,јерсинњеннећебитинаследниксасином мојим,јерјетохтеодамуучиниданас.
16АврампослушагласСарин,иустадераноујутру,и узедванаестхлебоваимешицуводе,идадејеАгари,и отпустијесасиномњеним.ААгародесасином својимупустињу,иживешеупустињиФаранса становницимапустињеАИсмаилбешестрелац,и живешеупустињидуговремена.
17Аонињеговамајкапотомотидошеуземљу Египатскуитамосенастанише,аАгараузеженуза свогсинаизЕгипта,азвашесеМерива.
18ИженаИсмаиловазатруднеиродичетирисинаи двекћери,аИсмаилимајкамуиженамуидецапотом отидошеивратишесеупустињу.
19Инаправишесебишатореупустињи,укојимасу живели,инаставишедапутују,азатимдасеодмарају месечноигодишње.
20ИдадеБогИсмаилуовацаиговедаишаторезбог Аврама,оцањеговог,ичовексеумножиустоци
21АИсмаилјеживеоупустињамаиушаторима, путујућииодмарајућиседуговремена,инијевидео лицесвогоца
22АпосленекогвременаАврамречесвојојжениСари: „ИдемдавидимсвогсинаИсмаила,јержелимдага видим,јергадугонисамвидео“
23ААврамоденаједнојодсвојихкамилаупустињу дапотражисвогсинаИсмаила,јерчудаонживиу шаторуупустињисасвимштомуприпада
24ААврамодеупустињуистижедошатора Исмаиловогокоподнева,ипитазаИсмаила,инађе женуИсмаиловугдеседиушаторусасвојомдецом,а Исмаил,мужњенимајкањегова,небехусњима.
25ААврамупитаженуИсмаилову:„КудајеИсмаил отишао?“Аонарече:„Отишаојеупољедалови.“А Аврамјејошувекјахаонакамили,јернијехтеода сиђесаземље,каоштосезаклеосвојојжениСарида нећесићискамиле
26ААврамречеИсмаиловојжени:„Кћеримоја,дајми маловодедапијем,јерсамуморанодпута“
27АИсмаиловаженаодговорииречеАвраму:Немамо ниводенихлеба,ионаседешеушаторуине примећујућиАвраму,нитигапитајућикојеон
28Алионајетукласвојудецуушаторуипроклињала их,апроклињалајеисвогмужаИсмаилаигрдилага АврамјечуоречиИсмаиловеженеупућенењенојдеци ибиојевеомаљутинезадовољан.
29Аврампозваженудаизиђекњемуизшатора,а
31ЈеданвеомастарацизземљеФилистејацадође овамодатетражи,аовакавјебиоњеговизгледистаса; нисамгапиталакојеон,авидевшиданисиовде, проговорисамномирече:КадсеИсмаил,твојмуж, врати,рецимуовоштојеовајчовекрекао:Каддођеш кући,склониовајексарсашаторакојисиовде поставиоиставидругиексарнањеговоместо
32ИАврамзавршисвојаупутстважени,пасеокренуи оденакамиликући
33Апослетога,Исмаилсевратиоизлова,онињегова мајка,ивратиосеушатор,ањеговаженамуречеове речи:
34ЈеданвеомастарацизземљеФилистејацадођедате тражи,атакавјебиоњеговизгледистаса;нисамга питалакоје,авидевшиданисикодкуће,речеми:Кад тимуждођекући,рециму:Овакокажестарац:Скини ексерсашаторакојисиовдепоставилаиставидруги ексернањеговоместо
35ИИсмаилчуречисвојеженеипознадајетоњегов отацидагаженанепоштује.
36ИИсмаилразумеречисвогоцакојејерекаосвојој жени,иИсмаилпослушаглассвогоца,иИсмаил одбацитуженуионаотиђе.
37АИсмаилпотомодеуземљуХананску,иузедругу женуидоведејеусвојшатор,наместогдејетада живео.
38Акадпрођутригодине,Аврамрече:„Опетћуотићи давидимИсмаила,синасвога,јергадугонисам видео.“
39Ионузјахакамилусвојуиодеупустињу,истиже доИсмаиловогшатораокоподнева
40ИупитазаИсмаила,аженамуизађеизшатораи рече:Нијеовде,господарумој,јерјеотишаодалови попољимаидахраникамилеАженаречеАвраму: Уђи,господарумој,ушаторипоједизалогајхлеба,јер ћетидушабитиуморнаодпута
41ААврамјојрече:„Нећустатијержуримда наставимпутсвој,негомидајмаловодедапијем,јер самжедна“Аженапожурииотрчаушаторидонесе Аврамуводуихлеб,ставиихпредњегаинаговарага даједе,ионједеипи,исрцемусеутеши,и благословисвогсинаИсмаила
42Изавршившисвојоброк,благословиГосподаирече Исмаиловојжени:„КадИсмаилодођекући,рециму оверечи:“
43ЈеданвеомастарацизземљеФилистејацадође овамоипитазатебе,атинебешеовде;памудонесем хлебиводу,пајејеоипиоисрцемусеутеши
46Аонамурече:„Једанстарацдођеовамоизземље Филистејаца,оваквогизгледа,ипитазатебе,атебе немаовдеЗатоизнесемхлебиводу,ионједеипи,и срцемусеутеши.“
47Иречемиоверечи:КадсеИсмаил,мужтвој,врати кући,рециму:Ексеродшаторакојиимашјевеома добар,нескидајгасашатора
48ИИсмаилпознадајетоњеговотацидагајежена поштовала,иГосподблагословиИсмаила
ПОГЛАВЉЕ22
1АИсмаилтадаустадеиузесвојуженуидецуистоку исвештомујеприпадало,иодеодатлеидођекодсвог оцауземљуФилистејаца
2АврамиспричасвомсинуИсмаилуштајеурадиоса првомженомкојујеИсмаилузео,прематомекакоје онаучинила
3ИИсмаилињеговадецаживелисусаАврамом многоданаутојземљи,иАврамјеживеоуземљи Филистејацадуговремена
4Иданисусеповећавалиидостиглидвадесетшест година,ипослетогаАврамсасвојимслугамаисвима својимаотишаојеизземљефилистејскеиудаљиосе далеко,иприближилисусеХеврону,иосталисуонде. Аврамовеслугеископахубунареводе,иАврамисви његовиживешепоредводеАврамовеслуге,цара филистејског,чушегласдасуАврамовеслуге ископалебунареводеуграницамаземље
5ИдођошеипосвађашесесаслугамаАврамовим,и опљачкашеиходвеликогбунаракојисуископали.
6ААвимелех,царфилистејски,чузаовуствар,па дођекАвраамусаФиколом,заповедникомсвојевојске, идвадесетљудисвојих.ААвимелехговориАвраамуо својимслугама,аАвраампрекориАвимелехазбог бунаракојисумуслугењеговеопљачкале
7ААвимелехречеАвраму:ТакоживГосподкојије створиосвуземљу,нисамчуозаделокојесумоје слугеучинилетвојимслугамадоданас
8АврамузеседамјагањацаидадеихАвимелеху говорећи:„Узмиихизмојихрукудамибуду сведочанстводасамјаископаоовајбунар“
9ААвимелехузеседамјагањацакојемујеАврамдао, јермуједаоиговедаиговедауизобиљу,иАвимелех сезаклеАврамузабунар,затојетајбунарназвао Вирсавеја,јерсусеобојицатузаклелизањега. 10ИобојицасклопишесавезуВирсавеји,иАвимелех устадесаФиколом,заповедникомсвојевојске,исвим својимљудима,ивратишесеуземљуФилистејаца,и Аврамисвињеговиприпадницинастанишесеу Вирсавејииостадеутојземљидуговремена 11АврамзасадивеликигајуВирсавејииначиниму четиривратаокренутапремачетиристранеземље,и засадиуњемувиноград,такодабипутник,акоби дошаокАвраму,ушаонасвакавратакојасумубила напуту,иостаобитамоијеоипиоинаситиосе,а затимбиотишао.
12ЈерједомАврамовувекбиоотворенсиновима људскимкојисупролазилиивраћалисе,којису свакодневнодолазилидаједуипијуудомуАврамовом.
13ИсвакомекојебиогладанидошаоуАврамову кућу,Аврамбимудаваохлебадаједеипијеинасити
14ААврамињеговадецаисвештомујеприпадало настанишесеуВирсавејииразапешаторсвојсведо Хеврона
15ААврамовбратНахорињеговотацисвињихови становнициживелисууХарану,јернисудошлиса АврамомуземљуХананску
16ИНахорусеродишедецакојамуродиМилка,кћи Харанова,сестраСаре,женеАврамове
17Аовосуименаонихкојисумусеродили:Уз,Вуз, Кемуило,Кесед,Хазо,Пилдас,ТидлафиВатуил,осам синова,тосудецаМилкекојујеродилаНахору, Аврамовомбрату
18НахорјеимаоконкубинукојасезвалаРеума,иона јеродилаНахоруЗеваха,Гахаса,ТахасаиМаху, четирисина
19АдецекојасусеНахоруродилабилоједванаест синова,поредњеговихкћери,аионисуималидецу рођенууХарану
20АдецаУза,првенцаНахоровог,биласуАви,Хереф, Гадин,МелусиДевора,њиховасестра
21АсиновиБузовибехуБерахел,Наамат,Шеваи Мадону.
22АсиновиКемуилабехуАрамиРехов
23АсиновиКеседовибехуАнамлех,Мешај,Бенони Јифи;асиновиХазоовибехуПилдас,МехииОфер.
24АсиновиПилдашабехуАруд,Хамум,Мереди Молох
25АсиновиТидлафабехуМушан,КушаниМуци.
26АдецаВатуиловабехуСехар,Лаванињихова сестраРебека
27ТосупородицеНахоровихпотомака,којисуимсе родилиуХарану;аАрам,синКемуилов,иРехов,брат му,отидошеизХаранаинађошедолинууземљипоред рекеЕуфрат.
28Исаградишеондеград,иназвашеградпоимену Петора,синаАрамовог,тојестАрамовНахерајимдо данас.
29ИдецаКеседоватакођеодошедасенастанегдегод могуданађуместо,иодошеинађошедолинунасупрот земљеСенара,итамосенастанише.
30Итамосаградишесебиград,иназвашеградКесед поименусвогоца,тојеземљаКасдимдоданас,и Касдимживљахуутојземљииплодишесеивеомасе умножише
31АТара,отацНахоровиАвраамов,отишаојеиузео
32АТарајеживеодвадесетпетгодинанаконштому
33ИТараумретегодине,тојесттридесетпетегодине
35АЗова,синТарахов,живеојетридесетгодинаи родиојеАрама,АхлисаиМерика.
36ААрам,синЗове,синаТераховог,имашетрижене иродидванаестсиноваитрикћери;иГосподдаде Араму,синуЗове,богатствоиимање,имноштвостоке, овацаиговеда,ичовексевеомаумножи
37ААрам,синЗобин,ибратмуисвањеговапородица отидошеизХаранаиотидошедасенастанегдегод нађуместо,јеримјеимањебилопревеликодаби осталиуХарану;јернисумоглидаостанууХарану заједносасвојомбраћом,синовимаНахоровим
38ААрам,синЗобин,отишаојесасвојомбраћоми нашлисудолинудалекопремаисточнојземљи,итамо сенастанили
39Итамосаградишеград,иназвашегаАрам,по именусвогнајстаријегбрата;тојеАрамСобадоданас.
40АИсак,синАврамов,одрастаојеутовреме,и Аврам,отацњегов,учиогајепутуГосподњемдапозна Господа,иГосподјебиосњим.
41АкадјеИсакубилотридесетседамгодина,његов братИсмаилјешетаосњимушатору
42ИИсмаилсехвалиоИсакуговорећи:„Имаосам тринаестгодинакадајеГосподрекаомомоцуданас обреже,иучиниосампоречиГосподњојкојујерекао момоцу,ипредаосамдушусвојуГосподу,инисам преступиоречњеговукојујезаповедиомомоцу“
43АИсакодговориИсмаилуговорећи:Заштомисе хвалишовим,малимделомтеласвогакојесиузеоса теласвога,штотијеГосподзаповедио?
44ТакоживГоспод,БогоцамогАврама,кадби Господрекаооцумом:УзмисадасинасвогИсакаи донесимужртвупредмене,небихсеуздржао,него бихрадопристао
45ИГосподчуречкојуИсакречеИсмаилу,итосе учинидоброуочимаГосподњим,ионодлучида искушаАврамауовојствари
46ИдођеданкаддођошесиновиБожијииставишесе предГоспода,аиСатанадођесасиновимаБожијим предГоспода
47АГосподречеСатани:„Одакледолазиш?“АСатана одговориГосподуирече:„Лутаосампоземљииходао поњој“
48АГосподречеСатани:„Штајетвојаречзаменеу везисасвимсиновимаземље?“АСатанаодговори Господуирече:„Видеосамсвудецуземљекојати служеисећајутесекадимнештотребаодтебе.“
49Акадимдашоноштотражеодтебе,ониседе безбрижно,остављајутеивишетесенесећају.
50ЈесиливидеоАврама,синаТераховог,којиу почеткунијеимаодеце,ислужиотијеиподизаоти жртвеникегдегодједошао,иприносиојежртвена њима,инепрестанојеобјављиваоиметвојесвојдеци земље
51АсадакадамусеродиосинИсак,оставиотеје, приредиојевеликугозбузасвестановникеземље,а Господајезаборавио
52Јерусредсвегаштојеучинионијетипринеожртву, нижртвупаљеницунижртвузахвалност,нивола,ни јагњета,нијареодсвегаштојезаклаооногданакадму јесинбиоодбијенодсисе.
53Чакодрођењасинамудосада,тридесетседам година,нијесаградиожртвеникпредтобом,нититије
54АГосподречеСатани:Јесилитакообратиопажњу наслугумогАврама?Јернеманикогакаоштојеонна земљи,човекасавршеногиправедногпредамном,који себојиБогаиклонисезла.Такосамжив,кадбихму рекао:ДоведиИсака,синасвогапредамном,небими гаускратио,акамоликадбихмурекаодапринесе жртвупаљеницупредамномодсвојиховацаили говеда
55АсатанаодговориГосподуирече:„Кажи,дакле, Аврамукакосирекао,ивидећешдалићеданас преступитииодбацититвојеречи“
ПОГЛАВЉЕ23
1УтовремедођеречГосподњаАвраму,ионмурече: Авраме,аонрече:Евоме
2Иречему:Узмисадасинасвог,јединцасвогкога волиш,Исака,иидиуземљуМорија,итамога принесикаожртвупаљеницунаједнојодпланинакоја ћетисепоказати,јерћештамовидетиоблакиславу Господњу.
3ААврамречеусеби:Какоћуодвојитисинасвог ИсакаодСаре,мајкењегове,дагапринесемкаожртву паљеницупредГосподом?
4АврамуђеушаториседепредженомсвојомСаром, иречејојоверечи:
5МојсинИсакјеодрастаоивећнековременијеучио службисвомБогуСутраћуотићиидовестигакод СемаиЕвера,синањеговог,итамоћенаучитипутеве Господње,јерћеганаучитидапознајеГоспода,каои дазнадакадасенепрестаномолипредГосподом,Он ћегауслишити,стогаћетамознатиначинслужења ГосподуБогусвоме.
6АСарарече:Добросирекао,идигосподарумоји учинимукакосирекао,алиганеудаљавајдалекоод мене,нитинекаостанеондепредуго,јерјемојадуша везанауњеговојдуши
7ААврамречеСари:„Кћеримоја,помолимосе ГосподуБогунашемданамучинидобро.“
8СарајеузеласвогсинаИсакаионјеостаосњом целутуноћ,аонагајепољубилаизагрлилаидаламу упутствадојутра.
9Аонамурече:„Синемој,какодаседушамоја одвојиодтебе?“Ијошгапољубиизагрли,идаде Аврамуупутстваувезисањим
10АСараречеАвраму:Господарумој,молимте,чувај синасвогипазинањега,јернемамдругогсинани кћериосимњега.
11Неостављајга;акојегладан,дајмухлеба,аакоје
12Непуштајгадаидесамогпутем,нитига
13ИСарајегоркоплакалацелуноћзбогИсака,и даваламујеупутствадојутра.
14АујутруСараизабравеомалепуилепухаљинуиз онехаљинекојујеималаукући,којујојјеАвимелех дао
15ИобучеИсака,синасвога,иставимучалунаглаву, иуметнудрагикаменуврхчауре,идадеимхранеза пут,ионикренуше,иИсакодесасвојимоцем Аврамом,анекиодњиховихслугупратишеихдаих испратеспута.
16ИСарајеизашласњимаипратилаихпутемдаих испрати,аонисујојрекли:Вратисеушатор 17АкадСарачуречисвогсинаИсака,горкозаплака, иАврам,њенмуж,плакасњом,исинњиховплакас њимавеликимплачем;такођеионикојииђахусњима плакахумного
18СараухватисвогсинаИсака,идржегаунаручју,и загрлигаинаставидаплачесњим,иСарарече:Козна далићутепослеовогданаикадавишевидети?
19Ионисуидаљеплакализаједно,Аврам,Сараи Исак,исвикојисуихпратилипутемплакалисус њима,аСарасепотомокренулаодсвогсина,горко плачући,исвињенислугеислушкињевратилисусес њомушатор.
20ИАврамодесасвојимсиномИсакомдагадонесе каожртвупредГоспода,каоштомујезаповедио
21Аврамузесасобомдвојицусвојихмладића, Исмаила,синаАгариног,иЕлиезера,слугусвог,и пођошесњимаИдоксуишлипутем,младићирекоше међусобнооверечи:
22АИсмаилречеЕлиезеру:„СадамојотацАврамиде саИсакомдагадоведекаожртвупаљеницуГосподу, каоштомујезаповедио.“
23Акадсеврати,даћеменисвештопоседуједа наследимпослесебе,јерсамјањеговпрвенац
24АЕлиезеродговориИсмаилуирече:Заистатеје Аврамодбациосатвојоммајкомизаклеоседанећеш наследитиништаодсвегаштоима;икомећедатисве штоима,сасвимблагомсвојим,негомени,слузи своме,којијебиоверануњеговојкући,којимује служионоћуидањуичиниојесвештојехтеоодмене?
Менићезавештатиусмртисвојојсвештоима.
25ИдокјеАврамишаопутемсасвојимсиномИсаком, дођеСатанаиуказасеАврамууликувеомастарог човека,смиреногискрушеногдуха,иприступи Аврамуиречему:Јесилиглупилибезобразан,те данасчинишовосвомјединомсину?
26ЈертијеБогдаосинаутвојимпоследњимданима,у твојојстарости,ихоћешлиданасотићииубитигазато штонијеучинионикаквонасиље,ихоћешлиучинити дадушатвогјединогсинаистребисаземље?
27Зарнезнашинеразумешдаовонеможебитиод Господа?ЈерГосподнеможеучинитичовекутаквозло наземљидамукаже:Идиизакољисвоједете.
28АврамјеточуоизнаодајеторечСатанекојаје покушаваладагаодвратиодпутаГосподњег,али АврамнијехтеодапослушагласСатане,иАврамгаје прекориотакодајеотишао
29ИвратисесатанаидођекИсаку;иуказамусеу ликумладића,лепогилепогстаса
30ИприступиИсакуиречему:Зарнезнашине разумешдатетвојстари,глупиотацданасводина клањенизашта?
31Зато,синемој,неслушајганитимуобраћајпажњу,
33ААврамодговорисинусвомеИсакуиречему: Чувајгасеинеслушајречињегове,нитимусеобраћај пажње,јерјеонсатана,којипокушаваданасданас одвратиодзаповестиБожјих
34ААврамидаљегрдишеСатану,иСатанаодеод њих,ивидевшидаихнеможенадвладати,сакрисеод њих,иотидеипрођеиспредњихнапуту;ипретвори сеувеликипотокводенапуту,иАврамиИсаки његовадвамладићастигошедотогместа,ивидеше потоквеликиимоћанкаомоћневоде
35Иуђошеупотокипрођошекрозњега,иводаим испрвадосежедоногу
36Изађошедубљеупоток,иводаимдосежедоврата, исвисеуплашеводе;идокпрелазишепоток,Аврам препознатоместоизнадатамопренијебиловоде 37ААврамречесвомсинуИсаку:Знамовоместогде нијебилопотоканиводе;затојетосатанакојинамсве овочини,дабинасданасодвукаоодзаповестиБожјих
38ААврамгапрекорииречему:Господтеукори, сатано!Идиоднас,јермипоступамопозаповестима Божјим
39ИсатанасеуплашигласаАврамовог,иодеодњих, иместопоновопостадесувокаоштојебилоипре.
40ИАврамодесаИсакомпремаместукојемујеБог рекао
41АтрећегданаАврамподижеочисвојеиугледа местоиздаљинеокомемујеБогговорио
42Ипоказамусестубодватрекојисепротезаоод земљедонеба,иоблакславенагори,иславаГосподња виделасеуоблаку
43ААврамречеИсаку:Синемој,видишлинатојгори, којувидимоиздаљине,оноштојавидимнањој?
44АИсакодговорииречеоцусвоме:Видим,игле, стубодватреиоблак,иславаГосподњасевидина облаку.
45АврамјезнаодајењеговсинИсакприхваћенпред Господомзажртвупаљеницу
46ААврамречеЕлиезеруиИсмаилу,синусвоме: Видителиивионоштомивидимонагорикојајеу даљини?
47Аониодговоришеирекоше:„Невидимоништа вишенегоштоличинадругепланиненаземљи“А АврамзнадеданисуприхваћенепредГосподомдаиду сњима,иАврамимрече:„Останитевиовдеса магарцемдокћемојаиИсак,синмој,отићинаону горуитамосепоклонитипредГосподом,паћемосе
48АЕлиезериИсмаилостадошенатомместу,каошто имјеАврамзаповедио
49Аврамузедрвазажртвупаљеницуиставиихна свогсинаИсака,затимузеватруинож,иобојица одошенатоместо.
50Акадсуишлипутем,Исакречесвомоцу:Ево, видимовдеватруидрва,агдејеондајагњекојеће битижртвапаљеницапредГосподом?
51ААврамодговорисинусвомИсакуговорећи: Господјеизабраотебе,синемој,дабудешсавршена жртвапаљеницауместојагњета
52АИсакречеоцусвоме:Учинићусвештотије Господрекаосарадошћуивеселимсрцем.
53ААврамопетречеИсаку,синусвоме:Ималиу срцутвојемкаквапогрешнамисаоилисаветотоме? Рецими,синемој,молимте,синемој,немојто скриватиодмене
54АИсакодговориАврамуоцусвомеиречему:Оче мој,такоживГосподитакоживадушатвоја,нема ничегаусрцумомштобименавелодаскренемни деснонилевоодречикојутијерекао.
55Ниуднимишићсенисупомерилинитипомерили притоме,нитиумомсрцупостојиикаквапомисаоили злисаветувезисаовим.
56Алијасамрадосногивеселогсрцауовојствари,и кажем:БлагословенјеГосподкојимеједанасизабрао дабудемжртвапаљеницапредЊим.
57ААврамсевеомаобрадоваречимаИсаковим,иони одошеидођошезаједнонаместоокомејеГоспод говорио.
58ИАврамприступидасаградижртвеникнатом месту,аАврамплакаше,аИсакузекамењеималтер докнедовршесаградњужртвеника.
59ААврамузедрваисложиихнажртвениккојије саградио
60ИузесвогсинаИсакаисвезагадагаставинадрва којасубиланажртвенику,дагазакољекаожртву паљеницупредГосподом
61АИсакречеоцусвоме:Чврстомезавежи,паме ставинажртвеникдасенеокренеминепомерим,ине откинемодснагеножанасвомтелуитимене оскврнимжртвупаљеницу;иАврамучинитако.
62АИсакјошречеоцусвоме:Очемој,кадме закољешиспалишкаожртву,узмисасобомоношто останеодмогпепелададонесешСари,мајцимојој,и рецијој:ОвојеслаткимирисИсаков;алијојнемојто рећиакобудеседелаблизубунараилинабилоком високомместу,данебибациладушусвојузамноми умрла
63ААврамчуречиИсакове,иподижеглассвоји заплакакадИсакизговориоверечи;исузеАврамове потекошенаИсака,синањеговог,иИсакгоркозаплака, иречеоцусвоме:Пожури,очемој,иучинисамном вољуГосподаБоганашег,каоштотијезаповедио.
64ИсрцаАврамаиИсакаобрадовашесеовојствари којуимГосподзаповеди;алиокогоркозаплака,доксе срцерадова
65ИАврамсвезасинасвогИсакаиположигана жртвеникнадрва,аИсакиспруживратсвојна жртвеникупредоцемсвојим,аАврампружируку својудаузменождазакољесинасвогкаожртву паљеницупредГосподом
66УтовремеанђелимилосрђадођошепредГосподаи рекошемуоИсакуговорећи: 670Господе,тисимилостивисаосећајанЦарнад свимштосистворионанебуиназемљи,итисвето подржаваш;дајзатооткупиизбављењеуместослуге свогИсака,исмилујсеисажалисенаАврамаиИсака, синањеговог,којиданасизвршавајузаповеститвоје
делоиштонеускраћујешсинасвог,јединцасвог,од мене.
70Аврамподижеочисвојеивиде,игле,овансе заплеоушипражјусвојимроговима;тојебиоован когајеГосподБогстворионаземљионогданакадје створиоземљуинебо
71ЈерјеГосподприпремиоовоговнаодтогданада будежртвапаљеницауместоИсака
72ИовајованјенапредоваокаАврамукадагаје Сатанаухватиоизаплеомуроговеушипражје,дане бимогаоданапредујекаАвраму,какобиАвраммогао даубијењеговогсина
73ААврам,видевшиованакакоидекњему,асатана газадржава,узегаидоведегапреджртвеник,и одрешисинасвогИсакаодњеговихвеза,иставиовна нањеговоместо,иАврамзаклаовнанажртвенику,и принесегакаожртвууместосинасвогИсака 74ААврампошкропималокрвиовнапожртвеникуи узвикнуирече:Овојеуместомогсина,инекасеово данассматракрвљумогсинапредГосподом 75ИсвештојеАврамучиниоовомприликомкод олтара,узвикиваобииговорио:Овојеуместосинамог, инекаседанассматрапредГосподомуместосинамог; иАврамзавршицелуслужбукодолтара,ислужба бешеприхваћенапредГосподом,иурачунатајекаода јетобиоИсак;иГосподблагословиАврамаи потомствоњеговотогдана
76ИСатанаодекСарииуказајојсеуликустарца веомасмиреногикротког,аАврамјошувекприноси жртвупаљеницупредГосподом
77Аонјојрече:ЗарнезнашсведелокојејеАврам данасучиниосасвојимјединацем?ЈерјеузеоИсакаи саградиомужртвеник,пагајеубиоидовеогакао жртвунажртвенику.АИсакјеплакаоиплакаопред оцемсвојим,алиганијепогледаонитисесажалиона њега
78ИСатанапоновиоверечииодеодње,аСарачусве Сатанинеречиизамислигакаостарацмеђусинови људскимкојисубилисањенимсином,идошлисуи реклијојовествари.
79АСараподижеглассвојиплакаигоркоплаказбог синасвог;ибацившисеназемљуипосувшипрашину наглаву,рече:Синемој,Исаче,синемој,о,кадбихја данасумрлауместотебеИнаставидаплачеирече: Жаомијезбогтебе,синемој,синемојИсаче,о,кад
можепреступитиречБоганашег,учијимјерукама душасвакогживогбића?
82Праведанси,ГосподеБоженаш,јерсусвадела твојадобраиправедна;јерсеијарадујемречитвојој којусизаповедио,идококомојегоркоплаче,срце мојесерадује
83АСараположиглавунагрудиједнеодсвојих слушкињаиукочисекаокамен.
84Онајепотомусталаиишлаунаоколораспитујућисе докнијестиглауХеврон,ираспитивалајесвекојеје срелаидућипутем,иникојојнијемогаорећиштасе догодилосањенимсином
85ИдођесасвојимслушкињамаислугамауКиретАрбу,тојестХеврон,ипитазасвогсина,иостадетамо докпосланекеодсвојихслугудатражекудајеАврам отишаосаИсаком;отидошедагатражеукућиСемаи Евера,инемогошеганаћи,итражилисупоцелој земљи,аондеганијебило 86Игле,СатанадођекСариуобличјустарца,идођеи стадепредњу,иречејој:Лагаосамтиговорио,јер Аврамнијеубиосвогсинаионнијемртав;икадаје чулареч,радостњенабешетакојаказбогсинасвог,да јојдушаизађеодрадости;умреибиприкупљенак народусвоме
87АкадАврамзавршислужбусвоју,вратисеса својимсиномИсакомсвојиммладићима,иустадошеи отидошезаједноуВирсавеју,ивратишесекући 88АврамтражиСару,алијененађе,пасераспитаза њу,аонимурекоше:„ОнајеотишлачакдоХевронада васобојетражитамогдестебилиотишли,јерјетако чула.“
89АврамиИсакодошекњојуХеврон,икадвидеше дајемртва,подигошеглассвојигоркоплакашенад њом;иИсакпаденалицемајкесвојеиплаканадњом, ирече:Омајкомоја,мајкомоја,какосимеоставила,и кудасиотишла?Окако,какосимеоставила!
90АврамиИсаксумногоплакали,исвењиховеслуге суплакалесњимазбогСаре,итуговалисузањом великомитешкомтугом
ПОГЛАВЉЕ24
1АСаринживотјебиостодвадесетиседамгодина,и Сараумре;иАврамустадеодсвојихмртвихдатражи гробноместодасахранисвојуженуСару;иотидеи речесиновимаХетовим,становницимаонеземље, говорећи:
2Јасамстранацидошљаккодвасувашојземљи;дајте мипоседгробногместаувашојземљи,дабихмогао сахранитисвојемртвеиспредсебе
3АсиновиХетовирекошеАвраму:„Евоземљепред тобом;уједномоднашихгробовасахранисвојумртву, јертениконећеспречитидасахранишсвојумртву“
4ААврамимрече:Акостесагласнистим,идитеи замолитезаменеЕфрона,синаЗахаровог,дамида пећинуМахпелу,којајенакрајуњеговогпоља,идаје купимодњегаштагоджелизању.
5АЕфронсенастанимеђусиновимаХетовим,иони одошеипозовуга,иондођепредАврама,иЕфрон речеАвраму:Ево,свештотражиш,учинићетвојслуга. ААврамрече:Не,негоћукупитипећинуињивукоју
имашзацену,датибудуупоседуигробноместо заувек.
6АЕфронодговориирече:Евоњиваипећинасупред
7АЕфронисвањеговабраћачушеово,иАврам
Ефроновеиурукесвењеговебраће;иАврамнаписа овупреписку,инаписајеипосведочијепредчетири сведока
8Аовосуименасведока:Амигал,синАвишнеХетита, Адихром,синАшунахаХевита,Авдон,синАхирама Гомерејана,Вакдил,синАбудисаСидонца 9Аврамузекњигуокуповинииставијеусвоје ризнице,иовосуречикојеАврамнаписаукњизи, наиме:
10ДапећинаињивакојујеАврамкупиоодЕфрона Хетитаиодњеговогпотомстваиодонихкојиизлазе изњеговогградаиодњиховогпотомствазаувек,да
11Ипољеипећинакојајебиланањемуисветоместо
којијеуземљиХананској
12ИпослетогаАврамсахраниондесвојуженуСару,и томестоисвањеговаграницапостадеАврамуи његовомпотомствуупоседугробногместа
13ААврамсахраниСарусапомпомкаоштосечини присахраникраљева,ионабисахрањенаувеомалепој илепојодећи
14АкодњеногодарабехуСем,његовисиновиЕвери Авимелех,заједносаАнаром,АсколомиМамрејем,и свивеликашиземљеидошезањенимодаром
15АСаринживотбешестодвадесетиседамгодина,и умре,аАврамучинивеликуитешкужалост,и обављашеобредежаловањаседамдана
16ИсвистановнициземљетешилисуАврамаиИсака, синаму,збогСаре.
17Акадпрођошеданињиховежалости,Аврам отпустисинасвогИсака,којиодеукућуСемаиЕвера дасеучипутевимаГосподњимињеговимзаповестима, иАврамостадетамотригодине
18УтовремеАврамустадесасвимсвојимслугама,и одошеивратишесекућиуВирсавеју,аАврамисве његовеслугеостадошеуВирсавеји 19АнапреокретугодинеумреАвимелех,цар
цароваоуместоАвимелеха,свогоца,иседеојена његовомпрестолу.
22ИЛот,синХаранов,умреутедане,утридесет деветојгодиниживотаИсакова,исвевремекојејеЛот живеобилојесточетрдесетгодина,иумре.
23АовосудецаЛотова,којасумуродилекћери његове;имепрворођеногбешеМоав,аимедругог бешеБенами.
24АдвасинаЛотоваотидошеиузешесебиженеиз земљеХанана,иродишеимдецуАсиновиМоавови бехуЕд,Мајон,ТарсиКанвил,четирисина,онису очевисиновимаМоавовимдоданас
25ИсвепородицеЛотовихпотомакаотишлесудасе настанегдегодсунаишле,јерсубилеплоднеимного семножиле
26Иотишлисуисаградилисебиградовеуземљиу којојсуживели,иназвалисуградовекојесусаградили својимименима
27ИНахор,синТарахов,братАврамов,умреутедане учетрдесетојгодиниживотаИсакова,исвихдана Нахоровихбилојестоседамдесетидвегодине;иумре, ибисахрањенуХарану.
28АкадАврамчудамујебратумро,јакосеожалии многоданаоплакивашебратасвог
29АврампозваЕлијезера,свогглавногслугу,дамуда наређењаувезисасвојимдомом,иондођеистаде предњега
30ААвраммурече:Ево,остариосам,незнамдан смртисвоје;јерсамупоодмаклимданима;затоустани, изиђиинемојузиматиженузасинамогизовогместаи изовеземље,измеђукћериХананацамеђукојима живимо
31Негоидиумојуземљуиумојеродноместо,иузми одатлеженузамогсина,иГоспод,Богнебаиземље, којимеузеиздомамогоцаидоведеменаовоместо,и речеми:Твомепотомствудаћуовуземљуунаследство заувек,Онћепослатисвоганђелапредтобоми учинићетвојпутуспешним,дабимогаоданађешжену замогсинаизмогродаииздомамогоца
32АслугаодговоригосподарусвомАврамуирече: Ево,идемутвојеродноместоиукућутвогоца,и одатлећуузетиженузатвогсина;алиакоженане будехтеладапођесамномуовуземљу,хоћулида вратимтвогсинауземљутвогродногместа?
33ААвраммурече:Пазиданедоведешсинамог овамоназад,јерћеГоспод,предкојимсамходио, послатисвоганђелапредтобомиучинититвојпут успешним.
34ИЕлиезеручиникакомуАврамзаповеди,иЕлиезер сезаклеАвраму,господарусвоме,натуствар;и Елиезерустадеиузедесеткамилаодкамилагосподара свогаидесетљудиодслугугосподаревихсасобом,и устадошеиотидошеуХаран,градАврамовиНахоров, дадоведуженузаИсака,синаАврамовог;идоксуони билиодсутни,АврампослаукућуСемаиЕвера,иони доведошеодатлењеговогсинаИсака 35ИсаксевратиокућисвогоцауВирсавеју,доксу ЕлиезерињеговиљудидошлиуХаран;изауставили сусеуградукодместазанапојавање,ионјенатерао својекамиледаклекнукрајводеионесуосталетамо.
36ИЕлиезер,слугаАврамов,помолисеговорећи:
37ИГосподуслишигласЕлиезеровзбогслугесвог Аврама,ислучајносретекћерВатуила,синаМилке, женеНахора,братаАврама,иЕлиезердођеуњену кућу.
38ИЕлиезеримиспричасвештогабринеидаје Аврамовслуга,ионимусевеомаобрадоваше
39ИсвисублагословилиГосподакојијеучиниоово,и далисумуРебеку,кћерВатуилову,заженуИсаку 40Амладаженабешевеомалепогизгледа,беше девица,аРебекајеутовремеималадесетгодина
41ИВатуелиЛаванињеговадецаприредишегозбуте ноћи,аЕлиезерињеговиљудидођошеиједошеипијо ивеселилисетамотеноћи
42ИЕлиезерустаујутру,ониљудикојибехусњим,и позвацелуВатуиловукућуговорећи:Пуститемеда идемгосподарусвомеИониустадошеиотпустише
43ИотпратишеЕлиезерасањеговимљудима;аслуге узешеРебеку,ионодеивратисесвомгосподаруу земљуХананску
44ИсакузеРебекуионамупостадежена,ионјеуведе ушатор.
45АИсакјеимаочетрдесетгодинакадајеузеоРебеку, ћеркусвогстрицаВатуила,зажену
ПОГЛАВЉЕ25
1УтовремеАврампоновоузеженуустаростисвојој, азваласеХетура,изземљеХанана
2ИродимуЗимрана,Јоксана,Медана,Мадијана, ИсбакаиШуаха,шестсинова.АЗимрановадецабеху Авихен,МолихиНарим
3АсиновиЈоксановибехуШеваиДедан,асинови МедановибехуАмида,Јоав,Гохи,ЕлисейиНотах;а синовиМадијановибехуЕфа,Ефер,Ханох,Авидаи Елдаа
4АсиновиИшбаковибехуМакиро,БејодуаиТатор. 5АсиновиШуаховибехуВилдад,Мамдад,Мунани Меван;свисутопородицедецеХетуреХананејке,коју родиАврамуЈеврејину.
6Аврамотпустисвењихидадеимдарове,иони одошеодњеговогсинаИсакадаживегдегоднађу место
7Исвиониотидошенагорунаистоку,исаградише себишестградоваукојимаживедоданас
8АлисиновиШебинииДеданови,синовиЈоксанови,
11АовосуименасиноваМадијановихпоњиховим именимауњиховимградовима:Ефа,Ефер,Ханох, АвидаиЕлдаа
12АсиновиЕфинибехуМетах,Месар,АвииЦануа,а синовиЕферовибехуЕфрон,Сур,АлируниМедин,а синовиХаноховибехуРагуел,Рекем,Ази,Алиошуви Алад
13АсиновиАвидовибехуХур,Мелуд,Керури,Молхи; асиновиЕлдаовибехуМикер,Рева,МалхијаиГавол; тосуименаМадијанацапоњиховимпородицама;а послесепородицеМадијанскераширишепоземљи Мадијанској
14АовојепотомствоИсмаила,синаАврамовог,кога јеАгар,Саринаслушкиња,родилаАвраму
15АИсмаилузеженуизземљеегипатске,азваласе Рива,тојестМерива.
16АРивародиИсмаилуНевајота,Кедара,Адбела, МивсамаињиховусеструБосмату
17ИИсмаилјеоставиосвојуженуРиву,ионаје отишлаодњегаивратиласеуЕгипатукућусвогоца, иживелајеонде,јерјебилавеомазлауочима ИсмаилаиуочимањеговогоцаАврама.
18АИсмаилопослеузеженуизземљехананске,а зваласеМалхут,ионамуродиНишму,Думу,Масу, Хадада,Тему,Јетура,НафишаиКедму.
19ОвосусиновиИсмаилови,иовосуњиховаимена, дванаесткнезовапремасвојимнародима;ипородице Исмаиловесекаснијераширише,иИсмаилузесвоју децуисвуимовинукојујестекао,заједносадушама свогдомаћинстваисвимаштомуприпада,иотидоше даживегдегоднађуместо.
20ИотишлисуинастанилисеблизупустињеФаран,а њиховопребивалиштебилојеодХавиледоСура,који јепредЕгиптом,каоштосеидепремаАсирији.
21АИсмаилињеговисиновиживелисууземљи,и родилаимседеца,ибилисуплодниимногосе множили.
22АовосуименасиноваНевајота,прворођеног Исмаиловог:Менд,Сенд,Мајон;асиновиКедарови бехуАлион,Кезем,ХамадиИли.
23АсиновиАдбеловибехуХамадиЈавин;асинови МивсамовибехуАвдија,АвдемелехиЈеус;тосу породицедецеРиве,женеИсмаилове.
24АсиновиМисме,синаИсмаиловог,билисуШамуа, ЗахариониОвид;асиновиДумебилисуКесед,Илија, МахмадиАмед.
25АсиновиМасибехуМелон,МулаиЕбидадон;а синовиХададовибехуАзур,МинзариЕбедмелех;а синовиТемибехуСеир,СадониЈакол
ПОГЛАВЉЕ26
1АупедесетдеветојгодиниживотаИсака,сина Аврамовог,Ребека,женањегова,јошувекбеше неплоднаутовреме.
2АРебекаречеИсаку:Заистасамчула,господарумој, дајетвојамајкаСарабиланероткињаусвоједанедок семојгосподарАврам,твојотац,нијепомолиозању,и онајезатруднелаодњега
3Затосадаустани,помолисеитиБогу,ионће услишититвојумолитвуисетићенассепомилости својој
4АИсакодговорисвојојжениРебекиговорећи:Аврам севећпомолиоБогузаменедамуумножипотомство, затосадаованеплодностморадоћинанасодтебе 5АРебекамурече:„Алиустанисадаитиипомолисе,
децу“ИИсакпослушаречисвојежене,иИсаки
саданекасеобистинеречтвојакојусирекаооцумом 7ЈертисиГосподБогнаш,очинашесуупртеутебе данамдашпотомствољудско,каоштосинамобећао, јертисиГосподБогнашиочинашесуупртесамоу тебе
8ИГосподјеуслишиомолитвуИсака,синаАврамовог, иГосподгајеуслишио,иРебека,женањегова, затрудне
9Апослеотприликеседаммесецидецасеуњој борише,ивеомајеболелоштојебилауморназбогњих, иреклајесвимженамакојесутадабилеуземљи:„Је ливамседогодилоистоштоседогодиломени?“Аоне сујојрекле:„Не“
10Аонаимрече:Заштосамјасамауовомемеђусвим женамакојесубиленаземљи?ИодеуземљуМорија дазбогтогатражиГоспода;иодекодСемаиЕвера, синањеговог,даихраспитаоовојствари,идаиони тражеГосподаувезисањом
11ИонајетакођезамолилаАврамадатражиипита Господаосвемуштојујеснашло
12ИсвиупиташеГосподаотоме,идонесошејојреч одГосподаирекошејој:Двоједецејеутвојојутроби, идваћенароданастатиодњих;иједанћенародбити
26АсиновиЈетурабехуМерит,Јаиш,АлиоиПахот;а синовиНафишабехуЕвдем-Тамед,АвијасафиМир;а синовиКедмебехуКалип,ТахтииОмир;тобехудеца Малхут,женеИсмаилове,посвојимпородицама 27СвесутопородицеИсмаиловепосвојим нараштајима,иживелисууонимземљамаукојимасу себисаградилиградоведоданас 28АРебека,кћиВатуилова,женаАврамовогсина Исака,бешенеплоднаутовреме,нијеималапотомства; иИсакживешесасвојимоцемуземљиХананској;и ГосподбешесаИсаком;иАрфаксад,синСема,сина Нојевог,умреутовреме,учетрдесетосмојгодини животаИсакова,исвегаАрфаксадовогживотабеше
15Апослетогадођебратњегов,ирукамуседржиза петуИсава,затомудадошеимеЈаков.
16АИсак,синАврамов,имаојешездесетгодинакад ихјеродио.
17Идечацисуодраслидосвојепетнаестегодине,и дошлисуудруштвољудскоИсавјебиолукави преварантчовек,ивештловацнапољу,аЈаковјебио човексавршенимудар,живеојеушаторима,пасао стадаиучиосезаповестимаГосподњимизаповестима свогоцаимајке
18Исакидецањеговогдомаживелисусањеговим оцемАврамомуземљиХананској,каоштоимјеБог заповедио.
19ИИсмаил,синАврамов,одесасвојомдецомисвим штоимприпадаше,ивратишесеодатлеуземљу Хавилску,иондесенастанише.
20ИсвадецаАврамовихконкубинаотишласудаживе уземљиисточној,јерихјеАврамотпустиоодсвог синаидаоимпоклоне,ионисуотишли.
21АврамдадесвештојеимаосвомсинуИсаку,идаде муисвасвојаблага
22Изаповедимуговорећи:Зарнезнашинеразумеш дајеГосподБогнанебуиназемљи,инемадругог осимЊега?
23Ионјетајкојимејеузеоиздомамогоцаиизместа могрођења,идаомијесверадостиназемљи;којиме јеизбавиоодсаветазлих,јерсамсеуњегауздао
24ИдовеомејенаовоместоиизбавиомеизУр Касдима;ирекаомије:Потомствутвомедаћусвеове земље,ионићеихнаследитиакосебудудржавали мојихзаповести,мојихуредбиимојихзаконакојесам тизаповедиоикојећуимзаповедити 25Затосада,синемој,послушајгласмојидржи заповестиГосподаБогасвога,којесамтизаповедио, нескрећисправогпутанидеснонилево,дабибило добротебиисиновиматвојимпослетебедовека 26ИсетисечудеснихделаГосподњихињегове добротекојунамјепоказао,избавившинасизруку нашихнепријатеља,иГоспод,Богнаш,учинидападну унашеруке;исадазатодржисвештосамти заповедио,инеодступајодзаповестиБогасвога,ине служиникомеосимЊега,дабибилодобротебии потомствутвомепослетебе.
27Иучидецусвојуипотомствосвојезаповестима Господњимизаповестимањеговим,иучиихправом путукојимтребадаиду,дабиимбилодоброзаувек.
28АИсакодговориоцусвомеиречему:Штамије Господмојзаповедио,тоћуучинити,инећуодступити одзаповестиГосподаБогасвога,чуваћусвештомије заповедиоИАврамблагословисинасвогИсакаидецу своју;иАврамнаучиЈаковапоуциГосподњоји путевимањеговим.
29УтовремеумреАврам,петнаестегодинеживота ЈаковаиИсава,синоваИсакових,исвихдана АврамовихбилојестоседамдесетипетгодинаИумре, иприбрасексвомродуудобројстарости,старисит живота,исахранихугаИсакиИсмаило,синовињегови. 30АкадсустановнициХанааначулидајеАврам мртав,свисудошлисасвојимкраљевимаикнезовима исвимсвојимљудимадасахранеАврамова.
31ИсвистановнициземљеХаран,исвепородице
дабиималиместозагробље
32ИсвистановнициХанаанаисвикојисупознавали АврамаплакалисузаАврамомцелугодину,и мушкарцииженесугаоплакивале
33Исвамаладецаисвистановнициземљеплакалису збогАврама,јерјеАврамбиодобарпремасвимањима изатоштојебиоправеданпредБогомиљудима.
34ИнијесепојавиочовеккојисебојаоБогакаоАврам, јерсебојаоБогасвогодмладостисвојеислужиоје Господуиишаојесвимњеговимпутевиматоком животасвог,оддетињствасвогдоданасмртисвоје
35ИГосподјебиосњимиизбавиогајеодсавета Нимродаињеговогнарода,икадајезаратиосачетири цараЕлама,победиоихје
36ИонједовеосвудецуземљеуслужбуБогу,и научиоихјепутевимаГосподњим,иучиниодапознају Господа
37Ионзасадигајиуњемузасадивиноград,иувекјеу свомшаторуприпремаохрануипићеонимакојису пролазиликрозземљу,дасенаситеуњеговојкући 38ИГосподБогјеизбавиосвуземљузбогАврама 39АпослеАвраамовесмртиБогблагословињеговог синаИсакаињеговудецу,иГосподбешесИсакомкао штојебиосњеговимоцемАвраамом,јерИсакдржаше свезаповестиГосподњекаоштомуАвраамбеше заповедиоњеговотац;нијескренуонидеснонилевоса правогпутакојимујеотацњеговзаповедио
ПОГЛАВЉЕ27
1АИсавјеутовреме,послеАврамовесмрти,често ишаоупољеулов
2ИНимрод,царВавилонски,којијебиоАмрафел, такођејечестоишаосасвојимјунацимауловнапољу ишетаосесасвојимљудимаухладноћидана
3НимродјепосматраоИсавасведане,јерсеу НимродовомсрцустваралаљубоморапротивИсавасве дане
4ЈедногданаИсаводеупољедалови,инађеНимрода гдеидепопустињисасвојадвачовека.
5Исвињеговијунациињеговнародбехусњиму пустињи,алисеудаљишеодњегаиотидошеодњегау разнимправцимадалове,аИсавсесакриНимродуи
6АНимродињеговиљудикојисубилисњимне
9ИсвимоћниљудиНимродови,којисугаоставилида одуупустињу,чулисукрикиздаљине,ипозналису гласоветедвојицељуди,ипотрчалисудасазнају узроктога,кадасунашлисвогкраљаидвојицуљуди којисубилисњимкаколежемртвиупустињи. 10АкадИсаввидекакосемоћниљудиНимродови долазеиздаљине,побегнеитакосеспасе;иИсавузе драгоценеодећеНимродове,којејеНимродовотац завештаоНимроду,икојимајеНимродпревладаонад целомземљом,ипотрчаисакриихусвојојкући 11АИсавузетехаљинеипотрчауградзбог Нимродовихљуди,идођеукућусвогоцауморани исцрпљенодборбе,ибешеспремандаумреодтуге кадаприђесвомбратуЈаковуиседепредњим 12ИречебратусвомеЈакову:„Ево,данасћуумрети, пазаштомиондатребаправопрвенства?“ИЈаковје мудропоступиосаИсавомуовојствари,иИсавпрода својеправопрвенстваЈакову,јерјетакоучиниоГоспод 13ИИсавовдеоупећининапољуМахпела,којије АврамкупиоодХетовихсиновазапоседовањегробља, ИсавјетакођепродаоЈакову,аЈаковјесветокупиоод свогбратаИсавазаунапреддатуцену.
14ИЈаковнаписасвеовоукњигу,ипосведочитопред сведоцима,изапечатије,икњигаостадеурукама Јаковљевим.
15АкадумреНимрод,синХусов,његовиљудига подигошеидонесошеустраху,исахранихогау његовомграду,исвегаНимродовогживотабеше двестапетнаестгодина,иумре
16АданикојејеНимродвладаонаднародомземље билисустоосамдесетпетгодина;иНимродумреод мачаИсавовогусрамотиипрезиру,апотомство Аврамовопроузроковамусмрткаоштојевидеоусну свом.
17ИпосмртиНимродовојњеговокраљевствосе поделинамногеделове,исвиониделовикојимаје Нимродвладаовраћенисуодговарајућимкраљевима земље,којисуихповратилинаконсмртиНимродовој, исвиљудииздомаНимродовогбилисудуговремена робовисвихосталихкраљеваземље.
ПОГЛАВЉЕ28
1Аутедане,послесмртиАврамове,тегодинеГоспод једовеовеликугладуземљу,идокјегладбеснелау земљиХананској,ИсакјеустаодасиђеуЕгипатзбог глади,каоштојеучиниоњеговотацАврам 2ИГосподсетеноћијавиИсакуиречему:Неидиу Египат,негоустанииидиуГерар,кАвимелеху,цару филистејском,иостаниондедоксегладнепрестане
3ИсакустадеиодеуГерар,каоштомујеГоспод заповедио,иостадетамопунугодинудана.
4АкадИсакдођеуГерар,народонеземљевидедаје Ребека,женањегова,лепогизгледа,инародГерара питашеИсаказањеговужену,аонрече:Онајемоја сестра,јерсебојаодакажедамујеженадаганарод онеземљенеубизбогње.
5АкнезовиАвимелеховиодошеипохвалишежену цару,алиимоннеодговори,нитиобраћапажњуна њиховеречи.
6АлиихјечуокакоговоредајујеИсакпрогласио својомсестром,пајецартозадржаозасебе. 7АкадИсакостатримесецауземљи,Авимелех
кућикојаприпадацаревој,такодајекућаИсаковабила наспрамкућецареве
8АцарречеИсаку:Штасинамтоучиниоговорећиза женусвоју:Онамијесестра?Коликојелакомогао једанодвеликашанародадалегнесњом,пабинас ондапреварио
9АИсакречеАвимелеху:„Бојихседанеумремзбог женесвоје,заторекох:Онамијесестра.“
10УтовремеАвимелехјенаредиосвимсвојим кнезовимаивеликашима,тесуузелиИсакаиРебеку, женуњегову,идовелиихпредцара.
11Ицарзаповедидаихобукуукнежевскехаљинеида ихвозеулицамаграда,идапрогласепредњимапо целојземљиговорећи:„Овојетајчовек,аовоје његоважена;когоддотакнеовогчовекаилињегову жену,сигурноћепогинути“ИвратисеИсаксасвојом
12ИГосподучинидаИсакнађемилостуочима Авимелехаиуочимасвихњеговихподаника,и АвимелехједобропоступаосаИсаком,јерсе Авимелехсећаозаклетвеисавезакојијебиоизмеђу његовогоцаиАврама.
13ААвимелехречеИсаку:„Ево,целаземљајепред тобом;останигдегодтисечинидобродоксене вратишуземљусвоју.“ИАвимелехдадеИсакуњивеи виноградеинајбољидеоземљеГерарске,дасејеи жањеиједеплодовеземљедокнепрођуданиглади 14ИИсаксејашеутојземљиидобистоструковише истегодине,иГосподгаблагослови 15Ичовексеувеликоразвио,иимаојестадаиговеда имногослугу.
16Акадпрођошеданиглади,јависеГосподИсакуи речему:Устани,изиђиизовогместаивратисеу земљусвоју,уземљуХананску.ИустадеИсакиврати сеуХеврон,којијеуземљиХананској,онисвешто муприпадаше,каоштомујеГосподзаповедио 17АпослетогаумреСалах,синАрфаксадов,тегодине, којајеосамнаестагодинаживотаЈаковаиИсава;и свегаСалаховогживотабешечетиристотинетридесет итригодине,иумре.
18УтовремеИсакпосласвогмлађегсинаЈаковау кућуСемаиЕвера,ионнаучизаповестиГосподње,и ЈаковостаукућиСемаиЕвератридесетдвегодине,а
22ИИсавтамовидеуземљиСеиркћерједног хананскогчовека,азваласеЈехудита,кћиВеерија, синаЕферовог,изпородицаХета,синаХананског
23ИИсавјеузезаженуидођекњој;Исавјеимао четрдесетгодинакадјујеузео,иодведејеуХеврон, земљугдејепребиваоњеговотац,иондесенастани
24Идогодисеутедане,стодесетегодинеживота Исакова,тојестпедесетегодинеживотаЈаковљева,те годинеумреСим,синНојев;Симјеимаошестстотина годинакадумре
25АкадСимумре,ЈаковсевратисвомоцууХеврон, којијеуземљиХананској
26АпедесетшестегодинеЈаковљеваживотадођоше људиизХарана,иРебекијавишеоњеномбрату Лавану,синуВатуиловом
27ЈерЛавановаженабешенеплоднаутовремеине рађашедеце,анисвењеговеслушкињемунерађаше
28АГосподсепослетогасетиАдине,женеЛаванове, ионазатруднеиродикћериблизнакиње,иЛаван наденеименасвојимкћерима,старијојимеЛија,а млађојимеРахела
29ИтиљудидођошеијавишетоРебеки,аРебекасе веомаобрадоваштојеГосподпосетиоњеногбратаи штоједобиодецу
ПОГЛАВЉЕ29
1АИсак,синАврамов,остариидођеунапредну животнудоб,иочимуотежашеодстарости; постадошемуслабеинијемогаодавиди 2УтовремеИсакпозваИсава,синасвог,говорећи: „Узмисвојеоружје,својтоболацисвојлук,устании изиђиупољеидонесимиловоддивљачи,испремими укуснојело,идонесимидаједем,датеблагословим пренегоштоумрем,јерсамвећостариоиосео 3ИИсавучинитако;иузесвојеоружјеиизађеупоље даловидивљач,каоиобично,даједонесесвомоцу какомујенаредио,дагаблагослови
4АРевекачусверечикојејеИсакрекаоИсаву,па пожуриипозовесинасвогЈаковаговорећи:„Овакоје твојотацговориотвомбратуИсаву,итакосамчула; затосадапожурииучинионоштоћутирећи“
5Устаниииди,молимте,устадоидонесимидвалепа јарета,дадонесемукусномесозатвогоца,атићеш донетиукусномесодаједепренегоштосетвојбрат вратиизлова,датетвојотацблагослови.
6Јаковпожурииучиникакомујемајказаповедила,и спремиукуснојелоидонесегапредоцапренегошто сеИсаввратиоизлова
7АИсакречеЈакову:„Косити,синемој?“Аонрече: „ЈасамтвојпрвенацИсав;учиниосамкакосими заповедио;затоустанииједиодмоглова,даме благословидушатвојакаоштосимирекао“
8ИИсакустаде,једеипи,исрцемусеутеши,и благословиЈакова,иЈаководеодоцасвога;ичим ИсакблагословиЈаковаиодеодњега,гле,Исавдође изловасапоља,иионнаправиукуснојелоидонесега оцусвомедаједеидагаблагослови 9АИсакречеИсаву:„Којетајштојеуловиолови донеомигапренегоштоситидошао,икогасам
сместиосвоједвеженеуочевомдомууХеврону 14АженеИсавоведосађивахуираздраживахуИсакаи Ревекусвојимделима,јернисуходилипутевима Господњим,негосуслужилибоговимасвогоцаод дрветаикамена,каоштоихјеотацњиховнаучио,и бехузлијиодсвогоца
15Иишлисупозлимжељамасвојихсрца,и приносилисужртвеипалилитамјанВалима,иИсакуи Ребекисудосадили
16АРебекарече:„УморнасамодкћериХетових;ако ЈаковузмеженуизмеђукћериХетових,каоштосуове којесуодкћерионеземље,штаћемиондаживот?“
17УтеданеАда,женаИсава,затруднеиродимусина, иИсавдадеимесинукојимусеродиЕлифаз,аИсав имашешездесетипетгодинакадгароди
18ИИсмаил,синАврамов,умреутедане,шездесет четвртегодинеживотаЈаковљева,исвевреме Исмаиловогживотабешестотридесетиседамгодина, иумре.
19АкадјеИсакчуодајеИсмаилмртав,оплакивашега, иИсакгаоплакивашемногодана
20АкадсенавршичетрнаестгодинаЈаковљевог боравкаудомуЕверовом,Јаковзажелидавидисвог оцаимајку,иЈаковдођеукућусвогоцаимајкеу
23ИтобијављеноРебеки,ионапожуриипослаи позовеЈакова,синасвог,иречему:Устани,идиибежи уХаранкбратумомеЛавану,иостанионденеко време,доксегневтвогбратанесмириодтебе,паћеш сеондавратити.
24ИИсакпозваЈаковаиречему:Неузимајжену измеђукћериханаанских,јернамјетакозаповедио отацнашАврампоречиГосподњојкојумује заповедиоговорећи:Потомствутвомедаћуовуземљу; акосесиновитвојибудудржатизаветамогкојисам склопиостобом,ондаћуијаучинитисиновиматвојим оноштосамтирекаоинећуихоставити 25Зато,синемој,послушајгласмој,свештоћути заповедити,инемојузиматиженуизмеђукћери ханаанских;устани,идиуХаран,укућуВатуила,оца својемајке,иузмисебиженуоданде,измеђукћери Лавана,братасвојемајке
26Пази,дакле,данезаборавишГосподаБогасвогаи свепутевењеговеуземљиукојуидеш,идасене повежешсанародиматеземљеиданепођешза испразношћуиданеоставишГосподаБогасвога
27АликададођешуземљудаслужишГосподу,не скренинидеснонилевосапутакојисамтизаповедио икојисинаучио
28ИнекатиСвемогућиБогподаримилосткодљуди наземљи,датамоузмешженупосвомизбору;онукоја једобраиправеднанапутевимаГосподњим
29ИнекаБогдатебиипотомствутвомеблагословоца твогАврама,инекатеучиниплоднимиумножи,и некапостанешмноштвонародауземљиукојуидеш,и некатеБогвратиуовуземљу,земљуукојојочевдом је,садецомисавеликимбогатством,сарадошћуиса задовољством
30ИИсаксвршизаповестиЈаковуиблагословига,и дадемумногедарове,заједносасребромизлатом,и отпустига;иЈаковпослушаоцасвогаимајкусвога; пољубиих,паустадеиодеуПадан-Арам;аЈакову бешеседамдесетседамгодинакадизађеизземље хананскеизВирсавеје
31АкадЈаководедаидеуХаран,Исавпозвасина свогЕлифазаитајномурече:„Хитноузмимачсвоју рукуигониЈакова,идииспредњегапутем,ивребајга, иубијгамачемсвојимнаједнојодгора,иузмисве штомуприпада,ивратисе“
32АЕлифаз,синИсавов,биојевештчовекилуком вешт,каоштогајеотацнаучио,ибиојепознатловац напољуихрабарчовек
33ИЕлифазучиникакомујеотацзаповедио,а Елифазујетадабилотринаестгодина,иЕлифазустаде иоде,поведесасобомдесеторобраћесвојемајкеи пођеупотерузаЈаковом
34ИонјеизблизапратиоЈаковаивребаогана границиземљехананске,насупротградуСихему
35ИЈаковвидеЕлифазаињеговељудегдегагоне,и Јаковстаденаместукудаиде,дабисазнаоштајето, јернијезнаоштајето;иЕлифазизвукасвојмачи наставинапред,онињеговиљуди,премаЈакову;и Јаковимрече:Штајесвамаштостедошлиовамо,и штазначитоштогагонитемачевимасвојим?
36ИЕлифазсеприближиЈакову,аонмуодговории рече:Такомијезаповедиоотацмој,изатосаданећу
одступитиоднаредбикојемијеотацдаоАкадје
убити,инекатисеовоурачунауправедност 38ИГосподучинидаЈаковнађемилостуочима Елифаса,синаИсавовог,ињеговихљуди,иони послушашегласЈаковљевинепогубишегаАЕлифас ињеговиљудиузешесвештојебилоЈаковљево, заједносасребромизлатомкојебешедонеосасобом изВирсавеје;неоставишемуништа.
39АЕлифазињеговиљудиотидошеодњегаи вратишесеИсавууВирсавеју,ииспричашемусвешто имседогодилосЈаковом,идадошемусвештобеху узелиодЈакова
40ИсавсеразгневинасвогсинаЕлифасаинасвоје људекојисубилисњим,штонисупогубилиЈакова. 41АониодговоришеирекошеИсаву:Поштонасје Јаковзамолиоуовојстваридаганеубијемо, сажалисмосенањега,паузосмосвештојебило његовоидонесмоти;аИсавузесвесреброизлатокоје
42Утовреме,кадјеИсаввидеодајеИсак
хананскезлеуочимаИсакаиРевеке,“
43ЗатимјеотишаоукућусвогујакаИсмаилаи,поред својихстаријихжена,узеојезаженуМаклату, Исмаиловућерку,Невајотовусестру.
ПОГЛАВЉЕ30
1ИЈаководедаље,наставившисвојпуткаХарану,и дођедогореМорије,иондепреноћикодградаЛуза;и ГосподсеондејавиЈаковутеноћииречему:Јасам Господ,БогАврамаиБогИсакаоцатвог;земљуна којојлежишдаћутебиипотомствутвоме
2Иево,јасамстобомичуваћутекудагоддаидеш,и умножићупотомствотвојекаозвезденанебу,и учинићудасвинепријатељитвојипаднупредтобом;и кадазаратестобом,нећетенадвладати,ивратићутеу овуземљусрадошћу,сдецомисвеликимбогатством 3Јаковсепробудиизснаивеомасеобрадовавиђењу којејевидео;иназватоместоБетел.
4ИЈаковустадестогместасасвимрадостан,икад ходаше,ногемубивахулакеодрадости,иодеодатлеу земљудецеИстока,ивратисеуХараниседекод пастирскогбунара
5ИонденађенекељудегдеиђахуизХаранадапасу стадасвоја,иЈаковихраспита,аонирекоше:Из Харанасмо
6Иречеим:„ПознајетелиЛавана,синаНахоровог?“А онирекоше:„Познајемога,иево,његовакћиРахела
7Докјеонјошразговараосњима,дођеРахела,кћи Лавана,дапасеовцесвогоца,јербешепастир 8АкадЈаковугледаРахелу,кћерЛавана,братасвоје мајке,потрчаипољубије,иподижеглассвојизаплака.
9ЈаковјерекаоРахелидајеонсинРебеке,сестре њеногоца,иРахелајеотрчалаирекласвомоцу,а Јаковјенаставиодаплачејернијеимаоништаса собомдадонесеукућуЛаванову.
10АкадЛаванчудаједошаоЈаков,синњеговесестре, отрча,пољубигаизагрлига,пагауведеукућуидаде мухлеба,тејејео
11ЈаковјеиспричаоЛавануштамујеучиниобрат његовИсавиштамујеучиниосинњеговЕлифазна путу
12ИЈаковостадеуЛавановојкућимесецдана,иЈаков једеипиуЛавановојкући,апослеречеЛаванЈакову: Рецимиколикаћебититвојаплата,јеркакоможешда мислужишзаџабе?
13АЛаваннијеимаосинованегосамокћери,аостале његовеженеислушкињејошувекбехунеплоднеуто време;аовосуименаЛавановихкћерикојемуроди женањеговаАдина;иместаријебешеЛија,аиме млађебешеРахела;аЛијабешенежнихочију,али Рахелабешелепаилепогстаса,иЈаковјујеволео 14АЈаковречеЛавану:Служићутиседамгодиназа Рахелу,млађукћертвоју;иЛаванпристаде,иЈаков служиЛавануседамгодиназаРахелу,кћерњегову 15АдругегодинеЈаковљевогборавкауХарану,тојест седамдесетдеветегодинеЈаковљеваживота,тегодине умреЕвер,синСимов;бешемучетиристотине шездесетичетиригодинекадумре 16АкадЈаковчудајеЕверумро,веомасеожали,и оплакиваогајеитуговаомногодана
17АтрећегодинеЈаковљевогборавкауХарану, Босмат,кћиИсмаилова,женаИсава,родимусина,и ИсавмудадеимеРагуел
18АчетвртегодинеЈаковљевогборавкаудому Лавановом,посетиГосподЛаванаисетигасезбог Јакова,иродишемусесинови,ињеговпрвисинбеше Веор,другиАлиб,атрећиХораш
19ИдадеГосподЛаванубогатствоичаст,синовеи кћери,ичовексевеомаумножизбогЈакова
20АЈаковјеутовремеслужиоЛавануусвакомпослу, укућиинапољу,иблагословГосподњибешеусвему штојеЛавануприпадалоукућиинапољу
21АпетегодинеумреЈудита,кћиВеиријева,жена Исавова,уземљиХананској,инеимадесиновенего самокћери
22АовосуименањенихкћерикојејеродилаИсаву: иместаријејебилоМарзит,аимемлађејебилоФуит.
23АкадЈехудитумре,ИсавустадеиодеуСеирда ловинапољу,каоиобично,иИсавостадедуго временауземљиСеир
24АшестегодинеИсавузезажену,поредсвојих другихжена,иАливаму,кћерЗевонаХивејца,иИсав једоведеуземљуХананску.
25ААливамазачеиродиИсавутрисина:Јеуса,Јалана иКореја
26Утовреме,уземљиХананској,дођедосвађе измеђуИсавовихпастираипастирастановниказемље Ханана,јерИсавовастокаидобрабехупреобиљадаби остаоуземљиХананској,укућисвогоца,иземља Ханананијемогладагаподнесезбогњеговестоке 27АкадИсаввидедасењеговасвађаповећаваса
28АлисвременанавремеИсавјеодлазиодавиди свогоцаимајкууземљиХананској,иИсавсеоженио саХорејима,идаојесвојекћерисиновимаХорејаца Сеира
29ИдадесвојустаријукћерМарзитАни,сину Зевоновог,братасвојежене,аФуитдадеАзару,сину ВалхановогХорејца;иИсавсенастаниугори,они његовадеца,иплодишесеимножише.
ПОГЛАВЉЕ31
1Аседмегодине,службаЈаковљевакојујеслужио Лаванусезавршила,иЈаковречеЛавану:Дајмижену моју,јерсуданислужбемојеиспуњени;иЛаванучини тако,иЛаваниЈаковсабрашесвељудеоногместаи приредишегозбу
2АувечедођеЛаванукућу,апослетогадођеонамо
субилаукући
3АЈаковречеЛавану:„Заштонамточиниш?“А Лаванодговори:„Такавјенашобичајдарадимоуовој земљи“
4ПослетогаЛаванузесвојукћерЛијуидоведеје Јакову,идођекњој,аЈаковнијезнаодајетоЛија
5АЛавандадесвојукћерЛију,слушкињусвоју,Зилпу, заслушкињу.
6ИсвиљудинагозбизналисуштајеЛаванучинио Јакову,алинисутојавилиЈакову
7ИсвисуседидођошетеноћиуЈаковљевукућу,и једошеипидошеивеселишесе,ииграшепредЛијом узтамбуреиплесајући,иодазивахусепредЈаковом, Хелеа,Хелеа.
8Јаковјечуоњиховеречи,алинијеразумеоњихово значење,негојепомислиодабитакавмогаобити њиховобичајуовојземљи.
9ИкомшијерекошеоверечипредЈаковомтокомноћи, исвасветлакојасубилаукућиЛаванугаситеноћи 10Аујутру,кадсепојавидан,Јаковсеокренужени својојивиде,игле,тојеЛијакојајележалауњеговом наручју,иЈаковрече:Ево,садазнамштасукомшије реклесиноћ,Хелеја,реклесу,ајанисамзнао.
11ЈаковпозваЛаванаиречему:Штасимитоучинио?
ЗаистасамтислужиозаРахелу,азаштосиме превариоидаомиЛију?
12АЛаванодговориЈаковуговорећи:„Коднассесада нерадидасемлађадајепрестарије,паакохоћешда
13ИЈаковучинитако,иузеиРахелузажену,ислужи
15Аовосуимимена:Рувим,Симеон,ЛевииЈуда,а онајепослетогапресталадарађа.
16УтовремеРахелабешенеплоднаинеимаше потомства,иРахелазавидешесвојојсестриЛији.Кад видеРахеладанерађадецеЈакову,узесвојуслушкињу ВалуиродиЈаковудвасина,ДанаиНефталима 17АкадјеЛијавиделадајепресталадарађа,узеиона својуслушкињуЗелфуидадејеЈаковузажену.И ЈаковдођекЗелфи,ионародиЈаковудвасина,Гадаи Асира
18АЛијајепоновозатруднелаиродилаЈаковудва синаиједнукћер,аовосуимимена:Исахар,Завулони сестраимДина.
19АРахелајејошувекбиланеплоднаутовреме,и РахеласеутовремепомолиГосподуговорећи: ГосподеБоже,сетимесеипосетиме,молимте,јерће месадамужмојоставити,јермунисамродиладеце 20Сада,ГосподеБоже,услишимојумолитвупред Тобом,ипогледајмојуневољу,идајмидецукаоједну одслушкиња,давишенеподносимсвојусрамоту 21ИБогјеуслишииотворијојутробу,иРахелазачеи родисина,ирече:Господјескинуосрамотумоју,и наденамујеимеЈосиф,говорећи:НекамиГосподдода јошједногсинаАЈаковјеимаодеведесетиједну годинукадгајеродила.
22УтовремепослаЈаковљевамајка,Ребека,своју дадиљуДевору,ћеркуУзову,идвојицуИсаковихслугу кЈакову.
23ИдођошекЈаковууХаранирекошему:Ревеканас јепослалактебидасевратишукућусвогоцауземљу Хананску;иЈаковихпослушаутомештомујерекла мајкањегова
24Утовреме,навршисеосталихседамгодинаколико јеЈаковслужиоЛаванузаРахелу,икадсенаврши четрнаестгодинаколикојеживеоуХарану,Јаковрече Лавану:Дајмиженемојеиотпустимедаидемусвоју земљу,јергле,мајкамојапосламиизземљеХананада севратимукућуоцасвога
25АЛаванмурече:Немолимте;акосамнашао милостутвојимочима,неостављајме;одредими својуплатуијаћуједати,иостаникодмене 26АЈаковмурече:Овојеоноштоћешмидатиза плату:данасћупроћикрозсветвојестадоиодвојити одњихсвакојагњекојејешареноишареноикојеје смеђемеђуовцамаимеђукозама;иакомитоучиниш, вратићусеипастићутвојестадоичуватиихкаоипре.
27ИЛаванучинитако,иЛаванузеодсвогстадасве штојеЈаковрекаоидадему.
28ИЈаковјесвештојеотеоодЛавановогстадаставио урукесвојихсинова,иЈаковјепасаоостатак Лавановогстада
29АкадслугеИсаковекојејепослаоЈаковувидешеда сеЈаковнећевратитисњимауземљуХананскуоцу своме,отидошеодњегаивратишесекућиуземљу Хананску
30АДевораостадесаЈаковомуХарануиневратисе саИсаковимслугамауземљуХананску,иДевора живљашесаЈаковљевимженамаидецомуХарану 31ИЈаковјеслужиоЛаванујошшестгодина,икадсу сеовцеокотиле,Јаковјеодвајаоодњихонекојесу
одЈаковљевестоке,јерсубилевеомабогате
33Имногисиновиљудскидођошедакупенештоод Јаковљевогстада,иЈаковимдадеовцузаслугуили слушкињуилизамагарцаиликамилу,илиштагод Јаковзажелиодњих,онимудадоше
34ИЈаковјестекаобогатствоичастиимањепутем овихпословасасиновимаљудским,иЛавановадецасу музавиделанатојчасти
35ИвременомчуречиЛавановихсиновакојиговоре: Јаковјеузеосвештојебилонашегоца,иодоногашто јебилонашегоцастекаојесвуовуславу
36ИЈаковпогледалицеЛаванаидецењегове,игле, ононијебилопремањемуутимданимакаоштоје билопре
37ИГосподсејавиЈаковукадсенавршишестгодина, иречему:Устани,изиђиизовеземљеивратисеу земљусвогарода,ијаћубитистобом
38ИЈаковустадеутовремеипосадисвојудецуи женеисвештомуприпадашенакамиле,иодедаидеу земљуХананскуксвомоцуИсаку
39АЛаваннијезнаодајеЈаковотишаоодњега,јерје Лавантогданастригаоовце.
40Рахелаукрадеочевеликове,узмеихисакриихна камилунакојојјеседела,иодедаље
41Аовојеначинсасликама:узимајућичовекакојије првенацизакољућигаискидајућимукосусаглаве,и узимајућисоипосољујућиглавуипомажућијеуљем, затимузимајућималубакарнуилизлатнуплочицуи пишућиименањој,истављајућиплочицуподњегов језик,иузимајућиглавусаплочицомподјезики стављајућијеукућу,ипалећисветлапредњоми клањајућијојсе
42Иувремекадамусепоклоне,оноимговориосвим стваримакојегапитају,крозмоћименакојеје написаноуњему
43Анекиихправеуликовимаљуди,одзлатаисребра, иодлазекњимаувременимакојасуимпозната,а ликовипримајуутицајзвездаиговореимбудуће ствари,инатајначинсубилиликовикојејеРахела укралаодсвогоца.
44АРахелаукрадеовеидолекојисубилиочевињени, даЛаваннебипрекоњихсазнаокудајеЈаковотишао. 45ИЛавандођекућиипитазаЈаковаињегову
49АЈаководговориЛавануговорећи:Бојаосамседа минеузмешкћерисвоје;затокодкоганађешбогове своје,тајћепогинути
50ЛаванјетражиоликовеипрегледаосвеЈаковљеве шатореинамештај,алиихнијемогаонаћи.
51АЛаванречеЈакову:„Склопићемосавез,итоће битисведочанствоизмеђуменеитебе;акобудеш злостављаомојекћериилиузимаодругеженеосим мојихкћери,Богћебитисведокизмеђуменеитебеу овојствари“
52Иузешекамењеинаправишегомилу,аЛаванрече: Овагомилајесведокизмеђуменеитебе,затојује назваГилад.
53ИЈаковиЛаванпринесошежртвунагори,иједоше тамонагомили,иостадошенагорицелуноћАЛаван устараноујутру,иплакасасвојимкћеримаипољуби их,ивратисеусвојеместо
54ИпожуриипосласвогсинаВеора,којијеимао седамнаестгодина,саАвихором,синомУза,сина Нахоровог,исњимадесетљуди
55Ипожуришеиодошеипрођошепутемиспред Јакова,идођошедругимпутемуземљуСеир.
56ИдођошекИсавуирекошему:Овакокажетвој братирођак,браттвојемајкеЛаван,синВатуилов:
57ЈесиличуоштамијеучиниоЈаков,браттвој,којије првидошаокменигоинаг,ајасаммуизашаоусусрет идовеогаусвојукућусачашћу,иучиниосамга великим,идаосаммусвоједвекћеризажене,атакође идвесвојеслушкиње
58ИБоггаблагословизбогмене,ионсемного намножи,идобисинове,кћериислушкиње.
59Онтакођеимаогромнобогатствоовацаикрда, камилаимагараца,такођеисребраизлатауизобиљу; икадајевидеодамусебогатствоповећава,оставиоме једоксамотишаодастрижемовце,аонјеустаои побегаоутајности
60Иподижесвојеженеидецунакамиле,иодведесву својустокуиимовинукојустечеумојојземљи,и подижелицесвоједаодексвомоцуИсаку,уземљу Хананску.
61Инијемидозволиодапољубимсвојекћерии њиховудецу,иодвеојемојекћерикаозаробљенике одведенемачем,иукраојемојебоговеипобегао.
62АсадасамгаоставионагорипотокаЈабука,његаи свештомуприпада;ништамуненедостаје
63Акожелишдаидешкњему,идитадаитамоћешга наћи,иможешмуучинитикакотидушажелиИ дођошеЛавановигласнициијавишеИсавусвеово.
64АИсавчусверечиЛавановихгласника,игневму севеомараспалинаЈакова,исетисесвојемржње,и гневмусеразгореуњему
65ИИсавпожурииузесвојудецуислугеидушесвог дома,шездесетљуди,иодеисабрасвесиновеСеира Хорејцаињиховнарод,тристачетрдесетљуди,иузе светечетиристотинељудисаизвучениммачевима,и одекЈаковудагаубије
66Исавјеподелиотајбројнанеколикоделова,иузео јешездесетљудисвоједецеислугуидушесвог домаћинствакаоједногпоглавара,идаоихнабригу свомнајстаријемсинуЕлифазу.
67АпреосталеглаведадешесторицисиноваХорејца
68Ицеоовајлогорјеишаокакојеибио,аИсавје ишаомеђуњимапремаЈакову,иводиоихјебрзо.
69ИЛавановигласнициотидошеодИсаваиотидоше уземљуХананску,идођошеукућуРебеке,мајке ЈаковљевеиИсавове.
70Ијавишејојговорећи:Ево,синтвојИсавотишаоје набратасвогЈаковасачетиристотинељуди,јерјечуо дадолази,иотишаоједаратујесњим,дагапоразии дамуузмесвештоима
71ИРебекапожуриипосласедамдесетдвојицуљуди изИсаковихслугудадочекајуЈакованапуту;јеррече: МождаћесеИсавзаратитинапутукадгасретне 72ИтигласниципођошепутемдасретнуЈакова,и сретошеганапутупоредпотока,надругојстрани потокаЈавука,иречеЈаковкадихугледа:„Овајлогор мијеодређенодБога,иЈаковназватоместо Махајим“
73Јаковпознасавнародсвогоца,ипољубиихи загрлиих,ипођесњима,иЈаковихпитазасвогоцаи мајку,аонирекоше:Добросу
74АовигласницирекошеЈакову:Ребека,твојамајка, посланасктебиговорећи:Чуосам,синемој,дајетвој братИсавизашаопротивтебенапутсаљудимаиз потомакаСеираХорејана
75Изато,синемој,послушајгласмојивидипосвом саветуштаћешучинити,икадатидође,помолига,и неговоримунепромишљено,идајмупоклонодонога штопоседујешиодоногачиметејеБогобдарио.
76Икадатепитаотвојимпословима,некријништаод њега,мождаћесеокренутиодсвоггневапрематебии тићештимеспаситисвојудушу,тебеисвештоти припада,јерјетвојадужностдагапоштујеш,јерјеон твојстаријибрат
77АкадЈаковчуречисвојемајкекојемугласници рекоше,Јаковподижеглассвојигоркозаплака,и учиникакомумајкатадазаповеди
ПОГЛАВЉЕ32
1УтовремепослаЈаковгласникексвомбратуИсаву премаземљиСеир,иречемуречимолбе
2Изаповедиимговорећи:Овакоћетерећигосподару мом,Исаву:ОвакокажеслугатвојЈаков:Нека господармојнепомислидамијеблагословмогоца којиммејеблагословиобиокористан.
3ЈерсамвећдвадесетгодинасаЛаваном,аонмеје превариоидесетпутамипромениоплату,каоштоје свевећреченомомгосподару
4Ислужихмууњеговојкућивеомамарљиво,иБогје
дасамсамодсебестекаобогатство,илидамије благословкојиммејеотацблагословиокористио.
7ИтигласнициодошекИсавуинађошегана границамаземљеедомскегдеидекаЈакову,ачетири стотинељудиодсиноваСеираХорејцастајахуса исуканиммачевима
8ИгласнициЈаковљевијавишеИсавусверечикојеим ЈаковречеоИсаву.
9АИсавимодговориспоносомипрезиром,иречеим: ЗаистасамчуоизаистамијереченоштајеЈаков учиниоЛавану,којигајеузвисиоусвомдомуидаому својекћеризажене,ионјеродиосиновеикћери,и многосеумножиоубогатствуиблагостањуу Лавановојкућизахваљујућињеговомвласништву
10Акадвидедајебогатствоњегововеликоидаје богатствоњегововелико,побегнеизЛавановекућеса свимштомујеприпадало,иодведеЛавановекћери далекоодлицањиховогоца,каозаробљеницеодведене мачем,адамутонерече.
11ИнесамоЛаванујеЈаковтакоучинио,негојеи менитакоучинио,идвапутамејепрестигао,пазарда ћутим?
12Затосамданасизашаосасвојимлогоримадага дочекамиучинићумупожељисвогсрца
13ИвратишесегласнициидођошекЈаковуирекоше му:Дођосмокодтвогбрата,Исава,иказасмомусве твојеречи,ионнамодговоритако,иево,идетиу сусретсачетиристотинељуди.
14Сада,дакле,знајивидиштаћешчинити,имолисе Богудатеизбавиодњега
15АкадчуречисвогбратакојејерекаоЈаковљевим гласницима,Јаковсевеомауплашииузнемири 16ИЈаковсепомолиГосподуБогусвомеирече: Господе,Божеотацамојих,АврамаиИсака,тисими рекаокадсамодлазиоизкућеоцасвогаговорећи:
17ЈасамГоспод,БогтвогоцаАврамаиБогИсаков; тебидајемовуземљуипотомствотвојепослетебе,и учинићупотомствотвојекаозвезденебеске,и проширићешсенасвечетиристраненеба,иутебииу потомствутвомеблагословићесесваплеменана земљи
18Итисипотврдиоречисвојеидаосимибогатствои децуистоку,каоштосинајвећежељемогсрцадао слузисвоме;даосимисвештосамтражиоодтебе, такодамиништанијенедостајало 19Апослесимирекао:Вратисеродитељимасвојими усвојеродноместо,ијаћутиидаљедоброчинити 20Асадакадасамдошао,итисимеизбавиоод Лавана,пашћуурукеИсавакојићемеубити,да, заједносамајкамамоједеце
21Затосада,ГосподеБоже,избавиме,молимте,ииз рукумогбратаИсава,јергасевеомабојим.
22Аакоуменинемаправедности,учинитејезбог АврамаиоцамогИсака
23Јерзнамдасамдобротомимилосрђемстекаоово богатство;затотесадамолимдамеданасизбавиш својомдобротомидамеуслишиш.
24ИЈаковпрестадедасемолиГосподу,иподелиљуде којибехусњимсаовцамаистокомнадватабора,и дадеполовинуДамесеку,синуЕлиезеровом, Аврамовомслузи,затабор,сањеговомдецом,адругу
26ИЈаковостадетамотеноћи,итокомцеленоћи
својомдецом
27ИГосподјеуслишиомолитвуЈаковљевутогдана,и ГосподјетадаизбавиоЈаковаизрукуњеговогбрата Исава
28ИпослаГосподтрианђеланебескиханђела,иони идошепредИсавомидођошекњему
29ИовианђелиуказашесеИсавуињеговомнароду каодвехиљадељуди,јашућинакоњимаопремљеним свакојакимратниморуђем,иуказашесепредИсавоми свимњеговимљудимаподељениучетиритабора,са четирипоглавара.
30ИједанлогорјеотишаодаљеинашлисуИсавакако идесачетиристотинељудипремасвомбратуЈакову,и овајлогорјепотрчаопремаИсавуињеговомнародуи
31Ицеологорјевикаозањимакадсубежалиод Исава,асвиратницисуодговорилиговорећи: 32ЗаистасмомислугеЈакова,којијеслугаБожји,па коондаможеданамсесупротстави?АИсавимрече: „Дакле,господармојибратЈаковјевашгосподар,кога нисамвидеодвадесетгодина,асадакадасамданас дошаодагавидим,зарметакотретирате?“
33Аанђелимуодговоришеговорећи:ТакоживГоспод, данијеЈаков,окомеговориш,твојбрат,небисмо оставилиникогаодтебеитвогнарода;самозбог Јаковаимнећемоништаучинити
34ИовајлогорјепрошаоодИсаваињеговихљудии отишаоје,аИсавињеговиљудисуотишлиодњихоко једнумиљукадаједругилогордошаопремањемуса свакојакиморужјем,ионисутакођеучинилиИсавуи његовимљудимакаоштојепрвилогоручиниоњима 35Акадсуотишлидаиду,гле,трећитаборједошао премањемуисвисусеуплашили,иИсавјепаоскоња, ицеотаборјеповикаоговорећи:Заистасмомислуге Јакова,којијеслугаБожји,икоможеданамсеодупре? 36АИсавимопетодговориговорећи:„Дакле,Јакове, господармојигосподарваш,братмије,идвадесет годинанисамвидеоњеговолице,паданасчувшида долази,изиђохданасдагасретнем,авитакопоступате самном?“
37Аонимуодговоришеирекошему:Такожив Господ,данијеЈаковтвојбрат,каоштосирекао,не
39АкадИсаввидезлокојемучетирианђелаучинише ињеговимљудима,веомасеуплашисвогбратаЈакова иодемуусусретсмиром
40ИсавјескриваосвојумржњупремаЈакову,јерсе плашиозасвојживотзбогсвогбратаЈакова,изато штојезамишљаодасучетиритаборанакојајенаишао Јаковљевеслуге
41ИЈаковпреноћитеноћисасвојимслугамау њиховимлогорима,иодлучисасвојимслугамадада Исавудародсвегаштојеимаосасобомиодсвегсвог имања;иЈаковустаујутру,онињеговиљуди,и изабрашеизмеђустокедарзаИсава
42АовојеизносдаракојиЈаковизабраизсвогстада дадасвомбратуИсаву:иизабрадвестаичетрдесет грлаизстада,иизабрапотридесеткамилаимагараца, иизабрапедесеткраваизабраодкрда.
43Исвеихсместиудесетстада,исвакуврступостави засебно,ипредадеихурукедесеторицисвојихслугу, свакостадозасебно.
44Изаповедиимиречеим:Држитесенаодстојању једниоддругихиоставитеразмакизмеђустада,икад вассретнуИсавионикојисусњимизапитајувас говорећи:Чијистеикудаидетеикомејесвеовопред вама,рецитеим:МисмослугеЈаковљевеиидемоу сусретИсавуумиру,аевоЈаковидезанама.
45АовоштојепреднамајестепоклонкојијеЈаков послаосвомбратуИсаву
46Ааковамкажу:Заштооклевададођеусусретбрату свомеидагавиди?Тадаимреците:Заистадолази радоснозанамададочекабратасвога,јеррече: Умирићугапоклономкојимуиде,паћупослетога видетињеговолице,мождаћемеприхватити 47Такојесавдарпрешаоурукамањеговихслугуи ишаопредњимтогдана,аонјепреноћиосасвојим логориманаобалипотокаЈабука,иустаојеусредноћи, иузеојесвојеженеислушкињеисвештојебило његово,итеноћиихјепрешаопрекопрелазаЈабук.
48Акадпређепрекопотокасвештомуприпадаше, Јаковостадесам,исретегачовек,ионсервашесњим теноћидосвитања,иЈаковљевзглобсеишчупаод рвањасњим
49АузоручовекоставиЈаковаонде,благословигаи оде.АЈаковпређепотокузоруизаустависенабутини.
50Исунцегаобасјакадјепрешаопоток,идођедо местагдесубилањеговастокаидеца
51Иишлисудоподнева,идоксуишли,поклонје пролазиопредњима
52Јаковподижеочисвојеипогледа,игле,Исавјебио издалека,долазиојесамногимљудима,окочетири стотине;иЈаковсевеомауплашибратасвога
53Јаковпожурииразделидецусвојуженамасвојими слушкињамасвојим,акћерсвојуДинуставиуковчеги предадејеурукеслугусвојих
54Ипрођепредсвојомдецомиженамадасретне братасвога,ипоклониседоземље,да,поклонисе седампутадоксенеприближибратусвоме,иБог учинидаЈаковнађемилостинаклоностуочимаИсава ињеговихљуди,јерБогуслишимолитвуЈаковљеву 55ИстрахЈаковаиужасњеговобузењеговогбрата Исава,јерсеИсаввеомаплашиоЈаковазбогоногашто
суанђелиБожјиучинилиИсаву,иИсавовгневна
56АкадИсаввидеЈаковакакотрчикњему,ион
57ИБогјеставиострахидобротупремаЈаковуусрца људикојисудошлисаИсавом,тесуионипољубили Јаковаизагрлилига.
58АтакођеиЕлифас,синИсавов,сасвојачетворица браће,синовимаИсавовим,плакашесаЈаковом,и љубишегаигрлишега,јерстраходЈаковабешепаона свењих
59Исавподижеочисвојеиугледаженесањиховим потомством,децомЈаковљевом,какоидузаЈаковоми клањајусеИсавунапуту
60АИсавречеЈакову:Косуовистобом,братемој? Јесулитотвојадецаилитвојеслуге?АЈаководговори Исавуирече:ТосумојадецакојујеБогмилостиводао твомслузи.
61ДокЈаковразговарашесаИсавомињеговим људима,ИсавпогледацеологориречеЈакову: „Одаклетисавлогоркојисамсреосиноћ?“АЈаков рече:„Данађеммилостуочимагосподарасвога,тоје оноштојеБогмилостиводаослузитвоме“
62ИпоклондођепредИсава,иЈаковнаваљивашена Исаваговорећи:„Узмипоклонкојисамдонео господарусвоме“АИсаврече:„Заштомијетонамера? Задржизасебеоноштоимаш.“
63АЈаковрече:Дужностмиједатидамсвеово, поштосамвидеотвојелице,дабијошувекживеоу миру.
64АИсаводбидапримидар,аЈаковмурече:Молим те,господарумој,акосамнашаомилостутвојим очима,примидармојизмојеруке,јерсамвидеотвоје лицекаодасамвидеолицебожанско,јерсибио задовољанмном
65ИИсавузедар,аЈаковдадеИсавусреброизлатои бделијум,јергајетоликонаваљиваодаихјеузео 66ИИсавразделистокукојабешеулогору,идаде половинуљудимакојисудошлисњим,јерсудошлиза плату,адругуполовинупредадеурукесвоједеце 67Асреброизлатоибделијдадеурукесвом најстаријемсинуЕлифазу,аИсавречеЈакову:„Хајде даостанемостобомиполакоћемоићистобомдокне дођешсамномумојеместо,датамозаједноживимо“ 68АЈаководговорибратусвомеирече:Учинићукако мигосподармојкаже,алигосподармојзнадасудеца нежна,аовацеиговедасасвојиммладимакојасуса мномидуполако,јеракобиишлабрзо,сваби погинула,јертизнашњиховтеретињиховумор 69Затонекамојгосподаридеиспредсвогслуге,ајаћу
71Ево,доћићуктебиуСеирдаондеживимзаједно,
72ИЈаковречеовоИсавудабиодњегаотераоИсаваи његовељуде,какобиЈаковкаснијемогаодаодеукућу свогоцауземљуХананску
73ИИсавпослушагласЈаковљев,ивратисеИсавса четиристотинељудикојибехусњимнапутукаСеиру, иЈаковисвињеговиотидошетогданадокрајаземље Хананауњенимграницама,иостадеонденековреме
ПОГЛАВЉЕ33
1ПосленекогвременаЈаководеизграницаземљеи дођеуземљуШалем,тојестградСихем,којијеу земљиХананској,иодморисепредградом.
2Икупидеоњивекојајетамобила,одсинова Еморових,народатеземље,запетшекела
3ИЈаковтамосаградисебикућу,иондеразапешатор свој,иначиниколибезасвојустоку,затоназвато местоСокот
4ИЈаковјеостаоуСокотугодинуишестмесеци.
5Утовременекеодженастановникаонеземље отишлесууградСихемдаиграјуивеселесеса кћеримастановникатогграда,акадасуонеизашле, тадасуиРахелаиЛија,женеЈаковљеве,сасвојим породицаматакођеотишледагледајурадосткћеритог града.
6ИДина,кћиЈаковљева,такођепођесњимаивиде кћериграда,ионеостадошетамопредтимкћерима доксусвиљудиизградастајалипоредњихдавиде њихововесеље,исвивеликиљудиизградабехутамо
7АСихем,синЕморов,кнезонеземље,стајаојетамо даихвиди.
8ИСихемугледаДину,кћерЈаковљеву,гдеседиса својоммајкомпредкћеримаграда,идевојкамусе веомадопадне,ионондеупитасвојепријатељеисвој народговорећи:Чијајетокћиштоседимеђуженама, којунепознајемуовомграду?
9Аонимурекоше:ЗаистајеовокћиЈакова,сина ИсакаЈеврејина,којивећнековремеживиуовом граду,икадасечулодакћерионеземљеизлазедасе радују,онаодесасвојоммајкомислушкињамада седнемеђуњихкаоштовидиш
10ИСихемугледаДину,кћерЈаковљеву,икадју погледа,душамусеприлепизаДину.
11Ипослатејесиломодведоше,иДинадођеукућу Сихемову,ионјесиломухвати,легасњомипонизије, ивеомајезаволеисместијеусвојукућу.
12ИдођошеијавишетоЈакову,икадЈаковчудаје СихемоскрнавиоњеговукћерДину,послаЈаков дванаестсвојихслугудадоведуДинуизкуће Сихемове,иониодошеидођошеукућуСихемовуда одведуДинуодатле
13Акадсустигли,Сихемизађекњимасасвојим људимаиотераихизсвојекуће,инехтедеим дозволитидадођупредДину,негоСихемседешес Дином,љубећијеигрлећијепредњиховимочима
14АслугеЈаковљевевратишесеијавишемуговорећи: „Кадсмодошли,онињеговиљудисунасотерали,и такојеСихемучиниоДинипреднашимочима“ 15ЈаковјезнаојошдајеСихемоскрнавиоњеговукћер,
синуХидекемовом,синуПередовом,говорећи:„Узми миовудевојкузажену.“
17АЕмор,синХидекемовЕвејанин,дођеукућусвог синаСихема,ионседепредњимАЕморречесину свом:Сихеме,зарнемаженемеђукћериматвогнарода дабиузеоЈеврејкукојанијеизтвогнарода?
18АСихеммурече:„Самоњуморашдамиузмеш,јер мијемилаИЕморучинипоречисвогсина,јергаје веомаволео
19ИЕморизађекЈаковударазговарасњимотој ствари,икадотиђеизкућесвогсинаСихема,пренего штодођекЈаковударазговарасњим,гле,синови Јаковљевидођошеспоља,чимчушештаучиниСихем, синЕморов
20Аљудибехувеомаожалошћенизбогсвојесестре,и свисевратишекућиразјаренигневом,пренегоштоје
21Идођошеиседошепредоцасвог,ирекошему распламсаниговорећи:Сигурнојесмртзаслуженаза овогчовекаизањеговдом,јерјеГоспод,Богцеле
ичиниоблудсанашомсестром,иникоодсвихљудиу градунијемупроговориониреч
22СигурнознаширазумешдаСихемуињеговомоцу ицеломградуприпадасмртнапресудазбогделакојеје учинио
23Идоксуониразговаралипредсвојимоцемотоме, гле,Емор,отацСихемов,дођедакажеЈаковуречисвог синаоДини,иседепредЈаковомипредњеговим синовима.
24АЕморимречеговорећи:ДушамогсинаСихема чезнезавашомкћерју;молимвас,дајтемујезаженуи оженитесеснама;дајтенамсвојекћери,амићемо вамадатинашекћери,ивићетеживетиснамаунашој земљиибићемокаоједаннародуземљи
25Јерјенашаземљавеомапространа,затоживитеи тргујтеуњојистичитепоседеуњој,ичинитеуњој штажелите,иниковаснећеспречитиговорећивамни реч.
26АЕморпрестадедаговориЈаковуисиновима његовим,агле,Сихем,синњегов,дођезањимиседе предњима
27АСихемречепредЈаковомисиновимањеговим говорећи:„Неканађеммилостпредвамадамидате својукћер,иштагодмикажете,учинићузању.“
28Тражиодменеобиљемиразаидара,идаћути,и штагодмикажеш,учинићу,икогодсепобунипротив
Исакуувезисаовим,јернеможемоништаучинити безњеговогпристанка.
31ЈеронзнапутевенашегоцаАврама,иштагоднам каже,казаћемовам,нећемоништасакритиодвас.
32СимеониЛевирекошеовоСихемуињеговомоцу дабипронашлиизговоридабисепосаветовалишта требаучинитисаСихемомињеговимградомувезиса тим.
33АкадСихемињеговотацчушеречиСимеоновеи Левијеве,свиђашеимсе,иСихемињеговотац изађошедаидукући
34Акадотидоше,синовиЈаковљевирекошеоцусвоме: „Гле,знамодасмртприпадаовимзликовцимаи њиховомграду,јерпреступишеоноштојеБог заповедиоНојуињеговојдециињеговомпотомству послењих.“
35АтакођеизатоштојеСихемовоучинионашој сестриДиниоскрнавившије,јерсетаквагнусоба никаданећечинитимеђунама.
36Затосадазнајивидиштаћешучинити,ипотражи саветиизговорштаћеимсеучинити,дабисепобили свистановнициовогграда.
37АСимеонимрече:„Евовамдобарсавет:рецитеим даобрежусвакогмушкарцамеђуњимакаоштосмои миобрезани,ааконежеледатоучине,узећемоим кћериотићићемо“
38Аакопристанудатоучинеиучинето,ондакада будупотонулиодбола,напашћемоихмачевима,каона некогакојетихимиран,ипобићемосвакогмушкарца међуњима
39ИСимеоновсаветимседопао,иСимеониЛеви одлучишедаимучинекакојепредложено
40АследећегјутраСихемиЕмор,отацњегов, вратишесекЈаковуисиновимањеговимдаговорео ДиниидачујуштаћесиновиЈаковљевиодговоритина њиховеречи
41АсиновиЈаковљевиимговорахупреварноговорећи: „ПренесмооцунашемИсакусвевашеречи,иваше речимусесвиђаху“
42Алинамречеговорећи:Овакомујезаповедио Аврам,отацњегов,одБога,Господарацелеземље:да свакичовеккојинијеодњеговогпотомстваихоћеда узмеједнуодњеговихкћери,обрежесвакогмушкарца којимуприпада,каоштосеимиобрезујемо,паћемо мутададатинашукћерзажену
43Садасмотиоткрилисвенашепутевекојенамје говорионашотац,јернеможемоучинитиовоштоси намрекао,дадамонашукћернеобрезаномчовеку,јер јетосрамотазанас
44Алиевопристајемостобом,датидамонашукћер, иузећемокћеритвојекћериксеби,иживећемомеђу тобомибићемоједаннародкаоштосирекао,аконас послушашипристанешдабудешкаоми,даобрежеш свакогмушкарцакојијемеђутобом,каоштосеими обрезујемо
45Ааконаснепослушашдасеобрежесваки мушкарацкаоштосемиобрезујемо,каоштосмо заповедили,ондаћемодоћиктеби,узетитикћери
46АСихемињеговотацЕморчушеречиЈаковљевих
синоваЈаковљевихговорећи: 48Дођосмоковимљудима,синовимаЈаковљевим,и разговарасмосњимаоњиховојкћери,иовиљуди пристадошедаучинепонашимжељама,игле,наша земљајевеликазањих,ионићеживетиуњоји трговатиуњој,ибићемоједаннарод;узимаћемо њиховекћери,анашекћерићемоимдаватизажене 49Алисамоподовимусловомовиљудићепристати даучинеовуствар,дасесвакимушкарацмеђунама обрежекаоштосуиониобрезани,каоштоимје заповедиоњиховБог,икадабудемопоступилипо њиховимупутствимадасеобрежемо,ондаћеони живетимеђунама,заједносасвојомстокомиимањем, имићемобитикаоједаннародсањима.
50АкадсвиљудиуградучушеречиСихемаи његовогоцаЕмора,свиљудиуњиховомграду пристадошенаовајпредлогипослушашедасеобрежу, јерСихемињеговотацЕморбехувеомапоштовани кодњих,будућидасубиликнезовиуземљи
51Асутрадан,СихемињеговотацЕморустадоше раноујутруисабрашесвељудесвогградаусредграда, ипозвашесиновеЈаковљеве,којиобрезашесве мушкарцемеђуњиматогданаиследећег.
52ИобрезашеСихемаиЕмора,оцањеговог,ипеторо Сихемовебраће,паустадошесвииотидошекући,јер јетобилоодГосподапротивградаСихема,иод ГосподајебиоСимеоновсаветуовојствари,даби ГосподпредаоградСихемурукедвојицеЈаковљевих синова.
ПОГЛАВЉЕ34
1Абројсвихмушкарацакојисубилиобрезанибеше шестстотиначетрдесетипетмушкарацаидвеста четрдесетишестдеце.
2АлиХидекем,синПередов,отацЕморов,ињегова шесторобраћенехтедошепослушатиСихемаи његовогоцаЕмора,нитихтедошедасеобрежу,јерим јепредлогсиноваЈаковљевихбиогнусан,ињиховгнев севеомараспламсаозбогтогаштоихстановнициграда нисупослушали.
3Аувечедругогдананађошеосаммаледецекојанису билаобрезана,јерсуихмајкесакрилеодСихемаи његовогоцаЕмораиодљудиизграда
4АСихемињеговотацЕморпослашедаихдоведу предњихдаихобрежу,кадХидекемињегова
7Зармислишдаћешуспетикрозоводелокојеси учинио?Иштаћешодговоритиувезисаовомствари својојбраћиХананејима,којићесутрадоћиипитати теоовојствари?
8Ааковашеделонебудеизгледалоправедноидобро уњиховимочима,штаћетеучинитизасвојеживоте,а јазанашеживоте,затоштонистепослушалинаше гласове?
9Аакостановнициземљеисватвојабраћа,синови Хамови,чујузатвојпоступакговорећи: 10ЗбогједнеХебрејкеучинишелиСихемињеговотац Еморисвистановницињиховогградаоноштоимније билопознатоиштоимњиховипрециникаданису заповедили;кудаћешондапобећиилигдећешсакрити својусрамотусвихданапредсвојомбраћом, становницимаземљехананске?
11Затосаданеможемодаподнесемоовоштоси учинио,нитиможемобитиоптерећениовимјармом којинамнашипрецинисузаповедили.
12Ево,сутраћемоотићиисабратисвунашубраћу, ханаанскубраћукојаживеуземљи,исвићемодоћии побититебеисвеонекојисеутебеуздају,такоданеће остатиниостатакниодтебениодњих
13АкадЕморињеговсинСихемисвиграђаничуше речиКидекемаињеговебраће,страшносеуплашеза животсвојзбогњиховихречиипокајашесезаоношто учинише
14АСихемињеговотацЕмородговоришесвомоцу Хидекемуињеговојбраћиирекошеим:Сверечикоје стенамреклиистинитесу
15Немојтесадаговоритинитизамишљатиусрцусвом дасмозбогљубавипремаЈеврејимаучинилиовошто намнашипрецинисузаповедили
16Алипоштосмовиделиданијењихованамераи жељадапристанунанашежељеувезисањиховом ћерком,дајеузмемо,осимподовимусловом, послушалисмоњиховегласовеиучинилиоводело којесивидео,какобисмоодњихдобилионошто желимо
17Акададобијемоодњихоноштосмозамолили, вратићемосекњимаиучинићемоимоноштонам кажете
18Молимовасдакледасачекатеииздржитедоксе нашетелонеизлечиипоновонепостанемојаки,па ћемотадазаједнокренутипротивњихиучинитиим оноштојеувашиминашимсрцима.
19АДина,кћиЈаковљева,чусвеоверечикојесу говорилиКидекемињеговабраћа,иштасуим одговорилиЕморињеговсинСихемиљудииз њиховогграда
20Ионапожуриипослаједнуодсвојихслушкиња, којујојотацбешепослаодасебринеоњојукући Сихемовој,оцусвомеЈаковуибраћисвојој, поручујући:
21ТакосуХидекемињеговабраћасаветовалиувези савама,атакосуимодговорилиЕмориСихеми становнициграда.
22АкадЈаковчутеречи,испунисегневомиразгневи сенањих,игневмусераспламсапротивњих
23СимеониЛевисезаклешеирекоше:Такожив Господ,Богцелеземље,досутрауововременеће
25СимеониЛевисунаставилидалутајупоградуи побилисусвеграђанеоштрицоммача,иникоганису оставилипреживелог
26Инастадевеликаузнемиреностусредграда,ивапај градскогнародауздижеседонеба,исвеженеидеца гласноплакаше
27СимеониЛевипобишецеоград;неоставише ниједногмушкарцауцеломграду
28ИубишеЕмораиСихема,синаму,оштрицоммача, иодведошеДинуизкућеСихемовеиотидошеоданде. 29АсиновиЈаковљевиотидошеивратишесе,и наиђошенапобијене,иопљачкашесвуњихову имовинукојабешеуградуинапољу.
30Идоксуониузималиплен,тристаљудиустадеи
32АкадЈаковвидесвештоучинишеградуипленкоји имотеше,Јаковсевеомаразгневинањихиречеим: Штамитоучинисте?Ево,јасамнашаомирмеђу хананскимстановницимаземље,иникоодњихсеније мешаосамном.
33Асадасимеучиниоомраженимстановницима земље,међуХананејимаиФерезејима,ајасамсамо малиброј,исвићесеокупитипротивменеиубитиме кадачујузатвоједелосањиховомбраћом,ијаимој домбићемоуништени
34АСимеониЛевиисвањиховабраћасњима одговоришесвомоцуЈаковуирекошему:Ево,ми живимоуземљи,аСихемћеовоучинитинашојсестри? ЗаштоћутишосвемуштојеСихемучинио?Зарће поступатисанашомсестромкаосаблудницомна улици?
35АбројженакојеСимеониЛевиодведошеуропство изградаСихема,анеубише,биојеосамдесетпет,које нисупознавалемушкарца.
36Амеђуњимабешемлададевојкалепогизгледаи лепогстаса,којојјеимебилоБуна,иСимеонјеузеза жену,абројмушкарацакојезаробишеинепобише,
37ИсвимладићиидевојкекојесуСимеониЛеви
градпуст,безмушкараца,исаможенекојеплачу,ити младићиповикашеирекоше:Ево,овојезлокоје учинишесиновиЈаковаЈеврејинаовомградукада данасуништишеједанодхананскихградова,ине побојашесеживотасвогауцелојземљихананској.
39ИтиљудинапустишеградиодошеуградТапнах,и дошавшитамоиспричашестановницимаТапнахасве штоихјезадесилоисвештосусиновиЈаковљеви учинилиградуСихему
40ИвестјестигладоЈасува,цараТапнаха,ионје послаољудеуградСихемдавидетемладиће,јерим царнијевероваоуовојпричи,говорећи:Какосудва човекамогладаопустетаковеликиградкаоштоје Сихем?
41ИвратишесегласнициЈашувовиијавишему говорећи:Дошлисмоуград,аонјеразорен,нема никогауњему;саможенеплачу;нитиимаовацани стокеуњему,јерсвештојебилоуградуотелише синовиЈаковљеви.
42Јашувсезачудитомеговорећи:„Какосудвачовека моглаучинитито,дауништетаковеликиград,а ниједанчовекдаимсеодупре?“
43ЈерсетаконештониједесилоодНимродовихдана, нитисеоднајдавнијихвременатаконештодогодило;и Јашув,царТапнаха,речесвомнароду:Будитехрабри, имићемоићииборитисепротивовихЈевреја,и учинићемоимкаоштосуониучинилиграду,и осветићемостварстановникаграда.
44ИЈашув,царТапнаха,саветовасесасвојим саветницимаоовојствари,ињеговисаветнициму рекоше:СамнећешпобедитиЈевреје,јерморајубити јакидабиизвршилитајпосаоуцеломграду
45Акодвојицаодњихопустецеоград,иникоимсене супротстави,сигурноакотикренешпротивњих,свиће сеподићинанасиуништитинас
46Алиакопошаљешпосвекраљевеоконаси дозволишимдасеокупе,ондаћемопоћисњимаи боритисепротивсиноваЈаковљевих;тадаћеших победити
47ИЈашувчуречисвојихсаветника,иречињиховесе свиђахуњемуињеговомнароду,ионучинитако;и Јашув,царТапнаха,посласвимцаревимаАморејаца којиокруживахуСихемиТапнахговорећи:
48Пођисамномипомозими,дапоразимоЈакова Јеврејинаисвењеговесиновеиистребимоихсаземље, јерјетакоучиниоградуСихему,азартинезнашзато?
49ИсвицаревиАморејскичушезазлокојесинови ЈаковљевиучинишеградуСихему,ивеомасе зачудишезбогњих
50Иседамкраљевааморејскихокуписесасвим својимвојскама,окодесетхиљадаљудисаизвученим мачевима,идођошедасеборепротивсинова Јаковљевих;иЈаковчудасусекраљевиаморејски окупилидасеборепротивњеговихсинова,иЈаковсе веомауплашиитогаузнемири 51ЈаковповикапротивСимеонаиЛевијаговорећи: „Штастетоурадили?Заштостеминаудилидабисте довелинаменесвесиновеХананадауништеменеи мојдом?Јерсамбиомиран,јаимојдом,авистемито учинилииразбеснелистестановникеземљепротив
„Заштоточиниш?Заистасузатомојабраћаотишлаи разорилаград,иГосподгајепредаоуњиховеруке,јер суњеговистановниципреступилизаповестинашег БогаЗарсу,дакле,узалудсвеовоучинили?“
54Асада,заштосеплашишилиузнемираваш,изашто сиљутнамојубраћу,изаштосетвојгневраспалиона њих?
55Заиста,нашБог,којијепредаоуњиховерукеград Сихемињеговестановнике,предаћеинамаурукесве хананскекраљевекојидолазенанас,имићемоим учинитикаоштосумојабраћаучинилаСихему.
56Садабудимиранзбогњихиодбацисвојестрахове, негосеуздајуГосподаБоганашегимолимуседанам помогнеиизбавинас,ипреданашенепријатељеу нашеруке
57АЈудапозваједногодслугусвогоца:„Идисадаи видигдесеналазеоникраљевикојидолазенанасса својимвојскама“
58Ислугаодеипогледаиздалека,ипопесенасупрот гориСихону,ивидесвелогорецаревегдестојена пољу,ивратисеЈудиирече:Ево,царевисусмештени напољусасвимсвојимлогорима,народвеомабројан, каопесакнаобалиморској.
59АЈударечеСимеонуиЛевијуисвојбраћињеговој: Ојачајтесеибудитехрабрисинови,јерјеГосподБог нашснама,небојтеихсе.
60Иступитесвакичовек,опасајтесесвојиморужјемза рат,својимлукомисвојиммачем,паћемоићии боритисепротивовихнеобрезанихљуди;Господје нашБог,Онћенасспасити
61Иустадоше,исвакисеопасашесвојиморужјем, великиимали,једанаестсиноваЈаковљевих,исве слугеЈаковљевесњима
62ИсвеслугеИсаковекојесубилесИсакому Хеврону,свидођошекњимаопремљенисвакојаким ратниморуђем,исиновиЈаковљевиињиховеслуге, стодванаестљуди,пођошепрематимцаревима,аи Јаковпођесњима.
63АсиновиЈаковљевипослашесвомоцуИсаку,сину Аврамовом,уХеврон,тојестКирет-Арба,говорећи: 64МолимотезанасГосподуБогунашем,данас заштитиодрукуХананејацакојидолазенанасидаих предашунашеруке
65ИИсак,синАврамов,помолисеГосподузасинове
67Иусадиусрцаовихкраљеваињиховогнарода страходмојихсиноваиоборињиховпонос,идасе окренуодмојихсинова
68Итвојомснажномрукомииспруженоммишицом избавимојесиновеињиховеслугеодњих,јерјеу твојимрукамамоћиснагадаучинишсвеово
69ИсиновиЈаковљевиислугењиховеотидошектим царевима,иуздашесеуГосподаБогасвога,идок идоше,иЈаков,отацњихов,помолисеГосподу говорећи:ГосподеБоже,моћнииузвишениБоже,који владашоддавнина,одтададосадаизаувек; 70ТисиОнајкојираспирујератовеичинидасе прекину,утвојојруцисумоћисиладауздигнеши обориш;о,некамојамолитвабудеприхватљивапред тобом,дасеокренешкаменисасвојиммилосрђем,да импресионирашсрцаовихкраљеваињиховогнарода страхоммојихсинова,идауплашишњихињихове логоре,исвојомвеликомдобротомизбавишсвеоне којисеутебеуздају,јертиситајкојиможешданам подвргнешљудеиданародепокоришнашојвласти
ПОГЛАВЉЕ35
1ИсвицаревиАморејскидођошеистадошенапољу дасесаветујусасвојимсаветницимаштаћесеучинити сасиновимаЈаковљевим,јерихсејошувекплаше говорећи:Ево,двојицаодњихпобишецеоградСихем 2ИГосподјечуомолитвеИсакаиЈакова,ииспуниоје срцасвихсаветникаовихкраљевавеликимстрахоми ужасом,такодасуједногласноповикали:
3Јесилиданасглуп,илинемашразумевањаусебида ћешсеборитисаЈеврејима,изаштоседанасрадујеш сопственојпропасти?
4Ево,двојицаодњихдођошеуградСихембезстраха иужаса,ипобишесвестановникеграда,такодаимсе никонијесупротставио,икакоћештимоћидасе боришсасвимањима?
5СигурнознашдајењиховБогвеоманаклоњенњима идајеучиниозањихмоћнаделакаквасенисучинила оддавнина,имеђусвимбоговиманарода,неманикога коможеучинитимоћнаделакаоштосуњегова
6СигурнојеизбавиоњиховогоцаАврама,Јеврејина, изрукеНимродаиизрукецелогњеговогнародакојије многопутапокушаодагаубије
7Онгајеизбавиоиизватреукојугајебациоцар Нимрод,ињеговБоггајеизбавиоизње.
8Икодругиможеучинититаконешто?Сигурнојето биоАврамкојијеубиопетцареваЕлама,кадасу дотаклисинањеговогбратакојијеутовремеживеоу Содоми
9Иузешеслугусвогверногуњеговојкућиинеколико његовихљуди,ипотерашецаревеЕламаједненоћии убишеих,ивратишесинуњеговогбратасвуимовину којумубехуодузели
10ИсигурнознатедајеБоговихЈеврејавеома задовољанњима,аионисутакођезадовољнињим,јер знајудаихјеизбавиоодсвихњиховихнепријатеља. 11Игле,изљубавипремаБогусвоме,Аврамузесвог јединогидрагоценогсинаинамеравашедагапринесе каожртвупаљеницуБогусвоме,идагаБогније
13ИнисиличуоштајењиховБогучиниофараону, царуегипатском,иАвимелеху,царугерарском,узевши Аврамовужену,којијерекаозању:Онајемојасестра, даганеубијузбогње,папомиследајеузмузажену? ИБогјеучиниоњимаињиховомнародусвештоси чуо.
14Игле,самисмовиделисвојимочимакакоИсав, братЈаковљев,долазикњемусачетиристотинељуди, снамеромдагаубије,јерсесетиодамујеодузеоочев благослов
15ИпођемуусусреткадсевраћашеизСирије,да погубимајкусадецом,икогаизбавиизњеговихруку осимњеговогБогаукогасеуздао?Онгаизбавииз рукуњеговогбратаиизрукуњеговихнепријатеља,и сигурноћеихопетзаштитити.
16КонезнадаихјењиховБогнадахнуоснагомда учинеградуСихемузлоокомесичуо?
17Далибиондадвојицаљудимогласвојомснагом уништититаковеликиградкаоштојеСихем,даније билоњиховогБогаукогасусеуздали?Онјерекаои учиниоимсветодабипобиостановникеградау њиховомграду
18Иможешлиондаданадвладашонекојисузаједно изашлиизтвогградадасеборесасвимањима,чаки акотиупомоћдођехиљадупутавишењих?
19Сигурнознаширазумешданисидошаодасебориш сањима,већдаратујешсањиховимБогомкојиихје изабрао,изатостесвидошлиданасдабудете уништени
20Затосесадауздржитеодовогзлакојепокушавате дананесетесеби,ибићевамбољеданеидетеуратс њима,иакоихјемало,јерјењиховБогсњима
21Акадсуаморејскикраљевичулисверечисвојих саветника,њиховасрцасеиспунишестрахом,и уплашилисусеЈаковљевихсиноваинисухтелидасе борепротивњих.
22Иприклонишеушисвојеречимасвојихсаветникаи слушахусвењиховеречи,иречисаветникабише веомаугоднецаревима,ионитакоиучинише.
23Икраљевисеокренушеиклонишесесинова Јаковљевих,јерсенисуусуђивалидаимсеприближе
19Јаковињеговисиновиисвештојебилоњегово
1УтовремејависеГосподЈаковуговорећи:Устани, идиуВетилиостанионде,иначиниондежртвеник Господукојитисејавио,којијеизбавиотебеисинове твојеизневоље.
2ИЈаковустадесасвојимсиновимаисвимсвојим,и отидошеидођошеуВетиљпоречиГосподњој 3АЈаковујебилодеведесетдеветгодинакадје отишаоуВетиљЈаковињеговисиновиисавнарод којијебиосњимостадошеуВетиљууЛузуОнде саградиолтарГосподукојимусејавиоЈаковињегови синовиостадошеуВетиљушестмесеци
4УтовремеумреДевора,кћиУзова,Ребекинададиља, којајебиласЈаковом;иЈаковјусахраниисподВетиља, подхрастомкојијеондебио
5ИРебека,кћиВатуилова,мајкаЈаковљева,такође умреутовремеуХеврону,тојестКирет-Арба,иби сахрањенаупећиниМахпеликојуАврамбешекупио оддецеХетове.
6АРебекинживотјебиостотридесетитригодине,и онаумреАкадЈаковчудајењеговамајкаРебека умрла,горкоплаказасвојоммајкомиучинивелику жалостзањомизаДевором,њеномдојиљом,под храстом,иназватоместоАлон-Бахут 7АЛаванСиријацумреутедане,јергаБогударизато штопреступисавезкојибешеизмеђуњегаиЈакова 8АЈаковубешестогодинакадмусејавиГоспод,и благословига,инаденимуимеИзраиљ,иРахела,жена Јаковљева,зачеутедане
9УтовремеЈаковисвињеговикренушеизВетилау Хеврон,укућусвогоца.
10Идоксуишлипутем,идокјебиојошсамомали путдоЕфрате,Рахелародисинаииматежакпорођаји умре.
11ЈаковјесахранинапутузаЕфрату,тојестВитлејем, ипостависпоменикнањеномгробу,којијетамодо данас;аРахелиниданибишечетрдесетпетгодина,и умре
12ИЈаковдадеимесинусвомекојимусероди,кога мујеРахелародила,Венијамин,јермусеродиуземљи сдеснестране
13АпослеРахелинесмрти,Јаковразапесвојшатору шаторуњенеслушкињеВале.
14Рувимјезбогтогабиољубомораннасвојумајку Лију,ибиојеиспуњенгневом,иподигаосеугневу свомеиотишаојеиушаоушаторВалхин,иодатлеје уклониоочевкревет
15Утовреме,Рувимовимсиновимајеодузетоправо првенства,заједносакраљевскимисвештеничким чинама,јерјеоскрнавиоочевкревет,ипрвенствоје датоЈосифу,краљевскаслужбаЈуди,асвештенство Левију,јерјеРувимоскрнавиоочевкревет.
16АовојеЈаковљевопотомствокојемусеродиу Падан-Араму,асиноваЈаковљевихбешедванаест 17СиновиЛијинибехупрвенацРувим,затимСимеон, Леви,Јуда,Исахар,ЗавулонињиховасестраДина;а синовиРахелинибехуЈосифиВенијамин.
18СиновиЗилпе,Лијинеслушкиње,билисуГади Асир,асиновиВале,Рахиљинеслушкиње,билисуДан иНефталим;тосусиновиЈаковљевикојисумусе родилиуПадан-Араму
Исавовисеплодишеивеомасеумножишеуземљи Сеир
21АовојеИсавовопотомствокојемусеродиуземљи Хананској,аИсавовихсиновабешепет
22АдародиИсавуњеговогпрвенцаЕлифаза,аонаму родииРагуела,аАливамамуродиЈеуса,Јаламаи Кореја
23ОвосуИсавовадецакојасумусеродилауземљи Хананској;асиновиЕлифаза,Исавовогсина,билису Теман,Омар,Сефо,Гатам,КеназиАмалекс,асинови РагуеловибилисуНахат,Зерах,ШамаиМиза.
24АЈеусовисиновибехуТимна,АлваиЈетет;а ЈаламовисиновибехуАлах,ФинориКеназ
25АсиновиКораховибехуТеман,Мивзар,Магдиели Ерам;тосупородицесиноваИсавовихпоњиховим кнежевинамауземљиСеир
26АовосуименасиноваСеираХорејца,становника земљеСеир:Лотан,Шовал,Севеон,Ана,Дишан,Есер иДишон,седамсинова
27АсиновиЛотановибехуХори,Еманисестраим Тимна,тојестТимна,којадођекодЈаковаисинова његових,алионинехтедошедајепослушају,паона одеипостадеконкубинаЕлифазу,синуИсавовом,и родимуАмалика
28АсиновиШоваловибехуАлван,Манахат,Евал, СефоиОнам,асиновиЦивегоновибехуАјаиАна;то јебиоонајАнакојијенашаоЈемејеупустињикадаје храниомагарцеЦивегоновогоца
29Идокјехраниомагарцесвогоца,водиоихјеу различитовремеупустињудаиххрани
30Иједногданадоведеихуједнуодпустињанаобали мора,насупротпустињинарода,идокихјехранио,гле, веомајакаолујадођесдругестранемораисрушисена магарцекојисуондепасли,исвисезауставише
31Апослетогаокостодвадесетвеликихистрашних животињаизађеизпустињесдругестранемора,исве дођошенаместогдебехумагарци,исместишесетамо 32Итеживотиње,одсрединенадоле,бехууоблику децељудске,иодсрединенавише,некеимахулик
измеђураменакојидосезахудоземље,попутрепова дукефата,иовеживотињедођошеиузјахашете магарце,иодведошеих,иониотидошедоданас
36АдецаАне,синаСеировог,бехуДишонисестраму Аливама,адецаДишоновабехуХемдан,Ешбан,Итран иХеран,адецаЕзеровабехуБилхан,ЗаваниАкан,а децаДишоновабехуУзиАран.
37ТосупородицесиноваСеираХорејца,према њиховимкнежевинамауземљиСеир
38ИсавињеговадецаживелисууземљиСеира Хорејанина,становникатеземље,иималисупоседеу њојибилисуплодниивеомасемножилиАЈакови његовадецаисвештоимјеприпадаложивелисуса својимоцемИсакомуземљиХананској,каоштоје ГосподзаповедиоАврамуоцуњиховом
ПОГЛАВЉЕ37
1АстопетегодинеживотаЈаковљева,тојестдевете годинеЈаковљевогборавкасадецомсвојомуземљи Хананској,дођеизПадан-Арама
2УтеданеЈаковотпутовасасвојомдецомизХеврона, иониодошеивратишесеуградСихем,ониисви њихови,иондесенастанише,јерЈаковљевадеца добишедобреиплоднепашњакезасвојустокууграду Сихему,градСихемтадабешеобновљен,иуњему бешеокотристамушкарацаижена
3Јаковињеговадецаисвештојебилоњеговоживели сунаделупољакојејеЈаковкупиоодЕмора,оца Сихемовог,кадасевратиоизПадан-Арамапренего штосуСимеониЛевиосвојилиград.
4ИсвионицаревиХананејацаиАморејацакојису окруживалиградСихем,чулисудасусеЈаковљеви синовивратилиуСихемидасусетамонастанили.
5Ирекоше:ХоћелисиновиЈаковаЈеврејинапоново доћиуградиживетиуњему,поштосупобилињегове становникеиотералиих?Хоћелисесадавратитии отератионекојиживеуградуилиихпобити?
6Исвихананскикраљевисепоновоокупишеидођоше заједнодазаратепротивЈаковаињеговихсинова.
7ИЈасув,царТапнаха,послатакођесвимсвојим суседнимцаревима,Елану,царуГаасу,иИхурију,цару Силому,иПаратону,царуХазару,иСусију,цару Сартона,иЛавану,царуВетхорану,иСавиру,цару Отнајме,говорећи:
8Дођитекмениипомозитеми,дапобијемоЈакова Јеврејинаињеговесиновеисвештомуприпада,јерсу опетдошлиуСихемдагапоседнуидапобијуњегове становникекаоипре.
9Исвитикраљевисесабрашеидођошесасвим својимлогорима,народизузетнобројанкаопесакна обалиморској,исвибехунасупротТапнаху
10ИЈашув,царТапнаха,изађенањихсацеломсвојом војскомиулогорисесњиманасупротТапнахаизван града,исветецаревеподелишеуседамодељења,то јестседамлогорапротивсиноваЈаковљевих 11ИпослашеобјавуЈаковуињеговомсинуговорећи: Дођитесвикнамадасесастанемоуравниции осветимосезаљудеизСихемакојестепобилиу њиховомграду,исадаћетесепонововратитиуград Сихеминастанитисеуњему,ипобићетењегове
раширирукесвојекГосподу,ирече:Боже,тисиБог Свемогући,тисиОтацнаш,тисинасствориоимисмо делорукутвојих;молимте,избависиновемоје милошћусвојомизрукунепријатељањихових,који данасдолазедасеборесњимаидаихспасешизруке њихове,јерјеуруцитвојојмоћисила,даспасеш малобројнеодмногих
15Идајсиновимамојим,слугаматвојим,снагусрцаи моћдасеборесанепријатељимасвојим,даихпокореи дападнупредњиманепријатељињихови,инедозволи дасиновимојиислугењиховепогинуодрукудеце хананске.
16Алиакотиједобродапогубишсиновемојеислуге њихове,узмиихповеликојмилостисвојојкрозруке слугусвојих,даданаснепогинуодрукецарева аморејских
17АкадЈаковпрестадедасемолиГосподу,земљасе
18ИГосподуслишимолитвуЈаковљеву,иГоспод
срцасвихкраљеваињиховихвојски
19ЈеримГосподдадедачујузвукбојнихколаизвук моћнихкоњаодсиноваЈаковљевихигласвелике војскекојаихпрати
20Иовекраљевеобузевеликистрахзбогсинова Јаковљевих,идоксустајалиусвојимодајама,гле, синовиЈаковљевикренушенањих,састодванаест људи,узвеликуистрашнувику
21АкадцаревивидешекакоЈаковљевисинови напредујупремањима,јошвишеихобузепаникаи хтедошедасеповукуиспредЈаковљевихсиновакаои упочетку,идасенеборесњима.
22Алионисенисуповуклиговорећи:„Билобинам срамотадаседвапуттакоповучемоиспредЈевреја“
23ИсиновиЈаковљевиприступишеикренушепротив свихтихцареваињиховихвојски,ивидеше,игле,то бешевеомамоћаннарод,бројанкаопесакморски 24ИсиновиЈаковљевиповикашеГосподуговорећи: Помозинам,Господе,помозинамиуслишинас,јерсе утебеуздамо,инедајдапогинемоодрукуових необрезанихљудикојисуданасдошлинанас
25ИсиновиЈаковљевиопасашесвојеоружјезарат,и
26АЈуда,синЈаковљев,трчаојепрвипредсвојом
28АЈашувисвањеговавојсканапредовахупрема Јуди,ијахашенавеомаснажномимоћномкоњу,а Јашувбешевеомахрабарчовек,прекривенгвожђеми месингомодглаведопете.
29Идокјебионакоњу,одапињаојестрелеобема рукама,спредаиотпозади,каоштојетобиоњегов обичајусвимњеговимбиткама,иникаданије промашиоместонакојејециљаострелама.
30АкадЈашувдођедасеборисаЈудомииспали многостреланаЈуду,ГосподсвезаЈашувуруку,исве стрелекојејеиспалиоодбишесенањеговељуде
31Иупркостоме,Јашувјенаставиоданапредује премаЈуди,дагаизазовестрелама,алирастојање измеђуњихјебилоокотридесетлаката,икадајеЈуда видеоЈашувкакоиспаљујестреленањега,потрчаоје премањемусвомснагомпуномгнева.
32Јудаподижесаземљевеликикамен,тежакшездесет сикала,ипотрчапремаЈашуву,икаменомгаудариу штит,такодасеЈашувошамутиодударцаипадес коњаназемљу
33ИштитсеразбиизрукеЈашувове,иодсилеударца одскочинаудаљеностодокопетнаестлаката,иштит падепреддругимлогором
34АкраљевикојисудошлисаЈашувомвиделисуиз даљинеснагуЈуде,синаЈаковљевог,иштајеучинио Јашуву,истрашносусеуплашилиЈуде
35ИсабрашесеблизуЈашувовоглогора,видевши његовузбуњеност,иЈудаизвукасвојмачипоби четрдесетдвачовекаизЈашувовоглогора,ицео ЈашувовлогорпобегнепредЈудом,иникомусене супротстави,иоставишеЈашуваипобегошеодњега,а Јашувјошувеклежашеничиценаземљи
36АЈашуввидевшидасусвиљудиизњеговоглогора побеглиодњега,пожурииустадесастрахомпротив Јуде,истаденаногенасупротЈуди
37ЈашувсебориоједанпротивдругогсаЈудом, окрећућиштитове,исвиЈашубовиљудипобегоше,јер севеомаплашеЈуде
38ЈашувузекопљеурукудаудариЈудупоглави,али Јудабрзонаслонишештитнаглаву,узЈашувовокопље, такодаЈудинштитпримиударацодЈашувовогкопља, иштитсерасцепи
39АкадЈудавидедамујештитпроцепљен,брзо извукамачиудариЈасубаучланке,иодсечемуноге, такодаЈасубпаденаземљу,акопљемуиспадеизруке 40ЈудабрзоузеЈашувовокопље,одсечемуглавуи бацигапоредњеговихногу
41АкадсуЈаковљевисиновивиделиштајеЈуда учиниоЈашуву,свисупотрчалиуредовеосталих краљева,иЈаковљевисиновисусеборилиса Јашувовомвојскомисавојскамасвихкраљевакојису билионде.
42АсиновиЈаковљевиучинишедападнепетнаест хиљадањиховихљуди,иударишеихкаодаударају тиквице,аосталипобегошедабиспасилиживотсвој 43АЈудајејошувекстајаопоредЈашуваовогтелаи скинуојесаЈашувањеговоклоп.
44ИЈудаскидегвожђеибакаркојибешеокоЈасува,и гле,деветљудиодЈасубовихвојводадођошедасеборе противЈуде.
45АЈудапожурииподижекаменсаземље,ињиме удариједногодњихуглаву,такодамуселобања
десетљудикренузањимаупотеру,истигошеихи побише
47АсиновиЈаковљевиидаљеударахувојскецарева,и побишемногеодњих,алитицаревихраброостадоше сасвојимзаповедницимаинеповлачихусесасвојих места,ивикахупротивонихсвојихвојскикоје побегошеиспредсиноваЈаковљевих,алиникоихне хтедепослушати,јерсеплашезасвојеживотедане погину
48ИсвиЈаковљевисинови,поштосупоразиливојске царева,вратишесеидођошепредЈуду,аЈудајошувек убијашеосамЈашубовихвојводаисвлачишеимодећу 49ИЛевивидеЕлона,цараГааса,какоидепрема
Левитонијезнаосасигурношћу
50ИЕлонсасвојимзаповедницимаприђеближе,а
убишеЕлонаињеговезаповедникеоштрицоммача ПОГЛАВЉЕ38
1ИИхури,царСилома,дођедапомогнеЕлонуиприђе
2АкадИхури,царСилома,умре,четирипреостала краљапобегошесасвогместасаосталим заповедницимаипокушашедасеповукуговорећи: „НемамовишеснагесаЈеврејиманаконштосуубили трикраљаињиховезаповедникекојибехумоћнијиод нас“
3АкадсиновиЈаковљевивидешедасусепреостали краљевисклонилисасвогместа,пођошеупотеруза њима,аиЈаковдођесагомилеСихема,саместагде стајаше,ипођошезакраљевимаиприђошеимса својимслугама
4Ацаревиивојводесаостаткомсвојихвојски, видевшидаимсеЈаковљевисиновиприближавају, уплашилисусезаживотсвојипобеглисудокнису стиглидоградаХазара
5АсиновиЈаковљевипотерашеихдокапијеграда Хазараизададошевеликипоразцаревимаињиховим војскама,окочетирихиљадељуди,идоксуони побијаливојскуцарева,Јаковбешезаузетсвојим лукомистрелом,ограничавајућисенапобијањецарева, ипобиихсве
6ИубиПаратона,цараХазара,накапијиградаХазара,
веомаожали,игневмусеразбеснеуњемупротив Аморејаца.
9Исвиљудикојисуосталиодвојскекраљевавеомасу сеуплашилизасвојеживоте,пасупотрчалии провалиликапијузидинаградаХазара,исвисуушлиу градрадибезбедности
10ИсакришесеусредградаХазара,јерградХазар бешевеомавеликипростран,икадасветевојске уђошеуград,синовиЈаковљевипотрчашезањимау град
11Ичетириснажначовека,искуснауборби,изађоше изградаистадошенаулазуград,саизвученим мачевимаикопљимаурукама,иставишесенасупрот синовимаЈаковљевим,инепустишеихдауђууград
12Нефталипотрчаидођеизмеђуњихимачемудари двојицуодњих,иодсечеимглавеједнимударцем.
13Иокренусекадругојдвојици,игле,онисупобегли, ионихпотера,стижеих,удариихипогуби
14ИсиновиЈаковљевидођошеуградивидеше,игле, ондејошједанзиддограда,итражећивратазида,не могахуихнаћи,иЈудаскочинаврхзида,аСимеони Левипођошезањим,исватројицасиђошесазидау град
15АСимеониЛевипобишесвељудекојипобегошеу граддасеспасу,атакођеистановникеградаса њиховимженамаидецом,побишеихоштрицоммача, ивапајградасеуздизаодонеба
16ДаниНефталимскочишеназиддавидештаје узроковалојаук,јерсусеЈаковљевисиновизабринули засвојубраћуичулисустановникеградакакоплачуи моле:„Узмитесвештоимамоуградуиидите,самонас немојтепогубити“
17АкадЈуда,СимеониЛевипрестадошедапобијају становникеграда,попешесеназидипозвашеДанаи Нефталима,којибехуназиду,иосталубраћусвоју,а СимеониЛевиимјавишегдесеулазиуград,исви Јаковљевисиновидођошедаузмуплен.
18АсиновиЈаковљевиузешепленизградаХазара, овцеиговедаиимовину,иузешесвештосемогло заробити,иотидошетогданаизграда.
19АследећегданасиновиЈаковљевиодошеуСартон, јерчушедасељудиизСартонакојисуосталиуграду окупљајудасеборесањимајерсуубилињиховог краља,аСартонбешевеомависокиутврђенград,и имаоједубокбедемкојијеокруживаоград 20Астуббедемабешедугачакокопедесетлаката,а ширинамучетрдесетлаката,инијебиломестада човекуђеуградзбогбедема,исиновиЈаковљеви видешебедемградскиитражешеулазуњему,алига немогошенаћи
21Јерјеулазуградбиопозади,исвакичовеккојије хтеодауђеуграддолазиојетимпутемиобилазиоцео град,ипотомјеулазиоуград 22АсиновиЈаковљевивидевшиданемогупронаћи путуград,њиховгневсевеомараспламса,и становнициградавидевшидасиновиЈаковљевидолазе књима,веомаихсеуплаших,јерчушезањиховуснагу иштаучинишеХазару 23АстановнициградаСартонанисумоглиизаћи
градудасеборепротивњих,данебитимеушлиуград,
зида,ивидеше,игле,синовиЈаковљевитражеулазу град
26АстановнициградагрдешесиновеЈаковљевеса врхазидаипроклињахуих,асиновиЈаковљевичуше грдење,ивеомасеразбеснеше,игневимсеуњима разгори
27ИсиновиЈаковљевисеразгневишенањих,исви устадошеискочишепрекобедемаснагомсвоје,и својомснагомпређошечетрдесетлакаташирине бедема
28Акадпрођошебедем,стадошеподградскимзидом инађошедасусваградскавратазатворенагвозденим вратима
29ИсиновиЈаковљевиприђошедаразбијуврата градских,алистановнициимнедопустише,јерсаврха зидабацахукамењеистреленањих
30Абројљудикојисубилиназидубиојеокочетири стотинељуди,икадасуЈаковљевисиновивиделида
првоотишаонаисточнидеограда
31АГадиАсирпођошезањимдозападногуглаграда, аСимеониЛевинасевер,аДаниРувимнајуг.
32Аљудикојисубилинаврхузида,становнициграда, видевшидаЈаковљевисиновидолазекњима,сви побегошесазида,сиђошеуградисакришесеусред града
33АИсахариНефталим,којисуосталиподзидом, приступишеиразбишеградскаврата,изапалишеватру наградскимвратима,такодасегвожђеистопи,исви Јаковљевисиновиуђошеуград,ониисвињихови људи,иборишесесастановницимаградаСартона,и побишеихоштрицоммача,иникоимнеодоле
34Ипобегошеизградаокодвестаљуди,исвиодошеи сакришесеуједнојкулиуграду,аЈудаихпрогонидо кулеисрушикулу,којасесрушинаљуде,исви погинуше
35ИсиновиЈаковљевипођошепутемкроватекуле,и видеше,игле,удаљиниуградубешедругајакаи високакула,аврхњендосезашедонеба,исинови Јаковљевипожуришеисиђоше,иодошесасвим
36АсиновиЈаковљевизададошевеликиударацоним
сеплашиомача,имачудариЛевијевуруку,ималоје недостајалодаЛевијеварукабудеодсечена.
39Левизграбимачхраброгчовекаурукусвоју,иоте гасиломодчовека,иударињимеснажногчовекау главу,иодсечемуглаву.
40ИједанаестљудиприступидасеборисаЛевијем, јервидешедајеједанодњихубијен,иЈаковљеви синовисеборише,алиЈаковљевисиновинисумогли даихнадвладају,јертиљудибехувеомајаки
41АсиновиЈаковљевивидевшидаихнемогу надвладати,Симеониспустигласанистрашанкрик,и једанаестснажнихљудисезапрепастишегласом Симеоновогвриштања.
42АЈудајеиздаљинепознаогласСимеоновогвикања, аНефталимиЈудасупотрчалисаштитовимасвојимк СимеонуиЛевијуинашлисуихкакосеборесатим снажнимљудима,немоћнимдаихнадвладајујерсуим штитовибилиполомљени
43АНефталивидедасуштитовиСимеоновии Левијевиполомљени,паузедваштитаодсвојихслугу идонесеихСимеонуиЛевију
44ИСимеон,ЛевииЈудасусетогданаборилисва тројицапротивједанаесторицејунакадозаласкасунца, алинисумоглидаихнадвладају
45ИтобиреченоЈакову,ионсејакоожали,ипомоли сеГосподу,иониНефтали,синњегов,отидоше противтихсилнихљуди
46ИЈаковприступиизатегнулуксвој,иприђеблизу јунацима,иубитројицуњиховихљудилуком,а преосталихосамсевратише,игле,ратсеводиопротив њихспредаипозади,ионисевеомауплашишеза животсвој,инемогошедасеодржепредсиновима Јаковљевим,ипобегошеиспредњих
47ИубекствусретошеДанаиАсиракојиимидуу сусрет,иизненаданападошенањих,иборишесес њима,иубишедвојицуодњих,аЈудаињеговабраћа пођошезањима,ипобишеостатакњих,ипобишеих.
48ИсвиЈаковљевисиновивратишесеиобилазиху град,тражећидалимогунаћинекогчовека,инађоше окодвадесетмладићауједнојпећиниуграду,иГади Асирихсвепобише,аДаниНефталимналетена остатакљудикојисупобеглииутеклисеиздругекуле, исвеихпобише.
49АсиновиЈаковљевипобишесвестановникеграда Сартона,алиженеидецуоставишеуградуине побишеих.
50ИсвистановнициградаСартонабилисумоћни људи,једанодњихбипрогониохиљаду,адвојицане бипобеглаоддесетхиљадаосталихљуди
51АсиновиЈаковљевипобишесвестановникеграда Сартонаоштрицоммача,такодаимсениконије супротставио,аженеоставишеуграду.
52АсиновиЈаковљевиузешесавпленизградаи заробишештагодимсепрохте,иузешестадаиговеда иимовинуизграда,исиновиЈаковљевиучинише Сартонуињеговимстановницимакаоштоучинише Хазаруињеговимстановницима,иокренушесеи отидоше
1АкадсиновиЈаковљевиотидошеизградаСартона, прешлисуокодвесталакатакадсрешнушестановнике
2ТакосвикојисуосталиуградуТапнахуизађошеда себоресаЈаковљевимсиновима,инамеравалисуда имповратепленипленинукојусузаробилиодХазара иСартона
3ИосталиљудиизТапнахаборилисусесасиновима Јаковљевимнатомместу,исиновиЈаковљевиих побише,ионипобегошепредњима,иониих прогонишедоградаАрбелана,исвипадошепред синовимаЈаковљевим
4ИсиновиЈаковљевивратишесеидођошеуТапнах даузмупленизТапнаха,икаддођошеуТапнахчуше дасустановнициАрбеланаизашлидаихдочекајуда спасупленсвојебраће,исиновиЈаковљевиоставише десетсвојихљудиуТапнахудаопљачкајуград,иони изађошепремастановницимаАрбелана
5ИљудиизАрбеланаизађошесасвојимженамадасе
6ИсвиЈаковљевисиновиповикашеизсвеггласа,и свипотрчашекастановницимаАрбелана,итовеликим истрашнимгласом
7ИстановнициАрбеланачушевикуЈаковљевих
ињеговихталаса
8СтрахиужасобузешеимсрцазбогЈаковљевих синова,истрашноихсеуплашише,иповукошесеи побегошеиспредњихуград,аЈаковљевисиновиих гоњахудоградскихврата,инађошеихуграду.
9ИЈаковљевисиновисусеборилисњимауграду,и свењиховеженесубацалепраћкенаЈаковљевесинове, иборбајебилавеомажестокамеђуњимацелогтог данадовечери
10ИсиновиЈаковљевинемогошеихнадвладати,и синовиЈаковљевискоробехуизгинулиутојбици,и синовиЈаковљевивапишеГосподуивеомаојачаше предвече,исиновиЈаковљевипобишесвестановнике Арбеланаоштрицоммача,мушкарце,женеидецу. 11Атакођеиостатакнародакојијепобегаоиз Сартона,синовиЈаковљевипобишеуАрбелану,и синовиЈаковљевиучинишеАрбелануиТапнахукао
билочетрнаествојвода,исиновиЈаковљевиихсве побишеупрвојбици.
15ИсиновиЈаковљевитогданаопасашесвојеоружје заратикренушеубојпротивстановникаГаса,ауГасу бешејакимоћаннарододнародаАморејаца,иГас бешенајјачиинајбољеутврђениградодсвихградова Аморејаца,иимаојетризида
16ИсиновиЈаковљевидођошеуГасинађоше закључанаградскаврата,иокопетстотинаљудигде стојенаврхуспољашњегзида,инародбројанкао песакнаобалиморској,којијебиоузаседизасинове Јаковљевеспоља,изаграда
17ИсиновиЈаковљевиприступишедаотвореградска врата,идоксеприближаваху,гле,оникојибехуу заседипозадиградаизађошесасвојихместаи опколишесиновеЈаковљеве.
18АсиновиЈаковљевибехузатворениизмеђународа Гааша,ибиткасеводешеиспредњегисзадњегдела, исвиљудикојибехуназидубацахусазиданањих стрелеикамење
19АЈуда,видевшидасуљудиизГасапостајали претешкизањих,испустипродоранистрашанкрик,и свиљудиизГасасеуплашиходгласаЈудиногвапаја,и људипадахусазидаодњеговогснажногкрика,исви којибехуспољаиизградавеомасеуплашихзаживоте своје
20АсиновиЈаковљевијошувексеприближавахуда разбијувратаграда,кадљудиизГасабацахукамењеи стреленањихсаврхазидаинатерашеихдабежеса капије
21АсиновиЈаковљевивратишесенаљудеизГаса којибехусњимаизванградаистрашноихударише, каодаударајутиквице,инемогошедасеодупру синовимаЈаковљевим,јерихобузестрахијезаод Јудиногвриска
22ИЈаковљевисиновипобишесвеонељудекојибеху ванграда,аЈаковљевисиновисејошприближавахуда уђууградидасебореподградскимзидинама,алине могаху,јерсвистановнициГасакојиостадошеуграду опколишезидинеГасасасвихстрана,такода Јаковљевисиновинисумоглидасеприближеградуда бисеборилисњима
23АсиновиЈаковљевиприђошеблизуједногуглада себореподзидом,астановнициГаасабацахунањих стрелеикамењекаопљусковекише,ионипобегоше исподзида.
24АнародГаасовкојијебионазиду,видевшида Јаковљевисиновинемогудаихнадвладајуисподзида, прекоришеЈаковљевесиновеовимречимаговорећи:
25Штатијеубициданеможешдапобедиш?Зар можешдаучинишмоћномградуГасуињеговим становницимакаоштосиучиниоградовимаАмореја којинисубилитакомоћни?Сигурносиучиниото онимаслабимамеђунамаипобиоихнаулазууград, јернисуималиснагекадасусеуплашилигласатвог викања
26Ихоћетелисадамоћидасеборитенаовомместу? Сигурноћетеовдесвипогинути,амићемоосветити правдуонихградовакојестеопустошили
27АстановнициГаасасујакогрдилиЈаковљеве
Богузбогтога,ипозваирече:Господе,помози, пошаљипомоћнамаинашојбраћи 29Ионтрчашеудаљинусвомснагомсвојом,са извучениммачемуруци,искочисаземљеиснагом својепопесеназид,имачмуиспадеизруке 30АЈудавикашеназиду,исвиљудикојибехуназиду сеуплашише,инекиодњихпадошесазидаугради погинуше,аоникојибехујошназиду,видевши Јудинуснагу,веомасеуплашишеипобегошеуградда биспасилиживотесвоје 31НекисеохрабришедасеборесаЈудомназидуи приближишеседагаубијукадвидешедаЈуданема мачуруци,ипомислишедагабацесазидањеговој браћи.Двадесетљудиизградадођедаимпомогне,и
32Јаковињеговисиновиизвукошелукисподзидаи
33Ипослеовогкрикаонпоновопоновидавиче,исви људикојисуокруживалиЈудунаврхузидасусе уплашили,исвакијебациосвојмачизрукеназвук Јудиногвикањаињеговогдрхтања,ипобеглису.
34АЈудауземачевекојиимбехуиспалиизруку,и Јудасеборисњимаипобидвадесетњиховихљудина зиду.
35Ијошувекокоосамдесетмушкарацаижена пењашесеназидинеизградаисвиокружишеЈуду,и ГосподимусадистраходЈудеусрца,такодамусе нисумоглиприближити
36ИЈаковисвикојисубилисњимопалишелукиспод зида,иубишедесетљудиназиду,ионипадошеиспод зида,предЈаковомињеговимсиновима
37Анародназиду,видевшидаједвадесетњихових људипало,идаљесутрчалипремаЈудисаизвученим мачевима,алинисумоглидамусеприближејерсусе веомауплашилиЈудинеснаге
38Иједанодњиховихјунака,поименуАруд, приступидаудариЈудумачемпоглави,кадЈудабрзо прислоништитнаглаву,имачудариштит,ионсе расцепинадвоје
39Аовајсилничовек,поштојеудариоЈуду,побегаоје дабиспасаоживотсвој,уплашенодЈуде,иногемусе
42АкадДандођеназидблизуЈуде,свиљудиназиду којисустајалипротивЈудепобегоше,ипопешесена другизид,ибацахустрелеикамењенаДанаиЈудуса другогзида,ипокушавахудаихотерајусазида.
43СтрелеикамењепогодишеДанаиЈуду,изамалоих неубишеназиду,игдегодбиДаниЈудапобеглиод зида,билибинападанистреламаикамењемсадругог зида.
44АЈаковињеговисиновијошувекбехунаулазуу градисподпрвогзидаинемогахудазатегнулукна становникеграда,јерихонинисумогливидети, будућинадругомзиду
45АДаниЈуда,кадавишенисумоглидаподнесу камењеистрелекојесупадаленањихсадругогзида, обојицасускочилинадругизидблизустановника града,икадасустановнициградакојисубилина другомзидувиделидасуДаниЈудадошликњимана другизид,свисуповикалиисишлидолеизмеђузидова
46Јаковињеговисиновичушевикустановникаграда, којисујошувекбилинаулазууград,ибринушесеза ДанаиЈуду,којенисувидели,јерсубилинадругом зиду.
47АНефталимодесасвојомгневномснагомискочи напрвизиддавидиштајеузроквикекојусучулиу граду,аИсахариЗавулонсеприближишедаразбију градскаврата,иотворишеградскавратаиуђошеуград 48ИНефталимскочисапрвогзиданадругиидођеда помогнесвојојбраћи,истановницимаГасакојибеху назиду,видевшидајеНефталимтрећикојиједошао дапомогнесвојојбраћи,свипобегошеисиђошеуград, аЈаковисвињеговисиновиисвињиховимладићи дођошекњимауград
49АЈудаиДаниНефталимсиђошесазидинаугради гоњахустановникеграда,аСимеониЛевибехуспоља инезнајућидасукапијаотворена,паодошеодатлена зидисиђошексвојојбраћиуград
50Истановнициградасвисусеспустилиуград,а синовиЈаковљевидођошекњимаизразличитих праваца,ибиткасеводилапротивњихспредаи отпозади,исиновиЈаковљевиихстрашноударишеи побишеокодвадесетхиљадањихмушкарацаижена, никоодњихнијемогаодасеодупресиновима Јаковљевим.
51Икрвјетеклаобилнопограду,каопотокводе,и крвјетеклакаопотокдоспољашњегделаградаи стиглаједопустињеВет-Хорин.
52АстановнициВет-Хоринавидешеиздаљинекрв какотечеизградаГааса,иокоседамдесетљудимеђу њимапотрчашедавидекрв,идођошенаместогдеје билакрв
53ИпратећитрагкрвидођошедозидинаградаГааса, ивидешекрвкакотечеизграда,ичушегласплача становникаГааса,јерсеуздизаодонеба,икрвје непрестанотеклаобилнокаопотокводе
54АсвиЈаковљевисиновијошувекудараху становникеГасаиубијахуихдовечери,окодвадесет хиљадамушкарацаижена,истановнициХорина рекоше:„ЗаистајеоводелоЈевреја,јерјошувекратују усвимградовимаАмореја“
55ИтиљудипожуришеиотрчашеуБетхорин,исваки
сретошетривеомајакачовека,којинисуималимачау руци
57АсиновиЈаковљевидођошенаместогдесубили,а снажниљудипобегоше,иједанодњихухвати Завулона,закогавидедајемладинискограста,исвом снагомгаобориназемљу
58Јаковпотрчакњемусамачем,иЈаковгаудари мачемисподслабина,ирасечеганадвоје,ителопаде наЗавулона
59АдругиприступиизграбиЈаковадагаоборина земљу,аЈаковсеокренукњемуиповикаму,док СимеониЛевипотрчашеиударишегамачемпо куковимаиоборишеганаземљу
60Исилничовекустадесаземљесаснагомразјареном гневом,аЈудадођедоњегапренегоштосеусправи,и ударигамачемуглаву,иглавамусерасцепиион умре.
61Атрећиснажничовек,видевшидасумудругови погинули,побегаојеиспредсиноваЈаковљевих,а синовиЈаковљевипотералисугапограду;идокје снажничовекбежао,нашаојеједанодмачева становникаграда,иузеогајеиокренуосесиновима Јаковљевимибориосесњиматиммачем.
62ИснажничовекотрчакЈудидагаударимачемпо глави,аЈуданијеимаоштитауруци;идокјециљаода гаудари,Нефталимбрзоузесвојштитиприслонига Јудинаглаву,имачснажногчовекапогодиштит Нефталимов,иЈудаизбегнемач
63СимеониЛевиналетешенаснажногчовекаса својиммачевимаиснажногаударишесвојим мачевима,идвамачауђошеутелоснажногчовекаи расекошеганадвадела,подужини.
64ИсиновиЈаковљевипобишетадатројицујунака, заједносасвимстановницимаГаса,идансеближио крају.
65АсиновиЈаковљевиобилазишеГаасиузешесав пленизграда,чакнидецуижененеоставишеу животу,исиновиЈаковљевиучинишеГаасукаошто учинишеСартонуиСилому ПОГЛАВЉЕ40
1АсиновиЈаковљевиодведошесавпленизГасаи изађошеизграданоћу
2ИшлисумарширајућипремазамкуБетхорин,а становнициБетхоринаишлисуузамкудаихдочекају,
Помозинам,Господе,избавинасданепогинемоод рукуовихнеобрезанихљуди.
5ИГосподуслишиглассиноваЈаковљевих,иГоспод учинидавеликистрахипометњаобузменарод Бетхорина,ионисеборишемеђусобомједнис другимаутаминоћи,ипобишеједнидругеувеликом броју
6АсиновиЈаковљеви,знајућидајеГосподдонеодух изопаченостимеђутељудеидасеборесвакисасвојим ближњим,изађошеизчетаљудиизБетхоринаи отидошесведопадинезамкаБетхорин,идаље,итамо себезбеднозадржашесасвојиммладићиматеноћи 7ИљудиизБетхоринаборилисусецелуноћ,један човексасвојимбратом,адругисасвојимсуседом,и викалисунасвестраненатврђаву,ињиховвапајсе чуонадаљину,ицелаземљасезатреслаодњиховог гласа,јерсубилимоћнијиодсвихљудиназемљи 8ИсвистановнициградоваХанаанаца,Хетита, Аморејаца,Хивејацаисвиххананскихкраљева,а такођеионикојисубилисонестранеЈордана,чулису викутеноћи
9Аонирекоше:ЗаистасутобиткеЈеврејакојисеборе противседамградова,којисуимсеприближили;ико можедасеодупретимЈеврејима?
10Исвистановнициградоваханаанскихисвикојису билисонестранеЈордана,веомасеуплашихсинова Јаковљевих,јеррекоше:„Ево,учинићенамсеистокао штојеучињеноонимградовима,јеркоможедасе одупрењиховојмоћнојсили?“
11АвапајиХоринитабехувеомавеликитеноћии наставишедасепојачавају;итукошесемеђусобнодо јутра,имногоихјепогинуло
12Иосванујутро,исвиЈаковљевисиновиустадошеу зоруиодошенатврђаву,ипобишеонекојисуостали одХоринијанастрашанначин,исвибишепобијениу тврђави
13Ипојависешестидан,исвистановнициХанаана видешеиздаљинесвељудеизБетхоринагдележе мртвиутврђавиБетхорин,разбацаниунаоколокао лешевијагњадиијараца.
14АсиновиЈаковљевиповедошесавпленкојибеху заробилиизГасаиодошеуВет-Хорин,инађошеград пунљудикаопескаморског,иборишесесњима,и синовиЈаковљевиихтукошетамодовечери
15ИсиновиЈаковљевиучинишеВет-Хоринукаошто учинишеГасуиТапнаху,икаоштоучинишеХазару, СартонуиСилому
16АсиновиЈаковљевипонесошесасобомплениз Вет-Хоринаисавпленизградова,итогданаотидоше кућиуСихем
17ИсиновиЈаковљевидођошекућиуградСихем,и остадошеванграда,итамосеодморишеодрата,и тамопреноћише
18Исвесвојеслугезаједносасвимпленомкојису узелиизградова,отишлисуизванградаинисуушлиу град,јерсурекли:„Мождаћесејошвишеборити противнасимождаћедоћиданасопколеуСихему.“
19Јаковињеговисиновиињиховеслугеостадошете ноћииследећегдананаделупољакојиЈаковбеше купиоодЕморазапетсикала,исвештосузаробили
20АсавпленкојисуЈаковљевисиновизаробилибио
22Иседамкраљеваханаанскиходлучишедасклопе мирсасиновимаЈаковљевим,јерсусевеомаплашили зањиховеживотезбогсиноваЈаковљевих
23Итогдана,седмогдана,послаЈафија,цар Хевронски,тајноцаруАја,царуГаваона,царуШалема, царуАдулама,царуЛахиса,царуХазараисвим хананскимцаревимакојибехуподњиховомвлашћу, говорећи:
24Пођисамномгореидођикменидаодемок синовимаЈаковљевим,ијаћусклопитимирсњимаи склопитиспоразумсњима,данебисватвојаземља билауништенамачевимасиноваЈаковљевих,каошто суучинилиСихемуиградовимаокоњега,каоштоси чуоивидео
25Акаддођешкмени,немојдолазитисамногољуди, негонекасвакицардоведесвојатризаповедника,а свакизаповедникнекадоведетрисвојаофицира
26ИдођитесвиуХеврон,изаједноћемоотићикод Јаковљевихсиноваизамолитиихдасклопеснама
одукодЈаковљевихсиновадасклопемирсњима;и синовиЈаковљевивратишесеиодошенадеопоља којијебиоуСихему,јернисуверовалицаревима земље
28ИвратишесесиновиЈаковљевииостадошеуделу пољадесетдана,иниконедођедаратујесњима 29АкадсуЈаковљевисиновивиделиданеманичега штобимоглобитирата,свисусеокупилииотишлиу градСихем,аЈаковљевисиновисуосталиуСихему 30Акадпрођечетрдесетдана,свиаморејскицареви сабрашесеизсвихсвојихместаидођошеуХеврон,к Јафији,царуХевронском
31АбројцаревакојидођошеуХеврондасклопемир сасиновимаЈаковљевимбиоједвадесетиједанцар,а бројвојводакојидођошесњимабиојешездесети девет,аљудињиховихстоосамдесетидевет,исвити царевииљудињиховиодморишесекодгореХеврон. 32ИцарХевронаизађесасвојатрикапетанаидевет
33ИрекошецаруХеврону:Идитипреднамасасвојим
35ИслугеЈаковљевеодошетајноктимцаревимаи учинишекакоимзаповедишесиновиЈаковљеви,итог данавратишесексиновимаЈаковљевимирекошеим: Дођосмоктимцаревима,амалоихје,иизбројасмоих све,игле,бешеихдвестаосамдесетосам,цареваи људи
36АсиновиЈаковљевирекоше:„Малоихје,зато нећемосвиизаћикњима.“Аујутруустадошесинови Јаковљевииизабрашешездесетдвојицусвојихљуди,и десетсиноваЈаковљевихпођошесњима;иопасаше својератнооружје,јеррекоше:„Долазедаратујус нама,јернисузналидадолазедасклопемирсњима“
37ИсиновиЈаковљевиотидошесасвојимслугамана вратаСихема,премаонимцаревима,ањиховотац Јаковбешесњима
38Акадизиђоше,гле,царХевронскиињеговатри војводеидеветљудисњимидупутемпротивсинова ЈаковљевихИсиновиЈаковљевиподигошеочисвојеи видешеиздаљинеЈафију,цараХевронског,сањеговим војводамагдеимдолазипремањимаАсинови ЈаковљевистадошенаместуСихемскихвратаине пођоше.
39ИцарХевронанаставинапредовати,онињегови војводе,доксенијеприближиосиновимаЈаковљевим, ипоклонишеимсеонињеговивојводедоземље,ицар ХевронаседесасвојимвојводамапредЈаковоми његовимсиновима
40АсиновиЈаковљевирекошему:„Штатејеснашло, цареХевронски?Заштосиданасдошаокнама?Шта тражишоднас?“АцарХевронскиречеЈакову: „Молимте,господарумој,свицаревиХананских дошлисуданасдасклопемирстобом“
41АсиновиЈаковљевичушеречицараХевронскоги нехтедошедапристанунањеговепредлоге,јерсинови Јаковљевиневеровашеуњега,јерзамишљахудаимје царХевронскиговориопревару
42АцарХевронскисазнадеизречисиноваЈаковљевих даониневерујуњеговимречима,ицарХевронски приђеближеЈаковуиречему:Молимте,господару мој,будисигурандасусвиовицаревидошликтебиу миру,јернисудошлисасвимсвојимљудима,нитису понелисвојератнооружјесасобом,јерсудошлида тражемиродмоггосподараињеговихсинова.
43АсиновиЈаковљевиодговоришецаруХевронском говорећи:Пошаљисвимтимцаревима,иаконам говоришистину,некасвакиодњихдођепојединачно преднас,аакодођукнаманенаоружани,тадаћемо знатидатражемироднас.
44АЈафија,царХевронски,послаједногодсвојих људикцаревима,исвидођошепредсиновеЈаковљеве ипоклонишеимседоземље,атицаревиседошепред Јаковаисиновењегове,ирекошеимговорећи:
45ЧулисмосвештосиучиниоцаревимаАмореја својиммачемивеомаснажномруком,такоданико нијемогаодасеодржипредтобом,ибојалисмосе тебезаживотсвој,данамсенедогодикаоштосе догодилоњима.
46Затосмодошликтебидасклопимоспоразумомиру измеђунас,асадазатосклописнамазаветмираи истине,дасенећешмешатиунашествари,каоштосе ниминисмомешалиутвоје
47ИЈаковљевисиновизнадошедасузаистадошлида
49Ипослетогасвивојводетихкраљевадођошеса својимљудимапредЈакова,носећидаровеурукамаза Јаковаињеговесинове,ипоклонишемуседоземље 50АтикраљевитаданаговарахуЈаковљевесиновеи молеихдавратесавпленкојисузаробилиизседам градоваАморејаца,иЈаковљевисиновиучинишетако, ивратишесвештосузаробили,жене,децу,стокуисав пленкојисузаробили,иотпустишеих,иониодоше свакиусвојград.
51Исвиовикраљевипоновосепоклонишесиновима Јаковљевим,ипослашеимилидонесошемногодарова утедане,исиновиЈаковљевиотпустишетекраљевеи њиховељуде,иониодошемирноодњихусвоје градове,аисиновиЈаковљевивратишесекућисвојој, уСихем.
52Иодтогданапанадаљевладашемиризмеђусинова Јаковљевихицаревахананских,сведоксинови Израиљевинисудошлиданаследеземљухананску.
ПОГЛАВЉЕ41
1Акадсепроменагодинепромени,синовиЈаковљеви отидошеизСихемаидођошеуХеврон,кодоцасвог Исака,иондесенастанише,алисвојастадаиговеда хранишесвакидануСихему,јерјеондеутовреме биладобраибогатапаша,иЈаковисиновињеговии целоњиховодомаћинствоживешеудолини Хевронској
2Утедане,тегодине,стошестегодинеживота Јаковљева,десетегодинеоткакоЈаковљевдођеиз Падан-Арама,умреЛија,женаЈаковљева;ималаје педесетиједнугодинукадумреуХеврону
3Јаковињеговисиновисахранишејеупећинина пољуМахпела,којејеуХеврону,којејеАврамкупио одХетовихсинова,запоседгробногместа
4ИсиновиЈаковљевиживешесасвојимоцемудолини Хеврону,исвистановнициземљепознадошењихову снагуињиховаславасепрочупоцелојземљи 5АЈосиф,синЈаковљев,ибратњеговВенијамин, синовиРахеле,женеЈаковљеве,бехујошмладиуто
6АкадаЈосифвидеснагусвојебраћеињихову величину,похвалиихиузвиси,алисебесматравећим
вишеодсвихњих,омрзнушегаинисумоглимирно разговаратисњимсведане.
9АЈосифјеимаоседамнаестгодина,ијошувексе уздизаоизнадсвојебраћеиразмишљаоједасеуздигне изнадњих.
10Утовремесањаојесан,паједошаоксвојојбраћии испричаоимсвојсан,ирекаоимје:Сањаосамсан,и гле,свисмовезалисноповеупољу,имојснопсе подигаоипаоназемљу,авашисноповисуга окружилиипоклонилимусе 11Абраћањеговаодговоришемуирекошему:Шта значиовајсанкојисисањао?Зармислишусрцусвом дацарујешилидавладашнаднама?
12ИонопетдођеииспричатустварсвомоцуЈакову, аЈаковпољубиЈосифакадчуоверечиизњеговихуста, иЈаковблагословиЈосифа.
13АкадсуЈаковљевисиновивиделидајењиховотац благословиоЈосифаипољубиога,идагавеомаволи, посталисуљубоморнинањегаијошвишесугамрзели.
14АпослеовогаЈосифсањадругисанииспричасан свомоцууприсуствусвојебраће,иречеЈосифсвом оцуибраћи:Ево,опетсамсањаосан,игле,сунцеи месециједанаестзвездапоклонишемисе 15АотацњеговчуЈосифоверечиињеговсан,и видевшидањеговабраћамрзеЈосифазбогтога,Јаков укориЈосифапредњеговомбраћомзбогтога,говорећи: Штазначиовајсанкојисисањао,итоштосехвалиш предсвојомбраћомкојасустаријаодтебе?
16Замишљашлиусрцусвомедаћемојаитвојамајка итвојихједанаесторобраћедоћиипоклонититисе, кадтакоговориш?
17Ањеговабраћасумузавиделазбогњеговихречии снова,инаставилисудагамрзе,аЈаковјечуваоснове усвомсрцу.
18АсиновиЈаковљевиодошеједногданадапасуовце свогоцауСихему,јерсујошувекбилипастириуто време;идоксусиновиЈаковљевитогданапаслиу Сихему,онисезадржаше,ивремесакупљањастокеје прошло,аонијошнисустигли
19АЈаковвидедамусиновикаснеуСихему,иречеу себи:МождасусеСихемљанидиглидасеборепротив њих,затосуданасоклевајућидадођу
20ЈаковпозваЈосифа,синасвога,изаповедиму говорећи:„Ево,браћатвојаданаспасууСихему,ијош сенисувратили;идисада,дакле,видигдесу,ијавими какојебраћатвојаикакојестадо.
21ИЈаковпосласинасвогаЈосифаудолинуХеврон,и ЈосифдођепосвојубраћууСихем,иненађеих,и ЈосифобиђепољекојејеблизуСихемадавидикудасу мубраћаскренула,иизгубипутупустињи,инијезнао којимпутемдаиде
22ИанђеоГосподњиганађегделутапутемпрема пољу,иЈосифречеанђелуГосподњем:„Тражимбраћу своју;нисиличуогдепасу?“АанђеоГосподњирече Јосифу:„Видеосамтвојубраћукакоовдепасуичуо самихгдеговоредаћеићидапасууДотану“
23ИЈосифпослушагласанђелаГосподњег,иодек својојбраћиуДотан,инађеихуДотанугдепасустадо 24АЈосифодексвојојбраћи,ипренегоштоимсе приближи,ониодлучишедагаубију.
25АСимеонречесвојојбраћи:„Ево,човекизснова
26АРувимчуречисвојебраћеоЈосифуиречеим: „Нечинитето,јеркакоћемосеугледатинанашегоца
пружајтерукунањегадапролијетењеговукрв;а Рувимречеоводабигаизбавиоизњиховихруку,да бигавратиоњеговомоцу“
27АкадЈосифдођексвојојбраћи,седепредњима,а ониустадошенањега,зграбишегаиоборишегана земљу,искидошемушаренухаљинукојујеимаона себи
28Иухватишегаибацишегаујаму,аујаминијебило воде,негозмијеишкорпијеАЈосифсеуплашизмија
имеса,изарнијеЈаковвашотац,отацмој?Заштоми данасточинитеикакоћетесеугледатинанашегоца Јакова?
30Ионјенаставиодавичеидозивасвојубраћуиз јаме,иговориоје:ОЈуда,СимеонеиЛеви,браћомоја, подигнитемеизместатамеукојестеместавили,и дођитеданасдасесажалитенамене,видецоГосподња исиновиЈаковаоцамог.Иакосамвамсагрешио,зар нистевисиновиАврама,ИсакаиЈакова?Акосу виделисироче,сажалилисусенањега,илионогакоји јебиогладан,далисумухлебдаједе,илионогакојије биожедан,далисумуводедапије,илионогакојије биогол,покривалисугаодећом!
31Икакоћешондаускратитисажаљењепремасвом брату,јерсамјаодтвојегмесаикостију,иакосамти сагрешио,сигурноћештоучинитизбогмогоца!
32АЈосифизговориоверечиизјаме,ибраћањегова немогошегаслушати,нитиприклонишеушисвоје речимаЈосифовим,аЈосифплакашеијецашеујами 33АЈосифрече:„О,кадбиотацмојданассазнаодело којесумиучинилабраћамојаиречикојесумиданас рекли“
34Исвањеговабраћачушењеговоплачиплакањеу јами,ињеговабраћаодошеисклонишесеизјаме,да небичулиЈосифовоплачињеговплачујами.
ПОГЛАВЉЕ42
1Иониодошеиседошенадругустрану,отприликена
штаћетемуучинити:ЕвоовегрупеИсмаиљацакако силазеуЕгипат,“
4Затосадахајдедаимгапредамо,инеканашарукане буденањему,јерћегаониодвестисасобом,ионћесе изгубитимеђународомземље,инећемогапогубити својимрукамаИпредлогседопаоњеговојбраћииони суучинилипоречиЈудиној
5Идоксуонирасправљалиоовојствари,ипренего штојечетаИсмаилћанадошладоњих,седамтрговаца изМадијанапрођепоредњих,идоксупролазили, ожеднеше,иподигошеочисвојеивидешејамуукојој јеЈосифбиозазидан,ипогледаше,игле,свакојаке врстептицабешенањему.
6АовиМадијанциотрчашедојамедапијуводу,јер мислишедајеуњојвода,идошавшипредјамучуше Јосифовгласгдеплачеиплачеујами,ипогледаше долеујаму,ивидешеигле,тамојебиомладићлепог изгледаилепогстаса
7Иповикашегаирекоше:„Коситиикотедовео овамоикотеставиоуовујамуупустињи?“Исви помогошедаподигнуЈосифа,иизвукошеганапоље,и изведошегаизјаме,иузешегаиотидошенапут, пролазећипоредњеговебраће 8Аовиимрекоше:Заштоточините,данамузмете нашегслугуиодете?Заистасмобацилиовогмладићау јамузатоштосепобуниопротивнас,авидолазитеи извлачитегаиодводите;саданамвратитенашегслугу 9АМадијанциодговоришеирекошесиновима Јаковљевим:Јелиововашслугаиливамовајчовек служи?Мождастесвињеговислуге,јерјелепшии лепшиодсвихвас,пазаштонамсвиговорителажи?
10Затосаданећемослушатитвојеречинитићемоте слушати,јерсмонашлимладићаујамиупустињии узелига;затоћемоићидаље.
11ИсвиЈаковљевисиновиприступишеимиустадоше књимаирекошеим:„Вратитенамнашегслугу,и заштоћетесвипогинутиодоштрицемача?“А Мадијанциповикашепротивњих,извукошемачевеи приступишедасеборесаЈаковљевимсиновима
12Игле,Симеонустадесасвогместапротивњих,и скочиназемљуиизвукамачсвојиприђеМадијанима ииспустистрашанвикпредњима,такодасењегов викањечулоиздаљине,иземљасезатреслаод Симеоновогвикања
13АМадијанцисеуплашихзбогСимеонаибуке његовевике,падошеничицеивеомасеуплаших.
14АСимеонимрече:Заиста,јасамСимеон,син ЈаковаЈеврејина,којисамсасвојимбратомсам разориоградСихемиградовеАморејске;такоћеи мениБогучинити,даакобисвавашабраћа,народ Мадијански,ицаревиханански,дошлисвама,неби моглидасеборепротивмене.
15Асаданамвратимладићакогасиузео,данедам твојетелоптицаманебескимизверимаземаљским 16АМадијанцисејошвишеуплашихСимеона,и приступишесиновимаЈаковљевимсастрахоми престрављењем,исатужнимречимаговорећи: 17Сигурносирекаодајемладићтвојслугаидасе побуниопротивтебе,изатосигабациоујаму;шта ћешондаучинитисаслугомкојисепобунипротив своггосподара?Садага,дакле,продајнам,имићемо
узешеЈосифаинаставишесвојпутуГалаад 20Ишлисупутем,аМадијанцисепокајашештосу учинилиштосукупилимладића,парекошеједни другима:Штасмотоучинилиштосмоотелиовог младићаодЈевреја,којијелепогизгледаилепогстаса? 21МождајеовајмладићукраденизземљеЈевреја,па заштосмоондаовоурадили?Иакогабудутражилии нађуунашимрукама,погинућемоодњега
22Садасунамгасигурнопродалихрабриимоћни људи,снагуједногодњихчијусиданасвидео;можда сугаукралиизњеговеземљесвојомснагомисвојом снажномруком,изатосунамгапродализамалуцену којусмоимдали.
23Идоксутакоразговаралимеђусобом,погледаше,и
зањега,ибићемоизбављениодњеговогзла 24Иучинишетако,истигошедоИсмаилћана,а МадијанципродадошеЈосифаИсмаилћанимаза двадесетсребрњакакојесудализањегањеговојбраћи 25АМадијанцисукренулисвојимпутемкаГаладу,а ИсмаилћанисуузелиЈосифаипустилигадајашена једнојодкамила,иводилисугауЕгипат 26ИЈосифчудаИсмаилћаниидууЕгипат,иЈосиф туговашеиплакашезбогтогаштоћебититакодалеко одземљеХанана,одсвогоца,игоркоплакашедокје јахаонакамили,иједанодњиховихљудигаје приметиоинатераогадасиђесакамилеиходапешке, иупркостомеЈосифјенаставиодаплачеиплаче,и рекаоје:Оочемој,очемој
27ИједанодИсмаилићанаустадеиудариЈосифапо образу,аонидаљеплаче;аЈосифсеуморинапутуи неможешедаидезбоггорчинеудушисвојој,исвига ударишеимученапуту,иплашишегадабипрестао даплаче
28ИГосподјевидеоЈосифовуамбицијуињегову
32Устаниипогледајсинасвог,плачисамномзбог мојихневољаипогледајсрцемојебраће.
33Пробудимајкумоју,пробудисе,пробудисеизсна свогзамене,иуправљајсвојимбиткамапротивбраће моје!О,какосумескинулисахаљине,ивећдвапута мепродализаропство,иодвојилимеодоцамог,и неманикогадамесажали
34УстанииизнесисвојслучајпротивњихпредБога,и видикогаћеБогоправдатинасуду,акогаћеосудити
35Устани,мајкомоја,устани,пробудисеизснасвога ивидимогоцакакомуједушасамномданас,иутеши гаисмирињеговосрце
36ИЈосифнаставидаговориоверечи,иЈосифгласно плакаигоркоплаканагробусвојемајке;ипрестадеда говори,иодгорчинесрцаукочисекаокаменнагробу
37ИЈосифчугласкакомуговориизподземље,који муодговорисагорчиномусрцу,игласомплачаи молитвеовимречима:
38Синемој,синемојЈосифе,чуосамгластвогплачаи гластвогјаукања;видеосамтвојесузе;познајемтвоје невоље,синемој,ижалимезбогтебе,имојојтузисе додајевеликатуга.
39Затосада,синемој,Јосифе,синемој,надајсе Господуичекајгаинебојсе,јерјеГосподстобом, избавићетеизсвакеневоље.
40Устани,синемој,сиђиуЕгипатсасвојим господаримаинебојсе,јерјеГосподстобом,сине мој.“АонајенаставиладаговориЈосифутеречи,и ћуталаје
41АЈосифчуово,ивеомасезачудитоме,инаставида плаче;ипослетогаједанодИсмаилћанагавидегде плачеијецанагробу,иразгњевисенањега,иотерага оданде,иударигаипроклега
42АЈосифречељудима:Неканађеммилостпредвама дамевратитеукућуоцамог,ионћевамдатиобилно богатство
43Аонимуодговоришеговорећи:„Зарнисиробигде тијеотац?Кадбиимаооца,небивећдвапутабио продаткаоробзатакомалуцену“Ињиховгневсејош увекраспламсаваопротивњега,инаставишедага ударајуикажњавају,аЈосифгоркоплака
44ИГосподвидеЈосифовуневољу,иГосподпоново удариовељуде,иказниих,иГосподучинидаихтама обавијеназемљи,имуњесевахуигромтутњаше,и земљасетресеодгласагромаијакогветра,иљудисе уплашеинисузналикудадаиду.
45Азвериикамилестајашемирно,иониихводише, алионенехтедошедаиду,негоихудараше,ионесе савишеназемљу;иљудирекошеједандругом:Шта намјетоБогучинио?Каквисунашипреступиикакви сунашигресиданасјеовоснашло?
46Аједанодњиходговорииречеим:Можданамсе оводанасдогодилозбоггрехаштосмомучилиовог роба;затогасадаснажнозамолитеданамопрости,и тадаћемознатизбогкоганассналазиовозло,иакосе Богсажалинанас,тадаћемознатиданамсвеово долазизбоггрехаштосмомучилиовогроба.
47Иљудиучинишетако,ипреклињахуЈосифаи наваљивахугадаимопрости;ирекоше:Сагрешисмо Господуитеби,затосадаудостојидазамолишБога
свогадауклониовусмртизмеђунас,јерсмому сагрешили.
48ИЈосифучинипоречимањиховим,иГоспод
стишаиземљасесмири,иљудинаставишесвоје
49Ирекошеједандругом:„Ево,знамоданасјезбог његовеневољеснашлоовозло;заштодакледа навучемоовусмртнасвоједуше?Хајдедасе посаветујемоштадаучинимосаовимслугом.“
50Аједанодговориирече:Сигурнонамјерекаодага вратимоњеговомоцу;затохајдесада,хајдедага одведемоназадидапођемонаместокојенамкаже,и даузмемоодњеговепородицеценукојусмодализа њега,паћемоондаотићи
51Аједанодговорипоновоирече:Ево,овајсаветје веомадобар,алинеможемотакоучинитијерјепут веомадалекооднас,инеможемоскренутисанашег пута.
52Адругиодговорииречеим:Овојесаветкојитреба усвојити,нећемоодступитиодњега;ево,данасидемо уЕгипат,икададођемоуЕгипат,продаћемогатамопо високојцени,ибићемоизбављениодњеговогзла
53Итосељудимадопалоионисутакоучинили,и наставилисусвојпутуЕгипатсаЈосифом.
ПОГЛАВЉЕ43
1АкадсиновиЈаковљевипродадошесвогбрата ЈосифаМадијанцима,срцаимсепотресезбогњега,и покајашесезасвојадела,итражећигадагаврати,али ганемогахунаћи
2ИРувимсевратиујамуукојујеЈосифбиобачен,да гаизвадиивратињеговомоцу.Рувимјестајаопоред јамеинијечуониречи,ипозваојеЈосифа!Јосифе!и никонијеодговорионитипроговориониреч
3АРувимрече:„Јосифјеумроодстраха,илијенека змијапроузроковалањеговусмрт“ИРувимсиђеу јамуитражиЈосифа,алиганенађеујами,папоново изађе.
4ИРувимраздерасвојехаљинеирече:Дететанема,па какоћупомиритиоцасвогзбогњегаакојемртав?И одекбраћисвојојинађеихкакотугујузбогЈосифаи саветујусекакодапомиреоцасвогзбогњегаИРувим
дому,иликојиовојавибилокомоддецеземље,сви ћемоустатипротивњегаиубитигамачем.
8АсиновиЈаковљевибојахусеједнидругихзбогтога, однајмлађегдонајстаријег,иниконепроговорини речи,икришетустварусвојимсрцима.
9Ипослетогаседошедаодлучеисмислештадакажу свомоцуЈаковуосвемутоме
10АИсахаримрече:„Евовамсавета,аковамсечини добродатоучините:узмитеЈосифовухаљину, раздеритеје,закољитејареиумочитегауњеговукрв“
11Ипошаљитетонашемоцу,икадагавиди,рећиће дагајепрождерлазлазвер,затопоцепајтењегову хаљинуигле,крвћемубитинахаљини,итимећемо битислободниодмрмљањанашегоца
12ИИсахаровсаветимсесвиде,ипослушашегаи учинишепоречиИсахаровојкојуимјесаветовао.
13ИбрзоузешеЈосифовухаљинуираздерашеје,и заклашејаре,иумочишехаљинуукрвјарета,и згазишејеупрашину,ипослашехаљинусвомоцу ЈаковупоНефталиму,изаповедишемудакажеове речи:
14СкупилисмостокуистиглисмодопутазаСихеми даље,кадасмонашлиовухаљинунапутуупустињи, натопљенукрвљуипрашином;садазнајдалијето хаљинатвогсинаилине.
15Нефталимодеидођекоцусвоме,ионмудаде хаљину,иречемусверечикојемузаповедишебраћа његова.
16АЈаковугледаЈосифовухаљинуипознаје,ипаде ничиценаземљу,ипостаденемкаокамен,апотом устадеиповикајаким,плачућимгласомирече:Тоје хаљинамогсинаЈосифа!
17Јаковпожуриипослаједногодсвојихслугук синовимасвојим,којиодошекњимаинађеихгдеиду путемсастадом
18АсиновиЈаковљевидођошекоцусвомеувече,и гле,одећаимбешераздеранаипрашинанаглавамаим, инађошеоцасвогагдевичеиплачеизсвеггласа
19АЈаковречесиновимасвојим:Рецитемизаиста каквостемизлоданасизненадананели?Аони одговоришеоцусвомЈаковуговорећи:Ишлисмоданас поштојестадобилосакупљено,идошлисмодограда Сихемапутемупустињи,инашлисмоовухаљину испуњенукрвљуназемљи,изналисмотоипослали смоктебиакоможешдазнаш 20АЈаковчуречисвојихсиноваиповикаизсвеггласа ирече:Тојехаљинамогсина,злазвергајепрождерла; Јосифјерастргнут,јерсамгаданаспослаодавидијеси лидобростобомијесулидобростадаидамидонесе вестодтебе,ионјеотишаокакосаммузаповедио,и овомуседогодилоданасдоксаммислиодајемојсин стобом.
21АсиновиЈаковљевиодговоришеирекоше:Није дошаокнама,нитисмогавиделиоткакосмоотишли одтебедосада
22АкадЈаковчуњиховеречи,поновоповикагласно, иустадеираздересвојехаљине,иставикостретна својебедра,игоркозаплакаитуговашеиподижеглас својуплачуиповикаиречеоверечи:
23Јосифе,синемојЈосифе,послаосамтеданасдасе побринемзадобробиттвојебраће,аево,растргнутси;
24Жаомијезбогтебе,Јосифе,синемој,жаомијезбог тебе;какосимибиосладакзаживота,асадакакомије горкатвојасмрт
250дасамјаумроуместотебе,Јосифе,синемој,јер мејакожализбогтебе,синемој,синемој.Јосифе,сине мој,гдесиикудасиодвучен?Устани,устанисасвог местаидођиивидимојутугузбогтебе,синемој Јосифе
26Дођисадаиизбројсузекојемитекуизочијуниз образемоје,идонесиихпредГоспода,дасењегов гневодвратиодмене
270Јосифе,синемој,какосипао,одрукеоногаод коганиконијепаоодпочеткасветадоданас;јерси погинуоударцемнепријатеља,нанетимсаокрутношћу, алисигурнознамдатисеоводогодило,збогмноштва мојихгрехова.
28Устанисадаивидиколикојегоркамојаневољаза тебе,синемој,иакотејанисамодгајио,нитите обликовао,нититидаодахидушу,негојеБогкојите јеобликоваоисазидаотвојекостииобложиоихмесом, иудахнуотиуноздрведахживота,иондатеједао мени.
29Заиста,Богкојитејеменидао,онтејеодменеузео, иовотејезадесило
30ИЈаковнаставидаговорисличнеречиоЈосифу,и горкозаплака;паденаземљуиутихну
31ИсвиЈаковљевисиновивидевшиневољусвогоца, покајашесезаоноштоучинишеигоркоплакаше.
32ИЈудаустадеиподижеочевуглавусаземље,и ставијесебинакрило,иобрисаочевесузесаобраза својих,иЈудаплакавеомавеликимплачем,докмује очеваглавалежаланакрилу,непомичнакаокамен 33АсиновиЈаковљевивидешеневољусвогоца,и подигошеглассвојинаставишедаплачу,аЈаковје јошувеклежаоназемљинепомичнокаокамен
34Исвињеговисиновиињеговеслугеидецањегових слугуустадошеистадошеокоњегадагаутеше,алион нехтедедасеутеши
35ИцеоЈаковљевдомустадеитуговашевеомазбог Јосифаиневољесвогоца.ВестдођедоИсака,сина Аврама,Јаковљевогоца,ионгоркоплаказбогЈосифа, оницеоњеговдом,иодеизместагдејеживеоу Хеврону,ињеговиљудисњим,итешиЈакова,свог сина,аоннехтедедасеутеши
36Апослетога,Јаковустадесаземље,исузему текошенизобразе,иречесиновимасвојим:Устанитеи
39АЈаковјејошувекгласноплакаоиплакаоиходао тамо-амопокућиипляскаорукамаговорећи:Јосифе, синемој,Јосифе,синемој!
40АсиновиЈаковљевиодошеупустињудаухвате животиње,игле,вукимдође,ионигаухватишеи доведошегасвомоцу,ирекошему:Овојепрвикога смонашли,идоведосмогактебикаоштосинам заповедио,ателотвогсинанисмомоглиданађемо.
41Јаковузезверизрукусвојихсинова,иповика гласноиплачући,држећизверуруцисвојој,ирече зверисагоркимсрцем:Заштосипрождерламогсина Јосифа,икакосенисиуплашилаБогаземљенимоје невољезамогсинаЈосифа?
42Ипрождираосимисинанизашта,јернијепочинио никаквонасиље,итимесимеучиниокривимзбогњега, затоћеБогзахтеватионогакојепрогоњен.
43ИГосподотвориустазверидаутешиЈаковаречима својим,аонаодговориЈаковуиречемуоверечи, 44ТакоживБогкојинасјестворионаземљи,итако живадушатвоја,господарумој,нисамвидеотвогсина, нитисамгарастргао,негосамиздалекеземљедошао датражимсвогсинакојиједанасотишаоодмене,ине знамдалијеживилимртав
45Идођохданасупољедатражимсинасвог,иваши синовименађоше,ухватишемеиповећашемојутугу, иданасмедоведошепредвас,иево,рекаосамвамсве својеречи
46Исада,синечовечији,утвојимсамрукама,иучини самномданаскакотисечинидобро,алитакомиБога којимејестворио,нисамвидеосинатвог,нитисамга растргао,нитијемесочовечијеушлоуустамојасве данеживотамог
47АкадЈаковчуречизвери,веомасезапрепасти,и испустизверизсвојеруке,ионаодесвојимпутем.
48АЈаковјеидаљегласноплакаоиплакаозаЈосифом данзаданом,итуговаојезасвојимсиноммногодана
ПОГЛАВЉЕ44
1АсиновиИсмаилови,којисукупилиЈосифаод Мадијанаца,којисугакупилиодњеговебраће, отишлисууЕгипатсаЈосифом,идошлисунагранице Египта,икадасусеприближилиЕгипту,срелису четиричовекаодсиноваМедана,синаАврамовог,који суизашлиизземљеегипатскенапут 2АИсмаилћаниимрекоше:„Хоћетелидакупитеовог робаоднас?“Аонирекоше:„Предајтенамга“И предадошеимЈосифа,ивидешегадајевеомалеп младићикупишегазадвадесетшекела 3ИИсмаилћанинаставишесвојпутуЕгипат,аи МеданцисевратишетогданауЕгипат,иМеданци рекошеједнидругима:„Ево,чулисмодаПетефриј, фараоновдворјанин,заповедникстраже,тражидоброг слугукојићестајатипредњимдамуслужиидага поставинадгледатељемњеговекућеисвегаштому припада“
4Хајдедамугапродамозаоноштожелимо,аконам можедатионоштонамјепотребно 5АовиМедањаниодошеидођошеукућуПотифарову, ирекошему:Чулисмодатражишдоброгслугудати
служиЕво,имамослугукојићетисесвидети,аконам
акомибудемио,даћутиштатизатребазањега.
7АМеданциодошеидоведошеЈосифаипоставишега предПотифара,ионгавиде,ивеомамусесвиђаше,и Потифаримрече:Рецитемиштатражитезаовог младића?
8Аонирекоше:„Тражимозањегачетиристотине сребрњака“АПетефријрече:„Даћутиакомидонесеш записоњеговојпродајиииспричашмињегову историју,јермождајеукраден,јеровајмладићнијени робнисинроба,неговидимнањемуизгледлепоги згодногчовека“
9АМеданциодошеидоведошемуИсмаиљцекојиим гапродадоше,ирекошемуговорећи:Онјероби продадосмоимга
10ИПетефријчуречиИсмаилћанакаддадесребро Меданима,иМеданциузешесреброиотидошенапут, аиИсмаилћанисевратишекући
11ИПетефријузеЈосифаиодведегаусвојукућуда муслужи,иЈосифнађемилостуочимаПетефријиним, ионмуповерисе,ипоставиганадгледаоцемнад
руке.
12ИГосподјебиосЈосифомионјепостаоуспешан човек,иГосподјеблагословиодомПотифаровзбог Јосифа.
13ИПотифарјеоставиосвештојеимаоурукама Јосифовим,аЈосифјебиотајкојијерегулисаоствари уласкомиизласком,исвејебилорегулисанопо његовојжељиукућиПотифаровој
14АЈосифбешеосамнаестгодинастар,младићлепих очијуилепогизгледа,итаквогкаооннијебилоуцелој земљиегипатској
15Утовреме,докјеонбиоукућисвоггосподара, улазећииизлазећиизкућеислужећисвомгосподару, Зелика,женањеговоггосподара,подижепогледпрема Јосифуипогледага,игле,бешетомладићлепилепе стасе.
16Ионајеусрцусвомепожелелањеговулепоту,и душајојјебилаприврженаЈосифу,изаводилагаједан заданом,иЗеликајесвакодневнонаговаралаЈосифа, алиЈосифнијеподигаоочијудавидиженусвог господара
17АЗеликамурече:Какојелептвојизгледистаса!
21Аонјојрече:Доклећешговоритиоверечи? Престанидамиговоришоверечи,негоустании посветисесвојимкућнимпословима
22Аонамурече:„Неманикогаумојојкућиинема ничеганаштатребаобратитипажњуосимтвојихречи итвојихжеља;ипак,упркоссвемутоме,онанијемогла довестиЈосифаксеби,нитијеонпогледао,негоје усмериопогледдоле,каземљи.“
23ИЗеликајеусвомсрцужелелаЈосифадалегнес њом,иувремедокјеЈосифседеоукућиобављајући својпосао,Зеликаједолазилаиседалапредњега,и свакодневногајемамиласвојимречимадалегнесњом илидајеикадапогледа,алиЈосифјенијеслушао.
24Аонамурече:Аконеучинишпомојимречима, казнићутесмрћуиметнућунатебегвозденијарам 25АЈосифјојрече:Заиста,Богкојијествориочовека ослобађаоковезатвореника,ионјетајкојићеме избавитиизтвогзатвораиодтвогсуда
26Акадганијемоглаубедити,адушајојјејошувек билаприврженањему,жељајујебацилаутешку болест
27ИсвеженеЕгипћанкедођошедајепосетеирекоше јој:„Заштосиуовомстањупропадања?Тикојаништа неоскудева;сигурнојетвојмужвеликиипоштовани кнезуочимацара,зартитребадаоскудеванештошто твојесрцежели?“
28АЗеликаимодговориговорећи:„Данасћевамсе откритиодаклепотичеовајнередукомемевидите.“И заповедисвојимслушкињамадаприпремехранузасве жене,иприредиимгозбу,исвеженеједошеу Зеликинојкући.
29Идадеимножеведаољуштецитронеидаихпоједу, изаповедидаобукуЈосифаускупоценехаљинеидасе појавипредњима,иЈосифдођепредњиховеочи,исве женегледахуЈосифа,инисумогледаскренупогледса њега,исвепосекошерукеножевимакојесуималеу рукама,исвицитроникојисубилиуњиховимрукама билисупуникрви
30Инисузналиштасуучинили,негосунаставилида гледајуЈосифовулепотуинисуокреталиочиодњега.
31АЗеликавидештасуучинили,иречеим:Штајето делокојестеучинили?Ево,даласамвамцитронеда једете,авистесесвипосеклипорукама.
32Исвеженевидешењиховеруке,игле,бехупуне крви,икрвимсесливалапоњиховимхаљинама,и рекошејој:Овајслугаутвојојкућинасјесавладао,и нисмомогледаодвојимокапкеодњегазбогњегове лепоте.
33Аонаимрече:„Заиставамсеоводогодилоу тренуткукадастегапогледалиинистемоглидасе уздржитеодњега;какоондадасеуздржимкадајеон сталноумојојкућиивидимгасвакиданкакоулазии излазиизмојекуће?Какоондамогудаизбегнемдане потамнимиличакданепропаднемзбогтога?“
34Аонијојрекоше:Речисуистините,јеркоможе видетиовајлепиликукућииуздржатисеодњега,и зароннијетвојробислугаутвојојкући,изаштомуне кажешштајеутвомсрцуидопушташдатидуша пропаднезбоговествари?
35Аонаимрече:Свакодневносетрудимдагаубедим, аоннећедапристаненамојежеље,аобећаласамму
36ИЗеликасевеомаразболезбогсвојежељепрема
људиизЗеликиногдомаињеногмужанисузнали ништаоовојствари,дајеЗеликабилаболесназбог својељубавипремаЈосифу.
37Исвиљудиизњеногдомапитахујеговорећи: „Заштосиболеснаинестајеш,иништатине недостаје?“Аонаимрече:„Незнамзаовустваркоја месвакимданомсвевишемучи“
38Исвеженеињенепријатељицедолазилесу свакодневнодајевидеиразговаралесусњом,аонаим јерекла:„Овоможебитисамокрозљубав Јосифову.“Аонесујојрекле:„Намамигаиухватига тајно,мождаћетепослушатииодвратитиодтебеову смрт“
39АЗеликајепостајалајошгораодсвојељубави премаЈосифуинаставилаједапропада,сведокније једваосталабезснагедастоји
40ЈедногданаЈосифјеобављаопословесвог господараукући,аЗеликаједошлатајноиизненада напалага,аЈосифсенасрнуонању,ибиојејачиодње, иобориојеназемљу.
41ИЗеликаплаказбогжељесвогсрцазањим,и молилагајеплачући,исузесујојтекленизобразе,и
говорећи:
42Јесилиикадачуо,видеоилизнаозатаколепужену каоштосамја,илибољуодмене,којатисвакодневно говори,падаупропастзбогљубавипрематеби,указује тисвуовучаст,атиидаљенеслушашмојглас?
43Аакојетоизстрахаодгосподаратвогдатене казни,такоживбиокраљ,нећетисезбоговога догодитиникаквозлоодгосподаратвог;затомесада молимпослушајипристанизбогчастикојусамти указао,иодбацујовусмртодмене,изаштобихја умрлазбогтебе?Ионапрестадедаговори
44АЈосифјојодговориговорећи:„Пустиме,иостави овустваргосподарумом;гле,господармојнезнашта јекодменеукући,јерјесвештомуприпадапредаоу мојеруке,икакоћујатоучинитиукућигосподара свога?“
45Јермејевеомапоштоваоусвојојкући,ипоставио мејенадгледникомсвојекуће,иузвисиомеје,инема никогавећегодменеуовојкући,игосподармојније ништазадржаоодмене,осимтебе,којасимужена, какоондаможешдамиговоришоверечи,икакомогу
46Затосесадаклониодменеинеговоривишетакве
48АкадЕгипћаниизађошенарекудасевеселе,као штоимјебиообичај,свиљудииздомаПотифаровог пођошесњима,алиЗеликанехтедедаидесњима,јер рече:„Болеснасам“,иостадесамаукући,иникога другогнебешесњомукући.
49Иустадеипопесеусвојхрамукући,иобучесеу кнежевскехаљине,иставинаглавудрагокамење оникса,украшеносребромизлатом,иулепшасвоје лицеикожусвимврстамаженскихтечностиза очишћење,инамирисахрамикућукасијомитамјаном, имажесмирномиалојом,ипослеседенаулазуухрам, уходникукуће,крозкојиЈосифпролазидаобављасвој посао,игле,Јосифдођеспољаиуђеукућудаобавља посаосвоггосподара
50Идођедоместакрозкојејетребалодапрође,и видевшисавЗеликинрад,вратисе.
51АЗеликавидеЈосифакакосеокрећеодње,ионага позваговорећи:Штатије,Јосифе?Хајдинасвојпосао, иево,направићутиместадокнепређешнасвојеместо.
52ИЈосифсевратиидођеукућу,иодатлеодедо местасвогседишта,иседедаобављапосаосвог господаракаоиобично,игле,Зеликадођекњемуи стадепредњимукнежевскојодећи,имирисњене одећеширисенадалеко
53ИонапожурииухватиЈосифаињеговуодећу,и речему:Такоживбиоцар,аконеиспунишмојумолбу, умрећешданасИонапожуриииспружидругурукуи извукамачисподсвојеодеће,иставигаЈосифунаврат, ирече:Устаниииспунимојумолбу,ааконе,умрећеш данас
54АЈосифсеуплашињештојетоучинила,иустаде дапобегнеодње,аоназграбипредњидеоњегове одеће,иустрахуњеговогбекства,одећакојујеЗелика зграбиласепоцепа,иЈосифоставиодећууЗеликиним рукама,ионпобегнеиизађе,јерсеуплаши
55АкадЗеликавидедајеЈосифовахаљинапоцепанаи дајујеоставиоуњенојруциипобегао,уплашисеза својживот,дасенепрочујегласоњој,паустадеи поступилукаво,искидехаљинеукојејебилаобучена, иобучесвојудругухаљину.
56ИузеЈосифовухаљинуиставијепоредсебе,иоде иседенаместогдејеседелауболести,пренегоштосу људиизњенекућеотишлинареку,ипозовеједног младићакојијетадабиоукући,инаредимудапозове људеизкућекњој
57Акадихјевидела,реклаимјегласноиридајући: „ВидитекаквогмијеЈеврејинавашгосподардовеоу кућу,јерједанасдошаодалегнесамном.“
58Јеркадситиизашао,онједошаоукућуивидевши даникоганемаукући,дошаојекменииухватиомеје снамеромдалегнесамном
59Изграбихмухаљинеираздерахихиповикахна његаизсвеггласа,акадподигохглас,онсеуплашиза животсвојиоставихаљинусвојупредамноми побегне
60Аљудиизњеногдоманерекошеништа,негосе њиховгневвеомаразбесненаЈосифа,иодошек његовомгосподаруииспричашемуречињегове лукавства
61ИПетефријсевратикућиразјарен,аженаму повикаговорећи:Штасимитоучиниоштосими
довеослугуукућу?Јерједанасдошаокменидасе
62ИПетефријчуречисвојеженеинаредидаЈосифа казнетешкимударцима,итакомуиучинише.
63Идокгаудараше,Јосифповикаизсвеггласа,и подижеочисвојекнебу,ирече:ГосподеБоже,тизнаш дасамневинодсвегаовога,изаштодаданасумрем збоглажи,одрукеовихнеобрезанихзликоваца,које познајеш?
64ИдоксуПетефријевиљудитуклиЈосифа,онје непрестановикаоиплакао,атамојебилодетеод једанаестмесеци,иГосподјеотвориоустадетету,ион јерекаооверечипредПетефријевимљудимакојису туклиЈосифа,говорећи:
65Штажелитеодовогчовекаизаштомучинитеово зло?Мојамајкаговорилажиизносилажи;такојебило. 66Идетеимтачноиспричасвештоседогодило,исве речиЗеликеЈосифу,данзаданом,објављивашеим
67Исвиљудичушеречидететаивеомасезачудише речимадетета,идетепрестадедаговорииутихну 68ИПотифарсевеомапостидеречисвогсина,и заповедисвојимљудимадавишенетукуЈосифа,и људипрестадошедатукуЈосифа
69АПетефријузеЈосифаинаредидагаизведупред свештенике,којисубилисудијецареве,дабиму судилиувезисаовомствари
70ИПетефријиЈосифдођошепредсвештеникекоји бехуцаревесудије,ионимрече:Молимвас,одлучите какавсудприпадаслуги,јерјетакоучинио
71АсвештеницирекошеЈосифу:Заштоситоучинио господарусвоме?АЈосифимодговориговорећи:Није тако,господаримоји,такојебилоАПотифаррече Јосифу:Заистасамтиповериоурукесвештојебило мојеинисамтиништаускратиоосимженесвоје,па какосимогаоучинитиовозло?
72АЈосифодговориговорећи:Нетакогосподарумој, такоживбиоГосподитакоживабиладушатвоја, господарумој,речкојусичуоодсвојежененије истинита,јерсетакоданасдесило
73Прошлајегодинаоткакосамутвојојкући;јесили видеоикаквобезакоњеумениилибилошташтобите моглонавестидатражишмојживот?
74АсвештеницирекошеПотифару:Пошаљи,молимо те,данамдонесуЈосифовупоцепанухаљину,да видимогдејепукотинанањој,иакојепукотина испредхаљине,ондајењеговолицеморалобити супротноодњеионагајеморалаухватитидадођек
јенаставиладаидекодЈосифаукућутамницеданза даном,ионагајенамамиладајепослуша,иЗеликаје реклаЈосифу:Коликоћешдугоостатиуовојкући? Алисадапослушајмојглас,ијаћутеизвестиизове куће.
78АЈосифјојодговориговорећи:Бољемиједа останемуовојкућинегодаслушамтвојеречии грешимпротивБога.Аонамурече:Аконеизвршиш мојужељу,ишчупаћутиочи,ставитиоковенатвоје ногеипредаћутеурукеонихкојеранијениси познавала
79АЈосифјојодговориирече:Ево,Богцелеземље можемеизбавитиодсвегаштомиможешучинити,јер онотвараочислепимаиослобађаонекојисусвезани, ичувасвестранцекојинепознајуземљу 80АкадЗеликанијемогладаубедиЈосифадаје послуша,престалаједаидедагазаведе;аЈосифјејош увекбиозатворенукућитамницеАЈаков,Јосифов отац,исвањеговабраћакојасубилауземљи Хананској,јошувексутуговалииплакалиутедане збогЈосифа,јерЈаковнијехтеодасеутешизбогсвог синаЈосифа,иЈаковјегласноплакао,иплакаои туговаосветедане
ПОГЛАВЉЕ45
1Утовреметегодине,којајегодинакадЈосифсиђеу Египатпоштогапродашебраћањегова,одеРувим,син Јаковљев,уТимнуиузесебизаженуЕлијурам,кћер АвијаХананеја,идођекњој
2ИЕлијурам,женаРувимова,затруднеиродиму Еноха,Палуја,ХецронаиКармија,четирисина;а Симеон,братњегов,узесеструњеговуДинузажену,и онамуродиМемуила,Јамина,Охада,ЈахинаиЗахара, петсинова
3АкасниједођекБуни,Хананке,онеБунекоју СимеонодведеуропствоизградаСихема.Бунајебила предДиномислужилајојјеСимеондођекњој,иона муродиСаула
4АЈудаодеутовремеуАдулам,идођекодчовекаиз Адулама,којисезваоХира,иЈудавидетамокћер некогХананеја,азваласеАлијат,кћиШуина,иузејеи дођекњој,иАлијатродиЈудиИра,ОнанаиСилома, трисина
5ЛевииИсахаротидошеуземљуисточну,иузеше себизаженекћериЈовава,синаЈоктановог,сина Еверовог;аЈовав,синЈоктановог,имашедвекћери; старијасезвашеАдина,амлађасезвашеАрида.
6ЛевиузеАдину,аИсахарузеАриду,идођошеу земљуХананску,укућуоцасвога,иАдинароди ЛевијуГерсона,КатаиМерарија,трисина
7АридародиИсахаруТолу,Фуву,ЈоваиШомрона, четирисина;аДанодеуземљуМоавскуиузезажену Афлалету,ћеркуХамуданаМоавца,идоведејеу земљуХананску
8ААфлалетабешенеплодна,нијеималапотомства,и БогсекаснијесетиАфлалете,женеДанове,иона затруднеиродисина,идадемуимеХушим 9АГадиНефталимодошеуХараниодатлеузешеза женекћериАмурама,синаУза,синаНахоровог.
10АовосуименакћериАмурамових:иместарије бешеМерима,аимемлађеУзит;иНефталиузе
укућуњиховогоца.
11АМеримародиНефталимуЈахзеилаГунија,Јазера иСалема,четирисина;аУзитродиГадСефиону Хагија,Шунија,Езвона,Ирија,АродијаиАралија, седамсинова.
12ААсиродеиузеАдон,кћерАфлала,синаАдада, синаИсмаиловог,зажену,идоведејеуземљу Хананску
13ААдон,женаАсирова,умреутовреме;нијеимала потомства;ипослеАдоновесмртиАсироводенадругу странурекеиузезаженуАдуру,кћерАвимела,сина Евера,синаСемовог
14Амладаженабешелепогизгледаиразумна,ибеше женаМалкила,синаЕлама,синаСемова
15АХадурародиМалкиелукћер,ионјојдадеиме Серах.АМалкиелумрепослетога,аХадураодеи остадеукућисвогоца
16АпослесмртиженеАсирове,онодеиузеАдуруза жену,идоведејеуземљуХананску,аиСерах,кћер њену,доведесањима,којаимашетригодине,и девојкабиодгајанауЈаковљевојкући
17Адевојкабешелепогизгледаиходашесветим путевимадецеЈаковљеве;ништајојнијенедостајало,и Господјојдадемудростиразум
18ААдура,женаАсирова,затруднеиродимуЈимну, Јишву,ЈишвијаиВерију,четирисина
19ЗавулонодеуМадијамиузезаженуМерису,кћер Молада,синаАвиде,синаМадијановог,идоведејеу земљуХананску
20АМерушајеродилаЗавулонуСереда,Елонаи Јахлеила;трисина.
21ИЈаковпослакАраму,синуЗове,синаТариног,и онузезасвогсинаВенијаминаМехалију,кћер Арамову,ионадођеуземљуХананскууЈаковљевдом; аВенијаминимашедесетгодинакадаузеМехалију, кћерАрамову,зажену
22ИМехалијазачеиродиВенијаминуБелу,Бехера, Ашбела,ГеруиНамана,петсинова;аВенијаминоде потомиузезаженуАривату,кћерШомрона,сина Аврамовог,поредсвојепрвежене,којаимаше осамнаестгодина;иАриватародиВенијаминуАхија, Воша,Мупима,ХупимаиОрда;петсинова 23УтовремеЈудаодеукућуСемовуиузеТамару, кћерЕлама,синаСемовог,заженусвомпрвенцу,Еру 24ИдођеЕрксвојојжениТамари,ионамупостаде жена,икаддођекњој,спољауништисвојепотомство, иделоњеговобешезлопредГосподом,иГосподга уби
25АпослесмртиИра,Јудиногпрвенца,речеЈуда Онану:„Идикодженесвогбратаиоженисењомекао
26ОнанузеТамарузаженуидођекњој,аОнанучини
волеоТамарудаједаСилому,јеррече:Мождаћеион умретикаоњеговабраћа.
28ИТамараустадеиодеиостадеукућисвогоца,и Тамарајенековремебилаукућисвогоца.
29Анапролеће,умреАлија,Јудинажена;иЈудасе утешизбогсвојежене,ипослеАлијинесмрти,Јудаоде сасвојимпријатељемХиромуТимнудаимстриже овце.
30ТамарајечуладајеЈудаотишаоуТимнудастриже овце,идајеСиломодрастао,идасеЈуданије одушевиоњоме
31ИТамараустадеискидехаљинесвогудовиштва,и ставивеонасебе,ипотпуносепокри,иодеиседена јавномтргу,којијенапутузаТимну
32ИЈудапрођеиугледаје,иузеје,идођекњој,иона затруднеодњега,икадсепороди,гле,бехублизанциу њенојутроби,иондадеимепрвомеПерец,адругоме Зара
ПОГЛАВЉЕ46
1УтовремеЈосифјејошувекбиозатворенутамници уземљиЕгипту
2Утовреме,слугефараоновестајалесупредњим, главнипехарникиглавнипекар,којисуприпадали египатскомкраљу
3Ипехарникузевиноиставигапредцарадапије,а пекарставихлебпредцарадаједе,ицарпивиноиједе хлеб,онињеговеслугеислугекојиједошезацаревим столом
4Доксујелиипили,пехарникипекаростадошеонде, ифараоновислугенађошемногомуваувинукојеје пехарникдонео,акамењесалатренађенојеухлебу пекара.
5АкапетанстражепоставиЈосифазаслугу фараоновимдворскимслужбеницима,ифараонови дворскислужбеницибехуузатворугодинудана.
6Инакрајугодине,обојицасусањалисновеједне ноћи,уместузаточеништвагдесубили,аујутрује Јосифдошаокњимадаимсепослужикаоиобично,и видеоихје,игле,њиховалицасубилапотиштенаи тужна
7АЈосифихупита:„Заштосувамлицаданастужнаи обесхрабрена?“Аонимурекоше:„Сањалисмосан,а неманикогадагапротумачи“АЈосифимрече: „Испричајтемисвојсан,иБогћевамдатиодговор миром,каоштожелите“
8ИпехарникиспричасвојсанЈосифу,ирече:Видео самусну,игле,великалозабешепредамном,инатој лозивидехтригране,илозабрзопроцветаидостигну великувисину,игроздовињенисазрешеипостадоше грожђе.
сан
13Аонмурече:„Уснусамвидеотрибелекорпена глависвојој,ипогледаосам,игле,унајгорњојкорпи сусвакојакапеченајелазафараона,игле,птицеих једусамојеглаве“
14АЈосифмурече:Трикорпекојесивидеосутри дана,ализатриданафараонћетиодрубитиглавуи обесититенадрво,иптицећејестимесотвојестебе, каоштосивидеоуснусвом
15Утимданимацарицајетребалодасепороди,итог данародисинаегипатскомцару,иобјавишедајецар добиосвогпрвенца,исавнародегипатски,заједноса фараоновимдворјанимаислугама,веомасеобрадова.
16Атрећегданапоњеговомрођењуфараонприреди
земљеЕгипат.
17ИсавнародЕгиптаислугефараоноведођошеда једуипијусцаремнагозбињеговогсинаидасе радујуцаревојрадости.
18Исвицаревислужбенициињеговеслугевеселили сусеутовремеосамдананагозби,ивеселилисусеуз свеврстемузичкихинструмената,узтампареиплесове уцаревојкућиосамдана
19Апехарник,комејеЈосифпротумачиосан,заборави Јосифаинепоменугацарукаоштојеобећао,јерјето билоодГосподадаказниЈосифазатоштосеуздаоу човека
20ИЈосифостадепослетогаутамницидвегодине, докненавршидванаестгодина
ПОГЛАВЉЕ47
1АИсак,синАврамов,јошјеживеоутовремеу земљиХананској;биојевеомастар,стоосамдесет годинастар,аИсав,синњегов,братЈаковљев,биојеу земљиЕдомској,ионисиновињеговиималисупоседе уњојмеђусиновимаСеировим.
2АИсавчудасеближивремесмртињеговогоца,па
9Иузехгрожђеиисцедихгаучашу,иставихјеуруку фараонуионпи;аЈосифмурече:Трилозекојесубиле налозисутридана 10Паипак,затридана,царћенаредитидатеизведуи вратићетенатвојуслужбу,идаваћешцарувинода пијекаоипре,доксимубиопехарник;алинеканађем милостутвојимочима,дамесесетишфараонукадати будедобро,идамиучинишмилост,идамеизведешиз овогзатвора,јерсамукраденизземљехананскеи
благословиинекаумноживашепотомствокаозвезде нанебупоброју.
6ИсакјеблагословиосиновеИсавовеговорећи:„Нека теБогучинистрашнимиуплашенимсвимакојите видеисвимнепријатељиматвојим.“
7ИИсакпозваЈаковаисиновесвоје,исвидођошеи седошепредИсака,иречеИсакЈакову:Господ,Бог целеземље,речеми:Потомствутвомедаћуовуземљу унаследствоакосиновитвојибудудржалимојеуредбе имојепутеве,иизвршићуимзаклетвукојомсамсе заклеооцутвомАвраму
8Затосада,синемој,научисвојудецуидецусвоје децедасебојеГосподаидаидудобримпутемкојиће битиугоданГосподуБогутвоме,јеракосебудеш држаопутеваГосподњихињеговиходредби,иГоспод ћеседржатизаветасвогсаАврамомичинићедобро тебиитвомпотомствуусведане 9АкадИсакзавршизаповестиЈаковуидецисвојој, издахнуиумре,ибиприбранкнародусвоме. 10ЈаковиИсавпадошеналицесвогоцаИсакаи плакашеАИсакјеимаостоосамдесетгодинакадумре уземљиХананској,уХеврону.Синовињегови однесошегаупећинуМахпелу,којуАврамбешекупио одсиноваХетовихзапоседовањегробногместа 11ИсвицаревиземљехананскеотишлисусаЈаковом иИсавомдасахранеИсака,исвицаревихананске исказалисуИсакувеликучастпоњеговојсмрти 12АсиновиЈаковљевиисиновиИсавовиишлисубоси унаоколо,ходајућиикукајућидокнисустиглидо Кирет-Арбе
13ЈаковиИсавсахранишесвогоцаИсакаупећини Махпели,којајеуКирет-АрбиуХеврону,исахранише гасавеомавеликомчашћу,каоштосесахрањују цареви.
14ИЈаковињеговисинови,иИсавињеговисинови,и свихананскицаревиучинишевеликуитешкужалост, исахранихшегаиоплакивахугамногодана.
15АкадИсакумре,оставистокусвојуиимањесвојеи свештомуприпадасиновимасвојим;аИсаврече Јакову:„Молимте,свештојеоставионашотац поделићемонадвадела,ијаћубират“АЈаковрече: „Учинићемотако“
16ЈаковузесвештојеИсакуосталоуземљи Хананској,стокуиимање,иставиихнадваделапред Исаваињеговесинове,иречеИсаву:Евосвеовоје предтобом,изберисебиполовинукојућешузети.
17АЈаковречеИсаву:„Чујштаћутирећи:Господ, Богнебаиземље,говориојенашимоцимаАврамуи Исаку:Потомствутвомедаћуовуземљуунаследство заувек“
18Сада,дакле,свештојеосталооднашегоцајепред тобом,иево,сваземљајепредтобом;изабрајизмеђу њихштатијепотребно
19Акожелишцелуземљу,узмијезасебеисвојудецу заувек,ајаћуузетиовобогатство,иакожелиш богатство,узмигасеби,ијаћуузетиовуземљузасебе исвојудецудајенаследезаувек.
20АНевајот,синИсмаилов,тадајебиоуземљиса својомдецом,иИсавјеотишаотогданаисаветоваосе сњимговорећи.
21ТакомијеЈаковрекаоитакомијеодговорио;сада дајсвојсавет,паћемогачути.
22АНевајотрече:ШтатијетоЈаковрекао?Гле,сви
кажедаћејенаследитисасвојимпотомствомусве дане
23Идисада,дакле,иузмисвебогатствосвогоца,а Јакова,братасвог,оставиуземљи,каоштојерекао. 24ИИсавустадеивратисеЈакову,иучинисвештому јесаветоваоНевајот,синИсмаилов;иИсавузесве богатствокојејеИсакоставио,душе,животиње,стоку иимовину,исвебогатство;ништанедадесвомбрату Јакову;иЈаковузесвуземљуХананску,одпотока ЕгипатскогдорекеЕуфрат,иузејеувечнопоседо,и засвојудецуизасвојепотомствопослењегазаувек 25ЈаковјетакођеузеоодсвогбратаИсавапећину Махпелу,којајеуХеврону,којујеАврамкупиоод
потомствозаувек.
26ИЈаковзаписасвеовествариукуповнукњигуи потпишеје,ипосведочисвеовопредчетириверна сведока.
27АовосуречикојеЈаковнаписаукњизиговорећи: ЗемљаХананисвиградовиХетита,Хивеја,Јевусеја, Амореја,ФерезејаиГергесеја,свихседамнародаод рекеЕгипатскедорекеЕуфрат
28АградХеврон,Кирет-Арбу,ипећинукојајеуњему, светоЈаковкупиодсвогбратаИсавазаплату,упосед иунаследствосвомпотомствупослењегазаувек
29ИЈаковузекњигукуповинеипотпис,заповести одредбеиобјављенукњигу,иставиихуземљану посудудабиосталедуговремена,ипредадеихуруке своједеце
30Исавјеузеосвештомујеотацоставиопослесмрти одсвогбратаЈакова,иузеојесвуимовину,одљудии животиња,камилаимагараца,воловаијагњета,сребро излато,камењеибделиј,исвебогатствокојеје припадалоИсаку,синуАврамовом;нијеосталоништа штоИсавнијеузеосебиодсвегаштојеИсакоставио послесмртисвоје.
31Исавузесвето,ионињеговадецаотидошекућиу земљуСеираХорејца,далекоодсвогбратаЈаковаи његоведеце.
32ИсавјеимаопоседемеђусиновимаСеировим,и ИсавсенијевратиоуземљуХананскуодтогданапа надаље.
33ИцелаземљаХананпостаденаследствосиновима Израиљевимувечнонаследство,аИсавсасвимсвојим синовиманаследигоруСеир
1Утедане,послеИсаковесмрти,Господјезаповедио
4Иседамдругихкрава,мршавихтелаиружних изгледа,изађезањима,иседамружнихпрогутаоне лепе,ањиховизгледјеидаљебиоружанкаоипре 5Ипробудисе,ипоновозаспа,исањадругипут,и виде,игле,седамкласоважитаизникошенаједној стабљици,густихидобрих,аседамтанкихкласова, осушенихисточнимветром,изникошезањима,и танкикласовипрогуташепуне,ифараонсепробудииз снасвог
6Аујутрусецарсетисвојихснова,идухмусејако узнемиризбогснова,ицарпожуриипослаипозвасве египатскеврачареимудраце,ионидођошеистадоше предфараона.
7Ацаримрече:„Сањаосамснове,анеманикогадаих протумачи;ионирекошецару:„Испричајсвојеснове својимслугамадаихчујемо.“
8Ицаримиспричасвојеснове,аонисвиодговорише ирекошеједногласноцару:„Некацарживидовека;и овојетумачењетвојихснова.“
9Седамдобрихкравакојесивидеоозначавајуседам кћерикојећетисеродитиупоследњимданима,а седамкравакојесивидеокакоизлазезањимаи прогутајуих,знаксудаћекћерикојећетисеродити свеумретизаживотакраља
10Аоноштосивидеоудругомснуоседампуних, добрихкласоважитакакоизрастајунаједнојстабљици, овојењиховотумачење:даћешсебиупоследњим данимасаградитиседамградовапоземљиегипатској; ионоштосивидеодаседамугашенихкласоважита ничузањимаигутајуихдоксиихгледаосвојим очима,знакједаћеградовикојећешсаградитисви битиуништениупоследњимданима,заживотакраља 11Акадониизговоришеоверечи,царнеприклони ухосвојеречимањиховим,нитиимусмерисрцесвоје нањих,јерцарзнадеусвојојмудростидаонинису далиисправнотумачењеснова;икадсузавршилида говорепредцарем,царимодговориговорећи:Штаје тоштостемирекли?Сигурностеизговорилилажи говорилилажи;затосададајтеисправнотумачење мојихснова,данебистеумрли.
12Ицарзаповедипослетога,ипослаипоноводозва другемудраце,ионидођошеистадошепредцара,и царимиспричасвојеснове,исвимуодговорише премапрвомтумачењу,ицарсеразгневиивеомасе разгневи,ицаримрече:Сигурноговорителажии износитенеистинууономештоговорите.
13Ицарзаповедидасеобјавипоцелојземљи египатској:„Царињеговивеликашиодлучујудаће свакимударчовеккојизнаиразуметумачењеснова,а данаснедођепредцара,битипогубљен“
14Ичовеккојицаруоткријеправотумачењењегових снова,даћемусесвештобудетражиоодцара.Исви мудрациземљеегипатскедођошепредцара,заједноса свимврачаримаиврачаримакојибехууЕгиптуиу Госену,уРамесесу,уТахпанхесу,уСигоруинасвим местиманаграницамаегипатским,исвистадошепред цара.
15Исвиплемићиикнезовиислугецареведођошеиз свихградоваЕгипта,исвиседошепредцара,ицар испричасвојесновепредмудрацимаикнезовима,и свикојисеђахупредцарембехузадивљенивизијом
16Исвимудрацикојисубилипредцарембехувеома
моћнихкнезовањиховихнепријатеља,уратовима нашеггосподаракраља
18Анекиодњихпротумачишецаруовако:„Седам добрихкравасујакиградовиЕгипта,аседамлоших кравасуседамнародаземљеХанана,којићеу последњеданенапастиседамградоваЕгиптаи уништитиих.“
19Аоноштосивидеоудругомсну,оседамдобрихи лошихкласоважита,знакједаћесевладавинаЕгипта понововратититвомпотомствукаоипре.
20Изавремењеговевладавинестановнициградова ЕгиптаокренућесепротивседамградоваХананакоји сујачиодњихиуништићеих,ивладавинаЕгипта вратићесетвојемпотомству
21Анекиодњихрекошецару:„Овојетумачење твојихснова:седамдобрихкравасуседамкраљица
царевогживота.“
22Аседамдобрихилошихкласоважитакојесивидео удругомснујесучетрнаестородеце,иупоследњим данимаћеустатииборитисемеђусобно,иседамод њихћепоразитиседамјачих
23Анекиодњихрекошецаруоверечи:Седамдобрих краваозначавајудаћетисеродитиседамдеце,идаће побитиседамдецетвоједецеупоследњимданима;а седамдобрихкласјеважитакојесивидеоудругомсну, јесуоникнезовипротивкојихћеседамдругихмање моћнихкнезоваборитииуништитиихупоследњим данима,иосветитиствардецетвоје,ивластћесе понововратитипотомствутвоме.
24Царјечуосверечиегипатскихмудрацаињихово тумачењењеговихснова,иниједанодњихнијебиопо вољицару.
25Ицарјеусвојојмудростизнаоданисусасвим исправноговорилисвеоверечи,јерјетобилоод Господадаосујетиречимудрацаегипатских,какоби Јосифмогаоизаћииздоматамницеидабипостао великиуЕгипту.
26Ицарвидеданикоодсвихмудрацаиврачара
27Ицарзаповедидасвимудрацииврачариизађу
30АпослетогадођеМерод,главнипехарникцарев,и поклонисецаруиседепредњим.
31Апехарречецару:Некацарживидовекаинекасе узвисивладавинањеговауземљи.
32Разгневиосисенаслугусвогуонедане,аевојевећ двегодине,ипоставиосимеузатвор,ијасамнеко времебиоузатвору,јаиглавнипекар
33АснамајебиоједанЈеврејин,слугазаповедника страже,поименуЈосиф,јерсењеговгосподар разгневионањегаибациогаутамницу,итамонамје служио
34Ипосленекогвремена,доксмобилиуодељењу, сањалисмосновеједненоћи,јаиглавнипекар;сањали смо,свакичовек,прематумачењусвогсна
35Идођосмоујутруииспричасмоихономслузи,аон нампротумачинашеснове,свакомепремањеговом сну,какогајетачнопротумачио
36Идогодисекаконамјепротумачио,такосеи догодило;ниједнањеговаречнијепаланаземљу.
37Асада,зато,господарумојицару,неубијајтенарод Египтаузалуд;ево,тајробјејошувекзатворенукући одстранекапетанастраже,своггосподара,утамници.
38Акојецаруугодно,некагапозоведадођепредтебе идатиоткријетачнотумачењеснакојисисањао
39Ицарчуречиглавногпехарника,ицарнаредидасе египатскимудрацинепогубе
40ИцарнаредислугамасвојимдадоведуЈосифапред њега,ицаримрече:Идитекњемуинеплашитегада сенезбуниинезнакакотребадаговори
41ИслугецаревеодошекЈосифуибрзогаизведоше изтамнице,ислугецаревегаобријаше,ионпресвуче тамничкуодећуидођепредцара
42Ацарседешенасвомцарскомпрестолуу кнежевскојхаљини,опасанојзлатнимефодом,ичисто златокојејебилонањемублисташе,акарбункули рубинисмарагд,заједносасвимдрагимкамењемкоје јебилонацаревојглави,заслепљивалисуочи,иЈосиф севеомадивиоцару
43Апрестонакомејеседеоцарбешепрекривен златомисребромиониксом,иимашеседамдесет степеника
44Ибешеобичајпоцелојземљиегипатскојдасваки човеккојибидошаодаговорисацарем,акојебиокнез илинекокојебиопоштовануочимацара,попеобисе нацаревпрестодотридесетпрвестепенице,ацарби сишаонатридесетшестустепеницуиразговараосњим. 45Акојебиоједанодобичногнарода,пењаосена трећустепеницу,акраљбисилазионачетвртуи разговараосњим,ањиховобичајјебио,штавише,да сесвакокојеразумеосвихседамдесетјезикапопеоуз седамдесетстепеницаиишаогореиговориодокнеби стигаодокраља.
46Асвакоконијемогаодапређеседамдесет степеница,попеосеоноликостепеницаколикоје језиказнаодаговори
47ИбешеобичајутовремеуЕгиптуданиконије владаонадњимаосимкојеразумеоседамдесетјезика.
48АкадЈосифдођепредцара,поклониседоземље предцарем,ипопесенатрећустепеницу,ацарседена четвртојстепеницииразговарашесаЈосифом.
49АцарречеЈосифу:„Сањаосамсан,инематумача
50Ипослеовогаданасчухзатебедасимударчовеки даможешправилнопротумачитисвакисанкојичујеш 51АЈосифодговорифараонуговорећи:„Некафараон испричасвојесновекојејесањао;тумачењасузаиста одБога“ИфараониспричаЈосифусвојеснове,сано кравамаисанокласјужита,ицарпрестадедаговори 52АЈосифсетадаобучеудухБожјипредцарем,и знадесвештоћеседогодитицаруодтогданапа надаље,изнадетачнотумачењецаревогсна,иговори предцарем
53ИЈосифнађемилостуочимацара,ицарприклони ушисвојеисрцесвоје,ичусверечиЈосифовеАЈосиф речецару:Немислидасутодвасна,јерјетосамо једансан,јероноштојеБогизабраодаучинипоцелој земљипоказаојецарууњеговомсну,иовојеправо тумачењетвогсна:
54Седамдобрихкраваикласоважитасуседамгодина, аседамлошихкраваикласоважитасутакођеседам година;тојеједансан
55Ево,седамгодинакоједолазебићевеликоизобиље поцелојземљи,апослењихћеуследитиседамгодина глади,веоматешкаглад;исвеизобиљећебити
земље
56Царјесањаоједансан,исанјезатопоновљен фараонујерјестварутврђенаодБога,иБогћеје ускороостварити
57Затоћутисададатисаветиизбавићутвојудушуи душестановниказемљеодзлаглади,дапотражишпо целомсвомцарствучовекавеомаразумногимудрог, којипознајесвепословевладавине,ипоставигада управљаземљомегипатском.
58ИнекачовеккогапоставишнадЕгиптомпостави подсобомуправникекојићесакупљатисвухрану добрихгодинакоједолазе,инекаскладиштежитои стављајугаутвојаодређенаскладишта
59Инекачувајутухранузаседамгодинаглади,дасе нађезатебеитвојнародисвутвојуземљу,идатии твојаземљанебудетеистребљениглађу
60Некасетакођенаредисвимстановницимаземљеда сакупе,свакичовек,родсвојењиве,свакуврстухране, токомседамдобрихгодина,идатоставеусвојезалихе, дабиимсемоглонаћиуданимагладиидабимогли живетиодтога
61Овојеисправнотумачењетвогсна,иовојесавет датдаспасешсвојудушуидушесвихтвојихподаника
64ИЈосифзавршиговорећиоверечицару,ипоклони сецару,ионизађе,икадЈосифизађеодцара,збишесе тогданаоназнамењакојаЈосифречецару
65Ицарицародисинатогдана,ицарчурадоснувест освомсинуиобрадовасе,икадајегласникотишаоод цара,царевеслугенађошепрворођеногцаревогсина гдејемртавпаоназемљу
66Инастадевеликајадиковањеибукауцаревојкући, ицарточу,ирече:„Штајетојадиковањеибукакоју чујемукући?“Ијавишецарудамујеумропрвенац; тадацарсазнадасусвеЈосифоверечикојејерекао билетачне,ицарсеутешизбогсвогсинадететомкоје мусеродилотогдана,каоштојеЈосифрекао.
ПОГЛАВЉЕ49
1Послетогацарпослаисабрасвесвојеофициреи слуге,исвекнезовеиплемићекојисуприпадалицару, исвидођошепредцара.
2Ацаримрече:„Ево,виделистеичулисверечиовог Јеврејинаисвазнамењакојајеобјавиодаћесе догодити,иниједнаодњеговихречинијепалана земљу“
3Знашдаједаотачнотумачењеснаидаћесеон сигурноиспунити,затосадапосаветујсеисазнајшта ћешучинитиикакоћесеземљаизбавитиодглади
4Потражитесадаивидитедалисеможенаћитакав,у чијемјесрцумудростизнање,ињегаћупоставитинад земљом
5ЈерсичуоштајеЈеврејинсаветоваоувезисаовимда бисеземљаспасилаодглади,ајазнамдасеземља нећеспаситиодгладиосимсаветомЈеврејина,онога којимејесаветовао
6Исвиодговоришецаруирекоше:Саветкојије Јеврејиндаоувезистимједобар;затосада,господару нашицару,ево,свајеземљаутвојојруци,учиништа тисечинидобрим.
7Оногакогаизабереш,изакогаусвојојмудрости знашдајемудариспособандасвојоммудрошћуспасе земљу,његаћецарпоставитидамубудеподређеннад земљом
8Ацарречесвимзаповедницима:Мислимдаоткакоје БогобјавиоЈеврејинусвештојерекао,неманикога такоразумногимудрогуцелојземљикаоштојеон; аковамсеучинидобрим,поставићуганадземљом,јер ћеонспаситиземљусвојоммудрошћу.
9Асвислужбенициодговоришецаруирекоше:Али заистајенаписаноузаконимаЕгипта,инесмесе кршити,даниконесмевладатинадЕгиптом,нити битидругипослецара,осимоногкојизнасвејезике синоваљудских
10Зато,господарунашикраљу,гле,овајЈеврејин говорисамохебрејскијезик,пакакоондаможебити наднама,другиповлади,човеккојичакнијезикнаш незна?
11Молимотедапошаљешпоњегаидадођепредтебе, идагаиспиташусвему,идаучинишкакотисечини прикладним
12Ацаррече:„Бићеучињеносутра,истваркојуси рекаоједобра;исвислужбеницидођошетогданапред цара“
13ИтеноћипослаГосподједногодсвојиханђела
научигасвимјезицимаљудскимтеноћи,ионмудаде имеЈосиф
15ИанђеоГосподњиодеодњега,аЈосифсевратии легненасвојкревет,иЈосифсезадививизијомкоју виде
16Аујутруцарпослапосвесвојеслужбеникеислуге, исвидођошеиседошепредцара,ицарнаредидасе доведеЈосиф,ицаревеслугеодошеидоведошеЈосифа предфараона
17Ицаризађеипопесестепеницамапрестола,аЈосиф говорашецарусвимјезицима,иЈосифодекњемуи говорашецарудокнестижепредцаранаседамдесетој степеници,ионседепредцара.
18ИцарсевеомаобрадовазбогЈосифа,исвицареви службеницисевеомаобрадовашесцаремкадачуше свеЈосифоверечи.
19Истварсеучинидобромуочимацараислужбеника
земљомегипатском,ицарречеЈосифуговорећи: 20Садасимидаосаветдапоставиммудрогчовеканад земљомЕгипатском,дасвојоммудрошћуспасеземљу одглади;зато,поштотијеБогсвеовообјавиоисве речикојесиизговорио,немауцелојземљиразумноги мудрогчовекакаоштосити
21ИнећешсевишезватиЈосиф,негоћетибитииме ЦафнатПанеах;тићешбитидругипослемене,ипо твојојречибићесвипословимојевладавине,ипо твојојречићемојнародизлазитиидолазити.
22Такођећемојислугеиуправнициисподтвојеруке приматисвојуплатукојаимседајемесечно,итебиће секлањатисавнародземље;самоћуумомпрестолу битивећиодтебе
23Ицарскидепрстенсасвојерукеиставигана Јосифовуруку,ицаробучеЈосифаукнежевскуодећу, иставимузлатнукрунунаглаву,иставимузлатни ланацоковрата
24Ицарзаповедисвојимслугама,ионигавозеу другимцаревимколима,којаидунаспрамцаревихкола,
царевихкоња,идагаспроведуулицамаземље египатске
25Ицарзаповедидасвикојисусвиралинатамбурима, харфамаидругиммузичкиминструментимапођуса
радујућисеЈосифу,игледалеЈосифовизгледињегову лепоту.
27Ацаревиљудииђахуиспредњегаиизањега, миришућипуттамјаномикасијомисвакојакимфиним мирисом,ирасипајућисмирнуиалојупопуту,и двадесетљудиобјављивашеоверечипредњимпо целојземљиизсвеггласа:
28Видишлиовогчовекакогајецаризабраозасвог другог?Онћеуправљатисвимпословимавладе,ионај копрекршињеговенаредбеилимусенепоклонидо земље,погинуће,јерсепобунипротивцараињеговог другог
29Акадгласниципрестадошедаобјављује,савнарод ЕгиптапоклониседоземљепредЈосифомирече: „Некајеживцар,инекајеживеоњеговдруги!“Исви становнициЕгиптапоклонишеседужпута,икадимсе гласнициприближише,поклонишесеирадовашесеуз свакојакетамбуре,мехолиневалпредЈосифом
30АЈосифнакоњуподижеочисвојекнебу,иповика ирече:Онподижесиромахаизпрашине,Онподиже убогаизбуништаГосподенадвојскама,блаженје човеккојисеутебеузда.
31ИЈосифпрођекрозземљуегипатскусафараоновим слугамаидворскимслужбеницима,ионимупоказаше свуземљуегипатскуисвацареваблага.
32ИвратисеЈосифидођетогданапредфараона,и цардадеЈосифупоседуземљимисирској,поседпоља ивинограда,ицардадеЈосифутрихиљадеталаната сребраихиљадуталанатазлата,иониксибделијуми многепоклоне
33АследећегданацарзаповедицеломнародуЕгипта дадонесеЈосифуприносеидарове,идасеонајко прекршицаревузаповестпогуби;иначинише узвишењенаградскојулици,ираширишетамохаљине, икогоддонесеЈосифушта,ставитонаузвишење
34ИсавнародЕгиптабацинештонаузвишење,један човекзлатнуминђушу,адругипрстењеиминђуше,и разнепосудеодзлатаисребра,икамењеониксаи бделијумбацинаузвишење;свакоједаонештоод оногаштојеимао.
35ИЈосифузесветоиставитоусвојеризнице,исви официрииплемићикојиприпадајуцаруузвисиваху Јосифаидадошемумногопоклона,видевшидагаје царизабраозасвогдругог
36ИцарпослакПотиферу,синуАхирама,свештеника изОна,иовајузењеговумладукћерОснатуидадеје Јосифузажену
37Адевојкабешевеомалепа,девица,којучовекније познавао,иЈосифјеузезажену;ицарречеЈосифу:Ја самфараон,иосимтебеникосенећеусудитидадигне рукуниногудауправљамојимнародомпоземљи египатској.
38АЈосифјеимаотридесетгодинакадјестаопред фараона,иЈосифјеотишаоиспредцара,ипостаоцарев другиуЕгипту
39ИцардадеЈосифустотинуслугудамуслужеукући његовој,аЈосифпослаикупимногослугуиони остадошеукућиЈосифовој
40Јосифтадасаградисебивеомавеличанственукућу сличнукућамакраљевским,преддвориштемкраљеве
седешебезбеднонасвомпрестолуусвојојкући,и ГосподувећаЈосифовумудрост.
42ИсвистановнициЕгиптаифараоновеслугеи његовикнезовивеомасуволелиЈосифа,јерјетобило одГосподазаЈосифа
43АЈосифјеимаовојскукојајератовала,излазећиу четамаичетамабројећичетрдесетхиљадаишест стотинаљуди,способнихданосеоружје,дапомогну царуиЈосифупротивнепријатеља,поредцарских службеникаињеговихслугуистановникаЕгипта безбројних
44АЈосифдадесвојимјунацимаисвојвојсцисвојој
ПОГЛАВЉЕ50
1УтовремедођошесиновиТарсисапротивсинова Исмаилаизаратишесњима,исиновиТарсисадуго временапљачкахуИсмаиљце.
2АИсмаиловадецабехумалобројнаутовремеине могахуданадвладајуТарсишане,ибехувеома угњетавани.
3АстарциИсмаилћанапослашезаписцаруегипатском говорећи:„Пошаљи,молимте,својимслугамаофицире ивојскуданампомогнудасеборимопротивсинова Тарсиса,јервећдугоисцрпљујемо“
4ИпослафараонЈосифасајунацимаивојскомкојаје биласњим,атакођеисвојејунакеизцаревогдома.
5ИотидошеуземљуХавилскуксиновима Исмаиловим,даимпомогнупротивсиноваТарсиса,и синовиИсмаиловиратовашесасиновимаТарсиса,и ЈосифпоразиТарсишанеипокорисвуњиховуземљу,и синовиИсмаиловиживеуњојдоданас
6АкадјеземљаТарсисбилапокорена,свиТарсишани супобеглиидошлинаграницусвојебраће,синова Јаванових,аЈосифсесасвимсвојимјунацимаи војскомвратиоуЕгипат,ниједанодњихнијеизостао. 7Аупреокретугодине,другегодинеЈосифовог владањанадЕгиптом,Господдадевеликоизобиљепо целојземљиседамгодина,каоштојеЈосифрекао,јер Господблагословисавродземљеутеданеседам година,ијелисуибилисувеомасити.
8АЈосифјеутовремеимаоподсобомуправнике,који сусакупљалисвухранудобрихгодинаигомилали житоизгодинеугодинуистављалигауЈосифове
9Икадгодбисакупљалихрану,Јосифјезаповедиода
добрихгодина,алинисусњомпоступаликаоштоје поступаоЈосиф.
12ИсвахранакојусуЈосифиЕгипћанисакупили токомседамгодинаизобиља,билајеобезбеђеназа земљуузалихезаседамгодинаглади,заиздржавање целеземље
13ИстановнициЕгиптанапунишесвакисвојузалиху исвојескривеноместожитом,дабисепрехранили токомглади
14ИЈосифраспоредисвухранукојујесакупиопо свимградовимаЕгипта,изатворисвезалихеипостави стражаренадњима
15АЈосифоваженаОсната,кћиПотиферина,родиму двасина,МанасијуиЈефрема,аЈосифјеимаотридесет четиригодинекадихјеродио 16Идечацисуодрасталииишлисуњеговимпутевима ињеговимупутствима,нисускреталисапутакојимих јеотацнаучио,нидеснонилево 17ИГосподбешесадечацима,иониодрастахуи стекошеразумивештинуусвакојмудростииусвим пословимавладавине,исвицаревичиновниции његовивеликашимеђустановницимаЕгиптауздизаху дечаке,ионибехуодгајанимеђуцаревомдецом 18Иседамгодинаизобиљакојесубилепоцелој земљисезавршише,аседамгодинагладидођепосле њих,каоштојеЈосифрекао,игладзавладапоцелој земљи
19ИсвиЕгипћанивидешедајегладпочелауземљи Египту,исвиЕгипћаниотворишесвојезалихежитајер ихјегладобузела
20Инашлисусвухранукојајебилауњиховим залихамапунугмизавацаинегоднузајело,игладје завладалапоцелојземљи,исвистановнициЕгипта дођошеиплакашепредфараоном,јерихјегладтешко мучила
21Ирекошефараону:Дајхранеслугамасвојим,зашто даумремоодгладипредтвојимочима,имиинаша деца?
22Афараонимодговориговорећи:„Заштовапитек мени?ЗарЈосифнијезаповедиодасежиточуватоком седамгодинаизобиљазагодинеглади?Заштонисте послушалињеговглас?“
23АнародЕгиптаодговорицаруговорећи:„Такожива душатвоја,господарунаш,слугетвојеучинишесве штојеЈосифзаповедио,јерслугетвојесабрашесве плодовесвојихпољатокомседамгодинаобиљаи сабрашеихузалихедоданас“
24Акадјегладсавладаласлугетвоје,отворилисмо својезалихе,игле,свинашипроизводибилисупуни штеточинаинисубилипогоднизајело 25Акадцарчусвештоседогодилостановницима Египта,царсевеомауплашизбоггладиивеомасе престрави;ицародговоринародуЕгиптаговорећи: Поштовамсесвеоводогодило,идитекЈосифу,чините штагодвамкаже,непреступајтењеговезаповести 26ИсавнародЕгиптаизађеидођекЈосифуиречему: Дајнамхране,заштодаумремопредтобомодглади? Јерсмоседамгодинасакупљалисвојеродовекаошто синамзаповедиоискладиштилиих,итаконасје снашло.
27АкадЈосифчусверечинародаЕгиптаиштаимсе догодило,отвориЈосифсвесвојезалихепроизводаи
29ИсвистановнициЕгиптадођошекЈосифудакупе жито,јерихјегладобузелаисвеимсежитопокварило, иЈосифгапродавашесвакодневносвимЕгиптанцима
30Исвистановнициземљехананскеифилистејске,и онисонестранеЈордана,исиновиистокаисви градовиземаљадалекихиблискихчушедауЕгипту имажита,исвидођошеуЕгипатдакупежито,јерих јегладобузела
31ИЈосифотворизалихежитаипоставинадњима надгледаче,ионисвакодневностајахуипродаваху свимакојисудолазили
32АЈосифјезнаодаћеињеговабраћадоћиуЕгипат дакупежито,јерјегладвладалапоцелојземљи.И Јосифјезаповедиоцеломсвомнародудатообјавепо целојземљиегипатској,говорећи:
33Задовољствојецара,његовогдругогињихових
34Исвакичовеккојиводидвеилитриживотиње погинуће,јерчовекћеводитисамосвојуживотињу
35ИЈосифпоставистражаренавратимаЕгиптаи заповедиимговорећи:„Когоддођедакупижито,не дозволитемудауђедоксенезапишуњеговоимеииме његовогоцаиимеоцањеговогоца,иштагодсе запишедању,пошаљитемињиховаименаувечеда знамњиховаимена“
36ИЈосифпоставинадгледникепоцелојземљи египатскојизаповедиимдачинесвето
37ИЈосифучинисветоинаправиовеуредбедаби знаокадаћењеговабраћадоћиуЕгипатдакупежито; иЈосифовнародсвакодневнообјављујеуЕгиптупрема овимречимаиуредбамакојејеЈосифзаповедио
38Исвистановнициисточнеизападнеземље,ицеле земље,чулисузауредбеипрописекојејеЈосифдонео уЕгипту,истановницикрајеваземљедолазилисуи куповалижитоуЕгиптуданзаданом,азатим одлазили
39Исвиуправнициегипатскиучинишекакоимје
купитенаммаложитамеђуонимакојидолазетамо,да непогинемо.
3ИсиновиЈаковљевипослушашеглассвогоцаи устадошедасиђууЕгипатдакупежитомеђуосталима којисутамодошли.
4ИзаповедиимЈаков,отацњихов:„Кадуђетеуград, неулазитезаједнонаједнаврата,збогстановникате земље.“
5ИсиновиЈаковљевиодошеиодошеуЕгипат,и синовиЈаковљевиучинишесвекакоимјеотац заповедио;иЈаковнепослаВенијамина,јеррече:Да мусенедогодинесрећанапутукаоњеговомбрату;и десетсиноваЈаковљевиходоше.
6ИдоксусиновиЈаковљевиишлипутем,покајалису сезаоноштосуучинилиЈосифу,ирекошеједан другомговорећи:ЗнамодајенашбратЈосифотишаоу Египат,исадаћемогатражитигдегодидемо,иакога нађемо,узећемогаодњеговоггосподаразаоткуп,а аконе,ондаћемогасиломубитииумретизањега.
7ИсиновиЈаковљевипристадошенатоиојачашесе збогЈосифа,дагаизбавеизрукегосподарањегова,и синовиЈаковљевиодошеуЕгипат;икадасе приближишеЕгипту,раздвојишесеједниоддругих,и прођошекроздесетвратаегипатских,ичувариврата записашењиховаименатогдана,идоведошеих Јосифуувече
8ИЈосифпрочитаименасарукечувараградскихврата, инађедасуњеговабраћаушланадесетградскихврата, иЈосифутовремезаповедидасетообјавипоцелој земљиегипатскојговорећи:
9Изађитесвичуварискладишта,затворитесва складиштажитаиоставитесамоједноотворено,даони којидођумогукупитиодњега
10ИсвиЈосифовислужбенициучинишетакоуто време,изатворишесвескладиштаиоставишесамо једноотворено
11ИЈосифдадеписанаименасвојебраћеономекојије биопостављеннадотвореномамбаром,иречему:Ко годдођектебидакупижито,питајгазаиме,икада људисатимименимадођупредтебе,ухватиихи пошаљиих,иониучинишетако
12АкадсиновиЈаковљевидођошеуград,удружише сеуградудапотражеЈосифапренегоштокупежито.
13Иотидошедозидинаблудница,итражилису Јосифаузидинамаблудницатридана,јерсумислили даћеЈосифућиузидинеблудница,јерјеЈосифбио веомалепилепогстаса,исиновиЈаковљевитражили суЈосифатридана,инисугамоглинаћи.
14Ачовеккојијебиопостављеннадотвореном ризницомтражиојеименакојамујеЈосифдао,иније ихнашао
15ИпослаЈосифуговорећи:„Прошласутридана,а људичијасимиименадаонисудошли;затоЈосиф посласлугедапотражетељудепоцеломЕгиптуида ихдоведупредЈосифа“
16АЈосифовеслугеодошеидођошеуЕгипат,алиих ненађоше;отидошеуГосен,алиихтамоненађоше; затимотидошеуградРамесес,алиихненађоше 17АЈосифнаставидашаљешеснаестслугудатраже
моћниљудисеђахуокоњега
19ИсиновиЈаковљевивидешеЈосифа,ињеговлики лепотаидостојанстволицаучинишеимседивним,и поновомусепоклонишедоземље 20ИЈосифвидесвојубраћуипознаих,алионињега непознаше,јерЈосифбешевеомавеликиуњиховим очима,затоганепознаше.
21АЈосифимрече:„Одакледолазите?“Аонисви одговорише:„Слугетвоједођошеизземљехананскеда купежито,јергладвладапоцелојземљи,ислугетвоје чушедаимажитауЕгипту,падођошемеђуосталим дошљацимадакупежитозасвојуисхрану“
22АЈосифимодговориговорећи:Акостедошлида купите,каоштокажете,заштоулазитекроздесет градскихврата?Мождастедошлисамодаизвидите земљу.
23АонисвизаједноодговоришеЈосифуирекоше:
становникатеземље
24АЈосифимопетодговориирече:Тојеоноштосам вамрекао:дошлистедаизвидитеземљу,затостесви ушликроздесетградскихврата;дошлистедавидите наготуземље
25Свакокодођедакупижитоидесвојимпутем,ави стевећтриданауземљи,аштарадитеузидинама блудницаукојимастевећтридана?Заисташпијуни радетаквествари.
26АонирекошеЈосифу:Далеконекајеоднашег господарадатакокаже,јернасједванаестбраће, синованашегоцаЈакова,уземљиХананској,сина Исака,синаАврамова,Јеврејина,иево,најмлађије данассанашимоцемуземљиХананској,аједногнема, јерсеизгубиооднас,ипомислисмодабимогаобитиу овојземљи,затогатражимопоцелојземљиидошли смочакдокућаблудницадагатамотражимо 27АЈосифимрече:„Зарстегатражилипоцелој земљи,давамјеостаосамоЕгипатдагатражите?Шта бивашбратрадиоукућамаблудница,акобибиоу Египту?Нистелирекли:„ВистеодсиноваИсака,сина Аврамовог,паштаћеондасиновиЈаковљевирадитиу
28Аонимурекоше:„ЧулисмодасугаИсмаилћани
30АЈосифимрече:„Асада,акоганађете,игосподар његовзатражиодвасвеликуцену,хоћетелиједатиза њега?“Аонирекоше:„Даћесе“
31Аонимрече:„Акосегосподарњеговнесложида гаузмезавеликуцену,штаћетемуучинитизбог њега?“Аонимуодговорише:„Аконамганеда, убићемога,абратаћемоузетииотићићемо“
32АЈосифимрече:Тојеоноштосамвамрекао;ви стешпијуни,јерстедошлидапобијетестановнике земље,јерсмочулидасудвабратавашапобилисве становникеСихемауземљиХананскојзбогваше сестре,ависададолазитедаучинитеистоуЕгипту збогсвогбрата.
33Самопоовомећузнатидастеправиљуди;ако пошаљетекућиједногаизмеђусебедаузмевашег најмлађегбратаодвашегоцаидагадоведеовамок мени,ичинећиово,знаћудастеуправу
34ИЈосифпозваседамдесетсвојиххрабрихљудии речеим:Узмитеовељудеидоведитеихуодељење.
35Ахрабриљудиухватишеонихдесетљуди, ухватишеихиставишеихузатвор,иониостадошеу затворутридана.
36АтрећегданаЈосифихизведеизодељењаиречеим: „Учинитеовозасебе,акостепоштениљуди,дабисте осталиживи:једанодвашебраћебићезатворену одељењудоквиоднесетежитозасвоједомаћинствоу земљуХананску,идоведитесвогнајмлађегбратаи доведитегаовамокмени,дазнамдастепоштениљуди кадаовочините“
37ИЈосифизађеодњихиуђеусобу,иплакавеликим плачем,јермусесажалипремањима,иумилицесвоје, ивратиимсепоново,иузеСимеонаодњихинареди дагавежу,алиСимеоннехтедедасетоучини,јер бешевеомамоћанчовекинисумоглидагавежу.
38ИЈосифпозвасвојејунаке,иседамдесетхрабрих људидођепредњегасаизвучениммачевимаурукама, исиновиЈаковљевисеуплашишеодњих.
39АЈосифимрече:Ухватитеовогчовекаидржитега утамницидокмунедођубраћаИЈосифовихрабри људипожуришеисвиухватишеСимеонадагавежу,а Симеониспустигласанистрашанкрик,икриксечуо издаљине
40ИсвихрабриЈосифовиљудисеуплашишеодзвука вриска,падошеничице,ивеомасеуплашишеи побегоше
41ИсвиљудикојисубилисЈосифомпобегоше,јерсе веомауплашихзасвојеживоте,исамоЈосифи Манасија,синњегов,остадошетамо.АМанасија,син Јосифов,видевшиснагуСимеонову,разгневисевеома
42АМанаса,синЈосифов,устаденаСимеона,и МанасаудариСимеонајакопесницомпопотиљку,и Симеонсесмириодбеса.
43АМанасаухватиСимеона,снажногазграби,свеза гаиодведеутамницу,исвиЈаковљевисиновибеху запањенимладићевимпоступком
44АСимеонречесвојојбраћи:Никоодваснесме рећидајеовоубиствоЕгипћанина,негодајето убистводомамогоца
45АпослетогаЈосифнаредидапозовуоногакојије биопостављеннадскладиштем,даимнапунивреће житомколикогодмогупонети,идасвакомеврати
миромоцусвоме.
47Аонисвиодговоришеирекоше:Каконамгосподар каже,учинићемо,ипоклонишемуседоземље 48Исвакичовекнатоварисвојежитонамагарцасвога, иодошедаидууземљуХананскукоцусвоме;и дођошеугостионицу,иЛевирашириврећусвојудада хранумагарцусвоме,кадвидеигле,његовновац,у пунојтежини,јошувекјеуврећињеговој
49Ачовексевеомауплашииречесвојојбраћи: „Новацмијевраћен,евогауврећимојој“Иљудисе веомауплашишеирекоше:„ШтанамјетоБог учинио?“
50Исвирекоше:ГдејемилостГосподњапремаоцима нашим,премаАвраму,ИсакуиЈакову,данасјеГоспод данаспредаоурукецараегипатскогдасмишљапротив нас?
51АЈудаимрече:Заистасмокривигрешниципред ГосподомБогомнашимштосмопродалибратасвог, телосвоје;заштоговорите:ГдејемилостГосподња премаоциманашим?
52АРувимимрече:„Зарвамнисамрекао:Негрешите противдечака,паменистепослушали?СадагаБог тражиоднас,икакосеусуђујетедакажете:Гдеје милостГосподњапреманашимоцима,докстеви грешилиГосподу?“
53Ипреноћишенатомместу,араноујутруустадоше инатоваришежитонамагарце,паихповедошеи одошедаљеидођошеукућусвогоцауземљи Хананској
54ИЈаковињеговапородицаизиђошеусусрет синовимањеговим,иЈаковвиде,игле,њиховогбрата Симеонанемасњима,иЈаковречесвојимсиновима: ГдејевашбратСимеон,коганевидим?Ињегови синовииспричашемусвештоимседогодилоуЕгипту ПОГЛАВЉЕ52
1Иуђошеусвојукућу,исвакичовекотворисвоју врећуивидешетамосвачијисвежањновца,збогчега сеониињиховотацвеомауплаших 2АЈаковимрече:Штастемитоучинили?Послаосам вашегбратаЈосифадасераспитазавашедобро,ави стемирекли:Прождерлагаједивљазвер
Египат,јермојсиннећеићисвамауЕгипат,нитиће умретикаоњеговбрат.
6АЈудаимрече:„Клонитесењегадоксежитоне заврши,јерћетадарећи:Одведитесвогбрата,кадсе нађеуопасностисвојживотиживотсвојепородицеод глади“
7Утеданегладјебилавеликапоцелојземљи,исви људиназемљисуишлиидолазилиуЕгипатдакупе храну,јерјегладбилавеомајакамеђуњима,исинови ЈаковљевиостадошеуХанаанугодинуидвамесеца докимсенезавршижито
8Идогодисе,поштоимјежитобилопоједено,цело Јаковљеводомаћинствобешегладно,исвадеца ЈаковљевихсиноваокупишесеиприђошеЈакову,исви гаокружише,ирекошему:Дајнамхлеба,изашто бисмосвипогинулиодгладиутвомприсуству?
9Јаковчуречидецесвогсинаизаплакавеликим плачем,исажаљењемусепробудипремањима,и Јаковпозвасиновесвојеисвидођошеиседошепред њега
10АЈаковимрече:„Зарнистевиделикаковашадеца данасплачунадамномговорећи:Дајтенамхлеба,а нема?Затосесадавратитеикупитенаммалохране“
11АЈудаодговорииречеоцусвоме:Акопошаљеш нашегбратаснама,сићићемоикупититижито,аако ганепошаљеш,онданећемоићи,јернамјецар египатскипосебнозаповедиоговорећи:Нећетевидети мојелицеаковашбратнебудесвама,јерјецар египатскисиланимоћанцар,игле,акоодемокњему безнашегбрата,свићемобитипогубљени 12Зарнезнашизарнисичуодајеовајкраљвеома моћанимудар,иданемањемуравногнацелојземљи? Ево,виделисмосвекраљевеземљеинисмовидели ниједногкаоштојетајкраљ,краљЕгипта;заистамеђу свимкраљевимаземљенемавећегодАвимелеха, краљаФилистејаца,аликраљЕгиптајевећиимоћнији одњега,иАвимелехсеможеупоредитисамосаједним одњеговихофицира
13Оче,нисивидеоњеговупалатуињеговпресто,и свењеговеслугекакостојепредњим;нисивидеотог краљанањеговомпрестолууњеговојраскошии краљевскомизгледу,обученогусвојекраљевске хаљинесавеликомзлатномкруномнаглави;ниси видеочастиславукојумујеБогдао,јернемањему равногнацелојземљи
14Оче,нисивидеомудрост,разумевањеизнањекоје мујеБогдаоусрце,нитисичуоњеговслаткиглас каданамјеговорио.
15Незнамо,оче,комујесаопштионашаименаисве штонасјеснашло,алијеизатебепитаоговорећи:„Је литиотацјошживијелимудобро?“
16Нисивидеодајеонуправљаопословимаегипатске владе,аданијепитаофараона,своггосподара;ниси видеострахопоштовањеистрахкојијеуливаоусве Египћане
17Атакође,кадасмоотишлиодњега,претилисмода ћемоучинитиЕгиптукаоиосталимградовима Аморејаца,ибилисмовеомаразгневљенинасве његоверечикојејеговориоонамакаошпијунама,и сада,кадапоноводођемопредњега,његовстрахће
пастинасвенас,иникооднаснећемоћидамукаже
18Зато,оче,пошаљинамдечака,дасиђемоикупимо
даимашбрата?Штасимитоучинио?“
19АЈударечеЈаковуоцусвоме:Дајдечакаменина чување,паћемоустатииотићиуЕгипатикупити жито,паћемосевратити;акадсевратимо,акодечак небудеснама,ондаћујаноситикривицутвојудовека 20Јесиливидеосвунашудецукакоплачунадтобом одглади,анемашснагеуруцидаихнаситиш?Некасе садасажалишнадњимаипошаљинашегбратаснама, паћемопоћи
21ЈеркакоћесетебипоказатимилостГосподњапрема нашимпрецима,кадкажешдаћетицарегипатски узетисина?ТакоживГоспод,нећугаоставитидокга недоведеминепоставимпредтебе;негосемолиза насГосподу,данамучинимилост,данасприми милостивоиљубазнопредцараегипатскогињегове људе,јерданисмооклевали,сигурнобисмосесада вратилидругипутсатвојимсином.
22АЈаковречесиновимасвојим:УздамсеуГоспода Богадаћевасизбавитиидативаммилостпредцарем египатскимипредсвимљудимањеговим.
23Затосадаустанииидикчовеку,иузмимууруке дародоногаштосеможенабавитиуземљи,идонеси
њимдапошаљестобомвашубраћуВенијаминаи Симеона
24Исвиљудиустадоше,иузешесвогбрата Венијамина,ипонесошеурукевеликидароднајбољих плодоваземље,ипонесошеидвострукидеосребра 25Јаковстрогозаповедисвојимсиновимаза Венијаминаговорећи:„Чувајтегасенапутукојим идетеинеодвајајтесеодњеганапутуниуЕгипту“ 26ИЈаковустадеизмеђусиновасвојих,раширируке својеипомолисеГосподузасиновесвојеговорећи: Господе,Боженебаиземље,сетисезаветасвогас оцемнашимАврамом,сетисезаветамогоцаИсакаи учинимилостсиновимамојиминепредајихуруке цараегипатског;учинито,молимте,Боже,ради милостисвоје,иизбависвудецумојуиизбавиихиз властиегипатске,ипошаљиимњиховадвабрата
27ИсвеженесиноваЈаковљевихидецањихова подигошеочисвојекнебуисвиплакашепред Господомивапихукњемудаизбавиочевењиховеиз рукецараегипатског.
28Јаковнаписазаписцаруегипатскомипредадегау рукеЈудииурукењеговихсиновазацараегипатског, говорећи:
29ОдслугетвогаЈакова,синаИсака,синаАврама Јеврејина,кнезаБожјег,моћномимудромцару, откривачутајни,царуегипатском,поздрав
30Некајезнаномомгосподару,царуегипатском,да
свакодневногплачазамојимсином,заЈосифомкојије изгубљениспредмене,изаповедихсвојимсиновимада неулазенавратаградакададођууЕгипат,због становникатеземље.
32ИзаповедихимдаидупоЕгиптуитражемогсина Јосифа,мождабигатамонашли,ионисутакои учинили,итисиихсматраоуходимаземље
33Зарнисмочулизатебедасипротумачиофараонов санидасимуговориоистину?Какоондаусвојој мудростинезнашдалисумојисиновишпијуниилине?
34Зато,господарумојицару,ево,послаосамсина свогпредтобом,каоштосирекаосиновимамојим; молимтедагапогледашдокмисеневратиумируса браћомсвојом
35Јерзарнезнаш,илинисичуоштајенашБогучинио фараонукадајеузеомојумајкуСару,иштајеучинио Авимелеху,царуфилистејскомзбогње,иштајенаш отацАврамучиниодеветицицареваеламских,какоих јесвепобиосанеколикољудикојисубилисњим?
36АтакођештасумојадвасинаСимеониЛеви учинилиосамградоваАморејаца,какосуихуништили збогњиховесестреДине?
37АтакођезбогсвогбратаВенијаминатешилисусе збоггубиткањеговогбратаЈосифа;штаћеонда учинитизањегакадавидедарукабилокогнарода надвладаванадњима,збогњега?
38Зарнезнаш,царуегипатски,дајесилаБожјаснама идаБогувекчујенашемолитвеинеостављанасусве дане?
39Акадмисиновимојииспричашеотвојим поступцимасњима,нисамвапиоГосподузбогтебе,јер битадапогинуосасвојимљудимапренегоштобимој синВенијаминдошаопредтебеАлипомислихдаби, поштојемојсинСимеонутвојојкући,мождамогао битимилостивпремањему,затотинисамучиниоово
40Затосада,ево,мојсинВенијаминдолазиктебиса мојимсиновима,чувајгасеиусмериочисвојенањега, итадаћеБогусмеритиочисвојенатебеинацело твојецарство
41Садасамтирекаосвештомијенасрцу,иево, синовимојидолазектебисасвојимбратом,испитај лицецелеземљезбогњихивратиихумируса њиховомбраћом.
42ИЈаковпредадезаписсвојимсиновиманачување Јуди,дагапредајуцаруегипатском ПОГЛАВЉЕ53
1ИсиновиЈаковљевиустадошеиузешеВенијаминаи сведарове,паотидошеидођошеуЕгипатистадоше предЈосифа
2ИЈосифугледасвогбратаВенијаминасањимаи поздравиих,итиљудидођошеуЈосифовукућу
3ИЈосифзаповедиуправникусвојекућедадабраћи његовојдаједу,ионимтакоучини 4АуподнепослаЈосифпољудедадођупредњегаса Венијамином,иљудииспричашеуправникуЈосифове кућеоновцукојијевраћенуњиховевреће,аоним рече:„Бићевамдобро,небојтесе“Идоведеимбрата њиховогСимеона.
5Симеонречесвојојбраћи:„ГосподарЕгипћана
6ЈудаузеВенијаминазаруку,идођошепредЈосифа,и поклонишемуседоземље
7ИљудидадошепоклонЈосифуисвиседошепред њега,аЈосифимрече:„Јестелидобросвама,јестели добросвашомдецом,јестелидобросвашимстарим оцем?“Аонирекоше:„Доброје“ИЈудаузезапискоји ЈаковбешепослаоидадегаурукеЈосифу
8АЈосифпрочитаписмоипознаочеврукопис,ихтеде даплаче,пауђеуунутрашњусобуизаплакавеликим плачем;иизађе
9ИподижеочисвојеиугледабратасвогВенијамина, ирече:Јелиовотвојбратокомесимиговорио?И ВенијаминприступиЈосифу,аЈосифставирукуна његовуглавуиречему:НекатиБогбудемилостив, синемој
10АкадЈосифвидебратасвог,синамајкесвоје,опет хтедедаплаче,иуђеусобу,иплакатамо,иумилице
храну
11АЈосифимашечашуизкојејепио,аонабешеод сребра,лепоукрашенаониксомибделијумом,иЈосиф ударичашомпредсвојомбраћомдоксуседелидаједу сњим.
12АЈосифречељудима:Поовојчашизнамдасу Рувимпрвенац,СимеониЛевииЈуда,Исахари Завулондецаодједнемајке;седитедаједетепрема својимрођењима
13Иосталепоставипоњиховомрођењу,ирече:Знам даовајтвојнајмлађибратнемабрата,анија,каоион, немамбрата,затоћесестидаједесамном 14ИВенијаминотиђепредЈосифаиседенапресто,и људивидешеделаЈосифова,идивишеимсе;иљуди једошеипидошеутовремесаЈосифом,ионимтада дадепоклоне,иЈосифдадеједанпоклонВенијамину,и МанасијаиЈефремвидешеделасвогоца,ииониму дадошепоклоне,иОснатмудадеједанпоклон,ито бешепетпоклонауруциВенијаминовој
15ИЈосифимизнесевинодапију,аонинехтедошеда пију,негорекоше:„ОдданакадјеЈосифнестао,нисмо пиливинонитијеликаквасласнајела“
16ИЈосифимсезаклеоиснажноихјенаваљивао,и онисуобилнопилисњимтогдана,аЈосифсепосле обратиосвомбратуВенијаминударазговарасњим,а ВенијаминјејошувекседеонапрестолупредЈосифом 17АЈосифмурече:„Јесилиродиодецу?“Аонрече:
20ИВенијаминугледатајинструментсамапомзвезда нанебу,ипостадемударипогледауњегадасазнагде јењеговбрат,иВенијаминподелицелуземљу египатскуначетиридела,иоткридајеонајкојиседи напрестолупредњимбиоњеговбратЈосиф,и Венијаминсевеомазачуди,икадаЈосифвидедаје његовбратВенијаминтоликозапањен,рече Венијамину:Штасивидеоизаштосизапањен?
21АВенијаминречеЈосифу:ПоовомвидимдаЈосиф, братмој,седиовдесамномнапрестолуАЈосифму рече:ЈасамЈосиф,браттвој,неоткривајовосвојој браћи;ево,послаћутесњимакадоду,изаповедићуда ихвратеуград,иодвешћутеодњих.
22Иакоризикујусвојеживотеиборесезатебе,тада ћузнатидасусепокајализаоноштосумиучинили,и јаћуимсеоткрити,аакотенапустекадатеузмем, тадаћешостатисамном,ијаћусепрепиратисњима, ионићеотићи,ајаимсенећуоткрити 23УтовремеЈосифзаповедисвомслугудаимнапуни врећехраном,идасвакоместавиновацуврећу,ида ставичашууврећуВенијаминову,идаимдахрануза пут,иониимтакоучинише.
24Аследећегданаљудиустадошераноујутру, натоваришежитонамагарцесвојеипођошеса Венијамином,иотидошеуземљуХананскусасвојим братомВенијамином
25НисубилидалекоодЕгиптакадјеЈосифзаповедио ономекојијебиопостављензауправникањеговог домаговорећи:Устани,потерајовељудепренегошто сепревишеудаљеодЕгипта,ирециим:Заштосте укралипехармоггосподара?
26ИЈосифовслугаустадеидођедоњих,иречеимсве Јосифоверечи;икадчушеово,веомасеразгневишеи рекоше:„Учијемсеобликунађечашагосподаратвог, умреће,аимићемопостатиробови“
27Ипожурише,исвакичовекспустисвојуврећуса свогмагарца,ипогледашеусвојеторбе,ичашасенађе уВенијаминовојторби,исвираздерахусвојехаљинеи вратишесеуград,иударишеВенијаминанапуту, ударајућиганепрестанодокнијеушаоуград,и стадошепредЈосифа
28Јудасеразгњевиирече:„Овајчовекмеједанас вратиосамодауништиЕгипат.“
29ИдођошељудиуЈосифовукућуинађошеЈосифа гдесединапрестолусвом,асвијунацистојесњегове деснеилевестране.
30АЈосифимрече:Штајетоделокојестеучинили, дастеузелимојсребрнипехариотишли?Ализнамда стеузелимојпехардабистетимесазналиукомделу земљејевашбрат
31АЈударече:Штаћеморећигосподарунашем,шта ћемоговоритиикакоћемосеоправдати?Богједанас пронашаобезакоњесвихслугутвојих,затонамје данасовоучинио
32АЈосифустадеиухватиВенијаминаиотегаод браћењеговесилом,идођеукућуизакључавратаза њима.АЈосифзаповедиономекојибешепостављенза управникањеговекућедаимкаже:Овакоговорицар: Идитесмиромксвомоцу;ево,узехчовекаучијојје руцинађенамојачаша.
ПОГЛАВЉЕ54
1АкадЈудавидештаЈосифрадисњима,приступиму, разваливратаидођесасвојомбраћомпредЈосифа. 2АЈударечеЈосифу:„Некасенечинилошим господарумом,акобислугатвојмогаодакажереч предтобом?“АЈосифмурече:„Говори“
3АЈудапроговорипредЈосифом,абраћањегова стајашеондепредњима;иЈударечеЈосифу:Заиста, кадсмопрвипутдошликодгосподаранашегда купимохрану,сматраосинасуходимаземље,идовели смоВенијаминапредтебе,атисејошиданасругаш нама.
4Затосаданекацарчујемојеречиинекапошаље нашегбратадапођеснаманашемоцу,датвојадуша непогинеданассасвимдушамастановникаЕгипта.
5Зарнезнашштасудвојицамојебраће,Симеони Леви,учинилиградуСихемуиседамградова АморејацазбогнашесестреДине,атакођеиштасу хтелидаучинезбогсвогбратаВенијамина?
6Аја,сасвојомснагом,којисамвећиимоћнијиод њихобојице,долазимданаснатебеинатвојуземљу аконисихтеодапошаљешнашегбрата
7ЗарнисичуоштајенашБог,којинасјеизабрао, учиниофараонузбогСаре,нашемајке,којујеузеоод нашегоца,дајењегаињеговдомудариотешким
једнидругима?ТакоћенашБогучинититебизбог Венијамина,когасиданасузеоодњеговогоца,избог залакојанамданасгомилашусвојојземљи;јерћесе нашБогсетитисвогзаветасанашимоцемАврамоми донетизлонатебе,затоштосиданасожалостиодушу нашегоца 8Затосадачујречикојесамтиданасрекао,ипошаљи нашегбратадаодеданепогинетеодмачатиинарод твојеземље,јермесвинеможетенадвладати
9АЈосифодговориЈудиговорећи:Заштосиотворио устасвојаизаштосехвалишнамаговорећи:Снагајес тобом?Такоживбиофараон,акозаповедимсвим својимхрабримљудимадасеборесвама,сигурноћете сетииоватвојабраћазаглавитиублату
10АЈударечеЈосифу:„Достајетебиинародутвомда месебојите;такоживбиоГоспод,акоједномизвучем мачсвој,нећугавратитиукорицедокданасне побијемцеоЕгипат,ипочећустобом,азавршићус фараоном,господаремтвојим.“
11АЈосифодговорииречему:Заистаснаганијесамо твоја;јасамјачиимоћнијиодтебе;заистина,ако извучешмачсвој,забићугаувраттебиивратовима свебраћетвоје
12АЈудамурече:„Заиста,акоданасотворимуста својапротивтебе,прогутаћуте,дабудешистребљенса
Такоживбиофараон,акобисесвихананскицареви састалистобом,небигаузеоизмојеруке.
14Сада,дакле,идисвојимоцем,атвојбратћемибити роб,јерјеопљачкаоцаревукућу.АЈударече:„Штаје тотебиицаревојличности?Царшаљеизсвојекућепо земљисреброизлато,билокаопоклонеиликао трошкове,атијошувекговоришосвојојчашикојуси ставиоуторбунашегбратаикажешдајујеукраоод тебе?“
15БожесачувајданашбратВенијаминилибилокоод потомстваАврамовогучиниоводаукрадеодтебеили одбилокогадругог,билодајекраљ,кнезилибило којичовек.
16Затосадапрестанисаовомоптужбомданечује целаземљатвојеречи:‘Замалоновцацарегипатскисе препираостимљудима,оптужиоихиузеоњиховог братазароба’
17АЈосифодговориирече:Узмиовучашуиидиод мене,абратасвогоставикаороба,јерјесудлоповуда будероб
18АЈударече:„Заштосенестидишсвојихречи,да оставишнашегбратаиузмешсвојучашу?Заиста,ако намдашсвојучашу,илихиљадупутавише,нећемо оставитинашегбратанизасреброкојесенађеуруци билокога,данепогинемозбогњега.“
19АЈосифодговори:„Заштосиоставиобратасвоги продаогазадвадесетсребрњакадоданас?Заштоонда нећешучинитиистоовомбратусвом?“
20АЈударече:Господјесведокизмеђуменеитебеда нежелимотвојебитке;затонамсададајнашегбрата, паћемоотићиодтебебезсвађе.
21АЈосифодговориирече:„Чакбисеисвицареви земљеокупили,нећемоћидаузмувашегбратаизмоје руке.“АЈударече:„Штаћеморећинашемоцукад видиданашбратнеидеснамаитуговаћезбогњега?“
22АЈосифодговориирече:Овојестваркојућешрећи свомоцуговорећи:Ужејеотишлозаведром.
23АЈударече:„Заистаситицар,заштоговориште ствари,износећилажансуд?Тешкоцарукојијекао ти.“
24АЈосифодговориирече:Немалажногсудауречи којусамрекаозбогвашегбратаЈосифа,јерстега продалиМадијанцимазадвадесетсребрњака,а пореклистетооцусвомеиреклиму:Злазвергаје прождерла,Јосифјерастргнут
25АЈударече:„Ево,огањСемовгориумомсрцу;сада ћуспалитисвутвојуземљуватром“АЈосифодговори ирече:„ЗаистајетвојаснајаТамара,којајеубилатвоје синове,угасилаогањСихемски“
26АЈударече:„Акоиједнудлакуишчупамсасвог тела,напунићуцеоЕгипатњеговомкрвљу“
27АЈосифодговориирече:Такавјетвојобичајда чинишкаоштосиучиниобратусвомекогасипродао, иумочиосимухаљинуукрвидонеојеоцусвомеда бирекаодагајепрождерлазлазвериевоњеговекрви 28АкадЈудачуово,разгневисевеомаигневмусеу њемуразгори,ипредњимнатомместубешекамен тежакокочетиристотинесикала,игневЈудинсе разгневи,иузекаменуруку,бацигакнебуиухватига левомруком.
29Апотомгаставиподсвојеногеиседенањегасвом
30АЈосифвидеделоЈудиноивеомасеуплаши,али заповедиМанаси,синусвоме,иионучинисадругим каменомсличноделуЈудиномАЈударечесвојој браћи:Неканикоодваснекаже:Овајчовекје Египћанин,негодајетимештојеучиниоовоодрода нашегоца
31АЈосифрече:„Нијесамотебидатаснага,јерсмои мимоћниљуди,пазаштосехвалишсвиманама?“А ЈударечеЈосифу:„Пошаљи,молимте,нашегбратаи немојданасуништитисвојуземљу.“
32АЈосифодговорииречеим:Идитеирецитесвом оцудагајепрождерлаљутазвер,каоштостереклиза свогбратаЈосифа.
33АЈударечесвомбратуНефталију,ионмурече: Пожури,идисадаиизбројисвеулицеЕгипта,падођи ијавими.АСимеонмурече:Некатетонеузнемирава; садаћуотићинагоруиузетиједанвеликикаменсгоре исрушитиганасвеуЕгипту,ипобитисвекојисуу
34АЈосифјечуосвеоверечикојесумубраћа
35Јосифсевеомауплаширечисвојебраћедане уништеЕгипат,изаповедисинусвомМанасији говорећи:„Идисадапожурииокупимисвестановнике Египтаисвехрабрељуде,инекадођукменина коњимаипешкеисасвимврстамамузичких инструмената.“ИМанасијаодеиучинитако.
36ИНефталимотидекакомујеЈудазаповедио,јерје Нефталимбиолаганкаоједанодбрзихјелена,иишао јепокласјужита,аоносенијеломилоподњим.
37Иотидеиизбројасвеулицеегипатске,инађедаих једванаест,ибрзодођеијавиЈудиАЈударечесвојој браћи:„Пожуритеиставитесвакисвојмачнабедра,па ћемодоћинаЕгипатипобитиихсве,инећемо оставитиниједногостатка“
38АЈударече:„Ево,јаћууништититриулицесвојом снагом,авићетесвакиуништитипоједнуулицу“И докјеЈудаговориоово,гле,становнициЕгиптаисви јунацидођошепремањимасасвимврстамамузичких инструменатаиузгласнувику
39Ањиховбројбешепетстотинакоњаникаидесет хиљадапешака,ичетиристотинељудикојисумогли дасеборебезмачаиликопља,саморукамаиснагом својим.
40Исвијунацидођошесавеликомбуромивиком,и свиопколишеЈаковљевесиновеиуплашишеих,и земљасезатресеодзвукањиховевике
41АкадЈаковљевисиновивидешетечете,веомасе уплашишезасвојеживоте,аЈосифтоучинидаби
43ТадаЈудапожурииизвукасвојмач,ииспусти гласанигораккрик,иударимачем,искочиназемљуи даљевичепротивсвегнарода
44Акадјетоучинио,ГосподјеучиниодастрахЈудеи његовебраћепадненахрабрељудеинасавнародкоји ихјеокруживао
45Исвипобегошеодвике,ипрестравишесеипадаше једнинадруге,имногиодњихпогинушедоксу падали,исвипобегошеодЈудеињеговебраћеиод Јосифа
46Идоксуонибежали,Јудаињеговабраћасуих гониледофараоновогдома,исвисупобегли,аЈудаје поновосеопредЈосифаирикаојенањегакаолав,и испустиојевеликиистрашанкрикнањега
47Иврисаксечуоиздаљине,исвистановнициСокота чулисуга,ицеоЕгипатсезатресаоодзвукавриска,и зидовиЕгиптаиземљеГосенскесрушилисусеод потресаземље,ифараонјепаосасвогпрестолана земљу,исветрудницеЕгиптаиГосенскесупобациле кадасучулебукупотреса,јерсусестрашноуплашиле 48Ифараонпослапорукуговорећи:„Штасетоданас догодилоуземљиегипатској?“Ионидођошеи испричашемусвеодпочеткадокрајаИфараонсе уплаши,зачудисеивеомасеуплаши 49Астрахмусеповећакадчусвеово,ипослаЈосифу говорећи:„ДовеосимиЈевреједауништишцеоЕгипат; штаћешучинитистимлоповскимробом?Отпустига инекаидесасвојомбраћом,инедозволидами погинемоодњиховогзла,нитиницеоЕгипат“
50Ааконежелишдаучинишово,одбациодсебесве моједрагоценостииидисњимауњиховуземљу,ако тијетоповољи,јерћеданасуништитицелумоју земљуипобитисавмојнарод;чаксуисвежене Египћанкипобацилекрозсвојевриске;видиштасу учинилесамосвојимвикањемиговором,штавише,ако себоремачем,уништићеземљу;затосадаизаберишта желиш,биломенеилиЈевреје,билоЕгипатилиземљу Јевреја
51ИдођошеијавишеЈосифусверечифараоновекоје мурече.Јосифсевеомауплашиодречифараонових. ЈудаибраћањеговајошувекстајахупредЈосифом, огорченииразјарениИсвисиновиЈаковљевиричаху наЈосифакаошторичемореињеговиталаси.
52АЈосифсевеомаплашиосвојебраћеифараона,и Јосифјетражиоизговордасеобјависвојојбраћи,дане биуништилицеоЕгипат.
53ИЈосифзаповедисинусвомеМанасији,иМанасија одеиприступиЈуди,иставирукунањеговораме,и гневЈудинсеутиша
54АЈударечесвојојбраћи:„Неканикоодваснекаже дајетоделоегипатскогмладића,јерјетоделодома могоца.“
55АЈосифвидевшиизнајућидасеЈудингневсмирио, приступидаговориЈудијезикомблагости
56АЈосифречеЈуди:„Заистаговоришистинуиданас сипотврдиосвојетврдњеосвојојснази,инекатиБог твој,којисерадујетеби,увећадобробит;алирецими истинитозаштосеизмеђусвебраћесвојесвађашса мномзбогдечака,кадминикоодњихнијерекаони речоњему.“
57АЈудаодговориЈосифуговорећи:„Добрознашда
тебе;затонеканађеммилостутвојимочимадага пошаљешдаидесанама,игле,јаћуостатикаоњегова
мепошаљеш,ићићудатислужимсавеликомснагом 59Пошаљимесадамоћномкраљукојисепобунио противтебе,изнаћешштаћуучинитињемуињеговој земљи;чакиакоимакоњицуипешадијуилиизузетно моћаннарод,побићуихсвеидонећукраљевуглаву предтебе
60ЗарнезнашилинисичуодајенашотацАврамса својимслугомЕлиезеромпобиосвецаревеЕламаса
датанамјеунаследство,намаинашемпотомству заувек
61АЈосифодговориирече:Истинуговориш,илаж нијеуустиматвојим,јернамјереченодаЈеврејиимају
62Међутим,подовимусловомпослаћувамбрата,ако мидоведетењеговогбрата,синањеговемајке,закога стереклидајеотишаоодвасуЕгипат;идогодићесе дакадамидоведетењеговогбрата,јаћугаузети уместоњега,јерникоодваснијебиозалогзањега вашемоцу,акададођекмени,послаћусвамањеговог братазакогастебилизалог.
63АЈудингневсеразбесненаЈосифакадречеово,и очимупролишекрводгнева,иречесвојојбраћи:Како овајчовекданастражипогубљењесвојеицелог Египта!
64АСимеонодговориЈосифуговорећи:Нисмолити најпререклиданезнамотачноместокудајеотишао,и далијеживилимртав,изаштогосподарнашговори овако?
65АЈосиф,посматрајућиЈудинолице,разазнадасе његовгневпочеораспламсаватикадамурече:„Доведи мисвогдругогбратауместоовогбрата“
66АЈосифречесвојојбраћи:Сигурностереклидаје вашбратилимртавилиизгубљен;паакобихгаданас позваоионбидошаопредвас,зарбистемигадали уместоњеговогбрата?
67ИЈосифпочеговоритиивикати:Јосифе,Јосифе, дођиданаспредменеипојависесвојојбраћииседи предњима
68АкадЈосифречеовопредњима,онипогледаше свакинадругустранудавидеодаклећеЈосифдоћи предњих.
69АЈосифјепосматраосвањиховаделаирекаоим: „Заштогледатеовамо-онамо?ЈасамЈосифкога
71АкадВенијаминчуЈосифоверечи,бешепредњима уунутрашњемделукуће,иВенијаминотрчакЈосифу, братусвоме,изагрлигаипадемуоковрата,иплакаше 72АкадЈосифовабраћавидешедајеВенијаминпао оковратасвогбратаиплакаосњим,ионипадошена Јосифаизагрлишега,иплакашевеликимплачемс Јосифом
73ИчусегласудомуЈосифовомдасуониЈосифова браћа,итосевеомаобрадовафараону,јерсебојаоњих данеуништеЕгипат
74ИпослафараонсвојеслугекЈосифудамучеститају збогњеговебраћекојасудошлакњему,исви заповедницивојскеитрупекојисубилиуЕгипту дођошедасерадујусаЈосифом,исавЕгипатсевеома радоваозбогЈосифовебраће
75ИпослафараонслугесвојекЈосифуговорећи:Реци браћисвојојдадонесусвештоимје,панекадођук мени,ијаћуихнаселитиунајбољемделуземље египатске,иониучинишетако.
76ИЈосифзаповедиономекојијебиопостављеннад својомкућомдаизнесесвојојбраћидаровеиодећу,и онимизнесемногоодеће,краљевскиххаљинаимного дарова,иЈосифихподелимеђусвојубраћу
77Идадесвакомеодсвојебраћепоједнупромену хаљинеодзлатаисребра,итристасребрњака,иЈосиф заповедидасесвиобукуутухаљинуидаседоведу предфараона
78АфараонвидевшидасусваЈосифовабраћахрабри људиилепогизгледа,веомасеобрадова
79Ионипотомотидошеодфараоновоглицадаодуу земљухананску,кодсвогоца,ањиховбратВенијамин бешесњима
80ИЈосифустадеидадеимједанаесткочијаод фараона,аЈосифимдадесвојакочија,накојимасе возионадансвогкрунисањауЕгипту,дадоведеоца свогауЕгипат;иЈосифпосласвојдецисвојебраће одећупремањиховомброју,истотинусребрњака свакомеодњих,атакођепослаодећуженамасвоје браћеододећецаревихжена,ипослаих
81Идадесвакомодсвојебраћедесетљудидаидус њимауземљуХананскудаимслуже,даслужењиховој дециисвимакојиимприпадајукададођууЕгипат
82АЈосифпослапрекосвогбратаВенијаминадесет одећезасвојихдесетсинова,деовећиодосталедеце Јаковљевихсинова
83Ипосласвакомепедесетсребрњакаидесеткочија зафараона,аоцуњеговомпосладесетмагараца натоваренихсвимегипатскимлуксузомидесет магарицанатоваренихжитом,хлебомихраномзаоца његовогизасвекојисубилисњим,каозалихезапут 84ИпосласвојојсестриДинихаљинеодсребраи злата,итамјанисмирну,иалојуиженскиукрасу великомброју,итојепослаоодфараоновихжена женамаВенијаминовим
85Идадесвојбраћисвојој,такођеињиховимженама, свеврстеониксаибделијума,иодсвихвреднихствари међувеликимљудимаЕгипта,ништаодсвих скупоценихстваринијеосталоосимоногаштојеЈосиф
86Иотпустибраћусвоју,иониодоше,ипосласњима
Господадабисесачуваовеликинарододглади,јерће јошпетгодинабитигладуземљи
89Изаповедиимговорећи:Кададођетеуземљу Хананску,недолазитенаглопредмогоцауовојствари, негочинитепосвојојмудрости
90ИЈосифпрестадедаимзаповеда,ивратисеу Египат,асиновиЈаковљевиодошеуземљуХананску сарадошћуивесељемкоцусвомЈакову
91Идођошедограницаземље,ирекошеједандругом: Штаћемоучинитиувезисаовомстварипреднашим оцем?Јеракоизненададођемокњемуикажемому ствар,онћесевеомауплашитинашихречиинећенам веровати
92Иидошедоксенеприближишекућамасвојим,и нађошеСерах,кћерАсирову,гдеимизлазиусусрет,а девојкабешевеомадобраилукава,изнашедасвирана харфи
93Ипозвалисује,ионаједошлапредњих,и пољубилаихје,аонијеузелиидалијојхарфу говорећи:Идисадапреднашегоца,иседипредњега,и ударајухарфу,иговориоверечи.
94Изаповедишејојдаидеуњиховукућу,аонаузе харфуипожурипредњима,идођеиседеблизуЈакова 95Ионајелепосвиралаипевала,иизговарала слаткимречимасвојим:Јосиф,мојстриц,живјеи владацеломземљомегипатскоминијемртав 96Ионајенаставиладапонављаиизговараоверечи,а Јаковјечуоњенеречиионесумубилепријатне 97Слушаоједокихјеонапонављаладваитрипута,и радостјеиспунилаЈаковљевосрцезбогслаткоће њенихречи,идухБожјијебионањему,ионјезнаода сусвењенеречиистините 98ИЈаковблагословиСерахкадмуизговориоверечи, аонјојрече:Кћеримоја,некатесмртникадане надвлада,јерсиоживеладухмој;самојошговори предамномкаоштосиговорила,јерсимеобрадовала свимречимасвојим
99Ионајенаставиладапеваоверечи,аЈаковје слушаоитомујебиломило,ирадоваосе,идухБожји јебионањему
100Докјеонјошразговараосњом,гле,синовињегови дођошекњемусакоњимаиколимаикраљевским одећамаислугамакојетрчепредњима
101ИЈаковустадедаихдочека,ивидесвојесинове обученеукраљевскехаљинеивидесваблагакојаимје Јосифпослао
102Аонимурекоше:„Будиобавештендајенашбрат Јосифживидаонвладацеломземљомегипатскомида намјеонговориокаоштосмотирекли“ 103ИЈаковчусверечисвојихсинова,исрцему
105АЈаковрече:ДостамијештојемојсинЈосифјош жив,отићићудагавидимпренегоштоумрем.
106Асиновимуиспричашесвештоимседогодило,а Јаковрече:„СићићууЕгипатдавидимсинасвоги потомствоњегово.“
107ЈаковустадеиобучехаљинекојемуЈосифпосла,и поштосеумииобрија,ставинаглавутурбанкојиму Јосифпосла.
108ИсвиљудиизЈаковљевогдомаињиховежене обукошехаљинекојеимЈосифпосла,ивеомасе обрадовашеЈосифуштојејошживиштовладау Египту,
109ИсвистановнициХанааначушезато,идођошеи веомасеобрадовашесаЈаковомштојејошжив
110ИЈаковимприредигозбутридана,исвиханански царевиивеликашиземљеједошеипишеивеселишесе удомуЈаковљевом
ПОГЛАВЉЕ55
1ИдогодисепослетогадаЈаковрече:Отићићуда видимсинасвогауЕгипту,аондаћусевратитиу земљуХананскуокојојјеБогговориоАвраму,јерне могунапуститиземљусвогарода
2Гле,речГосподњадођекњемуговорећи:Сиђиу Египатсасвимсвојимдомомиостанионде;небојсе сићиуЕгипат,јерћутеондеучинитивеликимнародом 3АЈаковречеусеби:„Идемдавидимсинасвогдали јејошувекуњеговомсрцустраходБогањеговогмеђу свимстановницимаЕгипта“
4АГосподречеЈакову:НебојсезаЈосифа,јеронјош увекчувасвојунепорочностдамислужи,каоштоје твојимочимадобро,иЈаковсевеомаобрадовазбог свогсина.
5УтовремеЈаковзаповедисвојимсиновимаидомуда идууЕгипат,поречиГосподњојкојамујебиладата ИЈаковустадесасвојимсиновимаисвимсвојим домом,иизађеизземљехананскеизВирсавеје,са радошћуивеселимсрцем,иодошеуземљуегипатску 6ИкадсеприближишеЕгипту,ЈаковпослаЈудупред собомкЈосифудамупокажеситуацијууЕгипту,и Јудаучинипоречисвогоца,ипожурииотрчаидођек Јосифу,иониимодредишеместоуземљиГосенскојза целоњеговодомаћинство,иЈудасевратиидођепутем ксвомоцу
7ИЈосифупрежекочије,исабрасвесвојејунакеи својеслугеисвеуправникеегипатскедаидуусусрет свомоцуЈакову,иЈосифованаредбајеобјављенау Египту:СвикојинепођуусусретЈакову,погинуће
8АследећегданаЈосифизађесасвимЕгиптом, великомимоћномвојском,свиобучениуодећуод финогланаипурпура,сасребрнимизлатниморуђеми сасвојимратниморуђем
9ИсвисупошлиусусретЈаковусасвакојаким музичкиминструментима,сабубњевимаитамбурима, посипајућисмирнуиалојупоцеломпуту,исвису ишлитако,иземљасезатреслаодњиховогвикања.
10ИсвеженеЕгипћанкеишлесунакрововеЕгиптаи назидинедадочекајуЈакова,анаглавиЈосифабеше фараоновакраљевскакруна,јермујефараонпослада јеставикадбудеишаоусусретоцусвоме
тога
13АЈаковречеЈуди:Којеонајчовеккогавидиму логоруегипатскомобученогукраљевскехаљине,са веомацрвеномхаљиномнасебиикраљевскомкруном наглави,којијесишаосасвојихколаидолазикнама? АЈудаодговорисвомоцуговорећи:Тојетвојсин Јосиф,цар;иЈаковсеобрадовавидевшиславусвог сина.
14ИЈосифсеприближиоцусвомеипоклонимусе,и свиљудиизлогорапоклонишесесњимдоземљепред Јаковом.
15Игле,ЈаковотрчаипожуриксинусвомеЈосифу,па мусеобгрлиоковратаипољубига,ионизаплакаше,а иЈосифзагрлиоцасвогипољубига,ионизаплакаше, исавнародЕгиптазаплакасњима
16АЈаковречеЈосифу:„Садаћуумретирадоснокад видимтвојелице,јерсијошживиславан.“
17ИсиновиЈаковљевииженењиховеидецањиховаи слугењихове,ицеодомЈаковљевплакашевеомаса Јосифом,иљубишегаиплакашемногосњим.
18АЈосифисавњеговнародвратишесепослекућиу Египат,аЈаковињеговисиновиисвадецањеговог домаћинствадођошесаЈосифомуЕгипат,иЈосифих настаниунајбољемделуЕгипта,уземљиГосен 19АЈосифречеоцусвомеибраћисвојој:„Идемгореи јавићуфараону:Браћамојаидомоцамогисвињихови дођошекмени,иево,налазесеуземљиГосен“ 20ИЈосифучинитакоиузеодсвојебраћеРувима, ИсахараЗавулонаињеговогбратаВенијаминаи поставиихпредфараона
21АЈосифречефараонуговорећи:Мојабраћаидом могоцаисвикојисуњихови,заједносасвојимовцама истокомдођошекмениизземљеХананадаживеу Египту,јерихјегладјакомучила
22АфараонречеЈосифу:„Населиоцасвогаибраћу свогаунајбољидеоземље,неускратиимсвештоје добро,идајимдаједуплодземље“
23АЈосифодговориговорећи:Ево,поставиосамиху земљиГосенској,јерсупастири,затонекаостануу Госенскојземљидапасусвојастадаодвојеноод Египћана
24АфараонречеЈосифу:Учинисасвојомбраћомсве штотикажуИсиновиЈаковљевипоклонишесе
27ИЈосифимдаденајбољидеоцелеземље;најбољи деоЕгиптаималисусвегЈосифовогживота;иЈосиф имдавашеицеломдомусвогоцаодећуиоделаиз годинеугодину;исиновиЈаковљевиостадоше безбедноуЕгиптусвегживотасвогбрата.
28ИЈаковјеувекјеозаЈосифовимстолом,Јакови његовисиновинисунапушталиЈосифовогстолани дањуниноћу,осимоногаштосуЈаковљевадецајелау својимкућама
29ИцеоЕгипатјејеохлебуданегладииздома Јосифовог,јерсусвиЕгипћанипродалисвештоимје припадалозбогглади
30ИЈосифкуписвуземљуипољаегипатсказахлеб збогфараона,иЈосифснабдевацеоЕгипатхлебомсве данеглади,иЈосифсакупљашесвосреброизлатокоје муједолазилозажитокојесукуповалипоцелојземљи, инагомиламногозлатаисребра,поредогромне количинеоникса,бделијумаидрагоцениххаљинакоје судоносилиЈосифуизсвихкрајеваземљекадабиим сеновацпотрошио
31ИЈосифузесвесреброизлатоштомудођеуруку, окоседамдесетдваталентазлатаисребра,атакођеи ониксибделијумувеликомизобиљу,иЈосифодеи сакриихучетиридела,иједандеосакриупустињи близуЦрвеногмора,аједандеокодрекеПерат,а трећиичетвртидеосакриупустињинасупрот пустињиПерсијеиМедије
32Иузедеопреосталогзлатаисребраидадегасвој својојбраћиицеломдомусвогоцаисвимженамаиз домасвогоца,аостатакдонесеуфараоновдом,око двадесетталенатазлатаисребра.
33ИЈосифдадефараонусвезлатоисреброштоје преостало,афараонгаставиуризницу,иданиглади престадошепослетогауземљи,исејалисуижалипо целојземљи,идобијалисусвојууобичајенуколичину изгодинеугодину;ништаимнијенедостајало
34ИЈосифјеживеобезбедноуЕгипту,ицелаземљаје билаподњеговимсаветом,ињеговотацисвањегова браћаживелисууземљиГосенизаузелије
35АЈосифбешевеомастар,упоодмаклимгодинама,и његовадвасина,ЈефремиМанасија,остајахусталноу домуЈаковљевом,заједносадецомЈаковљевихсинова, браћењихове,даучепутевеГосподњеизаконњегов.
36Јаковињеговисиновиживелисууземљи египатској,уземљиГосен,инаследилисује,и плодилисусеимножилиуњој.
ПОГЛАВЉЕ56
1ИЈаковпоживеуземљиЕгиптуседамнаестгодина,и данаЈаковљевих,игодинаживотањеговогбешесто четрдесетиседамгодина.
2УтовремеЈаковајепогодилаболестодкојејеумро, пајепослаопосвогсинаЈосифаизЕгипта,аЈосиф, синњегов,дођеизЕгиптаиЈосифдођексвомоцу 3АЈаковречеЈосифуисиновимањеговим:Ево,ја умирем,иБогвашихпредакапоходићевасивратиће васуземљузакојусеГосподзаклеодаћевамадатии вашојдеципослевасЗато,кадумрем,сахранитемеу пећиникојајеуМахпелиуХеврону,уземљи
4ИЈаковнатерасиновесвоједасезакунудага
Јаковихблагословииречеим:Господ,Боготаца ваших,даћевамхиљадупутавишеиблагословићевас, инекавамдаблагословоцавашегАврамаИсви синовиЈаковљевихизађошетогданапоштоих благослови.
7АсутраданЈаковопетпозвасиновесвоје,исвисе сабрашеидођошекњемуиседошепредњега,иЈаков благословисиновесвојетогданапресмртисвоје, свакичовекблагословипремасвомблагослову;гле,то јенаписаноукњизизаконаГосподњегкојисеодноси наИзраиља.
8АЈаковречеЈуди:„Знам,синемој,даситисилан човекзасвојубраћу;владајнадњима,исиновиће твојивладатинадсиновимасвојимдовека.“
9Самонаучисвојесиновелукуисвемратнооружју, дабимоглидасебореубиткамасвогбратакојиће владатинадсвојимнепријатељима.
10ИЈаковопетзаповедисиновимасвојимтогдана говорећи:Ево,данасћусеприбратикнародусвоме; изведитемеизЕгиптаисахранитемеупећини Махпели,каоштосамвамзаповедио
11Алипазите,молимвас,даменикоодвашихсинова неноси,негосамови;иовакоћетемиучинитикада будетеносилимојетелодаидетесњимуземљу Хананскудамесахраните,
12Јуда,ИсахариЗавулонносићемојодарнаисточној страни;Рувим,СимеониГаднајугу,Јефрем,Манасија иВенијаминназападу,Дан,АсириНефталинасеверу 13НекаЛевиненосистобом,јерћеонињегови синовиноситиковчегзаветаГосподњегсаИзраелцима улогору,нитинеканосимојсинЈосиф,јернекабуде славањеговакаоцар;алићеЈефремиМанасијабити уместоњих
14Овакоћешмиучинитикадамебудешодводио;не занемарујништаодсвегаштотизаповедам;икадми овоучиниш,Господћесесећатитебепомилостии твоједецепослетебезаувек 15Ави,синовимоји,поштујтесвакибратасвогаи рођакасвога,изаповедајтесвојојдециидецисвоје децепослесебедаслужеГосподуБогусвојихпредака
16Дабитипродужиоданеназемљи,тиитвојадецаи децатвојихдецедовека,кадачинишоноштоједобро
Оченаш,свештосинамзаповедио,такоћемоучинити; самонекаБогбудеснама.
19АЈаковречесиновимасвојим:НекаБогбудесвама кадседржитесвихпутевањегових;нескрећитеса путевањеговихнидеснонилевочинећионоштоје доброиправеднопредњим
20Јерзнамдаћевасмногеитешкеневољеснаћиу последњимданиманаземљи,да,вашадецаидецадеце, самослужитеГосподуионћевасспастиодсваке невоље
21ИкадпођешзаБогомдамуслужишибудешучио својудецупослесебеидецусвоједецедапознају Господа,тадаћеГосподподићитебиитвојојдеци слугуизмеђутвоједеце,иГосподћетеизбавити својомрукомодсвакеневоље,иизвешћетеизЕгипта ивратићетеуземљуотацатвојихдајенаследиш безбедно
22ИЈаковпрестадедазаповедасиновимасвојим,и увученогеупостељу,иумре,ибиприбранксвом народу
23ИЈосифпаденасвогоцаизавапииплаканадњим ипољубига,иповикагоркимгласомирече:Очемој, очемој!
24Иженењеговогсинаицелоњеговодомаћинство дођошеинападошенаЈакова,иплакашенадњим,и викашевеомагласнозбогЈакова
25ИсвиЈаковљевисиновиустадошезаједно,и раздерахусвојехаљине,исвиставишекостретнасвоје бедра,ипадошеничице,ибацахупрахсаглавасвојих преманебу
26ИјавишесетоОснати,жениЈосифовој,ионаустаде иставиврећу,падођесасвимЕгипћанкамакојебехус њомиоплакивашеЈакова
27ИсвиЕгипћаникојисупознавалиЈаковадођоше тогданакадачушеовуствар,ицеоЕгипатплакаше многодана
28АтакођеизземљеХананаженедођошеуЕгипат кадачушедајеЈаковмртав,иплакашезањиму Египтуседамдесетдана
29ИдогодисепослетогадаЈосифзаповедисвојим слугама,лекарима,дабалсамујуњеговогоцасмирном итамјаномисвакојакимтамјаномипарфемом,и лекарибалсамовахуЈаковакаоштоимЈосифбеше заповедио
30ИсавнародЕгиптаистарешинеисвистановници земљеГосемскеплакалисуитуговализаЈаковом,и свињеговисиновиидецањеговогдоматуговалисуи туговализасвојимоцемЈаковоммногодана.
31Апоштопрођошеданињеговогплача,после седамдесетдана,речеЈосиффараону:„Отићићуи сахранитиоцасвогуземљиХананској,каоштомеје заклео,паћусеондавратити.“
32АфараонпослаЈосифаговорећи:„Идигореи сахраниоцасвогакаоштотијерекаоикаоштотеје заклео“ИЈосифустадесасвомбраћомсвојомдаодеу земљуХананскудасахраниоцасвогаЈаковакаошто имјезаповедио.
33ИфараонзаповедидасеобјавипоцеломЕгипту говорећи:КонеодесаЈосифомибраћомњеговому земљуХананскудасахраниЈакова,погинуће.
34ИсавЕгипатчузафараоновуобјаву,исви
сахранеЈаковауземљихананској
35АсиновиЈаковљевипонесошеодарнакомејеон лежао;каоштоимјеотацњиховзаповедио,такосу учинилисиновињеговисњим
36Аодарбешеодчистогзлата,ибешеопточен ониксомибделијумомунаоколо;апокривачодара бешезлатнитканирад,спојеннитима,анањимабеху кукеодониксаибделијума.
37ИЈосифставинаглавусвогоцаЈаковавелику златнукруну,иставимузлатножезлоуруку,и окружишеодаркаоштојебиообичајкраљеваза њиховогживота
38Исветрупеегипатскеиђахупредњимуовом поретку,најпресвијунацифараоновиијунаци Јосифови,азањимаосталистановнициЕгипта,исви бехуопасанимачевимаиопремљениоклопима,иносе ратнуопрему.
39Исвикојисуплакалииожалошћениишлисуна
осталинародјеишаозаодаром.
40АЈосифињеговапородицаишлисузаједноблизу
исвисубилинаоружанисвојимратниморужјем
41ИпедесетЈаковљевихслугуиђошепредодаром,и расушепопутусмирнуиалојуисвакојакемирисе,и свиЈаковљевисиновикојиносеодарходишепо мириснојкади,аЈаковљевеслугеиђошепредњима расувшимириспопуту.
42ИЈосифпођесавеликимлогором,итакочињаху свакидандокнестигошеуземљуХананску,идођоше догумнаАтада,којебешесдругестранеЈордана,и оплакивахувеомавеликуитешкужалостнатомместу 43Исвихананскицаревичушезаовустварисви изађоше,свакиизсвојекуће,тридесетједанханански цар,исвидођошесасвојимљудимадатугујуиплачу заЈаковом
44ИсвиовикраљевивидешеЈаковљеводар,игле, Јосифовакрунабешенањему,ионитакођеставише својекруненаодар,иокружишегакрунама 45Исвитикраљевиучинишенатомместувеликуи тешкужалостсасиновимаЈаковљевимиЕгиптомза Јаковом,јерсвихананскикраљевизнахухраброст Јаковаињеговихсинова
46ИстижегласдоИсаваговорећи:Јаковјеумроу Египту,ињеговисиновиисавЕгипатносегауземљу
47Исавјечуоовуствар,иживеојенагориСеир,и
49АЈосифињеговабраћадоведошесвогоцаЈакова одатле,иодошеуХеврондасахранеЈаковаупећини кодњеговихотаца
50ИдођошеуКирет-Арбу,допећине,икаддођоше, ИсавсасиновимасвојимстаденасупротЈосифуи браћисвојојкаопрепрекаупећиниговорећи:Јаков нећебитисахрањенуњој,јерјенашаинашегоца
51АЈосифибраћањеговачушеречиИсавовихсинова ивеомасеразгневише,иЈосифприступиИсаву говорећи:Штајетоштоговоре?Заистајемојотац Јаковкупиотоодтебезавеликобогатствопосле Исаковесмрти,предвадесетпетгодина,атакођеисву земљуХананскукупиојеодтебеиодтвојихсиноваи твогпотомствапослетебе
52ИЈаковгакупизасвојесиновеисвојепотомство послењегаунаслеђезаувек,изаштоданасговориш овествари?
53АИсаводговориговорећи:Лажешиизносишлажи, јернисампродаоништаштојемојеуцелојовојземљи, каоштокажеш,нитијебратмојЈаковкупиоштаје мојеуовојземљи
54АИсавречеоводабипревариоЈосифасвојим речима,јерјеИсавзнаодаЈосифнијебиоприсутану онимданимакадајеИсавпродаоЈаковусвештомује припадалоуземљиХананској.
55АЈосифречеИсаву:Заистајемојотацунеоове стварикодтебеукуповнизаписипосведочиозапис предсведоцима,иево,онјекоднасуЕгипту.
56АИсаводговориговорећиму:Донесизаписник,све штонађешузаписнику,такоћемоучинити
57ИЈосифпозваНефталима,братасвога,иречему: Пожурибрзо,незадржавајсе,неготрчиуЕгипати донесисвезаписе;записокуповини,запечаћенизапис иотворенизапис,исвепрвезаписеукојимасу записанисвидогађајиоправупрвенства,донесиих 58Идоведиихкнамаовамодаодњихсазнамосве речиИсаваињеговихсиновакојесуданасговорили.
59ИНефталимпослушаЈосифовгласипожурии потрчадасиђеуЕгипат,аНефталимбешелакши пешкеодсвихјеленакојисубилиупустињи,јерје ишаопокласјужита,адаганезгњечи
60АкадјеИсаввидеодајеНефталиотишаодадонесе записе,онињеговисиновипојачашеотпорпротив пећине,иИсависавњеговнародустадошепротив Јосифаињеговебраћедасеборе
61ИсвисиновиЈаковљевиинародЕгиптаборилису сесаИсавомињеговимљудима,исиновиИсавовии његовнародбишепораженипредсиновима Јаковљевим,исиновиЈаковљевипобишечетрдесет људиодИсавовогнарода
62АХушим,синДанов,синаЈаковљевог,биојеуто времесаЈаковљевимсиновима,алијебиоудаљеноко столакатаодместабитке,јерјеостаосасиновима ЈаковљевихсиновакодЈаковљевогодарадагачува
63АЧушимјебионемиглув,ипакјеразумеоглас запрепашћењамеђуљудима
64Иупитаговорећи:Заштонесахрањујетемртве,и заштојетовеликоузбуђење?Аонимуодговорише речимаИсаваињеговихсинова;ионпотрчакИсаву усредбитке,иубиИсавамачем,иодсечемуглаву,и онаодскочиудаљину,иИсавпадеусреднародаубоју
65АкадХушимучинито,синовиЈаковљеви
66ИЈаковбисахрањенуХеврону,упећиниМахпели
поседовањегробногместа,ибисахрањенувеома скупоценојодећи.
67Иниједномкраљунијеуказанатаквачасткаоштоје Јосифпоказаосвомоцуприсмртињеговој,јергаје сахраниосавеликомчашћукаоштосесахрањују краљеви
68АЈосифињеговабраћаучинилисуседамдана жаловањазасвојимоцем
ПОГЛАВЉЕ57
1ИпослетогасуИсавовисиновиратовалиса Јаковљевимсиновима,иИсавовисиновисусеборили саЈаковљевимсиновимауХеврону,аИсавјејошувек лежаомртав,инијебиосахрањен
2Ибиткајебилажестокамеђуњима,исинови ИсавовибишепораженипредсиновимаЈаковљевим,и
слугамадаиходведууЕгипат
3АкадЈаковљевисиновиодведошеСефоаињегов народуропство,свикојисуосталивеомасеуплаших заживотсвојиздомаИсавовог,даионинебуду одведениуропство,исвипобегошесаЕлифасом, Исавовимсином,ињеговимнародом,саИсавовим телом,иотидошесвојимпутемкагориСеир 4ИдођошенагоруСеирисахранихоИсавауСеиру, алимуглавенисудонелисасобомуСеир,јерјебила сахрањенанаономместугдејебилабиткауХеврону 5АкадИсавовисиновипобегошеиспредЈаковљевих синова,Јаковљевисиновипотерашеихдограница Сеира,алинеубишеникогамеђуњимакадих потераше,јерИсавовотелокојепонесошесасобом изазвашењиховузбуњеност,папобегоше,аЈаковљеви синовисеокренушеодњихидођошегоренаместогде
ихсамомало,апобишеимногосиноваистокаи синоваИсавових;иЕлифас,синИсавов,исинови истокасвипобегошепредЈосифомињеговомбраћом 10Јосифињеговабраћасуихгониледокнисустигли доСокота,иопетсуихубилиуСокотутридесетљуди, аосталисупобеглиисвакијепобегаоусвојград
11АЈосифињеговабраћаиснажниљудиегипатски вратишесеодњихсарадошћуивеселимсрцем,јерсу поразилисвењиховенепријатеље
12АСефо,синЕлифазов,ињеговиљудијошувекбеху робовиуЕгиптусиновимаЈаковљевим,ињихови боловисеувећаваху
13АкадсесиновиИсавовиисиновиСеировивратише усвојуземљу,синовиСеировивидешедасусвипалиу рукесиноваЈаковљевихинародаЕгиптазбогбитке синоваИсавових.
14АсиновиСеировирекошесиновимаИсавовим: Виделистеизатознатедајеовајлогорбиозбогвас,и нијеостаониједанјуначкичовекнитивештратник.
15Затосадаизиђитеизнашеземље,идитеоднасу земљуХананску,уземљуукојојборавевашиочеви; заштоћевашадецанаследитинаследствонашедецеу последњедане?
16АсиновиИсавовинехтедошедапослушајусинове Сеирове,исиновиСеировиразмишљахудазаратес њима
17ИИсавовисиновипослашетајнокАнгеји,цару Африке,тојестДинави,поручујући:
18Пошаљинамнекеодсвојихљудидадођукнама,и мићемосеборитизаједносасиновимаСеираХорејца, јерсуодлучилидасебореснамаданасотерајуиз земље
19ИАнгеја,царДинаве,учинитако,јерјеутовреме биопријатељскинастројенпремасиновимаИсавовим, иАнгејапослапетстотинахрабрихпешадина синовимаИсавовимиосамстотинакоњаника
20ИсиновиСеировипослашесиновимаистокаи синовимаМадијанскимговорећи:Виделистештасу намучинилисиновиИсавови,збогкојихсмоскоросви уништениуњиховомратусасиновимаЈаковљевим.
21Затосададођитекнамаипомозитенам,иборићемо сезаједнопротивњих,иистераћемоихизземљеи осветићемосезабраћунашукојасупогинулазбогњих уборбисабраћомњиховом,синовимаЈаковљевим
22ИсвисиновиистокапослушашесиновеСеира,и дођошекњимаокоосамстотинаљудисаизвученим мачевима,исиновиИсавовиратовашесасиновима СеираутовремеупустињиФаран.
23ИсиновиСеировинадвладашетадасиновеИсавове, исиновиСеировипобишетогданасиновеИсавовеу тојбициокодвестаљудиизнародаАнгеје,цара Динаве.
24АдругогданадођошепоновосиновиИсавовидасе подругипутборесасиновимаСеировим,ибиткабеше жестокамеђусиновимаИсавовимиовогдругогпута,и веомаихузнемиризбогсиноваСеирових
25АкадсуИсавовисиновивиделидасусинови Сеировијачиодњих,некиљудиодИсавовихсинова окренушесеипомогошесиновимаСеировим, њиховимнепријатељима.
26ИпадејошпедесетосамљудиизнародаИсавових
28Ирекоше:„Штаћемоучинитинашојбраћикојасу
нашимнепријатељима?“ИсиновиИсавовипоново послашеАнгеју,царуДинаве,поручујући:
29Пошаљитенамопетдругељудедасесњима боримопротивсиноваСеира,јерсувећдвапутбили јачиоднас.
30ИАнгејапоновопосласиновимаИсавовимоко шестстотинахрабрихљуди,ионидођошедапомогну синовимаИсавовим.
31АзадесетданасиновиИсавовиопетратовашеса синовимаСеировимупустињиФаран,ибиткабеше веомажестокамеђусиновимаСеировим,исинови ИсавовинадвладашеутовремесиновеСеирове,и синовиСеировибишепораженипредсиновима Исавовим,исиновиИсавовипобишеодњихокодве
32ИсвијунацисиноваСеирапогинушеутојбици,и остадошесамоњиховамаладецакојасуосталау њиховимградовима
33ИсвиМадијанциисиновиистокапобегошеод битке,иоставишесиновеСеираипобегошекад видешедајебиткажестоканањих,асиновиИсавови гонишесвесиновеистокадокнисустиглиуњихову земљу.
34ИИсавовисиновипобишеодњихјошокодвеста педесетљуди,аоднародаИсавовихсиновападеутој бициокотридесетљуди,алиихјеованевољаснашла затоштосусењиховабраћаокренулаодњихда помогнусиновимаСеираХорејца,иИсавовисинови поновочушезазладеласвојебраћеипоновотуговаху збогтога
35ИдогодисепослебиткедасесиновиИсавови вратишекућиуСеир,исиновиИсавовипобишеоне којибехуосталиуземљисиноваСеирових;побишеи њиховеженеидецу,неоставишеникогауживоту осимпедесетмладићаидевојакакојеоставишеу животу,исиновиИсавовиихнепогубише,негоим дечаципостадошеробови,адевојкеузешезажене 36ИИсавовисиновинаселишесеуСеирунаместу синоваСеирових,инаследишењиховуземљуи
37ИсиновиИсавовиузешесвештојеприпадало
његовомсаветуионћеводитинашебиткепротив нашихнепријатеља,ионисутакоиучинили.
39ИсвиИсавовисиновисезаклешеговорећи:„Да никоодњиховебраћеникаданећевладатинадњима, осимтуђинцакојинијеодњиховебраће,јерсудуше свихИсавовихсиновабилеогорчене,свакинасвог сина,братаипријатеља,збогзлакојесупретрпелиод својебраћекадасусеборилисасиновимаСеира.“
40ЗатосеИсавовисиновизаклешеговорећи:Одтог данапанадаљенећебиратицараизмеђусвојебраће, негоизтуђеземље,сведоданас
41ИбешетамочовекизнародаАнгеје,цараДинхаве; зваосеБела,синВеоров,којибешевеомахрабарчовек, лепипријатанимударусвакојмудрости,ичовек разуманисаветољубив;иникооднародаАнгејеније биораванњему.
42ИсвиИсавовисиновигаузешеипомазаше,и крунисашегазацара,ипоклонишемусеирекошему: Некаживицар,некаживицар!
43Ираширишеплатно,идонесошемусвакизлатнеи сребрнеминђушеилипрстењеилинаруквице,и учинишегавеомабогатимсребромизлатом,ониксом ибделијумом,иначинишемуцарскипресто,и ставишемуцарскукрунунаглаву,исаградишему палатуионсенастаниуњој,ипостадецарнадсвим синовимаИсавовим
44АстановнициАнгејепримишеплатузасвојубитку одИсавовихсинова,иотидошеивратишесеуто времесвомгосподарууДинхаву
45ИБелацарованадсиновимаИсавовимтридесет година,исиновиИсавовинасељавахусеуземљи уместосиноваСеира,иживљахубезбеднонањиховом местудоданас
ПОГЛАВЉЕ58
1ТридесетдругегодинеотискаИзраиљацауЕгипат, тојестседамдесетпрвегодинеЈосифовогживота,те годинеумрефараон,царЕгипта,аМагрон,синњегов, зацарисенањеговоместо.
2ИфараонзаповедиЈосифупресвојесмртидабуде отацњеговомсину,Магрону,идаМагронбудепод Јосифовомбригомиподњеговимсаветом.
3ИсавЕгипатсесложиостимдаЈосифбудекраљнад њима,јерсусвиЕгипћаниволелиЈосифакаоипре, самоМагрон,синфараонов,седеојенапрестолусвог оца,ионјепостаокраљутовремеуместосвогоца
4Магронјеимаочетрдесетједнугодинукадајепочео давлада,ичетрдесетгодинајевладаоуЕгипту,исав ЕгипатгајеназваоФараон,поименуњеговогоца,као штојебиообичајдасечиниуЕгиптусвакомкраљу којијевладаонадњима.
5Идогодисекадајефараонзавладаоуместоњеговог оца,онјеставиозаконеЕгиптаисвепослове владавинеурукеЈосифа,каоштомујеотацзаповедио 6ИЈосифпостадецарнадЕгиптом,јерјеонуправљао свимЕгиптом,ицеоЕгипатбешеподњеговомбригом иподњеговимсаветом,јерсецеоЕгипатнаклонио Јосифупослефараоновесмртиивеомагаволешеда владанадњима.
7Алимеђуњимабешенекихљудикојиганисуволели,
8ИсавЕгипатбешеподЈосифовомуправом,иЈосиф
границаХанана,Јосифпокори,исвибехуподњеговом влашћуидавахуЈосифугодишњипорез
9Ифараон,царегипатски,седенапрестолууместо свогоца,алијебиоподуправомисаветомЈосифа,као штојеупочеткубиоподуправомсвогоца
10НијевладаосамоуземљиЕгипту,поЈосифовом савету,негојеЈосифвладаонадцеломземљомуто време,одЕгиптадовеликерекеПерат
11ИЈосифбешеуспешаннасвимпутевимасвојим,и Господбешесњим,иГосподдадеЈосифудодатну мудрост,ичаст,иславу,иљубавпремањемуусрцима Египћанаипоцелојземљи,иЈосифвладашенадцелом земљомчетрдесетгодина.
12ИсвеземљеФилистејацаиХананиСидон,исоне
13Атакођеисвабраћањегова,синовиЈаковљеви, живелисубезбедноуземљисвегЈосифовогживота,и билисуплодниивеомасемножилиуземљи,и служилисуГосподусвегсвогживота,каоштоимје заповедиоњиховотацЈаков
14Идогодисепослемногихданаигодина,доксу синовиИсавовимирноживелиусвојојземљисаБелом, својимцарем,дасусесиновиИсавовиплодилии умножилиуземљи,иодлучилисудаидуиратујуса синовимаЈаковљевимисасвимЕгиптом,ида ослободебратасвогаСефоа,синаЕлифазовог,и његовељуде,јерсујошутовремебилиробови Јосифови.
15ИпослашеИсавовисиновисвимсиновимаистока,и онисклопишемирсњима,исвисиновиистокадођоше књимадаидусаИсавовимсиновимауЕгипатурат. 16ИдођекњимаиоднародаАнгеје,цараДинаве,и
17ИсакуписесавовајнародидођеуСеирдапомогне синовимаИсавовимуњиховојбици,иовајлогорбеше
јесттридесетегодиневладавинеБеленадсиновима ИсавовимуСеиру.
19ИГосподпредадесвејунакеИсаваисиноваистока урукеЈосифаињеговебраће,инародсиноваИсаваи синоваистокабипораженпредЈосифом.
20АоднародаИсавовогиоддецеисточне,којасу побијена,палојепредсиновимаЈаковљевимокодвеста хиљадаљуди,ињиховцарБела,синВеоров,паојес њимаубициКадсусиновиИсавовивиделидаје њиховцарпаоубициидајемртав,рукесуим ослабилеуборби
21АЈосифињеговабраћаисавЕгипатидаљесу лупалинароддомаИсавовог,исавИсавовнародсе уплашиоЈаковљевихсиноваипобегаојеодњих
22АЈосифибраћањеговаисавЕгипатгонишеих једанданхода,ипобишеодњихјошокотристаљуди, настављајућидаихубијајунапуту;ипослесевратише одњих
23АЈосифисвањеговабраћавратишесеуЕгипат, ниједанчовекимненедостајаше,негоодЕгипћана падошедванаестљуди
24АкадасеЈосифвратиоуЕгипат,наредиоједасе Сефоињеговиљудидодатносвежу,ионисуих свезалиуоковеиповећалиимтугу
25Исвиљуди,Исавовисиновиисиновиистока, вратишесепосрамљенисвакиусвојград,јерсви јунацикојибехусњимападошеубици
26АкадсиновиИсавовивидешедаимјецарпогинуо убици,пожуришеиузешечовекаизнародасинова источних;зваосеЈовав,синЗарахов,изземљеБоцре,и поставишегазацаранадсобомуместоњиховогцара Беле
27ИЈовавседенапрестолуБелиномкаокраљуместо њега,иЈоваввладашеуЕдомунадсвимсиновима Исавовимдесетгодина,исиновиИсавовивишенису ишлидаратујусасиновимаЈаковљевимодтогданапа надаље,јерсиновиИсавовизнадошехрабростсинова Јаковљевихивеомаихсебојаху
28Алиодтогданапанадаље,синовиИсавовимрзеше синовеЈаковљеве,имржњаинепријатељствобеху веомајакимеђуњимасвихдана,доданас 29Идогодисепослетога,последесетгодина,даумре Јовав,синЗарахов,изБоцре,исиновиИсавовиузеше човекапоименуХушам,изземљеТеман,ипоставише газацаранадсобомуместоЈовава,иХушамвладашеу ЕдомунадсвимсиновимаИсавовимдвадесетгодина. 30ИЈосиф,царегипатски,ињеговабраћа,исвадеца ИзраиљеваживелисубезбедноуЕгиптуутовреме, заједносасвомдецомЈосифовомињеговомбраћом, немајућиникаквепрепрекеилизленесреће,иземља египатскајеутовремебилаумируодратаувреме Јосифаињеговебраће.
ПОГЛАВЉЕ59
1АовосуименасиноваИзраиљевихкојисуживелиу Египту,којисудошлисаЈаковом,свисинови ЈаковљевидођошеуЕгипат,свакичовексасвојим домом
2ЛијинадецабехуРувим,Симеон,Леви,Јуда,Исахар иЗавулон,ињиховасестраДина
3АсиновиРахелинибехуЈосифиВенијамин 4АсиновиЗилпе,слушкињеЛијине,билисуГади
5АсиновиВале,слушкињеРахелине,билисуДани Нефталим.
6Аовојебилоњиховопотомствокојеимсеродилоу земљиХананској,пренегоштосудошлиуЕгипатса својимоцемЈаковом.
7РувимовисиновибилисуХанох,Палу,Хецрони Карми
8АсиновиСимеоновибехуЈемуило,Јамин,Оад,Јахин, ЗахариСаул,синХананејке
9АЛевијевадецабехуГерсон,КатиМерари,исестра имЈохаведа,којаимсеродикадсусилазилиуЕгипат
10АсиновиЈудинибехуЕр,Онан,Шелах,Переци Зарах.
11ИЕриОнанумрошеуземљиХананској;асинови ПересовибехуХесрониХамул
12АсиновиИсахарабехуТола,Фува,ЈовиШомрон.
13АсиновиЗавулоновибехуСеред,ЕлониЈахлеел,а синДановбешеХушим
14АсиновиНефталимовибехуЈахсил,Гуни,Јецери Силам
15АсиновиГадовибехуЗифион,Хаги,Шуни,Ецбон, Ери,АродииАрели.
16АсиновиАсировибехуЈимна,Јишва,Јишви,Верија ињиховасестраСерах;асиновиВеријинибехуХевер иМалхиел.
17АсиновиВенијаминовибехуБела,Бехер,Ашбел, Гера,Наман,Ахи,Рош,Мупим,ХупимиОрд 18АсиновиЈосифови,којисумусеродилиуЕгипту, билисуМанасијаиЈефрем
19АсвихдушакојеизађошеизбедараЈаковљевог бешеседамдесетдуша;тосуоникојидођошеса Јаковом,оцемсвојим,уЕгипатдаондеживе;иЈосифи свабраћањеговаживешебезбедноуЕгипту,иједоше однајбољегизЕгиптасвегданаЈосифовогживота.
20Јосифјеживеоуземљиегипатскојдеведесеттри године,аЈосифјевладаонадсвимЕгиптомосамдесет година.
21АкадсеприближишеданиЈосифовесмрти,посла побраћусвојуицеодомсвогоца,исвисеокупишеи седошепредњега.
22АЈосифречесвојојбраћиицеломдомуоцасвога: Ево,јаумирем,иБогћевассигурнопоходитии одвестивасизовеземљеуземљукојусезаклеовашим оцимадаћеимједати
23АкадвасБогпосетидавасодведеодавдеуземљу вашихотаца,тадаћетеоднетиимојекостисасобом
24ИЈосифнатерасиновеИзраиљеведасезакунуза
27ИположишеЈосифауковчегнапуњенмирисимаи свакојакимпарфемима,исахранихогакрајреке,то јестСихора,исиновењеговеисвубраћуњегову,и целодомаћинствоњеговогоцаучиниседмодневну жалостзањим.
28ИдогодисепослеЈосифовесмртидасвиЕгипћани почешеутовремевладатинаддецомИзраиљевом,и фараон,царЕгипта,којијевладаоуместосвогоца,узе свезаконеЕгиптаиводиојецелувладавинуЕгиптапо свомсавету,ивладаојебезбеднонадсвојимнародом
ПОГЛАВЉЕ60
1Акаднастанегодина,седамдесетдругагодина откакосуИзраиљциотишлиуЕгипат,послеЈосифове смрти,Сефо,синЕлифазов,синаИсавовог,побегнеиз Египта,онињеговиљуди,иотидоше 2ИдођеуАфрику,тојестДинхаву,кАнгеји,краљу Африке,иАнгејаихпримисвеликимпочастимаи поставиЗефоазавођусвојевојске
3ИСефојенашаомилосткодАнгејеикодсвогнарода, иСефојебиовођавојскекодАнгеје,краљаАфрике, многодана
4ИСефоннамамиАнгеју,краљаАфрике,дасакупи свусвојувојскудаидеиборисесаЕгипћанимаиса синовимаЈаковљевим,идаосветињиховубраћуза случај
5АлиАнгејанијехтеодапослушаСефоадатоучини, јерјеАнгејазнаоснагуЈаковљевихсиноваиштасу учинилињеговојвојсциуратусаИсавовимсиновима 6АСефонбешеутовремевеомавеликуочимаАнгеје иуочимацелогсвогнарода,исталноихјемамиода ратујупротивЕгипта,алионинехтедоше
7ИдогодисеутовремедајеуземљиХитимскојбио човекуградуПузимни,чијејеимебилоУзу,ипостао јеобоженодстранедецеХитимске,ичовекјеумрои нијеимаосина,самоједнућеркукојасезвалаЈанија.
8Адевојкабешеизузетнолепа,згоднаиинтелигентна, ниједнасенијевиделакаоонаполепотиимудрости широмземље.
9ИнародАнгеје,краљаАфрике,видејеидођошеи хвалишејепредњим,иАнгејапослаписмасиновима Хитимаизамолидајеузмесебизажену,инарод Хитимапристадедамуједазажену
10АкадасугласнициАнгејиникренулиизземље Хитимнапут,гле,гласнициТурна,краљаБибентуа, дођошеуХитим,јерјеиТурн,краљБибентуа,послао својегласникедазатражеЈанијузањега,дајеузмеза жену,јерсумујесвињеговиљудихвалили,затоје послаосвесвојеслугекњој 11ИслугеТурнусадођошеуХитимизатражише ЈанијудајеодведузаженусвомкраљуТурнусу.
12АнародХитимаимрекоше:„Неможемоједати,јер јеАнгеас,краљАфрике,желеодамујеузмезажену пренегоштостевидошли,идамуједамо,изатосада неможемоучинитиовуствардабисмоАнгеасу одузелидевојкудабисмоједалиТурну.“
13ЈерсевеомабојимоАнгејаданедођеуратпротив насинеуништинас,аТурн,твојгосподар,нећемоћи данасизбавиизњеговеруке.
14АкадгласнициТурнусачушесверечидеце
16ААнгеасчуречидецеХитимскекојесумупослали узаписнику,игневмусераспламсао,пајеустаои сакупиосвусвојувојскуидошаопрекоострвамора, путемзаСардунију,свомбратуЛуку,краљуСардуније. 17ИНиблос,синЛуков,чудамудолазиујакАнгеја,и изађемуусусретсатешкомвојском,ипољубигаи загрли,иНиблосречеАнгеји:Кадапиташмогоцаза
19Идођебродовима,идођошеупокрајинуАстара,и
Ангејудасеборисњим
20АнгеасињеговбратЛуксрелисуТурнаудолини Канопије,ибиткајебилажестокаијакамеђуњимана томместу
21ИбиткајебилажестоказаЛука,краљаСардуније,и свањеговавојскајепала,аиНиблос,синњегов,паоје утојбици
22ИњеговујакАнгејазаповедисвојимслугамаиони начинишезлатниковчегзаНиблосаиставишегау њега,иАнгејапоновоповедебиткупремаТурнусу,и Ангејабешејачиодњега,иубига,ипобисавњегов народоштрицоммача,иАнгејаосветистварНиблоса, синасвогбрата,истварвојскесвогбратаЛука
23АкадајеТурнумро,рукеонихкојисупреживели биткуослабише,ипобегошеиспредАнгејаињеговог братаЛука
24ААнгејаињеговбратЛукпотерашеихдоглавног пута,којијеизмеђуАлфанаиРоме,ипобишесву Турновувојскуоштрицоммача
25ИЛук,краљСардуније,наредисвојимслугамада направемесинганиковчегидауњегаставетело његовогсинаНиблоса,исахранишеганатомместу 26Исаградишенањојвисокукулутамонаглавном
29ИстановнициБибентуачушезањеговуславуи веомагасеуплашише,иизађошемуусусретса плачемимољењем,истановнициБибентуа преклињахуАнгејудаихнеубијенитиуништињихов град;ионтоучини,јерсеБибентуутовремесматрао једнимодградовадецеКитима;стоганијеуништио град
30Алиодтогданапанадаљетрупеафричкогкраља ишлесууХитимдагаопљачкајуиопљачкају,икад годбиишле,Сефон,заповедниквојскеАнгеје,ишаоби сњима
31ИпослетогасеАнгеасокренуосасвојомвојскоми дошлисудоградаПузимне,иАнгеасјеодатлеузео Јанију,ћеркуУзуову,заженуидовеојеусвојграду Африци
ПОГЛАВЉЕ61
1Идогодисеутовремефараон,царегипатски, заповедицеломсвомнародудамусаградечврст дворацуЕгипту
2ИонтакођезаповедисиновимаЈаковљевимда помогнуЕгипћанимауизградњи,иЕгипћани саградишепрелепуиелегантнупалатузакраљевско пребивалиште,ионсенастаниуњојиобновисвоју властивладашебезбедно
3ИЗавулон,синЈаковљев,умретегодине,тојест седамдесетдругегодинеоткакосуИзраиљцисинови сишлиуЕгипат,иЗавулонумресточетрнаестгодина стар,ибиположенуковчегидатурукесвоједеце 4АседамдесетпетегодинеумрењеговбратСимеон, којијеимаостодвадесетгодинакадјеумро,иињега положишеуковчегипредадошеурукењеговедеце 5АСефо,синЕлифазов,синаИсавовог,заповедник војскеАнгеје,цараДинаве,идаљејесвакодневно наговараоАнгејудасеспремизабиткуидасебориса синовимаЈаковљевимуЕгипту,алиАнгејанијехтео датоучини,јерсумуслугењеговеиспричалесву снагусиноваЈаковљевих,штасуимучинилиубициса синовимаИсавовим.
6АСефојеутовремесвакодневнонаговараоАнгеју дасеборисасиновимаЈаковљевимутовреме 7ИпосленекогвременаАнгејапослушаречи Сефоновеипристадедасеборисасиновима ЈаковљевимуЕгипту,иАнгејапоређасавсвојнарод, народбројанкаопесаккојијенаобалиморској,и одлучидаидеуЕгипатдасебори 8АмеђуслугамаАнгејинимбешемладићодпетнаест година,поименуВалаам,синВеоров,амладићбеше веомамудариразумешеуметностврачања 9ААнгеасречеВаламу:„Молимте,заклињинас врачањемдабисмосазналикоћепобедитиуовојбици укојусадаулазимо“
10ИВалаамнаредидамудонесувосак,ионодњега направиликкочијаикоњаникакојипредстављају војскуАнгејеивојскуЕгипта,иставиихулукаво припремљеневодекојејеимаозатусврху,иузеуруку гранемиртиногдрвећа,иупотребисвојулукавост,и спојиихизнадводе,иуказашемусеуводислични ликовивојскиАнгејекојепадајупредсличним
Хитим
13ИсвиХитимцигапримишесавеликомчашћуи унајмишегадасебориуњиховимбиткамасведане,и Сефосевеомаобогатиоутимданима,итрупе афричкогкраљајошувексусеширилеутимданима,и синовиХитимцисеокупишеиодошенагору КуптицијузбогтрупаАнгеје,краљаафричког,којесу напредовалепремањима
14ЈедногданаСефоизгубимладујуницу,паодедаје тражиичујекакомучеокопланине.
15ИСефоотидеивиде,игле,ондевеликапећинау подножјупланине,иондевеликикаменнаулазуу пећину,иСефорасцепикамениуђеупећинуи погледа,игле,великазверпрождиравола;одсредине навишеличилајеначовека,аодсрединенадоле
16АстановнициХитимачушезатоивеомасе обрадовашеирекоше:„Штаћемоучинитиовомчовеку којијеубиоовуживотињукојајепрождираланашу стоку?“
17Исвисесабрашедамупосветеједанданугодини, иназвашегаСефопоњеговомимену,иприносишему жртвеливаницеизгодинеугодинутогдана,и доносишемударове.
18УтовремеЈанија,кћиУзуовеженекраљаАнгеје, разболесе,иАнгејаињеговиофициритешкоосете њенуболест,иАнгејаречесвојиммудрацима:„Штада урадимЈанијиикакодајеизлечимодњене болести?“Ањеговимудрацимурекоше:„Затошто ваздухнашеземљенијекаоваздухземљеХитим,а нашаводанијекаоњиховавода,затосекраљица разболела“
19Јерсезбогпроменеваздухаиводеразболела,аи затоштојеусвојојземљипиласамоводукојаје долазилаизПурме,којусуњенипрецидонели мостовима.
20ИАнгеасзаповедисвојимслугама,иониму донесошеупосудамаводеизПурмекојеприпадају Хитиму,иизмеришетеводесасвимводамаземље Африке,инађешедасутеводелакшеодводаАфрике 21ИАнгеасвидеово,изаповедисвимсвојим официримадаокупекаменосечеухиљадамаи
23Инапреокретугодине,трупеАфрикесунаставиле дадолазеуземљуХитимдапљачкајукаоиобично,и Сефо,синЕлифазов,чуњиховизвештај,иизда наређењапротивњихиборисесњима,иони побегошепредњим,ионизбавиземљуХитимодњих.
24ИсиновиХитимовивидешехрабростСефоа,и синовиХитимовисеодлучишеипоставишеСефоаза краљанадсобом,ионпостадекраљнадњима,идокје онвладао,онипокоришесиновеТувалаисваоколна острва
25АњиховкраљСефопођенањиховочелоиони заратесаТуваломиострвима,ипокоришеих,икадасе вратишеизбитке,обновишемувласт,исаградишему веомавеликупалатузањеговокраљевско пребивалиштеиседиште,иначинишемувелики престо,иСефовладашенадцеломземљомХитими надземљомИталијомпедесетгодина
ПОГЛАВЉЕ62
1Тегодине,седамдесетдеветегодинеоткакосу ИзраиљцисишлиуЕгипат,умреРувим,синЈаковљев, уземљиЕгипатској;Рувимјеимаостодвадесетпет годинакадјеумро,иположишегауковчег,ибидату рукењеговедеце.
2АосамдесетегодинеумреДан,братму;имаојесто двадесетгодинакадјеумро,иињегаположишеу ковчегипредадошеурукењеговедеце.
3ТегодинеумреХушам,царЕдома,апослењега владашеАдад,синБедадов,тридесетпетгодина;а осамдесетпрвегодинеумреИсахар,синЈаковљев,у Египту,аИсахарубешестодвадесетидвегодинекад умре,ибиположенуковчегуЕгиптуидатурукедеце његове.
4АосамдесетдругегодинеумреАсир,братму,имао јестодвадесетитригодинекадумре,ибиположену ковчегуЕгиптуидатурукењеговедеце.
5АосамдесеттрећегодинеумреГад,имаојесто двадесетипетгодинакадумре,ибиположенуковчег уЕгиптуидатурукесвоједеце.
6Идогодисеосамдесетчетвртегодине,тојест педесетегодиневладавинеАдада,синаБедадовог,цара Едома,даАдадсабрасвесиновеИсавове,испремисву својувојску,окочетиристотинехиљадаљуди,иупути секаземљиМоавској,иодедасеборисаМоавцимаи даихучиниданима.
7Моавцичушеовоивеомасеуплаше,ипослашек МадијанцимадаимпомогнууборбипротивАдада, синаБедадовог,цараЕдома
8ААдаддођеуземљуМоавску,аМоавциисинови Мадијанскиизађошемуусусрет,ипостројишесеу бојниредпротивњеганапољуМоавском. 9АдадсебориосаМоавцима,ипалојемного МоављанацаиМадијанаца,окодвестахиљадаљуди
12ААдадударисвеМадијанцетешкимударцима,и
13АкадсусвисиновиМадијанскиизгинулиубици,а
Ададсевратиоусвојуземљу
14Анапреокретугодине,кадаостатакМадијанског народакојијебиоуземљичуодасусвањиховабраћа палаубицисаАдадомзбогМоава,јерсусеМоавци окренулиубицииоставилиМадијанцедасеборе,тада петорокнезоваМадијанскиходлучисаостаткомсвоје браћекојасуосталауњиховојземљидасебореса
15ИпослашесиновиМадијанскисвојсвојојбраћи,
Хетурини,дођошедапомогнуМадијанцимадасеборе противМоава
16АсиновиМоавовичушеовоивеомасеуплашише
исиновиМоавовипослашеподсетникуземљу ЕдомскуАдаду,синуБедадовом,говорећи: 17Дођитесадакнамаипомозитенамдапоразимо Мадијанце,јерсусесвиокупилиидошлисунанасса свомсвојомбраћом,синовимаистока,дасеборе,да осветеделоМадијанацакојисупалиубици
18ААдад,синБедадов,царЕдома,изађесацелом својомвојскомиодеуземљуМоавскудасебориса Мадијанима,иМадијаниисиновиистокаборишесеса МоавциманапољуМоавском,ибиткабешевеома жестокамеђуњима.
19ИАдадпобисвесиновеМадијанскеисинове источнестранеоштрицоммача,иАдадутовреме избавиМоаваизрукеМадијанаца,ионикојисуостали одМадијанацаисиноваисточнестранепобегошепред Ададомињеговомвојском,иАдадихгонидоњихове земљеиудариихвеоматешкимпокољем,ипобијени падахунапуту
20ИАдадизбавиМоаваизрукеМадијанаца,јерсви синовиМадијанскибехупалиодоштрицемача,иАдад севратиусвојуземљу
21Иодтогданапанадаље,синовиМадијанскимрзеше синовеМоава,јерсупалиубицизбогњих,ибеше међуњимавеликоижестоконепријатељствосвихдана
10ИбиткајебилавеомажестоканаМоавцима,икад суМоавцивиделидајебиткажестоканањих, ослабилисурукеиокренулилеђа,иоставилису Мадијанцедаводебитку 11АсиновиМадијанскинисузналинамереМоава, негосусеојачалиубицииборилисусесаХададоми целомњеговомвојском,исвиМадијанцисупалипред
25ДеведесетпрвегодинекадсуИзраиљцисилазилиу Египат,тојесттридесетегодиневладавинеСефоа,сина Елифазовог,синаИсавовог,надсиновимаХитимским, синовиАфричкинападошенасиновеХитимскедаих опљачкајукаоиобично,алиихнисунапаливећ тринаестгодина
26Идођошекњиматегодине,иСефо,синЕлифазов, изађенањихсанекимодсвојихљудиижестокоих поби,иафричкетрупепобегошеиспредСефоаи побијенипадашепредњим,аСефоињеговиљуди гоњахуих,идућииударајућиихдоксенису приближилиАфрици
27ААнгеја,краљАфрике,чуштајеСефоучинио,ито гавеомаузнемири,иАнгејасебојаоСефоасвихдана
ПОГЛАВЉЕ63
1АдеведесеттрећегодинеумреЛеви,синЈаковљев,у Египту,аЛевиимашестотридесетиседамгодинакад умре,иположишегауковчегипредадошегауруке децењегове
2ИдогодисепослеЛевијевесмрти,кадајецеоЕгипат видеодасусиновиЈаковљеви,браћаЈосифова,помрли, свиЕгипћанипочешемучитидецуЈаковљевуи загорчаватиимживотодтогданадоданакадизиђоше изЕгипта,иотешеимизрукусвевиноградеипоља којаимбешедаоЈосиф,исвелепекућеукојима живешенародИзраиљов,исавродЕгипта,Египћани узешесвеодсиноваЈаковљевихутовреме
3ИрукацелогЕгиптапостадејоштежаутедане противдецеИзраиљеве,иЕгипћанисушкодили ИзраелцимадокседецаИзраиљеванисууморилаод животазбогЕгипћана
4Утовреме,стотинеидругегодинеотискаИзраиљау Египат,умрефараон,царегипатски,иМелол,син његов,зацарисенањеговоместо;исвијунаци египатскиисавонајнараштајкојијепознаваоЈосифаи браћуњеговуумројеутовреме
5Инастадедругинараштајуместоњих,којинепозна синовеЈаковљевеисведоброкојеимучинише,нисву њиховусилууЕгипту
6ЗатојесавЕгипатодтогданапочеодазагорчава животсиновимаЈаковљевимидаихмучисвакојаким тешкимрадом,јернисупознавалисвојепреткекојису ихизбавилиуданимаглади 7ИовојетакођебилоодГоспода,задецуИзраелову, даимкористиуњиховимпоследњимданима,дабисва децаИзраеловамоглапознаватиГосподаБогасвога. 8ИдабисазнализнакеимоћначудакојаћеГоспод учинитиуЕгиптузбогсвогнародаИзраиља,дабисе синовиИзраиљевибојалиГосподаБогасвојихпредака иходилисвимњеговимпутевима,ониињихово потомствопослењихусведане 9Мелолјеимаодвадесетгодинакадајепочеодавлада, ивладаоједеведесетчетиригодине,исавЕгипатгаје назваоФараон,поименуњеговогоца,каоштојебио обичајдачинесвакомкраљукојијевладаонадњимау Египту
10УтовремесветрупеАнгеје,краљаАфрике, кренушедасераширепоземљиХитимкаоиобично радипљачке
11АСефо,синЕлифазов,синаИсавовог,чуњихов глас,паизађедаихдочекасасвојомвојскомиборисе
12ИСефопобитрупекраљаАфрикеоштрицоммача,и
вратисвомгосподарууАфрику
13ААнгејачуштајеЗефо,синЕлифазов,учиниосвим својимтрупама,даихјеуништио,иАнгејасабрасве својетрупе,свељудеизземљеАфрике,народбројан каопесакнаобалиморској 14ИАнгејапосласвомбратуЛукуговорећи:Дођик менисасвимсвојимљудимаипомозимидапоразим СефоаисвуХитимскудецукојасууништиламоје људе,иЛукдођесацеломсвојомвојском,веома великомсилом,дапомогнеАнгејиномбратудасебори саСефоомиХитимскомдецом.
15АСефоисиновиХитимскичушеово,ивеомасе уплашеивеликистрахпадеимнасрца
16АСефопослаписмоуземљуЕдомскуАдаду,сину Бедадовом,царуЕдомском,исвимсиновимаИсавовим, говорећи:
17ЧуосамдаАнгеас,краљАфрике,долазикнамаса својимбратомубиткупротивнас,ивеомагасе плашимо,јерјењеговавојскавеомавелика,посебно затоштодолазипротивнассасвојимбратомисвојом војском
18Затосадапођиитисамномипомозими,и борићемосезаједнопротивАнгејеињеговогбрата
знајдаћемосвипогинути 19ИсиновиИсавовипослашеписмосиновима ХитимовимиСефу,царуњиховом,говорећи:„Не можемосеборитипротивАнгејеињеговогнарода,јер јемеђунамасавезмиравећтоликогодина,одвремена Веле,првогцара,иодвременаЈосифа,сина Јаковљевог,цараЕгипта,скојимсмосеборилисоне странеЈорданакадајесахраниосвогоца.“
20АкадјеСефочуоречисвојебраће,синова Исавових,одустаојеодњих,иСефосевеомауплашио Ангеје.
21ААнгејаиЛук,братњегов,поређашесвесвоје снаге,окоосамстохиљадаљуди,противдеце Хитимске.
22ИсвисиновиХитимскирекошеСефоу:„Молисеза насБогусвојихпредака,можданасизбавиизруке Ангејеињеговевојске,јерсмочулидајеонвелики Богидаизбављасвекојисеуњегауздају“
23ИСефочуњиховеречи,иСефопотражиГоспода,и рече:
240Господе,БожеАврамаиИсака,предакамојих, данасзнамдаситиистинитиБогидасусвибогови
25СетиседанасзаветатвогсАврамом,оцемнашим,
27ИтогданасеСефобориосаАнгејом,царемАфрике, исасвимњеговимнародом,иГосподпредадесав народАнгејеурукесиноваХитимских
28ИбиткасежестокоразразинаАнгеји,иСефонпоби свељудеАнгејинеиЛука,братаму,оштрицоммача,и палојеодњихдовечеритогданаокочетиристотине хиљадаљуди
29АкадаАнгеасвидедасусвињеговиљудиизгинули, послаписмосвимстановницимаАфрикедадођук њему,дамупомогнуубици,инаписауписму говорећи:СвикојисенађууАфрицинекадођукмени оддесетгодинаивише;некасвидођукмени,игле, аконедође,умреће,исвештоима,сацелимњеговим домаћинством,краљћеузети
30ИсвиосталистановнициАфрикепрестравишесеод Ангејинихречи,иизађеизградаокотристахиљада мушкарацаидечака,оддесетгодинанавише,идођоше уАнгеју
31АпоследесетданаАнгејајепоновопокренуобитку противСефоаидецеХитимске,ибиткајебилавеома великаижестокамеђуњима
32АизвојскеАнгејеиЛука,Сефонмујепослаомного рањеника,окодвехиљадељуди,иСосифтар,вођа војскеАнгеје,паојеутојбици
33АкадјеСосифтарпао,афричкетрупесусе окренуледапобегну,ипобегоше,аАнгејаиЛук, његовбрат,бехусњима
34АСефоисиновиХитимскипотерашеих,ијошувек ихжестокопобишенапуту,окодвестаљуди,и потерашеАздрувала,синаАнгејиног,којијепобегаоса својимоцем,иубишедвадесетњеговихљудинапуту, иАздрувалпобегнеодсиноваХитимских,ионигане убише
35ААнгејаиЛук,братњегов,побегошесаостатком својихљуди,ипобегошеидођошеуАфрикуса страхомиужасом,иАнгејасесвихданаплашиодаће Зефо,синЕлифазов,поћиуратсњим.
ПОГЛАВЉЕ64
1АВалаам,синВеоров,бешеутовремесаАнгејому бици,икадвидедајеСефонадвладаоАнгеју,побегне одандеидођеуХитим.
2ИСефоидецаХитимскапримишегасавеликом чашћу,јерСефознадеВалаамовумудрост,иСефодаде Валамумногодароваионостадекодњега.
3АкадсеСефовратиоизрата,заповедидасеизброје свисиновиХитимскикојисуишлисњимубој,игле, ниједаннијеизостављен
поразиоихубициоштрицоммача,тадајеСефо саветоваосиновеХитимадаидууЕгипатдасебореса синовимаЈаковљевимисафараоном,царем египатским
8ЈерјеСефочуодасумоћниљудиЕгиптамртвиида суЈосифињеговабраћа,синовиЈаковљеви,мртви,и дасусвањиховадеца,синовиИзраиљеви,осталау Египту.
9ИСефојеразмишљаодаидедаратујепротивњихи противцелогЕгипта,даосветикривицусвојебраће, децеИсавове,којејеЈосифсасвојомбраћомицелим ЕгиптомпобиоуземљиХананској,кадасуотишлида сахранеЈаковауХеврону
10ИСефопослагласникекАдаду,синуБедадовом, царуЕдома,исвојњеговојбраћи,синовимаИсавовим, говорећи:
11Зарнисирекаодасенећешборитипротивкраља Африкејерјеончлантвогзавета?Гле,јасамсеборио сњимипоразиоњегаисавњеговнарод
12ЗатосамсадаодлучиодасеборимпротивЕгиптаи Јаковљеведецекојасутамо,иосветићуимсезаоно штосунамЈосиф,његовабраћаипрециучинилиу
Хеврону
13Сада,акосивољандадођешкменидамипомогнеш уборбипротивњихиЕгипта,ондаћемоосветити правонашебраће
14ИсиновиИсавовипослушашеречиСефоове,и синовиИсавовисеокупише,народвеомавелик,и одошедапомогнуСефоуисиновимаХитимскиму бици
15ИпослаСефосвимсиновимаистокаисвим синовимаИсмаиловимсаречимасличнимовим,иони сеокупишеидођошеупомоћСефоуисиновима ХитимскимуратупротивЕгипта.
16Исвиовикраљеви,краљЕдомаисиновиистока,и свисиновиИсмаилови,иСефо,краљХитимски, изађошеипостројишесвесвојевојскеуХеврону.
17Алогорјебиовеоматежак,простирућисеудужину одтриданахода,народбројанкаопесакнаобали морскојкојисенеможеизбројати.
18Исвитикраљевиињиховевојскесиђошеидођоше убиткупротивцелогЕгипта,иулогоришесезаједноу долиниПатрос
19ИцеоЕгипатчуњиховглас,пасеиониокупише,
4ИСефосеобрадовазбогтога,иобновисвоје краљевство,иприредигозбусвимсвојимподаницима 5АлиСефосенијесећаоГосподаинијеразмишљаода мујеГосподпомогаоубициидајеизбавиоњегаи његовнародизрукецараАфрике,негојеидаљеходио путемдецеХитимскеизлихдецеИсавове,служећи другимбоговимакојимасуганаучилањеговабраћа, децаИсавова;затосекаже:Одзлихизлазизлина. 6ИСефовладашенадсвимсиновимаХитимабезбедно, алинијепознаваоГосподакојигајеизбавиоисав његовнародизрукекраљаАфрике;итрупеАфрике вишенисудолазилеуХитимдапљачкајукаообично, јерсузналезамоћСефоакојиихјесвепобио
23АЕгипћанинисуверовалиИзраиљудапођесњима уњиховелогорезаједноубој,јерсусвиЕгипћани говорили:„МождаћенассиновиИзраиљевипредатиу рукесиновимаИсавовимиИсмаиловим,јерсуим браћа.“
24АсвиЕгипћанирекошесиновимаИзраиљевим: Останитевиовдезаједнонасвомместу,амићемоићи иборитисепротивсиноваИсавовихиИсмаилових,и аконастицаревинадвладају,ондависамидођитена њихипомозитенам,исиновиИзраиљевиучинише тако
25ИСефо,синЕлифазов,синаИсавовог,цара Хитимског,иАдад,синБедадов,цараЕдомског,исви њиховилогори,исвисиновиистока,исинови Исмаилови,народбројанкаопесак,улогоришесе заједноудолиниПатроснасупротТахпанхесу.
26АВалаам,синВеораСирајца,биојетамоулогору Сефоа,јерједошаосасиновимаХитимаубитку,а ВалаамјебиочовеквеомапоштовануочимаСефоаи његовихљуди
27АСефоречеВаламу:Прогадајнамкоћепобедитиу бици,миилиЕгипћани.
28ИВалаамустадеиокушасеупрорицању,ибеше вештутоме,алисезбунииделомусеуништиуруци
29Ипокушапоново,алинијеуспело,иВалаамочајава, оставитоинедоврши,јертобешеодГоспода,даби Сефоињеговнародпаднулиурукесинова Израиљевих,којисусеусвомратууздалиуГоспода, Богасвојихпредака
30СефоиАдадсупоставилисвојевојскеубојниред, исвиЕгипћанисупошлисамипротивњих,окотриста хиљадаљуди,иниједанИзраиљацнијебиосњима
31ИсвиЕгипћанисусеборилисаовимкраљевима противПатросаиТахпанхеса,ибиткајебилажестока противЕгипћана
32ИцаревибехујачиодЕгипћанаутојбици,иокосто осамдесетљудиЕгипћанападетогдана,иокотридесет људиизвојскецареве,исвиљудиЕгипћанипобегоше испредцарева,такодасиновиИсавовииИсмаилови гоњахуЕгипћане,настављајућидаихпобијајудоместа гдејебиологорсиноваИзраиљевих
33ИсвиЕгипћанивапихусиновимаИзраиљевим говорећи:Пожуритекнамаипомозитенамиизбавите насизрукеИсава,ИсмаилаисиноваХитимских
34ИстопедесетљудисиноваИзраиљевихпотрчашеса свогместаулогоретихцарева,исиновиИзраиљеви вапихуГосподуБогусвомедаихизбави
35ИГосподуслишиИзраиља,иГосподпредадесве људецаревеуњиховеруке,исиновиИзраиљеви ратовашепротивтихцарева,исиновиИзраиљеви побишеокочетирихиљадељудицаревих
36ИГосподбацивеликиужасулогорцарева,такода ихобузестрахсиноваИзраиљевих
37Исвевојскецаревапобегошеиспредсинова Израиљевих,асиновиИзраиљевиихгоњаху, настављајућидаихпобијајусведограницаземљеКуш 38АсиновиИзраиљевипобишеодњихнапутујош двехиљадељуди,иниједанодсиноваИзраиљевихне
39АкадЕгипћанивидешедасусесиновиИзраиљеви
41ИсиновиИзраиљевизададошестрашанударац царевимљудима,ивратишесеодњихпоштоих потерашедограницеземљеКуш
42ИсавИзраелјезнаоштасуимЕгипћаниучинили, дасупобеглиодњихубицииоставилиихдасесаме боре.
43ТакосуисиновиИзраиљевипоступилилукаво,и кадасусесиновиИзраиљевивраћалиизбитке,нашли сунекеЕгипћаненапутуитамоихпобили.
44Идокихубијаху,рекошеимоверечи:
45Заштосиотишаооднасиоставионас,малобројни народ,дасеборимопротивовихкраљевакојисуимали великинародданаспобију,дабитимеспасаосвоје душе?
46АонекимакојесуИзраелцисрелинапуту,синови
ударите,јерјеИсмаилацилиЕдомацилиоддеце Хитимске.Истадошенадњимиубишега,и познадошедајеЕгипћанин
47АсиновиИзраиљевилукавосупоступилипротив
напуту,окодвестаљуди
49ИсвиљудиизЕгиптавиделисузлокојесуим учинилисиновиИзраиљеви,затосесавЕгипатвеома уплашиосиноваИзраиљевих,јерсувиделињихову великусилуиданиједанчовекодњихнијепао.
50ТакосусесвисиновиИзраиљевивратилиса радошћусвојимпутемзаГосен,аостатакЕгипта вратиосесвакичовекнасвојеместо.
ПОГЛАВЉЕ65
1Идогодисепослетихдогађајадасесабрашесви саветницифараона,цараегипатског,исвестарешине египатске,идођошепредцара,ипоклонишеседо земље,иседошепредњега
2Асаветнициистарешинеегипатскерекошецару говорећи:
3Гле,народдецеИзраиљевејевећиимоћнијиоднас, итизнашсвезлокојесунамучинилинапутукадасмо севраћалиизбитке
4Ивидеосиињиховуснажнумоћ,јеримјетамоћод њиховихочева,јерсесамонеколикољуди
непријатељупротивнасиборићесепротивнас, истребитинасизземљеиотићићеизње.
7Тадацародговористарешинамаегипатскимирече им:„ОвојепланкојијесаветованпротивИзраела,од коганећемоодступити,
8Ево,уземљисуПитомиРамесес,градови неутврђенизаборбу,потребноједаихтиими саградимоиутврдимо.
9Затоитисадаидиилукавопоступајпремањима,и објавигласуЕгиптуиуГосенупоцаревојзаповести говорећи:
10Свиви,људиизЕгипта,Госема,Патросаисви њиховистановници,царнамјезаповедиодаградимо ПитомиРамесесидаихутврдимозабој;когододвас изцелогЕгипта,одсиноваИзраиљевихиодсвих становникаградовабудевољандаградеснама, свакомећеседаватиплатасвакодневнопоцаревој наредби;затоидитевипрвииучинителукаво,и сакупитесеидођитеуПитомиРамесесдаградите.
11Идокградите,објавитеовуврстуогласапоцелом Египтусвакогданапоцаревојнаредби 12АкаднекиодсиноваИзраиљевихдођудаградес тобом,даваћешимњиховудневнуплатунеколикодана 13Апоштобудуградилисвамазасвојудневнуплату, одвајајтесеодњихсвакодневноједанпоједану тајности,аондаћетеустатиипостатињихови надзорницииуправници,иоставићетеихпоследа градебезплате,аакоодбију,ондаихприсилитесвом снагомдаграде
14Иакотоучиниш,бићенамдобродаојачамоземљу нашупротивдецеИзраиљеве,јерћесезбогнапораоко градњеирада,децеИзраиљевесмањивати,јерћеших свакодневнолишаватижена
15Исвестарешинеегипатскечушесаветцарев,и саветимсеучинидобримислугамафараоновими целомЕгипту,иучинишепоречицаревој
16Исвеслугеотидошеодцара,иобјавишепоцелом Египту,уТахпанхесуиуГосену,ипосвимградовима којиокружујуЕгипат,говорећи:
17ВидеосиштасунамучинилисиновиИсаваи Исмаила,којисудошлидаратујупротивнасижелели данасуниште
18Затонамјецарзаповедиодаутврдимоземљу,да изградимоградовеПитомиРамесесидаихутврдимо забитку,акобипоновокренулипротивнас 19КогододвасизцелогЕгиптаиодсинова Израиљевихдођедаградимоснама,царћемудавати дневнуплату,каоштонамјезаповеђено.
20АкадЕгипатисвисиновиИзраиљевичушесвешто рекошеслугефараонове,дођошеодЕгипћанаисинова Израиљевихдаградесаслугамафараоновим,Питомом иРамесесом,алиникоодсиноваЛевијевихнедођеса својомбраћомдаграде
21Исвеслугефараонаињеговикнезовидођошеу почеткусапреваромдаградесасвимИзраелцимакао надничари,идавахуИзраелцимасвојунадницуна почетку.
22ИслугефараоновеградишесасвимИзраеломи радишетајпосаосаИзраеломмесецдана
Израиљевиосталисамизаузетипослом
26АпоштосусесвиЕгипћаниповуклиодсинова Израиљевих,вратилисусеипосталиимугњетачии управници,анекиодњихсустајалинадсиновима Израиљевимкаонадзорници,дабиодњихпримали свештосуимдаваликаоплатузањиховрад
27ИЕгипћанисутакочинилисиновимаИзраиљевим данзаданом,дабиихмучилиупослу.
28ИсвисиновиИзраиљевибилисусамизапослениу раду,аЕгипћанисуодтадапанадаљепресталидадају билокаквуплатусиновимаИзраиљевим.
29АкаднекиодИзраиљацахтедошедарадејеримсе платанедаје,ондаихутеривачиислугефараонове угњетавахуиударахуихтешкимбатинама,итерахуих
иутврдишесвуземљуегипатскуињенезидине,и синовиИзраиљевирадишемногогодина,докнедође времекадаихсеГосподсетииизведеихизЕгипта 32АлисиновиЛевијевинисубилизапослениурадуса својомбраћомИзраиљевом,одпочеткадоданакадсу изашлиизЕгипта
33ЈерсусвиЛевијевисиновизналидасуЕгипћани преваромговорилисвеоверечиИзраелцима,затосусе Левијевисиновиуздржавалиодтогадаприступепослу сасвојомбраћом.
34АЕгипћанинисуусмерилипажњудапотом натерајуЛевијевудецудараде,поштонисубилиса својомбраћомупочетку,затосуихЕгипћаниоставили намиру
35Ирукеегипатскихљудибилесуусмеренеса сталномстрогошћупротивдецеИзраиљевеутом послу,иЕгипћанисутералидецуИзраиљевударадеса жестином.
36АЕгипћанисузагорчавалиживотедециИзраиљевој
37АсиновиИзраиљевипрозвашеМелола,цара
23Анакрајумесеца,свефараоновеслугепочешетајно дасеповлачеоднародаИзраиљасвакодневно 24ИИзраелцисуутовременаставилисапослом,али
ПОГЛАВЉЕ66
1УтовремеумреАдад,синБедадов,царЕдома,ана његовоместозацарисеСамлаизМесреке,изземље синоваистока.
2Тринаестегодиневладавинефараона,цара египатског,којајебиластодвадесетпетегодине откакосуИзраелцисишлиуЕгипат,Самлајевладао Едомомосамнаестгодина
3Акадајезавладао,позваојесвојевојскедаидуи боресепротивСефоа,синаЕлифазовог,идеце Хитимске,јерсуратовалипротивАнгеје,цараАфрике, иуништилисусвуњеговувојску.
4Алионсенијесукобиосњим,јерсугаИсавови синовиспречилиговорећи:„Онимјебрат“ЗатоСамла послушагласИсавовихсиноваивратисесасвим својимснагамауземљуЕдом,инијекренуодасебори противСефоа,Елифазовогсина
5Афараон,царегипатски,чуовоговорећи:„Самла, царедомски,одлучиоједаратујепротивХитима,а послећедоћидаратујепротивЕгипта“
6АкадЕгипћаничушеовуствар,повећашерад синовимаИзраиљевим,даимИзраелцинебиучинили каоштосуимучинилиуратусасиновимаИсавовиму времеАдадово.
7ТадарекошеЕгипћанисиновимаИзраиљевим: „Пожуритеиобавитесвојпосао,изавршитесвојпосао, иучврститеземљу,данедођусиновиИсава,браће ваше,дасеборепротивнас,јерћезбогвасдоћи противнас“
8ИсиновиИзраиљевисусвакодневнорадилипослове египатскихљуди,иЕгипћанисумучилисинове Израиљеведабиихумањилиуземљи
9АликакосуЕгипћаниповећавалирадсиновима Израиљевим,такосусеисиновиИзраиљеви умножавалиицеоЕгипатсенапуниосиновима Израиљевим.
10АстодвадесетпетегодинеотискаИзраиљау Египат,свиЕгипћанивидешедасењихованамераније остварилапротивИзраиља,негодасусеумножилии расли,иземљаЕгипатскаиземљаГосенсканапунише сесиновимаИзраиљевим
11Такосусвестарешинеегипатскеињеговимудраци дошлипредцара,поклонилимусеиселипредњега
12Исвестарешинеегипатскеимудрацињегови рекошецару:„Некацарживидовека!Тисинам саветоваопротивсиноваИзраиљевих,имисмоим поступилипоречицаревој.“
13Алисразмерноповећањурадатакосеиони умножавајуирастууземљи,игле,целаземљајепуна њих
14Затосада,господарунашицару,очицелогЕгипта упртесуутебедаимдашсаветсвојоммудрошћу, којимбимоглиданадвладајуИзраелдаихуништеили даихистребеизземљеАцаримодговориговорећи: Дајтенамсаветуовојстваридабисмозналиштадаим учинимо.
15Аједанслужбеник,једанодцаревихсаветника,по именуЈов,изМесопотамије,уземљиУз,одговори царуговорећи:
16Акојецаруугодно,некасаслушасаветсвогслуге;а цармурече:„Говори.“
17ИЈовречепредцарем,кнезовимаипредсвим старешинамаегипатскимговорећи:
18Ево,саветцаревкојијераниједаоувезисарадом децеИзраиљевевеомаједобар,инесмешга удаљаватиодонихкојирадезаувек
19Алиовојесаветкојивамједаткакобистеихмогли ублажити,акосецаруучинидобримдаихмучи
20Гле,миседугоплашиморатаирекосмо:Кадсе Израиљразмножиуземљи,истераћенасизземљеако дођедората
21Акојецаруугодно,некасеиздацарскидекрети некасеузаконеЕгипта,којисенећеопозвати,упише дасекрвсвакогмушкогдететакојесероди Израелцимапролијеназемљу.
22Итимештоовоучиниш,кадасвимушкисинови Израиљевипомру,злоњиховихратоваћепрестати; некацаручинитакоипошаљепосвејеврејскебабице инаредиимуовојстваридајеизврше;такосествар свиделацаруикнезовима,ицарјеучиниопоречи Јововој.
23Ицарпосладапозовујеврејскебабице,одкојихсе једназвалаШефра,адругаФуа
24Ибабицедођошепредцараистадошеуњегово присуство
25Ацаримрече:„КадабудетебабилиЈеврејкеи видитеихнаклупама,акојесин,ондагаубијте,аако јећерка,ондаћеживети“
26Алиакотонеучините,спалићувасисвевашекуће ватром.
27АлибабицесусебојалеБогаинисуслушале египатскогцаранитињеговеречи,икадбиХебрејке родилебабицисинаиликћер,бабицабичиниласве штојебилопотребнозадетеиостављалагауживоту; такосубабицечинилесведане
28Ијавишесецаруто,ионпослапобабицеиречеим: Заштостетоурадилеисачуваледецууживоту?
29Абабицеодговоришеирекошезаједнопредцарем говорећи:
30НекацарнемислидасуЈеврејкекаоЕгипћанке,јер сусвисиновиИзраиљевиздрави,ипренегошто бабицадођекњима,онисепорођају,аштосетиченас, твојихслушкиња,већмногодананиједнаЈеврејканије породилакоднас,јерсусвеЈеврејкесамесебибабице, затоштосуздраве.
31Фараонјечуоњиховеречииповероваоимуовој
добро,инародсеумножиоивеомасеумножио
1УземљиЕгиптубешечовекизЛевијевогпотомства,
4Ионапоновозачеиродисина,идадемуимеАрон, јеруданимањеногзачећафараонпочепроливатикрв мушкедецеИзраиљеве
5УтовремеумреСефо,синЕлифазов,синаИсавовог, царХитимски,аЈанејасезацаринањеговоместо.
6АвремедокјеСефовладаонадсиновимаХитимским билојепедесетгодина,иумреибисахрањенуграду НавниуземљиХитимској.
7АЈанеас,једанодхрабрихљудимеђуХитимцима, владаојепослењегаивладаојепедесетгодина 8АпослесмртицараХитимскогпобегаојеВалаам, синВеоров,изземљеХитимске,иотишаојеидошаоу Египаткфараону,царуегипатском.
9Фараонгајепримиосвеликомчашћу,јерјечуоза његовумудрост,идадемупоклонеипоставигаза саветника,иузвисига.
10ИВалаамјеживеоуЕгипту,участисасвим краљевимвеликашима,ивеликашисугаузвишавали, јерсусвижелелидаучењеговумудрост.
11АстотридесетегодинепосиласкуИзраиљевому Египат,фараонсањадасединасвомцарскомпрестолу, иподижеочисвојеиугледастарцагдестојипредњим, аурукамастарцабехутегови,каквекористетрговци
12Старацузевагуиобесијепредфараона
13ИстарацузесвестарешинеЕгиптаисвењегове племићеивеликаше,паихсвезаиставинаједнувагу
14Иузејаренамлекоиставиганадругувагу,ијаре претежешесве.
15Фараонсезапрепастиовомстрашномвиђењу,зашто јејаренадмашилосве,ифараонсепробудиигле,тоје биосан.
16Фараонустараноујутру,позвасвесвојеслугеи испричаимсан,аљудисевеомауплаших
17Ацарречесвимсвојиммудрацима:„Молимвас, протумачитесанкојисамсањао,дабихгазнао“
18АВалаам,синВеоров,одговорицаруиречему: „Овонезначиништадругонеговеликозлокојећесе појавитинаЕгиптуупоследњимданима“
19ЈерћесеИзраелуродитисинкојићеуништитицео ЕгипатињеговестановникеиизвестиИзраелцеиз Египтаснажномруком
20Затосада,царе,размислиоовојствари,дауништиш надусиноваИзраиљевихињиховоочекивање,пренего штоовозлодођенаЕгипат
21АцарречеВаламу:„АштаћемоучинитиИзраиљу? Заистасмосенанекиначинупочеткусаветовали противњихинисмомоглидаихнадвладамо“
22Затосададајитисаветпротивњихкакобисмоих моглипобедити
23АВалаамодговорицаруговорећи:Пошаљисадаи позовисвојадвасаветника,давидимоштаће саветоватиоовојствари,апослећетвојслугаговорити.
24Ицарпослаипозвасвојадвасаветника,Рагуила МадијанцаиЈоваУзићанина,ионидођошеиседоше предцара
25Ацаримрече:„Ево,чулистесанкојисамсањаои његовотумачење;затосададајтесаветисазнајтеи видитештатребаучинитисиновимаИзраиљевим,да бисмоихпобедилипренегоштосењиховозлообруши нанас.“
26АРагуелМадијанацодговорицаруирече:„Нека царживи,некацарживидовека!“
27Акојетокраљуповољи,некаодустанеодЈеврејаи оставиих,инеканедижерукунањих.
28ЈертосуоникојејеГосподизабраоустаравремена иузеокаожребзасвојенаслеђеизмеђусвихнарода земаљскихицареваземаљских;икојепружиоруку својунањихнекажњено,адасењиховБогније освећио?
29Сигурнознашдајефараон,бившикраљЕгипта, видеоСару,женусвоју,кадајеАврамсишаоуЕгипат, иузеојезажену,јерјеАврамрекао:„Онамије сестра“,јерсебојаодагаЕгипћанинеубијузбогжене. 30АкадцарегипатскиузеСару,удариБогњегаи његовдомтешкимпошастима,докАврамуневрати Сару,женуњегову,тадасеисцели.
31ААвимелехаГерареја,цараФилистејаца,казниБог збогСаре,женеАврамове,зачепившисвакуматерицу, одчовекадоживотиње.
32КадајењиховБогдошаокАвимелехууснуноћном иуплашиогадабивратиоАврамуСарукојујеузео,и послетогасусвистановнициГерарабиликажњени збогСаре,иАврамсепомолиосвомБогузањих,ион гајеуслишио,ионихјеисцелио
33ААвимелехсеуплашисвеговогзлакојејеснашло његаињеговнарод,пасевратиАвраму,његовојжени Сари,идадемусњоммногодарова
34ТакојеучиниоиИсакукадгајеотераоизГерара,и Богјеучиниочудесасњим,тесусвиводотоциГерара пресушили,ињиховодрвећекојејеплодилоније рађало.
35ДокмунедођошеАвимелехизГерараиАхозат, једанодњеговихпријатеља,иПихол,заповедник његовевојске,исавишесеипоклонишемуседо земље
36Изамолишегадасепомолизањих,ионсепомоли Господузањих,иГосподгауслишииисцелиих.
37ИЈаков,човекобичан,биизбављенсвојом непорочношћуизрукесвогбратаИсаваиизруке ЛаванаСиријца,братањеговемајке,којимујетражио живот;такођеиизрукесвиххананскихцаревакојисе бяхаудружилипротивњегаињеговедецедаих униште,иГосподихјеизбавиоизњиховихруку,тесу сеокренулипротивњихиударилиих,јеркојеикада некажњенопружиорукунањих?
38Заистајефараон,претходниотацтвогоца,уздигао Јосифа,синаЈаковљевог,изнадсвихкнезоваземље египатске,видевшињеговумудрост,јерјесвојом мудрошћуизбавиосвестановникеземљеодглади 39НаконтоганаредиЈаковуињеговојдецидасиђуу
40Зато,акотисечинидобро,престанидауништаваш
42АцарречеЈовуУзићу:ШтакажешЈове,ишта саветујешЈеврејима?
43ТадаЈовречецару:„Ево,свистановнициземљесуу твојојвласти;некацаручиникакомусечинидобрим.“
44АцарречеВаламу:Штакажеш,Валаме,рецисвоју речдајечујемо
45АВалаамречецару:Одсвегаштојецарсаветовао противЈевреја,онићебитиизбављени,ицарихнеће моћинадвладатиниједнимсаветом
46Јеракомислишдаихумањишпламтећимогњем,не можешихнадвладати,јерјењиховБогсигурно избавиоАврама,њиховогоца,изУраХалдејског;аако мислишдаихуништишмачем,сигурнојеИсак,њихов отац,избављенизњега,иованјепостављеннањегово место
47Иакомислишдаихумањиштешкиминапорним радом,нећешуспетиниутоме,јерјењиховотацЈаков служиоЛавануусвакојакимтешкимпословимаи напредоваоје.
48Затосада,царе,чујречимоје,јерјетосаветкојије саветованпротивњих,којимћешихпобедитииод коганебитребалодаодступиш.
49Акојецаруугодно,неканаредидасесвањихова децакојасебудуродилаодданаспанадаљебацеу воду,јертимеможешизбрисатињиховоиме,јернико одњих,нитињиховиочеви,нисубиликушанинаовај начин
50ИцарчуречиВалаамове,истварсесвиђашецаруи кнезовима,ицаручинипоречиВалаамовој
51Ицарнаредидасеиздапрогласидаседонесезакон поцелојземљиегипатској,говорећи:Свакомушко детекојесеодданаспанадаљеродиЈеврејимабиће баченоуводу
52Ифараонпозвасвесвојеслугеговорећи:„Идите садаиистражитепоцелојземљиГосенској,гдесу синовиИзраиљеви,ивидитедасвакисинкојисероди Јеврејимабудебаченуреку,асвакукћероставитеу животу“
53АкадсусиновиИзраиљевичулиовоштојефараон заповедиодабацесвојумушкудецууреку,некиод људисусеодвојилиодсвојихжена,адругисуимсе придружили
54Иодтогданапанадаље,кадаједошловреме порођајазаонеженеИзраиљкекојесуосталесасвојим мужевима,онесуишленапољедасетамопороде,и породилесусенапољу,аостављалесудецусвојуна пољуивраћалесекући
55ИГоспод,којисезаклеоњиховимпрецимадаћеих умножити,послаједногодсвојиханђеласлужника којисунанебудасвакодетеопереводом,дага помажеиповије,идамуурукеставидваглатка камена,одкојихјеједносисаломлеко,адругомед,и учинидамудлаканарастедоколена,дабисењоме моглопокрити;дагаутешиидасеприлепизањега,из свогсаосећањапремањему 56ИкадасеБогсажалинадњимаипожеледаих умножиполицуземље,наредиојесвојојземљидаих примиидасеуњојсачувајудокнеодрасту,накончега језемљаотворилаустасвојаиизбљувалаих,ионису никлиизградакаобиљеземаљскоитравашумска,и
вратилисусесвакисвојојпородицииуочевдом,и
57АдецаИзраеловебехуназемљикаобиљепољско,
58АкадсвиЕгипћанивидешеово,изађошесвакина својепољесасвојимјармомволоваисвојимплугом,и орашегакаоштосеореземљаувремесетве 59Акадсуорали,нисумоглидаповредеодојчаддеце Израиљеве,пасенародумножаваоивеомарастао 60Ифараоннаредисвојимслужбеницимада свакодневноидууГосендатражедецусинова Израиљевих
61Икадсутражилиинашлиједно,силомсугаотели измајчиногнаручјаибацилиуреку,аженскодете оставилисусамајком;такосуЕгипћаничинили Израелцимасведане.
ПОГЛАВЉЕ68
1УтовремедухБожјисиђенаМарију,кћерАмрамову, сеструАронову,ионаизађеипророковапокући говорећи:„Ево,овајпутћенамсеродитисинодоца могиодмајкемог,ионћеспаситиИзраиљаизруку Египта“
2АкадАмрамчуречисвојекћери,одеивратижену својукући,поштојујеотераоувремекадајефараон
бациуводу.
3ТакојеАмрамузеоЈохаведузажену,тригодине наконштојујеотерао,идошаојекњојионаје затруднела.
4Ипослеседаммесециодзачећародисина,ицела кућасеиспунивеликомсветлошћукаосветлошћу сунцаимесецаувремењиховогсјаја.
5Акадженавидедаједетедоброипријатнонаизглед, сакригатримесецауунутрашњојсоби
6УтовремеЕгипћанисусковализаверудаистребе свеЈеврејетамо
7ИЕгипћанкеодошеуГосенгдебехусинови Израиљеви,иносећисвојудецунараменима,своју одојчадкојајошнисумогладаговоре
8Утовреме,кадсуженесиноваИзраиљевихрађале, свакаженајесакриласвогсинаодЕгипћана,да Египћанинебисазнализањиховпорођајидаихнеби истребилиизземље
9ИЕгипћанкедођошеуГосен,ањиховадецакоја нисумогладаговоребиласунањиховимраменима,и
10Акадјезаплакало,детекојејебилоуунутрашњој
премажегаслузиисмолом,иставидетеуњега,и положигауплоченаобалиреке.
14АњеговасестраМаријамстајашеиздалекадавиди штаћемусеучинитииштаћеседеситисањеним речима.
15ИБогјеутовремепослаострашнуврућинуна земљуЕгипатску,којајесагоревалателољудскокао сунцеусвомкругу,ивеомајеугњетавалаЕгипћане.
16ИсвиЕгипћанисиђошедасекупајууреци,због свежеврућинекојаимјесагоревалатело
17ИБатија,фараоновакћи,такођеодедасеокупау рецизбогсвежеврућине,ањенеслушкињешетаху поредреке,каоисвеженеЕгипћана.
18ИБатијаподижепогледкарецииугледаковчегна води,ипосласлушкињусвојудагадонесе 19Иотворијеиугледадете,игле,бебаплаче,и сажалисенањега,ирече:Овојеједноодјеврејске деце
20ИсвеженеЕгипћанкекојесуишлепоредреке желелесудагадоје,алионнијехтеодасиса,јерјето билоодГоспода,дагавратимајчинимгрудима 21АсестрањеговаМаријабешеутовремемеђу женамаЕгипћанкаманаобалиреке,ивидевшито,рече фараоновојкћери:Даодемидозовемдојиљуизмеђу женаЈеврејкидатидојидете?
22Афараоновакћијојрече:„Иди,“имладаженаодеи позоведечијумајку
23АфараоновакћиречеЈохаведи:„Узмиоводетеи дојигазамене,ајаћутидаватиплату,двасребрника дневно“Иженаузедетеидојига
24Акаднавршишедвегодине,каддетеодрасте, донесегафараоновојкћери,ионјојбикаосин,иона мудадеимеМојсије,јеррече:Јасамгаизвадилаиз воде.
25ААмрам,отацмуједаоимеХабар,јерјерекао: „Збогњегаседружиосаженомкојујебиоодбацио“
26АмајкамуЈохаведанаденајеимеЈекутиел,јеррече: „УздаласамсеуСвемогућег,иБогмигајевратио“
27АсестрамуМаријамдадеимеЈеред,јерсезањим спустидорекедасазнакакавћебитињеговкрај.
28ААрон,братњегов,наденемуимеАви-Занух, говорећи:„Отацмојјеоставиомајкумојуивратиосек њојзбогсебе.“
29АКат,Амрамовотац,назвагаАвигдором,јерје збогњегаБогпоправиопукотинуЈаковљевогдома, такодавишенисумоглибацатисвојумушкудецуу воду
30АњиховададиљаганазваАвиСохо,говорећи:„У свомшаторубиојескривентримесецазбогХамових деце“
31ИсавИзраиљназвагаСемаја,синНатанаилов,јер суговорили:УњеговимданимаБогјечуоњиховвапај иизбавиоиходњиховихугњетача
32МојсијејебиоуфараоновојкућиибиојесинВатије, фараоновекћери,иМојсијејеодрастаомеђуцаревом децом
ПОГЛАВЉЕ69
1ИумрецарЕдомаутедане,осамнаестегодинесвоје владавине,ибисахрањенусвомхрамукојибешесеби
2ИсиновиИсавовипослашеуПетор,којијенареци,и
3ИСаулјевладаонадсвимсиновимаИсавовиму земљиЕдомскојчетрдесетгодина.
4Акадјефараон,царегипатски,видеодасаветкојије ВалаамдаосиновимаИзраиљевимнијеуспео,негода сусеониипакплодили,множилиираслипоцелој земљиегипатској,
5Тадајефараонзаповедиоутовремедасеобјавипо целомЕгиптусиновимаИзраиљевим:Никонесме умањитиништаодсвогсвакодневнограда 6Ачовеккојисенађенесавршенусвомрадукоји обављасвакодневно,билосамалтеромилисациглама, тадаћењеговнајмлађисинбитипостављеннањихово место.
7ИтрудегипатскисеојачаонаддецомИзраиљевому тимданима,игле,акобиједнацигланедостајалау
оставиоданедостаје.
8ИтакосучинилиЕгипћанисвимсиновима Израиљевимданзаданом,сведанетокомдугог времена.
9АлиЛевијевоплеменијеутовремесарађивалоса својомбраћомИзраелцима,одпочетка,јерсуЛевијеви синовизналилукавствоЕгипћанакојесуупочетку показивалипремаИзраелцима
ПОГЛАВЉЕ70
1АтрећегодинеодМојсијевогрођења,фараонседеше нагозби,ацарицаАлпаранитаседешесњеговедесне стране,аВатијасњеговелевестране,адечакМојсије лежашенањенимгрудима,иВалаам,синВеоров,са својадвасина,исвикнезовицарствасеђахузастолом уприсуствуцара
2Имладићиспружирукунакраљевуглаву,узекруну сакраљевеглавеиставијенасвојуглаву.
3Акадакраљикнезовивидешеделокојеједечак урадио,краљикнезовисеуплашиха,аједанчовек изразизапрепашћењесвомсуседу.
4Ацарречекнезовимакојисубилипредњимза трпезом:Штаговоритеиштакажете,кнезови,оовој ствари,икакваћебитипресудапротивдечаказбог овогчина?
5АВалаам,синВеоров,врачар,одговорипредцареми кнезовимаирече:Сетисесада,господарумојицару,
6Дакле,овоједетеодјеврејскедеце,укомеједух
8ЈерјетообичајсвихЈеврејадаварајукраљевеи њиховевеликаше,дасветочинелукаво,даби застрашиликраљевеземљеињиховељуде 9СигурнознашдајеАврам,отацњихов,тако поступио,преварившивојскуНимрода,цараВавилона, иАвимелеха,цараГерара,идајезаузеоземљусинова ХетовихисвацарстваХанана 10ИдајесишаоуЕгипатирекаозасвојуженуСару: „Онамијесестра“,дабизавеоЕгипатињеговогкраља 11ИњеговсинИсакјетакоучиниокадајеотишаоу Гераритамосенастанио,ињеговаснагајенадјачала војскуАвимелеха,цараФилистејаца
12Такођејеразмишљаодаспотакнефилистејско краљевствоговорећидамујеженаРебекасестра
13Јаковјетакођепоступионевернопремасвомбрату иузеомуизрукењеговопрвенствоињеговблагослов.
14ТадаодеуПадан-Арам,укућуЛавана,братасвоје мајке,илукавоотеодњегањеговућерку,његовустоку исвештомујеприпадало,папобегнеивратисеу земљухананскусвомоцу
15ЊеговисиновипродадошесвогбратаЈосифа,који отиђеуЕгипатипостадероб,ибизатворенутамници дванаестгодина
16Докпретходнифараоннијесањаоснове,иизвеога изтамнице,иузвисиогаизнадсвихкнезовауЕгипту затоштомујетумачиоснове
17АкадБогнанесегладпоземљи,позовеидоведе свогоцаисвусвојубраћуицелоочеводомаћинство,и издржаваихбезценеилинаграде,икупиЕгипћанеза робове
18Зато,господарумојцару,ево,оводетејеустало уместоњихуЕгипту,дачинипоњиховимделимаида сешалисасвакимцарем,кнезомисудијом
19Акојецаруугодно,хајдедапролијемоњеговукрв наземљу,данебиодрастаоиотеовластизтвојеруке, иданепропадненадаЕгиптанаконштоонбуде владао.
20АВалаамречецару:„Хајдедапозовемосвесудије египатскеимудрацењегове,данамјаведалијеовом дечакудосуђенасмртнаказна,каоштосирекао,па ћемогаондаубити“
21Ифараонпослаипозвасвемудрацеегипатске,и онидођошепредцара,ианђеоГосподњидођемеђу њих,ибешекаоједанодмудрацаегипатских
22Ацарречемудрацима:Сигурностечулиштаје учиниоовајјеврејскидечаккојијеукући,итакоје Валаампресудиоутојствари
23Садасудитеивиивидитештаседечакудугујеза делокојејепочинио
24Аанђео,којијеизгледаокаоједанодфараонових мудраца,одговорииречеследећепредсвим египатскиммудрацимаипредцаремикнезовима:
25Акојецаруугодно,некацарпошаљепољудекоји ћемудонетикаменониксаиугаљватреипоставитиих преддете,иакодетеиспружирукуиузмекамен оникса,тадаћемознатидајемладићмудроучиниосве штојеучинио,иморамогаубити.
26Алиакопружирукунаугаљ,тадаћемознатидато нијеучиниознајући,иживеће
27Истварсеучинидобромуочимацараикнезова,па царучинипоречианђелаГосподњег
28Ицарнаредидаседонесуониксиугаљидасе
29Ипоставишедечакапредсебе,идечакпокушада
30Акадцарикнезовивидешето,знашедаМојсије нијепоступиомудроскинувшикрунусацаревеглаве
31Такоцарикнезовиодустадошеодубиствадетета, паМојсијеостадеуфараоновојкућииодрасте,а Господбешесњим
32Идокједечакбиоуцаревојкући,биојеоблачену пурпурирастаојемеђуцаревомдецом
33АкадМојсијеодрастеуцаревојкући,Ватија, фараоновакћи,сматрагајесином,ицеофараоновдом гајепоштовао,исвиљудиЕгиптасугасебојали
34ИсвакиданјеизлазиоидолазиоуземљуГосен,где субилањеговабраћа,синовиИзраиљеви,иМојсијеих јесвакиданвиђаокакосуотежанодисалиитешко радили
35АМојсијеихупитаговорећи:Заштовамсеовакав посаонамећесвакидан?
36Ииспричашемусвештоимседогодилоисве заповестикојеимјефараондаопресвогрођења.
37ИиспричашемусвесаветекојеимјеВалаам,син Веоров,саветовао,иштајеионсаветоваопротивњега дагаубијекадскинецаревукрунусглаве.
38АкадМојсијечуто,разгњевисенаВалаамаи тражидагаубије,ивребашегасвакидан
39АВалаамсеуплашиМојсија,паустадеонињегова двасинаиизађеизЕгипта,ипобегошеипредадоше душесвојеивратишесеуземљуКушкодКикијана, цараКуша.
40АМојсијебешеуцаревојкући,излазећииулазећи, иГосподмудадемилостуочимафараонаиуочима свихњеговихслугуиуочимасвегнародаЕгипта,и онивеомаволешеМојсија
41ИдођеданкадМојсијеодеуГосендавидисвоју браћу,ивидесиновеИзраиљевеуњиховимтеретимаи тешкомраду,иМојсијесеожализбогњих
42ИвратисеМојсијеуЕгипатидођеуфараоновдом, идођепредцара,иМојсијесепоклонипредцарем.
43АМојсијеречефараону:Молимте,господарумој, дошаосамдатезамолимзаједнумалумолбу;немој окренутилицемојепразно.Афараонмурече:Говори.
44АМојсијеречефараону:Некаседаслугаматвојим, синовимаИзраиљевимкојисууГосену,једандандасе уњемуодмореодсвограда
45АцародговориМојсијуирече:Ево,подигаосам лицетвојеуовојстваридаиспунимтвојумолбу
46ИфараонјенаредиодасеобјавипоцеломЕгиптуи
47Вама,свимсиновимаИзраиљевим,овакокажецар:
49ЈеровобешеодГосподасиновимаИзраиљевим,јер сеГосподпочесећатисиноваИзраиљевихдабиих спасаозбогњиховихочева
50ИГосподјебиосМојсијемињеговаславасе прочулапоцеломЕгипту.
51ИМојсијепостадевеликуочимасвихЕгипћанаиу очимасвихсиноваИзраиљевих,тражећидобросвом народуИзраиљуиговорећицаруречимиразањих.
ПОГЛАВЉЕ71
1АкадМојсијенавршиосамнаестгодина,зажеледа видиоцасвогимајкусвог,иодекњимауГосен.Икад сеМојсијеприближиГосену,дођенаместогдесу синовиИзраиљевирадили,ипосматрашењиховетерет, ивидеједногЕгипћанинагдеудараједногодњегове јеврејскебраће
2АкадчовеккојијебиопотученугледаМојсија, потрчакњемутражећипомоћ,јерјечовекМојсијебио веомапоштованудомуфараоновом,иречему: Господарумој,побринисезамене,овајЕгипћанинје дошаоумојукућуноћу,свезаомеидошаодомоје женеумомприсуству,асадахоћедамиодузмеживот 3АкадМојсијечуовузлуствар,разгњевисена Египћанина,иокренусеовамоионамо,икадвидеда неманикогатамо,удариЕгипћанинаисакригаупесак, иизбавиЈеврејинаизрукеоногакојигаудари 4ИЈеврејинодекућисвојој,аМојсијесевратикући својој,иизађеивратисеуцаревукућу 5Акадсечовеквратиокући,помислиоједаостави својужену,јернијебилоправоудомуЈаковљевомда билокодођекњеговојженинаконштојеоскрнављена 6Аженаодеијависвојојбраћи,абраћатежене тражишедагаубију,аонпобегнеусвојукућуиутече.
7АдругогданаМојсијеизађексвојојбраћиивидедва човекакакосесвађају,иречезликовцу:Заштобијеш ближњегасвога?
8Аонмуодговорииречему:Котејепоставиоза кнезаисудијунаднама?Зармислишдамеубијешкао штосиубиоЕгипћанина?АМојсијесеуплашиирече: Заистасестварсазнала?
9ФараонјечуозаовустваринаредиоједаМојсије будепогубљен,пајеБогпослаосвоганђела,ионсе јавиофараонууликузаповедникастраже
10АнђеоГосподњиуземачизрукезаповедника стражеиодсечемуњимеглаву,јерселикзаповедника стражепретвориоуликМојсија 11АнђеоГосподњиухватиМојсијазадеснурукуи изведегаизЕгипта,ипоставигаизванграницаЕгипта, наудаљеностодчетрдесетданахода 12ААрон,братњегов,остадесамуземљиегипатској ипророковасиновимаИзраиљевимговорећи: 13ОвакоговориГоспод,Богвашихпредака: „Одбацитесвакигнусобекојесувампредочима вашим,инескрнавитесеидолимаегипатским“
14АсиновиИзраиљевисепобунишеинисухтелида послушајуАронаутовреме. 15ИГосподјесмислиодаихуништи,дасеГоспод нијесетиозаветакојијесклопиосаАврамом,Исакоми Јаковом.
16Утовремефараоноварукајеидаљебилатешка
ПОГЛАВЉЕ72
1УтовремебивеликиратизмеђусиноваКушовихи синоваистокаиАрама,ионисепобунишепротивцара Кушовогучијимсурукамабили
2ТакоКикијан,царХуша,изађесасвимсиновима Хуша,народомбројнимкаопесак,иодедасебори противАрамаисиноваистока,даихпокори.
3АкадКикијанизађе,оставиВалаама,чаробњака,са његовадвасина,дачувајуградинајсиромашнији народтеземље.
4ТакоКикијанизађенаАрамисиновеистока,ибори сепротивњихипоразиих,исвипадошерањенипред Кикијаномињеговимнародом.
5Имногеодњихзаробиипокориихкаоипре,и улогорисенањиховојземљидабиодњихузимао данаккаоиобично.
6АВалаам,синВеоров,кадгајецарХушкиоставио дачуваградисиромашнеуграду,устаојеисаветовао народземљедасепобунипротивцараКикијана,дага непустеуградкадасевратикући
7Инародземљегапослуша,заклешемусеи поставишегазакраљанадсобом,ањеговадвасиназа заповедникевојске
8Такосуусталииподиглиградскезидиненаобаугла исаградилисувеомајакуграђевину.
9Анатрећемуглуископахујаркебезбројне,између градаирекекојајеокруживалацелуземљуКуш,и учинишедаводарекеизбијетамо.
10Начетвртомуглусакупилисубројнезмијесвојим бајањимаичаролијама,иутврдилисуградинастанили сеуњему,иниконијеизлазиониулазиопредњима. 11КикијансебориопротивАрамаидецеисточне,и покориоихјекаоипре,ионисумудалисвој уобичајениданак,ионјеотишаоивратиосеусвоју земљу
12АкадасеКикијан,царХусе,приближиосвомграду исвизаповедницивојскесњим,подигошеочии видешедасуградскизидовиизграђениивеома уздигнути,пасељудизачудишетоме
13Ирекошеједандругом:„Виделисудасмозаостали
14Тадацаривојскаприступишеградскимвратима,
15Алистражаринисухтелидаимотворепонаредби
17Иследећегдананаставишедасебореиборишесе наобалиреке;покушашедапрођу,алинисумогли,па некиодњихпотонушеујамеипогинуше
18Тадаимкраљнаредидапосекудрвећекакоби направилисплавове,којимабимоглидапређудоњих, ионитоиучинише
19Акаддођошедоместајарака,водесеокрећу млиновима,идвестаљудинадесетсплавовасеудави. 20Итрећегданадођошедасеборенастранигдесу билезмије,алинемогошетамодасеприближе,јер змијепобишестоседамдесетљудиодњих,и престадошедасеборепротивКуша,иопседахуКуш деветгодина,никонијеизлазиониулазио.
21Утовреме,докјетрајаоратиопсадаКуша,Мојсије јепобегаоизЕгиптаодфараонакојијехтеодагаубије затоштојеубиоЕгипћанина.
22АМојсијејеимаоосамнаестгодинакадајепобегао изЕгиптаодфараоновоглица,ипобегаојеиутекаосе улогорКикијана,којијеутовремеопседаваоКуш.
23АМојсијејебиодеветгодинаулогоруКикијана, цараКуша,свевремедоксуопседалиКуш,иМојсије јеизлазиоидолазиосњима.
24ИцарикнезовиисвиратнициволелисуМојсија, јерјебиовеликидостојанствен,стасомјебиокао племенитилав,лицемујебилокаосунце,аснагамује билакаоулава,ибиојесаветникцару
25Апоследеветгодина,Кикијанјебиообузет смртоносномболешћу,иболестгајесавладала,теје умроседмогдана
26Такосугањеговеслугебалсамовале,однелеи сахраниленасупротградскихврата,северноодземље египатске
27Исаградилисунадњимотмену,чврстуивисоку зграду,адолесупоставиливеликокамење.
28Ицаревиписариуклесашенатокамењесвумоћ свогкраљаКикијанаисвењеговебиткекојејеводио, гле,онесутамозаписанеиданас.
29НаконсмртиКикијана,краљаКуша,његовиљудии војскасузбогратабиливеомаожалошћени
30Тадарекошеједандругом:„Дајтенамсаветштада радимоуовомтренутку,поштосмодеветгодина живелиупустињидалекооднашихдомова“
31Акокажемодаћемосеборитипротивграда,многи однасћепастирањениилипогинули,аакоостанемо овдеуопсади,имићемопогинути
32ЈерсадаћесвикраљевиАрамаисиноваистокачути дајенашкраљмртав,инападнућенасизненада непријатељски,иборићесепротивнасинеоставиће намниједногостатка
33Хајдедасадаидемоипоставимосебикраља,и останимоуопсадидокнамсеграднепреда
34Ижелелисутогданадаизаберучовеказакраљаиз Кикијановевојске,инисунашлиникогадругогпо свомизборукаоштојеМојсиједавладанадњима
35Ипожуришеисвукошесвакисвојуодећуибацише јеназемљу,иначинишевеликугомилуиположише Мојсијанању.
36Иустадошеизатрубишеутрубеивикахупредњим, говорећи:„Некаживикраљ,некаживикраљ!“
37Исавнародивеликашизаклешемуседаћемудати
има“
39Ираширишепростиркунагомили,исвакибациу
адругиновчић
40Такође,оникс,бделијум,бисереимермербацише синовиКушовиМојсијунагомилу,такођеисреброи златоувеликомизобиљу
41ИМојсијеузесвесреброизлато,свесудове,бделиј ионикскамење,којесумудалисвисиновиКушови,и ставиихмеђусвојеризнице
42ИМојсијејецароваонадсиновимаКушовимтог дана,уместоКикијана,цараКуша
ПОГЛАВЉЕ73
1Педесетпетегодиневладавинефараона,цара египатског,тојестстопедесетседмегодинесиласка ИзраиљацауЕгипат,МојсијесезацариуКушу
2Мојсијејеимаодвадесетседамгодинакадајепочео давладанадКушом,ивладаојечетрдесетгодина.
3ИГосподдадеМојсијумилостинаклоностуочима
кодљуди
4Аседмогданањеговогвладања,свисиновиКушови сабрашесеидођошепредМојсијаипоклонишемусе доземље
5Исвадецарекошезаједнопредцаремговорећи:„Дај намсаветдавидимоштатребаучинитисаовим градом“
6Јерјевећдеветгодинакакоопседамоград,анисмо виделисвојудецуисвојежене.
7Тадаимцародговориговорећи:Акопослушатеглас мојусвемуштовамзаповедим,Господћенампредати градурукеимићемогапокорити.
8Јеракосебудемоборилисњимакаоупретходној бицикојусмоводилисњимапреКикијановесмрти, многиоднасћепастирањеникаоипре.
9Затосадаевосаветазатебеуовојствари;ако послушашгласмој,градћебитипредатунашеруке 10Тадасвевојскеодговоришецаруговорећи:Свешто намгосподарнашзаповеди,учинићемо
11АМојсијеимрече:„Прођитеиобјавитегласпо целомтаборусвемународуговорећи: 12Овакокажецар:„Идитеушумуидонеситесасобом неколикомладихрода,свакичовекузмитеједно младунчеуруци.“
13Асвакокопреступицаревуречинедоведесвоје
роде,свакисвојемладунчеуруку,идаихдоведете кући.
17Исвакокопрекршикраљевунаредбубиће погубљен,акраљћеузетисвештомуприпада.
18Исвиљудиучинишетако,иодошеушумуи попешесенајелеиухватише,свакичовекмладунчеу руку,свемладунцерода,идонесошеихупустињуи одгајишеихпокраљевомнаређењу,инаучишеихдасе шутирају,сличномладимјастребовима
19Апоштосумладеродебилеодгајене,царјенаредио дасегладујутридана,исавнародјетоучинио 20Атрећегданацаримрече:„Ојачајтесеипостаните храбриљуди,иобуцитесвакисвојоклопиопасајтесе мачем,ијашитесвакисвогкоњаиузмитесвакисвоју младуродууруку“
21Имићемоустатииборићемосепротивградана местугдесузмије;исавнародјеучиниокакојецар наредио
22Исвакичовекузесвојемладунчеурукусвоју,и одоше,икаддођошедоместагдесубилезмије,царим рече:„Пошаљитесвакичовексвојемладунченазмије“
23Ипослашесвакисвојумладуродупоцаревој наредби,имладероденалетеназмијеисвеих прождеруиистребишеихсатогместа
24Акадцаринародвидешедасусвезмијеуништене натомместу,савнародподижевеликувику
25Ионисеприближишеиборишесепротивграда, освојишегаипокоришега,иуђошеуград.
26Ипогинутогданахиљадуистољудиодстановника града,свихкојисуживелиуграду,алиодљудикојису гаопседалиниједаннепогину.
27ТакосусвадецаКушоваотишласвакисвојојкући, својојжениидециисвимаштосумуприпадали
28АВалаам,врачар,кадјевидеодајеградосвојен, отвориојекапију,пајеон,његовадвасинаиосам браћепобегаоивратиосеуЕгипатфараону,цару египатском.
29Тосуврачарииврачарикојисепомињуукњизи закона,акојисусесупротставилиМојсијукадаје ГосподдовеопошастинаЕгипат.
30ТакојеМојсијеосвојиоградсвојоммудрошћу,а синовиКушевипоставилисуганапрестоуместо Кикијана,цараКуше.
31Иставишемуцарскукрунунаглаву,идадошемуза женуАдонију,царицуКушитску,женуКикијанову
32МојсијесебојаоГосподаБогасвојихотаца,теније дошаокњој,нитијепогледао
33ЈерсеМојсијесетиокакојеАврамзаклеосвогслугу Елиезераговорећиму:Неузимајженуизкћери хананскихзамогсинаИсака
34Такође,штајеучиниоИсаккадјеЈаковпобегаоод свогбрата,кадмујезаповедиоговорећи:Неузимај женуизмеђукћериханаанских,нитисклапајсавезни саједномодХамовихпотомака
35ЈерГоспод,Богнаш,дадеХама,синаНојевог,и децуњеговуисвепотомствоњегово,заробоведеци СемовојидециЈафетовој,ињиховомпотомствупосле њихзаробовезаувек
36ЗатоМојсијенијеокренуосвојесрценитиочисвоје каКикијановојженисвегданадокјевладаонад
37ИМојсијесебојаоГоспода,Богасвога,целог
38ИМојсијесеојачауцарствусиноваКушовихи
иМојсијејенапредоваоусвомцарству
39УтовремеАрамисиновиистокачушедаје Кикијан,царКуша,умро,пасеАрамисиновиистока побунишепротивКушаутимданима
40ИМојсијесабрасвудецуКушеву,народвеома моћан,окотридесетхиљадаљуди,иизађедасебориса Арамомисиновимаистока
41Ионисунајпреотишликасиновимаистока,икада сусиновиистокачулињиховизвештај,отишлисуиму сусретизаратилисесњима
42Аратјебиожестокпротивсиноваистока,затоје ГосподпредаосвесиновеистокаурукеМојсијеве,и палојеокотристаљудипобијених
43Исвисиновиистокасеокренушеиповукоше,па
их,инаметнушеимпорез,каоштоимјебиообичај
44ТакоМојсијеисавнародсњимотидошеодатлеу земљуАрамнаборбу
45ИнародАрамаизиђеимусусрет,иборисепротив њих,иГосподихпредадеурукеМојсијеве,имноги људиодАрамападошерањени
46МојсијеинародКушапокоришеиАрамејце,иони дадошесвојуобичајенипорез.
47ИМојсијепокориАрамисиновеистокасиновима Кушовим,иМојсијеисавнародкојибешесњим вратишесеуземљуКуш.
48ИМојсијесеучврстиуцарствусиноваКушових,и Господјебиосњим,исвисиновиКушовисугасе бојали.
ПОГЛАВЉЕ74
1НакрајугодинаумреСаул,царЕдома,анањегово местозацарисеВал-Ханан,синАхборов
2ШеснаестегодинеМојсијевогвладањанадКушом, Вал-Ханан,синАхборов,владаојеуземљиЕдомској надсвимсиновимаЕдомскимтридесетосамгодина 3УњегововремеМоавсепобунипротивсилеЕдома, јерјебиоподЕдомомјошодвременаАдада,сина Бедадовог,којијепоразиоњихиМадијанце,ипокорио МоавЕдому
4АкадјеВал-Ханан,синАхборов,владаонадЕдомом, свисиновиМоаваповуклисусвојуверностодЕдома 5ИАнгеас,краљАфрике,умреутовреме,аАздрубал, синњегов,завладауместоњега
6УтеданеумреЈанеја,цардецеХитимске,и
7ДвадесетдругегодинеМојсијевогвладањанад синовимаКушовим,Латинјевладаонадсиновима Хитимовимчетрдесетпетгодина.
8Ионтакођесаградисебивеликуимоћнукулу,иу њојсаградиелегантанхрамзасвојурезиденцију,даби вршиосвојувладу,каоштојебиообичај
9Трећегодинесвојевладавиненаредиоједасеобјави свимњеговимвештимљудима,којисумунаправили многобродова
10Латинјесакупиосвесвојеснаге,ионисудошли бродовима,иотишлисимадасеборесаАздрубалом, синомАнгејиним,краљемАфрике,истиглисуу АфрикуиупустилисеубиткусаАздрубаломи његовомвојском
11ИЛатинјенадвладаоАздрубала,иЛатинјеузеоод Аздрубалаводоводкојијењеговотацдонеооддеце Хитима,кадајеузеоЈанију,ћеркуУзијеву,зажену, такодајеЛатинсрушиомостводоводаизадаотежак удараццелојАздрубаловојвојсци.
12АпреосталиснажниљудиАздрубаловиојачашесе, исрцаимсеиспунишезавишћу,изаволешесмрт,и поновосеупустишеубиткусаЛатином,краљем Хитима
13ИбиткајебилажестокамеђусвимљудимаАфрике, исвисупалирањенипредЛатиномињеговим народом,аикраљАздрубалјепаоутојбици
14АкраљАздрубалјеимаовеомалепућерку,којасе звалаУшпезена,исвимушкарциАфрикесувезлињен ликнасвојојодећи,збогњеневеликелепотеизгодног изгледа
15ИљудиизЛатинавидешеУшпезену,Аздрубалову кћер,ихвалишејепредсвојимкраљемЛатином
16ИЛатиннаредидамуједоведу,иЛатинузе Ушпезенузажену,ивратисесвојимпутемуХитим.
17ИпослесмртиАздрубала,синаАнгејиног,кадасе Латинвратиоусвојуземљуизбитке,свистановници АфрикеустадошеиузешеАнибала,синаАнгејиног, млађегбратаАздрубала,ипоставишегазакраља уместоњеговогбратанадцеломземљомуАфрици
18Акадајезавладао,одлучиоједаодеуХитимдасе борисадецомХитимском,даосветистварАздрубала, свогбрата,истварстановникаАфрике,иучиниојето
19Инаправимногобродова,идођеуњихсацелом својомвојском,иодеуХитим
20ТакосеАнибалбориосаХитимовимсиновима,и ХитимовисиновисурањенипредАнибаломињеговом војском,иАнибалјеосветиоделосвогбрата
21ИАнибалјенаставиоратосамнаестгодинаса синовимаХитима,иАнибалјеживеоуземљиХитима итамосеулогориодуговремена
22АнивалјевеомажестокоудариосиновеХитима,и побиојењиховевеликашеикнезове,аодосталог народапобиојеокоосамдесетхиљадаљуди 23Инакрајуданаигодина,Анибалсевратиусвоју земљуАфрикуивладашебезбедноуместоАздрубала, братасвога
ПОГЛАВЉЕ75
1Утовреме,стоосамдесетегодинеоткакосу ИзраиљцисишлиуЕгипат,изашлисуизЕгипта храбриљуди,тридесетхиљадапешака,одсинова Израиљевих,којисусвибилиизЈосифовогплемена, одсиноваЈефрема,Јосифовогсина
2ЈеррекошедасезавршиопериодкојијеГоспод
3Иовиљудисеопасаше,исвакиставишесвојмач
руком
4Алинисупонелиникаквенамирницезапут,само среброизлато,чакнихлебзатајданнисупонелиу рукамасвојим,јерсумислилидаћенамирницедобити каоплатуодФилистејаца,ааконе,узелибијесилом 5Аовиљудибехувеомамоћниихрабриљуди,један човекможешедагонихиљаду,адвојицамогуда потерајудесетхиљада,затосеуздахуусвојуснагуи идошезаједнокакојесу
6ИусмеришесепремаземљиГат,исишавшинађоше пастиреГатскегдепасустокусиноваГатских
7Ирекошепастирима:Дајтенамнештоодовацаза платудаједемо,јерсмогладни,јерданаснисмојели хлеб
8Апастирирекоше:„Јесулитонашеовцеилиговеда давамихдајемочакизаплату?“Затоприступише синовиЈефремовидаихсиломузму
9Апастиригатавикахунадњиматакодасењихов вапајчуоиздаљине,пасвисиновигатаизађошек њима
10АкадсиновиГатскивидешезлоделасинова Јефремових,вратишесеисабрашељудеизГата,и свакиобучесвојоклоп,иизађошенабојпротивсинова Јефремових
11ИсукобишесесњимаудолиниГат,ибиткабеше жестока,ипобишеједниоддругихвеомамногољуди тогдана
12АдругогданапослашесиновиГатаусве филистејскеградоведаимдођуупомоћ,говорећи: 13Дођитекнамаипомозитенамдапоразимосинове ЈефремовекојисуизашлиизЕгиптаданамузмустоку идасеборепротивнасбезразлога
14ДушесиноваЈефремовихбехуизнемоглеодгладии жеђи,јертридананисујелихлеб.Ичетрдесетхиљада људиизађеизградовафилистејскихдапомогну људимаизГата
15ИтиљудисусеборилисасиновимаЈефремовим,и ГосподјепредаосиновеЈефремовеурукеФилистејаца 16ИпобишесвесиновеЈефремове,свекојисуизашли изЕгипта,ниједаннијеостаоосимдесетљудикојису побеглиизборбе
21ИњиховотацЈефремјемногоданаоплакиваоњих, ањеговабраћасудошладагаутеше.
22Идођексвојојжени,ионародисина,ионмудаде имеБерија,јербешенесрећнауњеговојкући.
ПОГЛАВЉЕ76
1АМојсије,синАмрамов,јошувекбешекраљу земљиКушутовреме,инапредоваојеусвом краљевству,иуправљаојесиновимаКушовиму правди,праведностиичеститости
2ИсвисиновиКушовиволелисуМојсијасвевреме докјевладаонадњима,исвистановнициземље Кушовивеомасугасебојали
3АчетрдесетегодинеМојсијевогвладањанадКушом, Мојсијејеседеонацарскомпрестолу,докјецарица Адонијабилапредњим,исвивеликашисуседелиоко њега
4АцарицаАдонијаречепредцаремикнезовима: „Штајетоштови,синовиКушови,радитетолико времена?“
5Сигурнознашдасеовајчовекчетрдесетгодина, откаковладанадКушом,нијеприближиомени,нитије служиобоговимасиноваКуша
6Затосадаслушајте,синовиКушови,инекаовајчовек вишеневладанадвамајернијеоднашегтела 7Ево,мојсинМенакјеодрастао;некавладанадтобом, јерјебољезатебедаслужишсинусвоггосподаранего странцу,робуегипатскогцара
8ИсавнародиплемићисиноваКушовихчушеречи којеимцарицаАдонијаизговори.
9Исавнародсеспремаодовечери,аујутрурано устадошеипоставишеМенака,синаКикијановог,за краљанадсобом.
10ИсвисиновиХушовибојахуседадигнурукуна Мојсија,јерГосподбешесМојсијем,исиновиХушови сесетишезаклетвекојомсезаклешеМојсију,затому неучинишеништазло
11АлисиновиКушовидадошеМојсијумногепоклоне ииспратишегаодсебесвеликимпочастима.
12ТакоМојсијеодеизземљеКуш,ивратисекућии престадедавладанадКушомАМојсијеимаше шездесетишестгодинакадаодеизземљеКуш,јерто бешеодГоспода,јерсебешедогодиловремекојеје одредиоустаравременадаизведеИзраиљаизневоље синоваХамових.
13МојсијејеотишаоуМадијам,јерсеплашиодасе вратиуЕгипатзбогфараона,пајеотишаоисеокод бунарауМадијаму
14АседамкћериРагуилаМадијамскогизиђошеда пасустадосвогоца
15Идођошедобунараизахватишеводеданапоје стадосвогоца
16Такосудошлимадијанскипастирииотералиих,а Мојсијејеустаоипомогаоиминапојиостадо
17ИдођошекућисвомоцуРагуелуииспричашему штаимјеМојсијеучинио.
18Аонирекоше:„ЈеданЕгипћаниннасјеизбавиоиз рукупастира,захватионамјеводуинапојиостадо“
19АРагуелречесвојимкћерима:Гдејеон?Заштосте оставилечовека?
20ИРагуелпослапоњега,доведигаидоведегакући, ијеојехлебсњим.
21МојсијејеиспричаоРагуелудајепобегаоизЕгипта
22АкадРагуелчуМојсијеверечи,речеусеби: „Ставићуовогчовекаутамницу,гдећупомирити синовеКушове,јерјепобегаоодњих“
23Иузешегаибацишеутамницу,иМојсијејебиоу тамницидесетгодина,идокјеМојсијебиоутамници, Сефора,кћиРагуелова,сажалисенањегаихранилага хлебомиводомсвевреме.
24АсвисиновиИзраиљевијошбехууземљиЕгипту служећиЕгипћанимаусвакојакимтешкимпословима, ирукаЕгипћанаидаљеоштростискашесинове Израиљевеутимданима
25УтовремеудариГосподфараона,цараегипатског,
пошастбешеутовремеодГосподанафараона,цара египатског.
26ЈерГосподјеуслишиомолитвусвогнарода,синова
њиховогнапорнограда.
27Ипаксегневњеговнијеодвратиоодњих,ирука фараоновајејошувекбилаиспруженапротивсинова
Господом,иповећаојејарамсвојнадсиновима Израиљевим,изагорчаоимживотсвакојакимтешким радом.
28АкадГосподпустипошастнафараона,цара египатског,замолисвојемудрацеиврачаредага исцеле.
29Амудрацииврачарирекошему:Акосекрвмале децеставиуране,оздравиће
30ФараонихпослушаипосласвојеслугеуГосенк синовимаИзраиљевимдаузмуњиховумалудецу 31Ифараоновислугеодошеисиломузешеодојчад синоваИзраиљевихизнаручјањиховихмајки,и доводишеихфараонусвакидан,поједнодетесваког дана,алекариихубијахуипримењивахунакугу;тако сучинилисведане.
32Абројдецекојујефараонпобиобиојетриста седамдесетипет
33АлиГосподнијепослушаолекареегипатскогцара, икугасесвевишеувећавала
34Ифараонједесетгодинабиомучентомпошашћу, алифараоновосрцејејошвишеочврснулопротивдеце Израиљеве
35АпоследесетгодинаГосподјенаставиодамучи фараонаразорнимпошастима.
36ИГосподгаударилошимтуморомиболешћуу желуцу,итасекугапретвориутежакчир
37Утовремедођошедвафараоноваслугеизземље
39Аонодговориирече:СадакадсиновиИзраиљеви знајудасамболестан,окрећусеиругајунамсе,зато садаупрегнитемојаколазамене,даодемуГосени видимподсмехсиноваИзраиљевихкојиммеругају; затомуслугењеговеупрегошекола.
40Иузешегаипојахашеганакоња,јернијемогаосам дајаше;
41Иузесасобомдесеткоњаникаидесетпешака,иоде ксиновимаИзраиљевимуГосен
42АкадсустиглидограницеЕгипта,царевкоњје прошаоуускоместо,уздигнутоуудубљеномделу винограда,ограђеносаобестране,докјенизија, равницабиласадругестране.
43Икоњисубрзотрчалинатомместуипритискали једнидруге,адругикоњисупритискалицаревогкоња 44Ицаревкоњпадеунизијудокцарјашенањему,и кадпаде,кочијасепреврнупрекоцаревоглицаикоњ паденацара,ацарврисну,јермујетелобиловеома болело.
45Ителоцаревобирастргнутосњега,икостимусе поломишеинијемогаојахати,јерјетобилоод Господањему,јерјеГосподчуовапајесвогнарода, синоваИзраиљевих,ињиховуневољу
46Ислугењеговеносишеганараменима,малопо мало,ивраћахугауЕгипат,аикоњаницикојибехус њимвратишесеуЕгипат
47Иположишегауњеговкревет,ицарјезнаодамује дошаокрајдаумре,падођецарицаАпаранит,његова жена,иплакапредцарем,ицарјеплакаовеликим плачемсњом
48Исвињеговивеликашиислугедођошетогданаи видешецараутојневољи,иплакашесњимвеликим плачем
49Икнезовицаревиисвињеговисаветници саветовалисуцарадапоставинекогадавладауместо његауземљи,когагодизабереизмеђусвојихсинова
50Ацарјеимаотрисинаидвекћерикојемујеродила царицаАпаранита,његоважена,поредцареведецеод конкубина
51Аовосуимбилаимена:првенацОтри,други Адикам,трећиМорион,ањиховесестре,иместарије ВатијеидругогАкуза
52АОтри,прворођеникраљев,биојеглуп,брзоплети брзоплетусвојимречима
53АлиАдикамбешечовеклукавимудар,познавалац свеегипатскемудрости,алинепристојногизгледа, дебелогтелаиврлонискограста;високјебиоједан лакат.
54АкадацарвидеАдикама,свогсина,интелигентног имудрогусвему,цародлучидаонбудецаруместо његапослењеговесмрти
55ИузесебизаженуГедуду,кћерАвилотову,којаму јебиладесетгодина,ионамуродичетирисина
56Апослеотидеиузетриженеиродиосамсиноваи трикћери
57Инередјевеомасавладаокраља,ињеговомесоје смрделокаомесолешинебачененапољелети,за времесунчевежеге
58Акадцарвидедасеболествеомапојачала,нареди
59Апослетригодине,царумре,срамоћен,понижени
61ЈермујетозлобилоодГоспода,јермујеГоспод вратиозлозазлокојејеучиниоИзраиљууњеговим данима
62Иумресастрахомисрамотом,асинњеговАдикам завладанањеговоместо
ПОГЛАВЉЕ77
1Адикамјеимаодвадесетгодинакадајевладао Египтом,владаојечетиригодине
2ДвесташестегодинеотискаИзраиљауЕгипат, АдикамјевладаоЕгиптом,алинијевладаоЕгиптом толикодугоколикосувладалињеговиочеви 3ЈерјеМелол,његовотац,владаодеведесетчетири годинеуЕгипту,алијебиоболестандесетгодинаи умроје,јерјебиозаопредГосподом
4ИсвиЕгипћаниназвашефараонаименомАдикам, каоштосуназвалињеговеочеве,каоштојебиообичај дачинеуЕгипту
5ИсвифараоновимудрациназвашеАдикамаАхуз,јер сескраћенозовеАхузнаегипатскомјезику.
6ААдикамбешеизузетноружан,ибиојевисоклакат ипедаљ,иимаојевеликубрадукојаједосезаладо табанањегових.
7ИфараонседенапрестолусвогоцадавладаЕгиптом, иуправљашеЕгиптоммудро
8Идокјевладао,надмашиојесвогоцаисве претходнекраљевеузлоћи,иповећаојесвојјарамнад синовимаИзраиљевим
9ИотидесасвојимслугамауГосенксиновима Израиљевим,иојачаихрадомиречеим:„Довршите својпосао,свакидансвојзадатак,инекавамрукене клонуодпосланашегодданаспанадаљекаоштосте чинилиуданемогоца“
10Ипоставинадњиманадзорникеизмеђусинова Израиљевих,анадтимнадзорницимапостави надзорникеизмеђусвојихслугу
11Ипоставииммеруциглидарадепрематомброју, данзаданом,ивратисеиодеуЕгипат.
12Утовреме,фараоновинадзорницинаредише надгледницимасиноваИзраиљевихпофараоновој заповести,говорећи:
13Овакокажефараон:„Радисвојпосаосвакидани завршисвојзадатак,идржиседневнемерецигли;не умањујништа.“
14Идогодићеседааковампонестанециглизасваки дан,поставићувашумалудецууместоњих 15Иегипатскинадзорницисуутовремечинилитако
крилањиховихмајкиистављалиихузградууместо цигли;
17Доксуњиховиочевиимајкеплакалинадњимаи јецаликадасучулиплачсвоједецеузидузграде.
18ИнадзорницисунадвладалиИзраелце,даИзраелци сместесвојудецуузграду,такодајеједанчовек поставиосвогсинаузидиставиомалтерпрекоњега, доксумуочиплакаленадњим,исузесумусесливале поњеговомдетету
19Иегипатскинадзорницисутакочинилидеци Израиљевојмногодана,иникосенијесажалионити сажалиодецуИзраиљеву
20Абројсведецепогинулеузградибешедвеста седамдесет,некихнакојимасуградилиуместона цигламакојесунедостајалеодњиховихочева,анеких суизвуклимртвеиззграде.
21ИпосаокојијебионаметнутдециИзраиљевоју данимаАдикаманадмашиојетешкоћеонекојесу обављалиуданимањеговогоца.
22ИсиновиИзраиљевиуздисахусвакиданзбогсвог тешкогпосла,јеррекошеусеби:Ево,кадфараонумре, његовсинћеустатииолакшатинампосао!
23Алисуовајдругипосаоувећаливишенегопрви,и синовиИзраиљевисузбогтогауздисалиињиховвапај сеуздигаодоБогазбогњиховогтруда.
24ИБогчуглассиноваИзраиљевихињиховвапајуте дане,иБогсесетисањимасвогзаветакојијесклопио саАврамом,ИсакомиЈаковом.
25ИБогјевидеотеретсиноваИзраиљевихињихов тежакрадутимданима,иодлучиоједаихизбави
26АМојсије,синАмрамов,јошувекбешезатворену тамнициутовреме,укућиРагуелаМадијанца,а Сефора,кћиРагуела,тајномуједавалахранусваки дан.
27ИМојсијејебиозатворенутамнициукући Рагуеловојдесетгодина
28Анакрајудесетгодина,штојебилапрвагодина владавинефараонанадЕгиптом,наместоњеговогоца, 29СепораречесвомоцуРагуелу:Никонеиспитује нититражиЈеврејинакогасисвезаоутамницувећ десетгодина
30Сада,дакле,акотисечинидобрим,хајдеда пошаљемоивидимодалијеживилимртав,алињен отацнијезнаодагајеонаиздржавала
31АРагуел,њенотац,одговоријојиречејој:„Јелисе икададесилодачовекбудезатворенутамницибез хранедесетгодина,адаостанежив?“
32АСепораодговориоцусвомеговорећи:Сигурноси чуодајеБогЈеврејавеликистрашанидачиничудаза њихусвакодоба
33ОнјеизбавиоАврамаизУрахалдејског,Исакаод мачањеговогоца,иЈаковаоданђелаГосподњегкоји серваосњимкодпрелазаЈабук
34Исаовимчовекомјеучиниомногоствари,избавио гајеизрекеуЕгиптуиодмачафараонаиоддеце Кушове,такоћегаизбавитииодгладииоживети
35ИстварсеучинидоброРагуелу,ионучинипоречи својекћери,ипослаутамницудавидиштајебилоса
36Ивиде,игле,човекМојсијеседешеутамници, стојећинаногамасвојим,хвалећиимолећисеБогу
гаобријаше,папресвучетамничкуодећуипоједехлеб. 38АпослетогаМојсијеодеувртРагуеловкојијебио изакуће,итамосепомолиГосподуБогусвоме,којије учиниозањегавеликачуда.
39Идоксемолио,погледаојенасупротњега,игле, сафирништапјебиоположенуземљу,којајебила засађенаусредбаште
40Иприђештапуипогледа,игле,имеГосподаБога надвојскамабешеугравиранонањему,написанои развијенонаштапу
41Ионгапрочитаииспружирукуиотегакаошумско дрвоизшипражја,аштапмубешеуруци.
42ИовојештапкојимсусваделанашегБогаучињена, наконштојестворионебоиземљуисвуњиховувојску, мора,рекеисвењиховерибе.
43АкадБогистераАдамаизеденскогврта,онузе штапурукуиодеиобрађујеземљуизкојејеузет 44ИштапјесишаодоНојаибиоједатСемуи
Јеврејина
45АкадАврамдадесвештојеимаосвомсинуИсаку, дадемуиовајштап
46АкадЈаковпобегнеуПадан-Арам,узегаусвоје рукеивратисеоцусвоме,неоставигазасобом.
47КадајесишаоуЕгипат,узеогајеусвојурукуидао гаЈосифу,једандеовишеодсвојебраће,јергајеЈаков силомотеоодсвогбратаИсава.
48АпослеЈосифовесмрти,египатскивеликаши дођошеуЈосифовдом,иштапдођеурукуРагуила Мадијанца,икадизађеизЕгипта,узегаурукуи посадигаусвојојбашти
49ИсвиснажниКинејципокушашедагауберукада супокушалидаузмуњеговукћерСефору,алинису успели
50ТакојетајштапостаозасађенуРагуеловомврту, докниједошаоонајкојијеимаоправонањегаиузео га
51АкадјеРагуелвидеоштапуМојсијевојруци, задивиосезбогњегаидаомујесвојукћерСефоруза жену ПОГЛАВЉЕ78
1УтовремеумреБал-Ханан,синАхборов,царЕдома,
5Ионипотомокупишевеликинародипослашесвоју браћуАмоновимсиновимаупомоћдасеборепротив Адада,цараедомског
6ААдадчуштасуучинилиМоавци,ивеомаихсе уплаши,ипрестадедасеборипротивњих.
7УтовремеМојсије,синАмрамов,уМадијаму,узеза женуСефору,ћеркуРагуилаМадијанца
8ИСефорајеходилапутемкћериЈаковљевих,није билаништамањеодправедностиСаре,Ребеке,Рахеле иЛије
9ИСефоразатруднеиродисина,идадемуиме Герсам,јеррече:„Дошљаксамутуђини“Алиније обрезаокожицусвоју,позаповеститастасвогаРагуила.
10Ионапоновозачеиродисина,алимуобреза кожицуидадемуимеЕлиезер,јерМојсијерече:„Бог отацамојихбиомијепомоћиизбавиомеодмача фараонова“
11Ифараон,царегипатски,увеликојеувећаорад синоваИзраиљевихутовремеинаставиоједаотежава својјарамсиновимаИзраиљевим
12ИнаредидасеуЕгиптуобјави:„Недајтевише сламељудимадаправецигле,некаидуисакупесламу којумогуданађу“
13Такође,бројцигликојећенаправитинекадају свакогданаинеумањујуништаодњих,јерсулењиу свомпослу
14ИсиновиИзраиљевичушеово,ижалостишесеи уздисаху,ивапихуГосподузбоггорчинедушасвојих.
15ИГосподјечуовапајсиноваИзраиљевихивидео угњетавањекојимсуихЕгипћаниугњетавали 16ИГосподјебиољубомораннасвојнародисвоје наслеђе,ичуојењиховглас,иодлучиоједаихизведе изневољеегипатске,даимдаземљуХананскуупосед
ПОГЛАВЉЕ79
1УтовремеМојсијејепасаостадоРагуилаМадијанца, свогтаста,сонестранепустињеСин,иштапкојије узеоодсвогтастабиојеуњеговојруци
2Једногданасејареодвојилоодстада,иМојсијеје пошаозањим,ионојестиглодоБожјегоре,доХорива 3АкаддођенаХорив,Господмусеондејавиугрму, инађегрмгдегориогњем,алиогањнемашемоћинад грмомдагапрогута
4ИМојсијесевеомазапрепастиовимпризором,због чегагрмнијеизгорео,ионсеприближидавидиову моћнуствар,иГосподпозваМојсијаизватреи заповедимудасиђеуЕгипат,фараону,цару египатском,даотпустидецуИзраиљевуизсвоје службе
5АГосподречеМојсију:Иди,вратисеуЕгипат,јерсу свиониљудикојисутражилитвојудушумртви,и говорифараонудапустисиновеИзраиљевеизземље своје
6ИпоказамуГосподдачинизнакеичудесауЕгипту предочимафараонаиочимањеговихподаника,даби веровалидагајеГосподпослао.
7ИМојсијепослушасвештомујеГосподзаповедио,и вратисесвомтастуииспричамуштајебилоАРагуел мурече:Идисмиром.
8МојсијеустадедаодеуЕгипат,иповедесасобом
10ЈерМојсијепослушаречисвогтастакојемурече,да необрежесвогпрвенца,затоганеобреза.
11ИСефоравидеанђелаГосподњеггдетражи приликупротивМојсија,ипознадајетозатоштоније обрезаоњеногсинаГершома
12ИСефорапожурииузеоштрогкамењакојебеше онде,иобрезасинасвог,иизбавимужасвогисина свогизрукеанђелаГосподњег
13ААрон,синАмрамов,братМојсијев,биојетог данауЕгиптуишетаосепоредреке.
14ИГосподмусејавинатомместуиречему:Иди садакМојсијуупустињуИонодеисретеганагори Божјој,ипољубига.
15ААронподижеочисвојеиугледаСефору,жену Мојсијеву,идецуњену,иречеМојсију:Косутиови?
16АМојсијемурече:„Тосумојаженаисиновикоје
женеињенедеце“
17ААронречеМојсију:„Отпустиженуидецуњену
Ароновеиучинитако
18ИвратисеСефорасасвојомдецом,иодошеукућу Рагуелову,иостадошетамодокнедођевремекада ГосподпосетинародсвојиизведеихизЕгиптаизруке фараонове.
19ИМојсијеиАрондођошеуЕгипаткзаједници синоваИзраиљевих,иговоришеимсверечиГосподње, инародсерадовашевеомавеликомрадошћу.
20АМојсијеиАронустадошераноследећегданаи одошеуфараоновдом,иузешеурукеБожјиштап 21Акаддођошедоцаревихврата,двамладалавабеху ондезатворенагвоздениморуђима,иниконијеизлазио ниулазиоиспредњих,осимонихкојимајецарнаредио дадођу,кадасудошливрачарииповуклилавове својимбајањима,итоихједовелоцару
22Мојсијепожурииподижештапналавове,и ослободиих,иМојсијеиАронуђошеуцаревдом. 23Лавовисутакођедошлисњимарадосно,ипратили суихирадовалисекаоштосепасрадујесвом господарукадасевраћаспоља.
24Акадфараонвидеово,запрепастисезбогтогаи веомасеуплашиодтевести,јерњиховизгледбеше каоизгледдецеБожије
25АфараонречеМојсију:„Штатражиш?“Аониму одговорише:„Господ,БогЈевреја,послаонасјектеби дакажемо:‘Пустимојнароддамислужи.’“
26Акадфараончуњиховеречи,веомасеуплашипред њима,иречеим:Идитеданас,асутрасевратитек мениИониучинишепоцаревојречи
суљудидошликтебизбоглавовакојисубили затворенинавратима?“
29Ацаррече:Затоштосуподиглисвојштаппротив лавоваипустилиих,идошликмени,аилавовисуим серадоваликаоштосепасрадујесусретусасвојим господарем
30АВалаам,синВеоров,врачар,одговорицару говорећи:„Овинисуништадругодоврачарикаои ми“
31Затосадапошаљитепоњих,некадођуимићемоих испитати,ицарјетакоиучинио
32АујутруфараонпослапоМојсијаиАронададођу предцара,иониузешештапБожји,идођошекцаруи рекошемуговорећи:
33ОвакоговориГоспод,БогЈевреја:„Пошаљимој народдамислужи.“
34Ацаримрече:„Аликоћевамповероватидасте посланициБожијиидадолазитекменипоњеговој наредби?“
35Затосадаучиничудоилизнакуовојствари,итада ћесевероватиречимакојеговориш
36ААронпожуриибациштапизрукесвојепред фараонаипредњеговеслуге,иштапсепретвориу змију
37Аврачаривидешетоисвакичовекбацисвојштап наземљуионипостадошезмије
38ИзмијасаАроновогштапаподижеглавуиотвори устадапрогуташтаповеврачара.
39АВалаам,врачар,одговориирече:„Овојеод давнина,дазмијапрогутасвојудругуидасеживабића међусобнопрождиру.“
40Затогасадавратиштапукаоштојебиопрвобитно, аимићемовратитинашештаповекаоштосубили првобитно,иакотвојштаппрогутанашештапове,тада ћемознатидаједухБожјиутеби,ааконије,ондаси самомајсторкаоими
41ААронпожуриииспружирукусвојуиухвати змијинреп,ионсепретвориуштапуњеговојруци,а врачариучинишеистосасвојимштаповима,и ухватишесвакирепсвојезмије,ипостадошештапови каоипре
42Акадсусевратилиштаповима,штапАронов прогутаојењиховештапове.
43Акадцарвидето,наредидаседонесекњигазаписа којасеодносинацаревеегипатске,ионидонесоше књигузаписа,летописецареваегипатских,укојимасу билизаписанисвиидолиегипатски,јерсумислилида ћеуњојнаћиимеЈеховино,алиганисунашли.
44АфараонречеМојсијуиАрону:„Гле,нисамнашао имевашегБогазаписаноуовојкњизи,инезнам његовоиме“
45Асаветнициимудрациодговоришецару:Чулисмо дајеБогЈеврејасинмудрих,синдревнихцарева
46ФараонсеокренуМојсијуиАронуиречеим:„Не познајемГосподакогастеобјавили,нитићупослати народњегов“
47Аониодговоришеирекошецару:ГосподБогБожји јеимењегово,ионјеобјавиоимесвојенаднамаод дананашихпредака,ипослаонасговорећи:Идите фараонуирецитему:Пошаљимојнароддамислужи.
48Затонассадапошаљидаидемотридананапуту
49Афараонимрече:Рецитемисадањеговумоћи
светлост,створиотаму,пустиокишуназемљуизалио је,иучиниодабиљкаитраваничу,онјествориољуде иживотињеиживотињешумске,птиценебескеирибе морске,ињеговимустимаживеиумиру.
50Заистатејествориоуутробимајкетвоје,иутебеје ставиодахживота,иодгајиотејеипоставиотена царскипрестоЕгипта,иузећетидахидушуивратиће теуземљуизкојесиузет
51Ицарсеразгњевинањиховеречи,иречеим:Али коодсвихбогованародаможетоучинити?Мојарека јемоја,ијасамјесебистворио
52ИотераиходсебеинаредидараднаИзраелбуде тежинегоштојебиојучеипретога.
53МојсијеиАронизађошеодцараивидешеИзраелце улошемстању,јерсуимнадзорницивеомаотежали посао.
54МојсијесевратиГосподуирече:„Заштозло поступашсасвојимнародом?Откакосамдошаода
поступаосасиновимаИзраиљевим“
55АГосподречеМојсију:„Видећешдаћефараон испруженомрукомитешкимпошастимаотпустити синовеИзраиљевеизсвојеземље“
56ИМојсијеиАронживелисумеђусвојомбраћом, синовимаИзраиљевим,уЕгипту.
57АштосетичедецеИзраиљеве,Египћанисуим загорчавалиживоттешкимрадомкојисуимнаметали ПОГЛАВЉЕ80
1Апоследвегодине,ГосподпоновопослаМојсија фараонудаизведесиновеИзраиљевеидаихпошаље изземљеегипатске
2ИМојсијеодеидођеукућуфараонову,иречему речиГосподакојигајепослао,алифараоннехтеде послушатигласГосподњи,иБогподижесвојусилуу Египтунафараонаињеговеподанике,иБогудари фараонаињеговнародвеомавеликимитешким пошастима.
3ИГосподпослапрекоАронаипретворисвеводе египатскеукрв,сасвимњиховимпотоцимаирекама
8Исвањиховаводазапићеиводазакување претвориласеужабе,чакикадасулежалиусвојим креветима,њиховзнојјеизродиожабе
9Упркоссвемутоме,гневГосподњисенијеодвратио одњих,ирукањеговасеподигланасвеЕгипћанедаих ударисвакомтешкомпошашћу
10Ипослатеимразбипрахувашке,ивашке постадошеуЕгиптудовисинеоддвалактаназемљи.
11Вашкесутакођебилевеомабројне,утелуљудии животиња,кодсвихстановникаЕгипта,чакинакраља икраљицуГосподјепослаоваши,итојеЕгипатвеома ожалостилозбогваши
12Упркостоме,гневГосподњисенијеодвратио,и рукањеговајејошувекбилаиспруженанадЕгиптом
13ИпослаГосподсвакојакезверипољскеуЕгипат,и онедођошеиуништишецеоЕгипат,људеиживотиње, идрвеће,исвештобешеуЕгипту
14ИГосподпославатрезмије,шкорпије,мишеве, ласице,жабе,заједносадругимживотињамакоје гмижупопрашини
15Муве,стршљени,буве,бубеикомарци,свакисе ројипремасвојојврсти.
16Исвигмизавциикрилатеживотиње,премасвојој врсти,дођошеуЕгипативеомаожалостишеЕгипћане 17ИбувеимувеуђошеЕгипћанимауочииуши.
18Истршљенихјенапаоиотерао,ионисусе удаљилиодњегаусвојеунутрашњесобе,аонихје прогонио.
19АкадасеЕгипћанисакришезбогројаживотиња, закључашевратазасобом,аБогнаредиСуланутукоји јебиоуморудаизађеиодеуЕгипат.
20Иималаједугачкеруке,десетлакатадугачкекао човековлакат
21Ионасепопенакрововеиоткригредеиподи исечеих,ипружирукуукућуискинубравуирезу,и отворикућеуЕгипту
22Послетога,ројевиживотињасуушлиукуће Египћана,иројевиживотињасууништилиЕгипћане,и тоихјевеомаожалостило
23Упркостоме,гневГосподњисенијеодвратиоод Египћана,ирукањеговајејошувекбилаиспружена противњих
24ИБогпослапошаст,ипошастпрожимашеЕгипат, коњеимагарце,камиле,крдаволоваиовацаиљуде
25АкадсуЕгипћанираноујутруусталидаодведу стокунапашу,нашлисусвусвојустокумртву.
26ИодстокеЕгипћанаостадесамоједнооддесет,аод стокеИзраиљевеуГосенуниједнонеугине.
27ИБогпослапекућуупалунателоЕгипћана,којаим продрепокожи,ипостадејаксврабпосвим Египћанимаодтабанадоврховаглаве
28Имногочиревабешенањиховомтелу,такодаим семесораспадашедокнепостадетрулоигнојно 29Упркостоме,гневГосподњисенијеодвратио,и рукањеговајејошувекбилаиспруженанадцелим Египтом
30ИГосподјепослаовеомајакград,којијеударио њиховевиноградеиполомиоњиховевоћкеиосушио
31Такођесесваказеленабиљкаосушилаипропала, јерсеватракојасемешаласпустилаусредграда,зато
изнемогше
33ИГосподпослаидонесеуЕгипатмногескакавце, Хасел,Салом,ХарголиХагол,скакавцесвакеврсте, којипрождирусвештојеградоставио
34ТадасусеЕгипћанирадовалискакавцима,иакосу јелиродпоља,иловилисуихуизобиљуиусољивали ихзајело
35ИГосподокренуснажанморскиветаркојиоднесе свескакавце,чакионекојисубилипосољени,ибаци ихуЦрвеноморе;ниједанскакавацнеостадеу границамаЕгипта.
36ИБогпослатамунаЕгипат,такодајецелаземља ЕгипатиПатроспосталатамнатридана,такодачовек нијемогаовидетисвојурукукадбијеподигаок устима
37УтовремепомрешемногиоднародаИзраиљевог којисепобунишепротивГосподаикојинехтедошеда
Богпослао
38Икојисурекли:„НећемоизаћиизЕгиптадане погинемоодгладиупустојпустињи“,икојинису послушалигласМојсија
39ИГосподихудариутриданатаме,иИзраелциих сахранихоутимданима,аЕгипћанинисузнализањих нитиимсерадовали
40ИтамајебилавеомавеликауЕгиптутридана,и свакокојестајаокадједошлатама,остаоједастојина свомместу,аонајкојијеседеоостаоједаседи,аонај којијележаоостаоједалежиуистомстању,аонај којијеходаоостаоједасединаземљинаистомместу; итоседешавалосвимЕгипћанимадоктаманије прошла.
41Ипрођошеданитаме,иГосподпослаМојсијаи АронасиновимаИзраиљевимговорећи:„Славитесвој празникиучинитесвојуПасху,јерево,долазимусред ноћимеђусвеЕгипћанеиударићусвењиховепрвенце, одпрвенцачовекадопрвенцаживотиње,икадвидим вашуПасху,проћићупоредвас.“
42ИсиновиИзраиљевиучинишесвекакојеГоспод заповедиоМојсијуиАрону,такоучинишетеноћи 43ИдогодисеусредноћидаГосподизиђеусред ЕгиптаипобисвепрвенцеЕгипћане,одпрвенца човекадопрвенцаживотиње.
44Ифараонустаденоћу,онисвењеговеслугеисви Египћани,итеноћинастадевеликиплачпоцелом Египту,јернијебилокућеукојојнијебилолеша
48Исвепородицеегипатскеплакалесутеноћи,сваки човекзасвојимсиномисвакичовекзасвојомћерком, којајебилапрвенац,ивреваегипатскасечула надалекотеноћи.
49ИВатија,кћифараонова,изађесцаремтеноћида потражиМојсијаиАронауњиховимкућама,инађеих уњиховимкућамагдеједуипијуивеселесесасвим Израиљем.
50АВатијаречеМојсију:„Јелиовонаградазадобро којесамтиучинила,којасамтеодгајилаираширила,а тисинаменеинадомоцамогдовеоовозло?“
51АМојсијејојрече:ЗаистаједесетпошастиГоспод пустионаЕгипат;јелитеодкојеодњихснашлокакво зло?Јелитеиједнаодњихпогодила?Аонарече:Не
52АМојсијејојрече:„Иакосипрвенацмајцисвојој, нећешумрети,нитићетезадеситизлоусредЕгипта.“
53Аонарече:„Каквајеменикористодтогашто видимцара,братасвогаицелоњеговодомаћинствои поданикеуовојневољи,чијипрвенцигинусасвим првенцимаЕгипта?“
54АМојсијејојрече:Заистатвојбратињеговдоми поданици,породицеегипатске,нисухтелида послушајуречиГосподње,затоихјеснашлоовозло
55Ифараон,царегипатски,приступиМојсијуиАрону инекимаодсиноваИзраиљевихкојибехусњимана томместу,ипомолиимсеговорећи:
56Устанитеиповедитесвојубраћу,свесинове Израиљевекојисууземљи,сањиховимовцамаи воловимаисвимштоимприпада;ништанећете оставити;самосемолитезаменеГосподу,Богусвоме 57АМојсијеречефараону:„Ево,акосипрвенацмајке своје,небојсе,јернећешумрети,јерјеГоспод заповедиодаживиш,дабитипоказаосвојувелику силуиснажнуиспруженумишицу.“
58ИфараоннаредидасесиновиИзраиљевиотпусте,и свиЕгипћанисеохрабришедаихпошаљу,јеррекоше: Свићемоизгинути.
59ИсвиЕгипћанииспратишеИзраелцесавеликим богатством,овцамаиволовимаидрагоценимстварима, позаклетвиГосподњојизмеђуњегаинашегоца Аврама
60АсиновиИзраиљевиоклевахудаизлазеноћу,и кадаЕгипћанидођошекњимадаихизведу,рекошеим: Јесмолилоповидаизлазимоноћу?
61ИсиновиИзраиљевизатражишеодЕгипћана сребрнеизлатнесудовеиодећу,исиновиИзраиљеви опљачкашеЕгипћане
62ИМојсијепожурииустадеиодедорекеЕгипатске, иодатледонесеЈосифовковчегипонегасасобом
63ИсиновиИзраиљевипонесоше,свакичовекса собомковчегсвогоца,исвакичовекковчегесвог племена.
ПОГЛАВЉЕ81
1ИсиновиИзраиљевикренушеизРамесесауСокот, окошестстотинахиљадаљудипешака,осимдецеи њиховихжена
2Такођејесњимапошлоимешовитомноштво,и стадаикрда,чакимногостоке.
3АборавакдецеИзраиљеве,којисуживелиуземљи египатскојутешкомраду,биоједвестадесетгодина. 4Апоследвестаидесетгодина,Господизведесинове
5ИсиновиИзраиљевиотидошеизЕгиптаиизГошена
6ИЕгипћанисусахранилисвесвојепрвенцекојеје
побијенетридана
7ИсиновиИзраиљевиотидошеизСокотаиулогорише сеуЕтому,накрајупустиње
8АтрећегдананаконштосуЕгипћанисахранили својепрвенце,многиљудисуусталиизЕгиптаи кренулисудапрогонеИзраелцедаихвратеуЕгипат, јерсусепокајалиштосуотпустилиИзраелцеиз њиховогропства
9Аједанчовекречесвомсуседу:„ЗаистасуМојсијеи
принећеможртвуГосподуБогунашем“
10Затосадаустанимораноујутруивратеих;иакосе
ивратеихвеликомсиломиснажномруком
11Исвифараоновивеликашиустадошеујутру,ис њимаокоседамстохиљадаљуди,иизађошеизЕгипта тогдана,идођошенаместогдесубилисинови Израиљеви.
12ИсвиЕгипћанивидешеигледахуМојсијаиАрона исвесиновеИзраиљевегдеседепредПи-Хахиротом, једуипијуиславепразникГосподњи.
13АсвиЕгипћанирекошесиновимаИзраиљевим: Заистастерекли:Ићићемонатриданапутовањапо пустињиипринетижртвуБогунашем,паћемосе вратити
14Садаје,дакле,петданаоткакосиотишао;заштосе невратишсвојимгосподарима?
15АМојсијеиАронодговоришеимговорећи:Јерје Господ,Богнаш,посведочиоунамаговорећи:‘Нећете севишевраћатиуЕгипат,негоћемоотићиуземљу којатечемедомимлеком,каоштосеГоспод,Богнаш, заклеонашимоцимадаћенамједати’ 16Акадсуегипатскивеликашивиделидаихсинови ИзраиљевинисупослушалидасевратеуЕгипат, спремилисуседасеборепротивИзраиља 17ИГосподојачасрцасиноваИзраиљевихнад Египћанима,теихжестокопобише,ибиткапостаде жестокамеђуЕгипћанима,исвиЕгипћанипобегоше
21ИГосподојачасрцасвихЕгипћанадагоне Израиљце,јерјеГосподжелеодапоразиЕгипћанеу Црвеноммору
22Фараонустаде,упрежесвојаколаинаредисвим Египћанимадасеокупе;ниједанчовекнеостадеосим децеижена
23ИсвиЕгипћанипођошесфараономдагонесинове Израиљеве,алогорегипатскибешевеомавеликии тежаклогор,окодесетстотинахиљадаљуди
24Ицеоовајлогорјеотишаоипрогониосинове ИзраиљеведабиихвратиоуЕгипат,истиглисуихгде суселогороваликодЦрвеногмора 25АсиновиИзраиљевиподигошеочисвојеивидеше свеЕгипћанегдеихгоне,исиновиИзраиљевисевеома уплашиходњих,исиновиИзраиљевивапихуГосподу
26ИзбогЕгипћана,синовиИзраиљевиподелишесеу четириодељења,ибехуподељениусвојим мишљењима,јерсеплашеЕгипћана,иМојсије разговарашесасвакимодњих.
27ПрвагрупајебилаоддецеРувима,Симеонаи Исахара,ионисуодлучилидасебацеуморе,јерсусе веомаплашилиЕгипћана.
28АМојсијеимрече:„Небојтесе,стојтемирнои гледајтеспасењекојећевамГосподданасучинити“
29ДругагрупајебилаоддецеЗавулонове, ВенијаминовеиНефталимове,ионисуодлучилидасе вратеуЕгипатсаЕгипћанима
30АМојсијеимрече:„Небојтесе,јеркаоштовидите Египћанеданас,такоихвишенећетевидетидовека“
31ТрећиодредчинилисуЈудинииЈосифовисинови,и онисуодлучилидакренуусусретЕгипћанимадасе боресњима
32АМојсијеимрече:„Станитенасвојаместа,јерће сеГосподборитизавас,авићутите.“
33АчетвртиодредбиојеодсиноваЛевијевих, ГадовихиАсирових,иониодлучишедаидуусред Египћанадаихзбуне,иМојсијеимрече:Останитена својимместимаинебојтесе,самопризовитеГоспода давасизбавиизњиховихруку
34ПослетогаМојсијеустадеизнарода,помолисе Господуговорећи:
35ГосподеБожецелеземље,спасисаданародсвој којисиизвеоизЕгипта,инедозволиЕгипћанимадасе нехваледаимајумоћисилу
36ТадаречеГосподМојсију:„Заштовапишкмени? РецисиновимаИзраиљевимдаиду,ипружиштапсвој намореираздвојига,дасиновиИзраиљевипрођукроз њега.“
37ИМојсијеучинитако,иподижесвојштапнад моремираздвојига
38Иводеморасераздвојишенадванаестделова,и синовиИзраиљевипрођошепешке,уобући,каошто бичовекпрошаоприпремљенимпутем
39ИГосподјепоказаосиновимаИзраиљевимчудеса својауЕгиптуиуморурукомМојсијаиАрона 40АкадсиновиИзраиљевиуђошеуморе,Египћани кренушезањима,иводеморскесевратишенањих,и свипотонушеуводу,инеостадениједанчовекосим фараона,којизахвалиГосподуивероваму,зато Господнеучинидаонпогинеутовремеса Египћанима
41ИГосподнаредианђелудагаузмеизЕгипћана,
43ТадасуМојсијеисиновиИзраиљевипевалиову песмуГосподу,оногданакадајеГосподучиниода Египћанипаднупредњима
44ИсавИзраиљпевашеугласговорећи:Певаћу Господујерсевеомаузвиси,коњаијахачањеговог бациуморе;гле,тојенаписаноукњизизаконаБожјег. 45ПослетогасиновиИзраиљевинаставишесвојпути улогоришесеуМери,иГосподдадесиновима ИзраиљевимуредбеизаконенатомместууМери,и заповедиГосподсиновимаИзраиљевимдаходесвим његовимпутевимаидамуслуже
46ИкренушеизМереидођошеуЕлим,ауЕлиму бешедванаестизвораводеиседамдесетстабалаурми, идецасеондеулогоришекодводе
47ИкренушеизЕлимаидођошеупустињуСин, петнаестогданадругогмесецанаконсвогизласкаиз Египта
48УтовремедадеГосподманусиновимаИзраиљевим даједу,иГосподучинидахранападаснебасиновима Израиљевимсвакидан
49ИсиновиИзраиљевиједошеманучетрдесетгодина, свевремедокбехуупустињи,докнедођошеуземљу Хананскудајепоседну
50ИкренушеизпустињеСиниулогоришесеуАлушу.
51ИкренушеизАлушаиулогоришесеуРефидиму
52АкадсусиновиИзраиљевибилиуРефидиму,дође Амалек,синЕлифазов,синаИсавовог,братаСефоовог, даратујесаИзраиљем
53Идовеојесасобомосамстоиједнухиљадуљуди, врачараиврачара,испремиосезабиткусаИзраелому Рефидиму
54Иповедешевеликуижестокубиткупротив Израиља,иГосподпредадеАмаликаињеговнароду рукеМојсијаисиноваИзраиљевих,иурукеИсуса Навина,синаНавина,Ефраћанина,слугеМојсијевог 55ИсиновиИзраиљевипобишеАмаликаињегов народоштрицоммача,алибиткабешевеомажестока засиновеИзраиљеве
56ИречеГосподМојсију:„Напишиовосебиза споменукњигуидајјеурукуИсусуНавиновомсину,
57ИМојсијеучинитако,иузекњигуинаписанањој
тадаћешизбрисатисећањенаАмаликаподнебом,не заборавига.
61АцаркојисесажалинаАмалика,илинауспомену нањегаилинапотомствоњегово,ево,јаћуто захтеватиодњегаиистребићугаизњеговогнарода.
62ИМојсијенаписасвеовествариукњигуизаповеди синовимаИзраиљевимувезисасвимтимстварима
ПОГЛАВЉЕ82
1ИсиновиИзраиљевикренушеизРефидимаи улогоришесеупустињиСинајској,трећегмесеца наконизласкаизЕгипта.
2УтовремедођеРагуелМадијанац,Мојсијевтаст,са Сефором,својомкћерјуињенадвасина,јерјечуоза чудесакојајеГосподучиниоИзраелу,даихјеизбавио изрукеЕгипта
3ИдођеРагуелкМојсијуупустињугдесеон улогорио,гдејебилаБожјапланина.
4ИМојсијеизађеусусретсвомтастусвеликомчашћу, исавИзраелбешесњим
5ИРагуелињеговадецаостадошемеђуИзраелцима многодана,иРагуелпознаГосподаодтогданапа надаље
6АтрећегмесецаодизласкасиноваИзраиљевихиз Египта,шестогданатога,дадеГосподИзраиљудесет заповестинагориСинај
7ИсавИзраелчусвеовезаповести,исавИзраелсе веомарадоваоуГосподутогдана
8ИславаГосподњапочињашенагориСинај,ион позваМојсија,иМојсиједођеусредоблакаипопесе нагору
9АМојсијејебионагоричетрдесетданаичетрдесет ноћи;нијејеохлебнитипиоводу,иГосподгаје поучиоуредбамаизаконимадабипоучаваодецу Израиљеву
10ИнаписаГосподдесетзаповестикојејезаповедио синовимаИзраиљевимнадвекаменеплоче,коједаде МојсијудаихзаповедисиновимаИзраиљевим
11Акадсепроведечетрдесетданаичетрдесетноћи, кадГосподзаврширазговорсМојсијемнагориСинај, дадеГосподМојсијукаменеплоче,написанепрстом Божјим.
12АкадсиновиИзраиљевивидешедаМојсијеоклева дасиђесгоре,окупишесеокоАронаирекоше:„Што сетичеовогчовекаМојсија,незнамоштаседесилос њим“
13Затоустанисада,начининамбогакојићеићипред нама,данепогинеш
14ААронсевеомауплашинарода,паимнаредидаму донесузлато,иодњеганаправиливенотелезанарод
15АГосподречеМојсију,пренегоштојесишаосгоре: Сиђи,јерсепокварионародтвојкојисиизвеоиз Египта
16Направилисусебиливенотелеипоклонилимусе; затомесадаоставитедаихистребимсаземље,јерсу народтврдоврат.
19Мојсиједођеулогор,узетеле,спалигаватроми
просуповодиидадеИзраелцимадапију
20Ипогинуодмачеваједнидругихокотрихиљаде људикојинаправишетеле.
21АсутраданречеМојсијенароду:„Изаћићук Господу,мождаћусеочиститиодгреховакојесте починилиГосподу“
22ИМојсијесеопетпопекГосподуиостадекод Господачетрдесетданаичетрдесетноћи.
23ИтокомчетрдесетданаМојсијесемолиоГосподу задецуИзраиљеву,иГосподјеуслишиоМојсијеву молитву,иГосподјебиоумољенодњегазаИзраиљ.
24ТадаречеГосподМојсијудаисклешедвекамене плочеидаихдонесеГосподу,којићенањима написатидесетзаповести.
25Мојсијетакоучини,исиђе,исечедвеплоче,иоде нагоруСинајкГосподу,иГосподнаписадесет заповестинаплочама.
26АМојсијеостајошсаГосподомчетрдесетданаи четрдесетноћи,иГосподганаучиуредбамаи законимадаихобјавиИзраиљу.
27ИГосподмузаповедиувезисасиновима ИзраиљевимданачинесветилиштеГосподу,дабииме његовопочивалоуњему,иГосподмупоказалик светилиштаиликсвихњеговихсудова
28Анакрајучетрдесетдана,Мојсијесиђесагоре,а двеплочебехууњеговојруци.
29ИМојсиједођексиновимаИзраиљевимиговориим сверечиГосподње,инаучиихзаконима,уредбамаи судовимакојимагајеГосподнаучио.
30ИМојсијејерекаосиновимаИзраиљевимреч Господњудамусеначинисветињадабиживеомеђу синовимаИзраиљевим.
31Инародсевеомаобрадовасвимдобримречимакоје имјеГосподрекаопрекоМојсија,ирекоше:Чинићемо свештотијеГосподрекао.
32Инародустадекаоједанчовекипринесе великодушнеприлогесветилиштуГосподњем,исваки човекдонесеприлогГосподузарадсветилиштаиза свуњеговуслужбу
33ИсвисиновиИзраиљевидоносилисусвакичовек свештосенашлокодњегазарадовенасветилишту Господњем,злато,среброибакар,исвештојебило
34Исвимудриљудикојисубилиискусниупослу
17ИМојсијесезамолилицеГосподње,ипомолисе Господузанародзбогтелетакојесунаправили,и потомсиђесгоре,аурукамамубешедвекамене плоче,којемујеБогдаодазаповедаИзраиљцима 18АкадсеМојсијеприближиологоруивидеотеле
37ИМојсијевидепосао,игле,онигаучинишекакому јеГосподзаповедио,такоихМојсијеблагослови.
ПОГЛАВЉЕ83
1Адванаестогмесеца,двадесеттрећегданаумесецу, узеМојсијеАронаисиновењегове,иобучеиху њиховехаљине,ипомазаих,иучинисњимакакомује Господзаповедио,иМојсијепринесесвежртвекојему јеГосподзаповедиотогдана
2МојсијепотомузеАронаињеговесиновеиречеим: „Седамданаостанитенавратимашатора,јермијетако заповеђено.“
3ААронињеговисиновиучинишесвештоимје ГосподзаповедиопрекоМојсија,иостадошеседам дананавратимашатора.
4Аосмогдана,првогданапрвогмесеца,другегодине одизласкаИзраиљацаизЕгипта,Мојсијеподиже светињу,иМојсијепостависавнамештајшатораисав намештајсветиње,иучинисвештомујеГоспод заповедио
5ИМојсијепозваАронаињеговесинове,иони донесошежртвупаљеницуижртвузагрехзасебеиза синовеИзраиљеве,каоштојеГосподзаповедио Мојсију.
6Тогдана,двасинаАронова,НадавиАвијуд,узеше туђуватруидонесошејепредГосподакојиимније заповедио,иогањизађеиспредГосподаипрогутаих,и онипогинушепредГосподомтогдана
7Тада,наданкадајеМојсијезавршиоподизање светилишта,кнезовисиноваИзраиљевихпочешеда доносесвојежртвепредГосподазаосвећењеолтара 8Иприносилисусвојежртвесвакикнеззаједандан, поједанкнезсвакогданазадванаестдана.
9Исвеприносекојесудоносили,свакичовекусвоје време,једнусребрнупосудутешкустотридесетсикала, једнусребрнучинијуодседамдесетсикалапосиклу светилишта,обепунефиногбрашна,помешаногса уљем,зажртвуодјела
10Једнакашичица,тешкадесетзлатнихсикала,пуна тамјана
11Једнојунце,једанован,једнојагњеодгодинудана зажртвупаљеницу.
12Иједнојарезажртвузагрех
13Азажртвузахвалност,двавола,петовнова,пет јараца,петјагњадиодгодинудана.
14ТакосучинилидванаесткнезоваИзраиљевихданза даном,свакичовекусвојдан.
15Ипослетога,тринаестогданаумесецу,Мојсије заповедисиновимаИзраиљевимдаславеПасху
16ИсиновиИзраиљевипрославишеПасхууњено време,четрнаестогданаумесецу,каоштојеГоспод заповедиоМојсију,такоучинишесиновиИзраиљеви
17Адругогмесеца,првогданатогмесеца,речеГоспод Мојсијуговорећи:
21АлиЛевијевадецанисубилаубројанамеђусвоју браћу,синовеИзраиљеве.
22АбројсвихмушкарацамеђуИзраелцимаодједног месецаивишебешедвадесетдвехиљадедвеста седамдесетитри.
23АбројЛевијевихдецеодједногмесецаивишебеше двадесетдвехиљаде
24ИМојсијепостависвештеникеилевите,свакогана његовуслужбуинањеговоношење,даслужеу светилиштускиније,каоштојеГосподзаповедио Мојсију
25Адвадесетогданаумесецуоблаксеуклониса шаторасведочанства.
26УтовремесиновиИзраиљевинаставишесвојпутиз пустињеСинајске,ипутовашетридана,иоблаксе зауставинадпустињомФаранском;тамосеразгњеви ГосподњинаИзраиља,јерсуразгневилиГоспода тражећиодњегахранудаједу
27ИГосподјеуслишиогласњиховидаоимхрану којусујелимесецдана
28АлипослетогасеГосподњигневраспалинањихи удариихвеликимпокољем,ибишесахрањениондена томместу
29ИсиновиИзраиљевиназвашетоместоКевротАтаава,јерсуондесахранилиљудекојисужуделиза месом
30ИотишлисуизКеврот-Атавеиулогорилисеу Асироту,којијеупустињиФаран.
31АдоксусиновиИзраиљевибилиуАсироту, разгњевисеГосподнаМаријузбогМојсија,иона постадегубава,белакаоснег.
32Ибилајезатворенаванлогораседамдана,докније поновобилапримљенапослегубе
33ПотомсусиновиИзраиљевиотишлиизАсиротаи улогорилисенакрајупустињеФаран
34Утовреме,ГосподречеМојсијудапошаље дванаестљудиодсиноваИзраиљевих,поједногчовека изсвакогплемена,даидуиистражеземљуХананску 35ИпослаМојсиједванаестљуди,ионидођошеу земљуХананскудајеистражеииспитају,иистражили сусвуземљуодпустињеСиндоРехова,каоштосеиде доХамота
36АпослечетрдесетданадођошекМојсијуиАрону, идонесошемувесткакоимјебилоусрцу,идесет људидонесезлувестсиновимаИзраиљевимоземљи којусуистражили,говорећи:Бољенамједасе вратимоуЕгипатнегодаидемоуовуземљу,земљу којапрождиресвојестановнике
37АлиИсусНавин,синНавин,иХалев,синЈефонијин,
38АконамГосподбудемио,ондаћенасдовестиуову
39АлисиновиИзраиљевинисухтелидаихпослушају,
18Избројглавесвихмушкарацамеђусиновима Израиљевимоддвадесетгодинаивише,тиитвојбрат АронидванаесткнезоваИзраиљевих 19ИМојсијеучинитако,иАрондођесадванаест кнезоваИзраиљевих,иониизбројашесинове ИзраиљевеупустињиСинајској 20АбројсиноваИзраиљевихподомовимањихових
40ИГосподчумрмљањесиноваИзраиљевих,и разгневисеизаклесеговорећи:
41Сигурнониједанчовекизовогзлогнараштајанеће видетиземљуоддвадесетгодинаивише,осимХалева, синаЈефонијиног,иИсусаНавиновогсина.
42Алисигурноћеовајзлинараштајпропастиуовој пустињи,ањиховадецаћедоћиуземљуипоседоваће је;затосегневГосподњираспалионаИзраиља,и учиниоихједалутајупопустињичетрдесетгодинадо крајатогзлогнараштаја,јернисуследилиГоспода 43ИнародједугоживеоупустињиФаран,апотомсу отишлиупустињупутемЦрвеногмора
ПОГЛАВЉЕ84
1УтовремеКорах,синЈецеров,синаКехатов,сина Левијевог,уземногољудиизмеђусиноваИзраиљевих, иониустадошеипосвађашесесаМојсијемиАроном исацеломзаједницом.
2ИГосподсеразгневинањих,иземљаотвориуста својаипрогутаих,икућењиховеисвештоимје припадало,исвељудекојисубилиКорахови.
3ИпослетогаБогједуговременаводионароддаиде кружнимпутемокогореСеир
4УтовремеречеГосподМојсију:„Неизазивајрат противИсавовихсинова,јервамнећудатиништашто јењихово,нитиколикобистопаломоглодастане,јер самИсавудаогоруСеирунаследство.
5ЗатосусеИсавовисиновиупрошлостиборили противсиноваСеирових,иГосподјепредаосинове СеировеурукесиноваИсавовихиистребиоихиспред њих,исиновиИсавовисуживелинањиховомместудо данас
6ЗаторечеГосподсиновимаИзраиљевим:Неборите сепротивсиноваИсава,вашебраће,јерништау њиховојземљинијеваше,негоможетеодњихкупити хранузановацијестије,иможетеодњихкупитиводу зановаципитије
7ИсиновиИзраиљевиучинишепоречиГосподњој
8ИсиновиИзраиљевиидошепопустињи,обилазећи окогореСинајдуговремена,инедотакошесинове Исавове,иостадошеутомкрајудеветнаестгодина
9УтовремеумреЛатин,царсиноваХитимских, четрдесетпетегодинесвојевладавине,штоје четрнаестагодинаодизласкасиноваИзраиљевихиз Египта.
10Исахранилисуганањеговомместукојејесеби саградиоуземљиХитимској,аАвимнајевладаона његовоместотридесетосамгодина
11ИсиновиИзраиљевипређошеграницусинова Исавовихутовреме,последеветнаестгодина,и дођошеипрођошепутемпустињеМоавске.
12АГосподречеМојсију:„НеопседајМоаваине ратујешпротивњих,јертинећудатиништаодњихове земље“
13ИсиновиИзраиљевипролазилисупутемпустиње Моавскедеветнаестгодинаинисуратовалипротив њих
15ИСихонпослагласникекВеору,синуЈанејином,
преданурукеСихонове
16ИгласнициодошеидоведошеВеора,синаЈанејиног, иВалаама,синањеговог,изПеторауМесопотамији. ТакоВеориВалаам,синњегов,дођошеуград СихоновипроклешеМоаваињиховогкраљау присуствуСихона,краљаАморејаца 17ТакоСихонизађесацеломсвојомвојском,иодена Моавиборисепротивњих,ипокориих,иГосподих предадеуњеговеруке,иСихонубицараМоава
18ИСихонјеосвојиосвеградовеМоаваубици; освојиојеодњихиЕсевон,јерјеЕсевонбиоједанод
утовреме.
19ЗатосуВеор,говорнициприча,иВалаам,синњегов, изговорилиоверечи:„ДођитеуЕсевон,градСихонов ћебитисаграђениутврђен.“
20ТешкотебиМоаве!Изгубљенси,народеКемосов! Гле,тојезаписаноукњизизаконаБожјег
21АкадСихоносвојиМоавце,поставистражеу градовекојебешеосвојиоодМоаваца,изнатанброј синоваМоавацападеубициурукеСихонове,ион заробимногеодњих,синовеикћери,иубиимкраља; такосеСихонвратиусвојуземљу
22СихондадеВеоруиВаламу,синусвоме,бројне поклонесребраизлата,паихотпусти,иониодошеу Месопотамијуусвојдомиземљу
23УтовремесвисиновиИзраиљевипрођошепутем крозпустињуМоавску,вратишесеиопколише пустињуЕдомску
24ТакојецелазаједницадошлаупустињуСинпрвог месецачетрдесетегодинеодсвогизласкаизЕгипта,и синовиИзраиљевисусетамонастанилиуКадесу,у пустињиСин,иМаријамјетамоумрлаитамоје сахрањена.
25УтовремепослаМојсијегласникекАдаду,цару едомском,говорећи:ОвакокажетвојбратИзраиљ: Пустимедапрођемкрозтвојуземљу;нећемопроћи крозпољенивиноград,нећемопитиводуизбунара; ходићемоцарскимпутем
26АЕдоммурече:Нећешпроћикрозмојуземљу,и ЕдомизађеусусретсиновимаИзраиљевимсајаким народом.
27АИсавовисиновинисухтелидапустеИзраелцеда прођукрозњиховуземљу,пасусеИзраелциудаљили одњихинисусеборилипротивњих
28ЈерпретогаГосподбешезаповедиосиновима
14Атридесетшестегодиненаконизласкасинова ИзраиљевихизЕгипта,ГосподударисрцеСиона,цара Аморејаца,теонповедератиизађедасеборипротив синоваМоава.
31ИАронсепопео,позаповестиГосподњој,нагору Ор,четрдесетегодине,петогмесеца,првогданау месецу
32ААронујебилостодвадесетитригодинекадје умронагориОр.
ПОГЛАВЉЕ85
1АцарАрад,Хананејац,којијеживеонајугу,чудасу Израелцидошлипутемухода,ираспоредисвојеснаге дасеборипротивИзраелаца
2ИсиновиИзраиљевисугасевеомаплашили,јерје имаовеликуитешкувојску,пасусиновиИзраиљеви одлучилидасевратеуЕгипат
3ИвратишесесиновиИзраиљевинатриданаходадо МасератаБениЈакона,јерсевеомауплашихцара Арада
4АсиновиИзраиљевинисухтелидасевратеусвоја места,пасуосталиуБениЈаконутридесетдана.
5АкадвидешесиновиЛевијевидасесинови Израиљевиневраћајуназад,завидешеГосподаради,и устадошеиборишесепротивсвојебраћеИзраиљаца,и побишеихвеликумноштво,иприсилишеихдасе вратенасвојеместо,нагоруОр
6Акадасусевратили,краљАрадајејошувекспремао својувојскузабиткупротивИзраелаца
7ИзаветовасеИзраиљговорећи:Акомипредашовај народуруке,сасвимћууништитињиховеградове.
8ИГосподуслишигласИзраиља,ипредадеХананцеу њиховеруке,исасвимуништињихињиховеградове, иназватоместоХорма.
9ИсиновиИзраиљевикренушесагореОри улогоришесеуОвоту,икренушеизОвотаи улогоришесеуИје-Авариму,награнициМоава.
10ИпослашесиновиИзраиљевиМоавцимаговорећи: „Дозволинамдапрођемокрозтвојуземљуунаше место,алисиновиМоавцинехтедошедадозволе синовимаИзраиљевимдапрођукрозњиховуземљу, јерсесиновиМоавцивеомаплашедаимсинови ИзраиљевинеучинекаоштоимучиниСихон,цар Аморејац,којиимузеземљуимногеодњихпоби 11ЗатоМоавниједозволиоИзраелцимадапрођукроз његовуземљу,иГосподјезаповедиосиновима Израеловимговорећи:„Данератујупротив Моаваца“ЗатосуИзраелциотишлиодМоава 12ИсиновиИзраиљевикренушеодмоавскеграницеи дођошенадругустрануАрнона,моавскегранице, измеђуМоавацаиАморејаца,иулогоришесена границиСиона,царааморејског,упустињиКедемот
13ИпослашесиновиИзраиљевигласникекСиону, царуАмореја,говорећи:
14Дозволинамдапрођемокрозтвојуземљу,нећемо скретатиупољаниувинограде,негоћемоићи царскимпутемдокнепређемотвојуграницу,али СихоннијепустиоИзраелцедапрођу 15ТакоСихонсабрасвеАморејцеиизађеупустињу дасесуочисасиновимаИзраиљевим,иратоваоје противИзраиљауЈахацу
16ИГосподпредадеСиона,цараАморејаца,уруке синовимаИзраиљевим,иИзраиљпобисвеСионове људеоштрицоммачаиосветиделоМоава
17ИсиновиИзраиљевиосвојишеземљуСихоновуод
18ИосвојиИзраелсветеградове,инастанисеИзраел
19ИсвисиновиИзраиљевиодлучишедасеборе противсиноваАмонових,даосвојеињиховуземљу 20ТадаречеГосподсиновимаИзраиљевим:Не опседајтесиновеАмоновенитизапочињитератпротив њих,јервамнећудатиништаизњиховеземљеИ синовиИзраиљевипослушашеречГосподњуине ратовашепротивсиноваАмонових
21ИсиновиИзраиљевиокренушесеипођошепутем ВасанауземљуОга,цараВасанског,иОг,цар Васански,изађедасесуочисаИзраиљцимаубој,и имаојесасобоммногохрабрихљудиивеомајаку војскуизнародаАморејаца
22АОг,царБашана,биојевеомамоћанчовек,али Наарон,синњегов,биојеизузетномоћан,чакијачиод њега
23ИречеОгусрцусвоме:„Ево,садацеологор Израиљевзаузимапростородтрипарсе,садаћуих ударитиодједномбезмачаикопља“
24ИОгсепопенагоруЈахац,иузеодатлеједан великикамен,дужинетрипарсе,иставигасебина главу,иодлучидагабациналогорсиноваИзраиљевих, дабитимкаменомудариосвеИзраиљеве
25ИанђеоГосподњидођеипробикаменнаглавиОгу, икаменпаденавратОгу,такодаОгпаденаземљу збогтежинекаменанавратуњеговом
26УтовремеречеГосподсиновимаИзраиљевим:„Не бојтегасе,јерсамгапредаоувашеруке,његаисав његовнародисвуњеговуземљу,иучинићетемукао штостеучинилиСиону.“
27ИМојсијесиђекњемусамаломгрупомсинова Израиљевих,иМојсијеудариОгаштапомпочланцима његовимиубига.
28ИзраелцисупотомпрогонилиОговесиновеисав његовнарод,итуклисуихиуништавалидокимније остаониједаностатак.
29МојсијејепотомпослаонекеодИзраеловихсинова даизвидеЈазер,јерјеЈазербиовеомапознатград 30ИшпијуниодошеуЈазериистражишега,и шпијунисеуздашеуГоспода,иборишесепротив људиизЈазера
31ИтиљудиосвојишеЈазерињеговасела,иГоспод ихпредадеуњиховеруке,иониотерашеАморејекоји сутамобили.
32ИсиновиИзраиљевиосвојишеземљудвацара Аморејска,шездесетградовакојибехусонестране Јордана,одпотокаАрнонадогореХерман
33ИсиновиИзраиљевикренушеидођошеуравницу
36Сигурносунамвећранијепослалипорукуда прођемокрознашуземљусвојимпутем,амиимнисмо дозволилидапрођу;садаћесеокренутипротивнасса својимтешкиммачевимаиуништитинас;аМоавје биоузнемирензбогдецеИзраиљеве,ивеомасуихсе плашили,исаветовалисусештаћеучинитидеци Израиљевој
37Тадасустарешинемоавскеодлучилеиузелеједног одсвојихљуди,Валака,синаСепоровогМоавца,и поставилесугазацаранадсобомутовреме,аВалакје биовеомамударчовек
38Истарешинемоавскеустадошеипослашек синовимаМадијанскимдасклопемирсњима,јерје великабиткаинепријатељствобилаутовремеизмеђу МоаваиМадијана,одвременаАдада,синаБедадовог, цараедомског,којијепоразиоМадијанценапољу моавском,доданас
39ИсиновиМоавовипослашексиновима Мадијанским,ионисклопишемирсњима,и старешинеМадијанскедођошеуземљуМоавскуда склопемирзасиновеМадијанске
40Истарешинемоавскесаветовашесесастарешинама мадијанскимштадачинедабисачувалисвојеживоте одИзраела
41ИсвисиновиМоавовирекошестарешинама Мадијанским:„Сада,дакле,синовиИзраиљевилижу свештојеоконас,каоштоволижетравупопољу,јер сутакоучинилисадвацараАморејакојисујачиод нас“
42АстарешинемадијанскерекошеМоавцима:Чули смодајеувремекадајеСихон,цараморејски,ратовао противвас,кадавасјенадвладаоиузеовашуземљу, послаоизМесопотамијекВеору,синуЈанејином,ик Валаму,синуњеговом,ионисудошлиипроклеливас; затојерукаСихонованадвладаланадвама,тевамје узеоземљу
43ЗатосадапошаљисебеиВаламу,синуњеговом,јер јејошувекусвојојземљи,идајмуњеговуплату,да дођеипроклејесавнародкогасебојишТакосу старешинемоавскечулеовустварисвидеимседа пошаљуВаламу,синуВеоровом
44ТадаВалак,синСепоров,царМоава,послагласнике Валамупоручујући:
45Ево,народизлазиизЕгипта,ево,покривалице земљеинастањујесепремамени
46Затосададођиипрокунимиовајнарод,јерјепрејак замене,мождаћууспетидасеборимпротивњегаи отерамга,јерсамчуодајеблагословенонајкогати благословиш,апроклетјеонајкогатипрокунеш
47ТадасуВалаковигласнициотишликВаламуи довелиВалаамадапроклињенародидасеборипротив Моава.
48ИдођеВалаамкВалакудапрокунеИзраиља,а ГосподречеВаламу:Непрокуниовајнародјерје благословен
49ИВалакјесвакиданнаговараоВалаамадапрокуне Израиљ,алиВалаамнијепослушаоВалаказбогречи којујеГосподговориоВаламу
50АкадјеВалаквидеодаВалаамнећедаудовољи његовојжељи,устаојеиотишаокући,аиВалаамсе вратиоусвојуземљуиодатлејеотишаоуМадијам
51ИсиновиИзраиљевикренушеизравницеМоаваи
52АкадсесиновиИзраиљевинастанишеуравници
53ИсиновиИзраиљевиприђошеМоаву,исинови Моавскиразапешесвојешаторенасупротлогора синоваИзраиљевих.
54АсиновиМоавовисеуплашишесиноваИзраиљевих, исиновиМоавовиузешесвењиховекћериињихове женелепогизгледаизгодногизгледа,иобукошеиху златоисреброискупоценехаљине
55ИсиновиМоавасместишетежененавратасвојих шатора,дабиихсиновиИзраиљевивиделииокренули секњима,инебиратовалипротивМоаваца 56ИсвисиновиМоавскиучинишетосиновима Израиљевим,исвакичовекпостависвојуженуикћер
секћеримаМоавскимипожелешеих,иодошекњима 57ИдогодиседакадједанЈеврејиндођенаврата
шатораизиђошеиговореЈеврејинуовако: 58Заистазнашдасмобраћа,свисмопотомциЛотаи
намаизаштонећешјестинашхлебинашужртву?
59ИкадгасиновиМоаватакозасипахусвојим говоримаизавођешегаласкавимречима,сместишега ушаторикувахуижртвовахуму,ионјејеоњихову жртвуињиховхлеб
60Тадамудадошевинаионсенапијеиопије,и поставишепредњегалепудевојку,ионучинисњом штамусепрохте,јернијезнаоштаради,поштосе попиообилновина
61ТакоучинишесиновиМоаваИзраиљунатомместу, уравнициСитимској,иразгњевисеГосподна Израиљазбогтога,ипосламеђуњихпомор,тепогину двадесетчетирихиљадељудиИзраиљаца.
62АбешечовекодСимеоноведецепоименуЗимрије, синСалуов,којисеудружиосаМадијанкомКосбијом, ћеркомСура,цараМадијанског,предсвимсиновима Израиљевим
63АФинеас,синЕлазера,синаАронасвештеника, видеовозлоштојеЗимријеучинио,паузекопље, устадеикренузањима,ипрободеихобојицуипогуби их,ипоморпрестадемеђусиновимаИзраиљевим. ПОГЛАВЉЕ86
1Утовреме,послепомора,речеГосподМојсијуи Елазеру,синуАронасвештеника,говорећи: 2Избројтепоглаварецелезаједницесинова
ниједногодонихкојесуМојсијеиАронизбројалиу Синајскојпустињи.
5ЈеримјеГосподрекаодаћепогинутиупустињи,па сусвипогинули,иниједанодњихнијеостаоосим Халева,синаЈефонијиног,иИсусаНавиновогсина.
6АпослетогаречеГосподМојсију:„Рецисиновима ИзраиљевимдаосветеМадијанцимакривицусвоје браће,синоваИзраиљевих.“
7ИМојсијеучинитако,исиновиИзраиљевиизабраше измеђусебедванаестхиљадаљуди,похиљадуиз свакогплемена,иотидошеуМадијам
8ИсиновиИзраиљевиратовалисупротивМадијанаца ипобилисусвемушкарце,такођеипеткнезова Мадијанских,иВалаама,синаВеоровог,убилису мачем
9АсиновиИзраиљевиодведошеуропствожене Мадијанске,њиховудецуињиховустоку,исвештоим јеприпадало
10Иузешесавпленисавплен,идонесошегаМојсију иЕлазерууравницеМоавске 11АМојсијеиЕлазарисвикнезовизбораизађошеим усусретсрадошћу.
12ИподелишесавпленМадијанаца,исинови ИзраиљевисеосветишеМадијанимазбогсвојебраће, синоваИзраиљевих.
ПОГЛАВЉЕ87
1УтовремеречеГосподМојсију:„Ево,твојиданисе ближекрају;узмисадаИсусаНавина,синаНавина, слугусвога,ипоставигаушатор,ијаћуму заповедити;иМојсијеучинитако“
2ИГосподсепојавиускинијиустубуодоблака,и стубодоблакастаденаулазуускинију.
3ИГосподзаповедиИсусуНавиновомсинуиречему: Будијакихрабар,јерћештидовестисинове Израиљевеуземљузакојусамсезаклеодаћуимје дати,ијаћубитистобом
4АМојсијеречеИсусуНавину:Будијакихрабар,јер ћештидатиземљусиновимаИзраиљевимунаслеђе,и Господћебитистобом,нећетеоставитинитићете напустити,небојсенитисеобесхрабри
5МојсијепозвасвесиновеИзраиљевеиречеим: „ВиделистесвадобракојавамјеГоспод,Богваш, учиниоупустињи“
6Затосададржитесверечиовогзаконаиходитепутем Господа,Богасвога,нескрећућисапутакојивамје Господзаповедио,нидеснонилево.
7ИМојсијејеучиосиновеИзраиљевеуредбамаи законимаипрописимадачинеуземљи,каоштомује Господзаповедио
8ИучиоихјепутуГосподњемизаконимањеговим; гле,онисунаписаниукњизизаконаБожјегкојуједао дециИзраиљевојпрекоМојсија
9ИМојсијезавршизаповестсиновимаИзраиљевим,и речемуГосподговорећи:ИдинагоруАваримиумри онде,иприберисексвомнародукаоштосеприбрао Арон,браттвој
1АпослеМојсијевесмртиречеГосподИсусуНавину, синуНавиновом:
2УстаниипређипрекоЈорданауземљукојусамдао синовимаИзраиљевим,итићешдатисиновима Израиљевимунаслеђеземљу.
3Свакоместонакојекрочиногавашабићеваше,од пустињеЛиванадовеликереке,рекеПератбићеваша граница.
4Никотисенећесупротставитисведанеживотатвог; каоштосамбиосМојсијем,такоћубитиистобом, самобудијакихрабардадржишсавзаконкојитије Мојсијезаповедио,нескрећиспутанидеснонилево, дабитибилодоброусвемушточиниш
5ИзаповедиИсусНавинуправницимаИзраиљевим
говорећи:Припремитесебихрану,јерћетезатридана прећиЈордандабистепоседовализемљу.“
6ИуправницисиноваИзраиљевихучинишетако,и заповедахународуиучинишесвештоимјеИсус Навинзаповедио.
7ИпослаИсусНавиндвачовекадаизвидеземљу Јерихон,иљудиодошеиизвидеЈерихон
8АпослеседамданадођошекИсусуНавинуулогори рекошему:Господнамјепредаосвуземљууруке,и становницињенисусепрестрашилизбогнас
9АпослетогаустадеИсусНавинујутруисавИзраиљ сњим,икренушеизСитима,иИсусНавинисав ИзраиљсњимпређошеЈордан;аИсусНавинбеше осамдесетидвегодинекадпређошеЈорданс Израиљем
10ИнарододеодЈорданадесетогданапрвогмесецаи улогоришесеуГилгалу,наисточномуглуЈерихона. 11ИсиновиИзраиљевипрославишеПасхууГилгалу, уЈерихонскимравницама,четрнаестогданаумесецу, каоштојенаписаноуМојсијевомзакону.
12Иманапрестадеутовреме,сутраданнаконПасхе,и вишенијебиломанезадецуИзраиљеву,иједошеод плодоваземљеХанана.
13Јерихонјебиопотпунозатворензасинове Израиљеве,никонијеизлазиониулазио.
14Адругогмесеца,првогданаумесецу,речеГоспод ИсусуНавину:Устани,ево,предаосамтиЈерихону рукесасвимњеговимнародом;исвитвојиратници некаобилазеградједномдневно,такоћетечинити шестдана
15Исвештеницићезатрубитиутрубе,икадчујете
10ИМојсијеодегорекаоштомујеГосподзаповедио, иумреондеуземљиМоавскојпозаповестиГосподњој, четрдесетегодинеоткакосуИзраиљциизашлииз
18АуседмомкругуречеИсусНавиннароду:„Вичите, јернамјеГосподпредаоцеоградуруке.“
19Самоградисвештојеуњемунекабудепроклет Господу,ичувајтесепроклетства,данеучините проклетствомИзраиљевлогоридаганеузнемирите.
20Алисвесреброизлатоимесингигвожђебиће посвећеноГосподу,доћићеуризницуГосподњу 21Инародзатрубиутрубеинаправивеликиповик,те сезидинеЈерихонасрушише,исавнародизађегоре, свакичовекправопредсобом,иосвојишегради сасвимуништишесвештојебилоуњему,имушкарце ижене,младеистаре,воловеиовцеимагарце, оштрицоммача.
22Испалишецеоградватром;самосребрнеизлатне, имесинганеигвозденесудовеставишеуризницу Господњу.
23ИзаклесеИсусНавинутовремеговорећи:Проклет биочовеккојиградиЈерихон;насвомпрвенцу поставићетемеље,анасвомнајмлађемсинупоставиће вратањегова
24ААхан,синКармија,синаЗавдија,синаЗаре,сина Јудиног,поступиневерносапроклетомствари;узе нештоодпроклетествариисакријеушатору,игнев ГосподњисераспалинаИзраиља
25Апослетога,кадасесиновиИзраиљевивратишеса спаљивањаЈерихона,ИсусНавинпослаљудедаизвиде иГајидасеборепротивњега
26АљудиодошегореиизвидишеГај,пасевратишеи рекоше:НеканеидесавнародстобомуГај,негонека одесамоокотрихиљадељудииосвојеград,јерје људиуњемумало.
27ИучинитакоИсусНавин,иотиђесњимокотри хиљадељудиодсиноваИзраиљевих,иборишесе противљудиизГаја.
28ИбиткајебилажестокапротивИзраиља,иљудииз АјапобишетридесетшестљудиизИзраиља,исинови ИзраиљевипобегошеиспредљудиизАја.
29АкадИсусНавинвидеово,раздерахаљинесвојеи паделицемназемљупредГосподом,онистарешине Израиљеве,ипосипахупрашинунаглавесвоје.
30АИсусНавинрече:„Заштоси,Господе,превеоовај народпрекоЈордана?ШтаћурећипоштосеИзраиљци окренулеђасвојимнепријатељима?“
31ЗатоћесадасвиХананци,становницитеземље, чутиово,опколићенасиистребитинашеиме
32АГосподречеИсусуНавину:Заштопадашничице? Устани,сиђи,јерсуИзраелцисагрешилииузелиод проклетог;нећувишебитисњимадокнеистребе проклетоизсвојесредине
33ИИсусНавинустадеисабранарод,идонесеУрим позаповестиГосподњој,ибиизабраноплемеЈудино,и биизабраниАхан,синХармијев.
34АИсусНавинречеАхану:Рецими,синемој,штаси учиниоААханрече:Видеосаммеђупленомлепу хаљинуСенараидвестасикаласребраизлатниклин тежакпедесетсикала;пожелеосамтоиузео,игле,све јесакривеноуземљиусредшатора.
35АИсусНавинпослаљудекојиодошеиузешеихиз Ахановогшатора,идоведошеихИсусуНавину
36ИИсусНавинузеАханаиовопосуђе,ињегове
37ИИсусНавинихјеондеспалиоватром,асви
долиномАхорТакосесмириогневГосподњи,иИсус Навинјепотомдошаоуградибориосепротивњега. 38АГосподречеИсусуНавину:„Небојсеинеплаши се;ево,предаосамтиурукеГај,царањеговогинарод његов,иучинићешимкаоштосиучиниоЈерихонуи царуњеговом;самопленистокуњеговуузмитесеби каоплен;поставитезаседуградуизањега.“
39ИсусНавинучинипоречиГосподњој,иизабра измеђусиноварататридесетхиљадахрабрихљуди,и послаих,ионипоставишезаседуокограда.
40Изаповедиимговорећи:Каднасвидите,побећи ћемоиспредњихлукаво,аонићенаспотерати,паћете виустанутииззаседеиосвојитиград,ионитакои учинише
41ИИсусНавинсеборио,аљудиизградаизађоше премаИзраиљу,незнајућидаимвребајуузаседииза
42АИсусНавинисвиИзраелцисепретварахудасу
гонишеИзраелце
44Аоникојисубилиузаседиустадошесасвојих местаипожуришедадођудограда,освојишегаи запалишегаАстановнициАјасеокренуше,игле,дим изградаседижедонеба,инисуималиначинадасе повукунинаједнунинадругустрану.
45ИсвиљудиизГајабехуусредИзраиља,једнисове, анекисонестране,ипобишеихтакоданиједанод њихнеостаде.
46АсиновиИзраиљевиухватишеМелоша,цараГаја, живог,идоведошегакИсусуНавину,аИсусНавинга обесинадрво,ионумре.
47АсиновиИзраиљевивратишесеуградпоштога спалишеипобишесвекојисубилиуњемуоштрицом мача.
48АбројонихкојисупалиодљудиизГаја,и мушкарацаижена,биоједванаестхиљада;самостоку ипленизградаузешесеби,поречиГосподњојИсусу Навину
49ИсвицаревисовестранеЈордана,свицареви ханански,чушезазлокојесиновиИзраиљевиучинише
50СамосусестановнициГаваонајакоплашилиборбе противИзраелацаданепогину,пасупоступили
52АлисиновиИзраиљевиихнепобише,јеримсе заклешеГосподом,ионипостадошедрвосечеи водоносиоци
53АИсусНавинимрече:„Заштостемепреварилида намтоучините?“Аонимуодговорише:„Затоштоје твојимслугамајављеносвештосиучиниосвим аморејскимцаревима,ивеомасмосеуплашилиза животсвој,пасмотоучинили.“
54ИИсусНавинихјетогданапоставиодасекудрваи дацрпеводу,иподелиоихјезаробовесвим племенимаИзраиљевим
55АкадјеАдониседек,царјерусалимски,чуосвешто сусиновиИзраиљевиучинилиЈерихонуиГају,послао јекОхаму,царухевронском,икПираму,цару јармутском,икЈафији,царулахиском,икДеверу, царуеглонском,говорећи:
56Дођитекмениипомозитемидапоразимосинове ИзраиљевеистановникеГаваонакојисусклопилимир сасиновимаИзраиљевим.
57Исабрашесе,ипеткраљеваАморејацаодесасвим својимлогорима,силаннародбројанкаопесакна обалиморској.
58Исвитицаревидођошеиулогоришесепред Гаваоном,ипочешедасеборепротивстановника Гаваона,исвиљудиизГаваонапослашекИсусу Навинуговорећи:„Дођибрзокнамаипомозинам,јер сусесвицаревиАморејаокупилидасеборепротив нас.“
59АИсусНавинисавратнинародотидошеизГалгала, иИсусНавинизненададођенањихипобионихпет царевавеликимпокољем.
60ИГосподихпотресепредсиновимаИзраиљевим, којиихударишестрашнимпокољемуГаваону,и гонишеихпутемкојиидеуВет-ОрондоМакеде,иони побегошеиспредсиноваИзраиљевих
61Идоксубежали,Господјепослаонањихградс неба,ивишеихјепогинулоодграданегоодпокоља децеИзраиљеве
62АсиновиИзраиљевисуихгонилиијошувексуих ударалинапуту,настављајућидаљеиударајућиих.
63Акадсуударали,дансеклониовечери,иречеИсус Навинпредсвимнародом:Сунце,станимирнонад Гаваоном,имесечеудолиниАјалонској,доксенарод неосветисвојимнепријатељима
64ИГосподуслишигласИсусаНавина,исунцесе зауставиусреднеба,изаустависешеститридесет тренутака,аимесецсезауставиинежуридазађецео дан.
65Инијебилоданакаоштојетај,нипрењегани послењега,дајеГосподуслишиогласчовека,јерсе ГосподбориозаИзраиља
ПОГЛАВЉЕ89
1ТадајеИсусНавинзапеваоовупесму,оногданакад јеГосподпредаоАморејеурукеИсусуНавинуи синовимаИзраиљевим,ирекаојепредсвимИзраиљем: 2Учиниосимоћнадела,Господе,великаделасиизвео; којекаоти?Уснећемојепеватиименутвоме
3Добротомојаитврђавомоја,куломојависока, певаћутиновупесму,сазахвалношћупеваћути,тиси
4Свицаревиземаљскихвалићете,кнезовисвета
5Теби,Господе,уздасмосе;рекосмодаситиБогнаш, јерсинамбиозаклоничврстакулапротив непријатељанаших
6Тебисмовапилиинисмосепостидели,утебесмосе уздалиибилисмоизбављени;кадасмовапиликтеби, тисичуонашглас,избавиосинашедушеодмача, показаосинамсвојумилост,даосинамсвојеспасење, обрадоваосинашасрцасвојомснагом
7Изашаосиданасспасеш,мишицомсвојомизбавио синародсвој;услишиосинассанебесасветостисвоје, спасаосинасоддесетинахиљадаљуди
8Сунцеимесецстајалисунанебу,атисистаоусвом гневупротивнашихугњетачаизаповедиосисвоје судовенадњима
9Свикнезовиземљеустадоше,царевинародасабраше се,нисусепоколебалипредтвојимприсуством, желелисутвојебитке
10Угневусисеподигаопротивњихиизлиосигнев
срцусвом
11Народисупропалиодтвојегбеса,краљевствасу
12Излиосисвојгневнањих,твојгневнигневихје обузео;окренуосињиховобезакоњенањихи истребиосиихуњиховојзлоби
13Поставилисузамку,упалисууњу,умрежусусе сакрили,ногаимсезаплела.
14Рукатвојабешеспремназасвенепријатељетвоје којиговоре:„Мачемсвојимпоседовашеземљу, мишицомсвојомнастанишесеуграду;испуниимлица срамотом,обориимроговеназемљу,уплашииху свомгневномстрахуиуништиихусвомгневу“
15Земљасезатреслаипотреслаодзвукатвојеолује надњима,нисисачуваоњиховедушеодсмрти,исвео сињиховеживотеугроб
16Гониосиихуолујисвојој,уништиосиихувихору свом,претвориосињиховукишууград,палисуу дубокејаметакодасенисумоглиподићи
17Њиховалешевасубилакаосмећебаченонасред улица
18УништенисуиуништениугневуТвоме,спасаоси народсвојснагомсвојом
19Затосесрцанашарадујутеби,душенашесеуздижу спасењемтвојим
20Језицинашићеприповедатиомоћитвој,певаћемои хвалићемочудеснаделатвоја
23ТакосеИсусНавинисавИзраелсњимвратишеу логоруГилгалу,поштосупобилисвецареве,такода одњихнијеостаонико
24Апетцаревапобегошесамипешкеизбиткеи сакришесеупећини,аИсусНавинихтражишена бојномпољу,алиихненађе
25АпослебијављеноИсусуНавинуговорећи:Цареви супронађении,гле,скривенисуупећини.
26АИсусНавинрече:„Поставитељудедабудуна улазуупећинудаихчувају,данеоду“Исинови Израиљевиучинишетако
27ИсазваИсусНавинсавИзраиљирече заповедницима:„Ставитеногенавратовеових царева“АИсусНавинрече:„ТакоћеГосподучинити свимвашимнепријатељима“
28АИсусНавинпослезаповедидапобијуцаревеи бацеихупећину,идаставевеликокамењенаулазу пећину
29АИсусНавинодепотомсасвимнародомкојије биосњимтогданауМакидуипобијеоштрицоммача 30Исасвимјеуништиодушеисвештојеприпадало граду,иучиниојецаруињеговомнародукаоштоје учиниоЈерихону
31ИодандеодеуЛивнуиборисепротивње,иГоспод мујепредадеуруке,иИсусНавинјепобиоштрицом мача,исведушеуњој,иучинисњомисњенимцарем каоштојеучиниосаЈерихоном
32АодатлејеотишаоуЛахисдасеборипротивњега, аОрам,царГазе,пођедапомогнељудимаизЛахиса,а ИсусНавинпоразињегаињеговнароддокмунико нијеостао.
33ИИсусНавинузеЛахисисвењеговестановнике,и учинисњимкаоштојеучиниосаЛивном
34АИсусНавинодатлеоденаЕглон,освојиињегаи побигаисвељудеуњемуоштрицоммача
35ОдатлејеотишаоуХеврониратоваопротивњега, освојиогаисасвимгауништио,пасеодатлевратиоса свимИзраиљемуДавириратоваопротивњегаи поразиогаоштрицоммача
36Иуништисвакудушууњему,ниједнунијеоставио преживелу,иучинисњимисњеговимцаремкаошто јеучиниосаЈерихоном
37ИИсусНавинпобисвецаревеАморејаодКадесВарниједоАзеиодмахосвојињиховуземљу,јерсе ГосподбориозаИзраиља
38ИдођеИсусНавинсасвимИзраиљемулогору Гилгалу
42АГосподречеИсусуНавину:Небојихсе,јерсутра
43АИсусНавинсасвимратницимаизненаданаиђена њихипобиих,ионипадошеуњиховеруке,јерих ГосподпредадеурукесиноваИзраиљевих.
44ТакосусиновиИзраиљевигонилисветецаревеу њиховимлогоримаипобијалиихдокниједанодњих нијеостао,иИсусНавинимјеучиниокакомује Господрекао
45ИвратисеИсусНавинутовремеуХазориудари гамачемипогубисведушеуњемуиспалигаогњем АизХазораИсусНавинпређеуШимрониударигаи сасвимгауништи.
46ОдатлејеотишаоуАхсафиучиниојесњимкао штојеучиниосаШимроном
47ОдатлејеотишаоуАдуламипобиојесвељудеу њему,иучиниојеАдуламукаоштојеучиниоАхсафу иШимрону
48Ипрошаојеодњихусвеградовекраљевакојеје поразио,ипобиојесвељудекојисуодњихосталии сасвимихуништио
49СамопленистокуИзраелцисусебиузеликаоплен, асвакогчовекасупобили,неостављајућиниједну душууживоту
50КаоштојеГосподзаповедиоМојсију,такосу учинилиИсусНавинисавИзраел,ниучемунису преступили
51ТакоИсусНавинисвисиновиИзраиљевипоразише свуземљуХананску,каоштоимјеГосподзаповедио, ипобишесвењиховецареве,тридесетиједногцара,и синовиИзраиљевиосвојишесвуњиховуземљу.
52ОсимцарставаСионаиОгакојасусдругестране Јордана,одкојихјеМојсијеосвојиомногеградове,и МојсијеихједаоРувимљанимаиГађанимаиполовини Манасијиногплемена
53ИИсусНавинпобисвецаревекојибехусове странеЈордана,назападу,идадеихунаследстводевет племенаиполовиниплеменаИзраиљевог 54ПетгодинајеИсусНавинратоваосатимкраљевима идаојењиховеградовеИзраелцима,иземљасе смирилаодборбиуградовимаАморејацаиХанаанаца ПОГЛАВЉЕ90
1Утовреме,петегодиненаконштосусинови ИзраиљевипрешлипрекоЈордана,наконштосусе
39КадјеутовремеЈавин,царХазорски,чуосвешто јеИсусНавинучиниоцаревимаАморејаца,послаоје ЈавинЈовату,царуМадијанском,иЛавану,цару Симронском,иЈефалу,царуАхсафском,исвим царевимаАморејаца,говорећи: 40Дођибрзокнамаипомозинамдапоразимосинове Израиљевепренегоштодођунанасиучиненамкао штосуучинилидругимцаревимаАморејаца 41ИсвиовицаревипослушашеречиЈавина,цара Хазорског,иизађошесасвимсвојимлогорима, седамнаестцарева,ањиховнародбешебројанкао песакнаобалиморској,заједносабезбројнимкоњима иколима,идођошеиулогоришесезаједнокодвода Меромских,исабрашесезаједнодасеборепротив
4ИрукаХитимованадвладаИсавовесинове,и ХитимовисиновипобишеИсавовихсинова,двадесет двехиљадељуди,исвиИсавовисиновипобегоше испредњих.
5ИсиновиХитимскипојуришезањимаистигоше Адада,цараедомског,којијетрчаоиспредњих,и ухватишегаживог,идоведошегаАвијану,цару Хитимском.
6Абијанјенаредиодагаубије,аАдад,царЕдома, умречетрдесетосмегодинесвојевладавине 7АсиновиХитимскинаставишесвојугоњењеЕдомаи нанесошеимвеликипокољ,теЕдомпостадеподложан синовимаХитимским.
8ИсиновиХитимскивладахуЕдомом,иЕдомдође подвластсиноваХитимскихипостадеједно краљевствоодтогдана.
9Иодтогвременавишенисумоглиподићиглавесвоје, ињиховокраљевствопостадеједносасиновима Хитима.
10АвијанјепоставиоуправникеуЕдомуисвисинови ЕдомапосталисуподложнииданиАвијану,иАвијан севратиоусвојуземљу,Хитим.
11Акадсевратио,обновиојесвојувластисаградио себипространуиутврђенупалатузакраљевску резиденцију,ивладаојебезбеднонадсиновима ХитимаинадЕдомом
12Утовреме,наконштосусиновиИзраиљеви отералисвеХананцеиАмореје,ИсусНавинјеостарио ибиојеупоодмаклимгодинама
13АГосподречеИсусуНавину:„Тисистар, поодмакаосиуживоту,авеликидеоземљејоштреба дасеосвоји“
14Затосадаподелиовуземљуунаследстводевет племенаиполовиниплеменаМанасијиног,аИсус НавинустадеиучиникакомујеГосподрекао
15ИподелисвуземљуплеменимаИзраиљевиму наследствопремањиховимподелама.
16АлиплеменуЛевијевомниједаонаследство; приносиГосподусуњиховонаследство,каоштоимје ГосподрекаопрекоМојсија.
17АИсусНавиндадегоруХевронХалеву,сину Јефонијином,једандеовишеодњеговебраће,каошто јеГосподрекаопрекоМојсија.
18ЗатојеХевронпостаонаследствоХалевуињеговој децидоданас
19ИИсусНавинподелисвуземљужребомсвим Израиљцимаунаследство,каоштомујеГоспод заповедио.
20ИсиновиИзраиљевидадошеЛевитимаградовеод свогнаследстваипредграђазањиховустокуи имовину,каоштојеГосподзаповедиоМојсију,тако учинишесиновиИзраиљеви,иподелишеземљу жребом,великуилималу
21Иотишлисуданаследеземљупремасвојим границама,исиновиИзраиљевидалисуИсусу Навиновомсинунаследствомеђуњима 22ПоречиГосподњојдалисумуградкојијетражио, Тимнат-СерахугориЈефремовој,ионјесазидаогради настаниосеуњему
23ТосунаследствакојасусвештеникЕлазариИсус Навинсинипоглавариотацаплеменаподелили
Господзаклењиховимоцима 25ИдадеГосподИзраиљцимамиродсвих непријатељањиховихокоњих,иникоимсене супротстави,ипредадеГосподсвењиховенепријатеље уњиховеруке,иниједнаречнеизостанеодсвега добраштоГосподречесиновимаИзраиљевим;да, Господсвеиучини
26ИИсусНавинпозвасвесиновеИзраиљевеи благословиихизаповедиимдаслужеГосподу,и потомихотпусти,иониодошесвакиусвојград,и свакиусвојенаслеђе.
27ИсиновиИзраиљевислужишеГосподусвегдана ИсусаНавина,иГосподимдадепокојодсвихокоњих, иониживљахубезбедноусвојимградовима.
28УтовремеумреАвијан,царХитимски,тридесет осмегодинесвојевладавине,тојестседмегодинесвоје
29Итокомсвојевладавинесабраојевојскуиотишао јеиратоваопротивстановникаБританијеиКернаније, децеЈелисеја,синаЈавановог,инадвладаоихјеи учиниоихданакима.
30ТадајечуодасеЕдомодметнуоисподвласти Хитима,иЛатинјеотишаонањихипоразиоихи покорио,иставиоихподвластХитимскихсинова,и ЕдомјепостаоједнокраљевствосаХитимским синовимасведане
31ИдугинизгодинанијебилокраљауЕдому,и њиховавладајебиласасиновимаХитимаињиховим краљем
32Абешедвадесетшестегодиненаконштосусинови ИзраиљевипрешлиЈордан,тојестшездесетшесте годиненаконштосусиновиИзраиљевиотишлииз Египта,ИсусНавиностари,поодмакаоје,имавшиуто времестоосамгодина
33ИпозваИсусНавинсавИзраиљ,старешинењихове, судијењиховеиуправникењихове,поштојеГоспод даосвимИзраиљцимапокојодсвихнепријатеља њиховихунаоколо,иречеИсусНавинстарешинама Израиљевимисудијамањиховим:Ево,јасамостарио,
37ИсклопиИсусНавинзаветснародомтогданаи отпустисиновеИзраиљеве,исвакиодеусвојенаслеђе иусвојград
38Иутовреме,кадасусиновиИзраиљевибезбедно живелиусвојимградовима,сахранилисуковчеге племенасвојихпредака,којесудонелиизЕгипта, свакичовекунаслеђусвоједеце,дванаестсинова ЈаковљевихсахранилисусиновиИзраиљеви,сваки човекупоседусвоједеце
39Аовосуименаградоваукојимасусахранили дванаестЈаковљевихсинова,којесусиновиИзраиљеви извелиизЕгипта
40ИсахранилисуРувимаиГадасовестранеЈордана, уРомији,којујеМојсиједаоњиховојдеци
41АСимеонаиЛевијасахранишеуградуМауда,који бешедаосиновимаСимеоновим,апредграђеграда бешезасиновеЛевијеве
42АЈудусахранихоуградуВенијаминовом,насупрот Витлејему.
43АкостиИсахараиЗавулонасахранилисууСидону, уделукојијеприпаоњиховојдеци
44ДанјесахрањенуградусвојихпотомакауЕштаилу, аНефталимаиАсирасусахранилиуКадес-Нефталиму, свакоганасвомместукојеједаосвојимпотомцима
45ИкостиЈосифовесахранихошеуСихему,наделу њивекојуЈаковбешекупиоодЕмора,икојајеприпала Јосифуунаследство
46ИсахранилисуВенијаминауЈерусалимунасупрот Јевусејца,којиједатВенијаминовимсиновима;синови Израиљевисахранишесвојеочевесвакиуградусвојих синова.
47Акадсенавршишедвегодине,умреИсусНавин, синНавин,имавшистодесетгодинаАвремеукојеје ИсуссудијаоИзраиљубилоједвадесетосамгодина,и ИзраиљјеслужиоГосподусведанесвогживота 48АосталаделаИсусаНавинаињеговебиткеи његовиукорикојимајеукориоИзраел,исвештоимје заповедио,иименаградовакојесусиновиИзраелови поседовалиуњеговедане,гле,онисузаписаниу књизиречиИсусаНавинасиновимаИзраеловим,иу књизиратоваГосподњих,којусунаписалиМојсијеи ИсусНавинисиновиИзраелови
49ИсиновиИзраиљевисахранишеИсусаНавинау границињеговогнаследства,уТимнат-Сераху,којиму једатнагориЈефремовој
50ИЕлазер,синАронов,умреутедане,исахранихо ганабрдукојејеприпадалоФинеји,синуњеговом, којемуједатонагориЈефремовој.
ПОГЛАВЉЕ91
1Утовреме,послесмртиИсусаНавина,хананскадеца сујошувекбилауземљи,иИзраелцисуодлучилида ихистерају
2ИсиновиИзраиљевипитахуГосподаговорећи:Коће првипоћиоднасгоренаХананцедасеборипротив њих?АГосподрече:НекапођеЈуда. 3АсиновиЈудинирекошеСимеону:„Идиснамау нашжреб,имићемосеборитипротивХананејаца,аи мићемоићистобомутвојжреб.“Такосинови СимеоновипођошесасиновимаЈудиним
4ИсиновиЈудиниодошеиратовашепротив
хрануподмојимстолом,каоштосамијачинио,тако мијеБогвратио,идовелисугауЈерусалим,иондеје умро“
7ИсиновиСимеоновиодошесасиновимаЈудиними побишеХананцеоштрицоммача.
8ИГосподјебиосасиновимаЈудиним,ионису поседовалигору,асиновиЈосифовиотидошеуВетиљ, тојестЛуз,иГосподјебиосњима.
9АсиновиЈосифовиизвидишеБетел,истражари видешечовекагдеизлазиизграда,иухватишегаи рекошему:Покажинамсадаулазуградиучинићемо тимилост
10Итајчовекимпоказаулазуград,аЈосифови синовидођошеиударишеградоштрицоммача.
којејеучиниозаИзраел
12ИстарешинесудишеИзраелупослесмртиИсуса Навинаседамнаестгодина
13ИсвестарешинесутакођеводилебиткеИзраиљеве противХананејаца,иГосподјеотераоХананцеиспред синоваИзраиљевих,дабинастаниоИзраиљевцеу њиховојземљи
14ИиспунисверечикојејерекаоАвраму,Исакуи Јакову,изаклетвукојомсезаклеодаћењимаи њиховојдецидатиземљуХананску
15ИдадеГосподсиновимаИзраиљевимсвуземљу Хананску,каоштосезаклеоњиховимпрецима,идаде имГосподпокојодонихокоњих,исиновиИзраиљеви живљахубезбедноусвојимградовима.
16БлагословенГосподдовека,аминиамин
17Ојачајтесе,инекасрцасвихваскојисеуздатеу Господабудухрабра.Крај.